Slavko Jovičić -

ПРВЕ НОВИНЕ СЕРБСКЕ .... ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

Autor sjovicicslavuj | 17 Januar, 2019 | read_nums (88)
     
    17. јануара 1834. године, 
    док други народи нису ни знали шта су новине, 
    у Србији, у Крагујевцу штампане су прве 
    НОВИНЕ СЕРБСКЕ
    Изашао је први информативни лист 
    штампан у земљи!

    НАПОМЕНА: 

    Те новине су тада биле вриједне 
    и нису биле ни налик неким данашњим 
    смеће таблоидима и неким контејнер новинама.

    НОВИНЕ СРБСКЕ


    Новине Србске“ су прве новине које су излазиле у Кнежевини Србији. 
    Први пут су се појавиле 17. јануара 1834. године, под уредништвом једног од најобразованијих Срба у то време, Димитрија Давидовића, у Крагујевцу, а касније у Београду. 
    У том периоду Србија је тек почела да се изграђује као модерна држава.

    Новине Србске су у почетку излазиле као недељник. У периоду 1843 до 1849 излазиле су два пута недељно. До краја 1872 три пута недељно, да би од 1873 постале дневник, осим у Првом светском рату када нису редовно излазиле.

    Први назив је био „Новине Србске“, затим „Србске Новине“, да би од 1870. године промениле назив у „Српске Новине“.

    Миран период после Другог србског устанка условио је бржи развој привреде. што је довело до формирања прве буржоазије. Протеривањем турске и конституисањем србске власти настао је још један друштвени слој чиновници. Од трговаца, чиновника и занатлија се формирало градско становништво које се постепено истицало политичким, економским и нарочито културним интересима.
    Новине Србске“ су покренуте да прошире утицај културе и просвете, али су по свом садржају пре свега биле политички лист. Новине Србске никако нису заостајале за најбољим страним листовима тог времена.
    Њихов уредник, Димитрије Давидовић имао је велико новинарско искуство и то у Бечу, европском центру.

    То му је омогућило све своје новинарске и уредничке квалитете. Штампане су у државној штампарији која је располагала добром техником, и мајсторима који су доведени из иностранства.

    Давидовић није замишљао новине само као просто средство информисања, већ и као средство изношења сопственог мишљења. То га је брзо довело у сукоб са Милошем Обреновићем који је увео цензуру новинама. Кнез је ставио до знања Давидовићу да се новине не смеју бавити политиком. Његова дужност  била је да преноси вести које одреди Кнежева канцеларија. Димитријевић се није придржавао ових наредби па је удаљен из новинарства.

    Осим у Крагујевцу и Београду, новине су штампане и у Нишу (1914–1915), а затим на Крфу (1916–1918).
    Као званитни гласник државе Србије, Новине Србске су пратиле, следиле и тумачиле политику србске владе све до завршетка Првог светског рата и стварање Краљевине СХС, када су се утопиле у Службене новине. Последњи број новина је изашао 3/12 фебруара 1919. године.
    Новине Србске су дигитализоване од стране Народне Банке Србије и можете погледати оригинална издања у дигиталном облику кликом на овај линк.

    Давидовићев текст о српском језику из Новина сербских.

    Колико нам је ако Србљима, мило, да о српском књижеству говорити можемо, о књижеству, које се на народном нашем језику наоди, тј. на језик, којим сваки Србљин, и учен и прост са Србљином говори! … 

    Но нек родољубиви српски списатељи њега ревносно негују народног свог језика држаћи се, нек се с једноплеменицима својима више у језику слажу; … а неки исти народни језик (кога неки простонародним из самог призренија, и велехваленија, што стари црковни језик знају, именовати обичествују) од иностране речи чисте и онако га пригрљавају, као што је он у народу обичан, пак ћемо видети, да ће народносрпски језик за кратко време тамо доћи, куд су прочи са великом натјегом за више вјекова дошли.

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva