Slavko Jovičić -

КРВАВИ БОЖИЋ 1993. године ... На дан највећег хришћанског празника српско село Кравица у општини Братунац завијено у црно

Autor sjovicicslavuj | 7 Januar, 2019 | read_nums (77)
     
    КРВАВИ БОЖИЋ 
    И СРПСКО СТРАДАЊЕ

    Monument:
    Спомен-обиљежје српским жртвама
    Бирча и Средњег Подриња

    Мјесто/локација
    Село Кравица, Братунац

    Republic of Srpska


    Година изградње: 2002.
    Спомен обиљежје
    погинулим борцима и цивилним жртвама
    одбрамбено отаџбинског рата
    и српским жртвама Другог свјетског рата
    регије Бирач и Средњег Подриња
    Републике Српске

    Од 1992 до 1995 године
    3267 српских жртава.

    Од 1941 до 1945
    6469 српских жртава.

    Текст на споменику:
     
    "Мир вашим костима
    Крај друмова прашних,
    Покој вашој души,
    После мука страшних.
    Спавајте крај друма
    Сном предачких сенки,
    Спавајте младићи
    Невини во вјека".

    Димензије споменика: Крст висине 5,5м

    Споменик подигли:
    Одбор за изградњу споменика општинске Борачке организације Братунац, Српска православна црква, мјесна заједница, Влада Републике Српске

    ++++++++++++++


    На православни Божић, 7. јанара 1993. године, муслиманске снаге из Сребренице приредиле су крвави пир убивши 49 Срба у мјесту Кравица код Братунаца. Најтужнији и најкрвавији Божић заувијек ће остати у сјећању Срба, док одговорни за овај злочин шетају ослобођени сваке кривице.

    Настављајући етничко чишћење и уништавање свега што је српско, започето у априлу 1992. године, муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића, уз помоћ јединица са братуначког, власеничког и зворничког подручја упале су на православни Божић 1993. године у Кравицу, гдје су убиле 49, раниле 80 српских цивила и војника, а седам их је нестало (од којих пет није пронађено).

    Међу онима који се још воде као нестали на Божић у Кравици су и двије жене.

    Тога дана када је требало да Срби прославе најрадоснији празник – рођење Исуса Христа, цијело село је завијено у црно. Село је опљачкано и  запаљено је 688 српских кућа на ширем подручју Кравице, око 2.000 помоћних и 27 друштвених објеката. Око 1.000 становника остало је без домова у једном дану и кроз сметове се пробило према Дрини избегавши сигурну смрт. Без једног или оба родитеља остало је 101 дијете.

    Од почетка рата па све до половине 1995. године муслиманске снаге из Сребренице стално су упадале у српска села око овог мјеста, Братунца, Милића, Скелана и Зворника, убијајући све што стигну, пљачкајући и палећи српску имовину, а заробљене су мучили, масакрирали, одсецали им главе и показивали их у Сребреници.
    Гробље у Братунцу

    Од педесетак Срба који су почетком рата остали у Сребреници, преживјела је само једна сенилна старица, док је друга старица Иванка Мирковић у јулу 1995. године нађена заклана на кућном прагу.

    Јединице Насера Орића одмах на почетку рата протјерале су и поубијале српско становништво из Сребренице и оближњих села Дуго Поље, Пећишта, Ковачице, Гостиљ, Гниона, Осредак, Виогор, Студенац ...
    Затим су уследили упади у нешто удаљенија сребреничка и братуначка села Ратковићи, Карно, Крњићи, Брежани, Магашићи, Загони, Залазје, Сасе, Биљача, Факовићи, Бјеловац, Сикирић, Подравање, па све до упада и масакра у Кравици 7. јануара 1993. године и Скеланима 16. јануара исте године, када је у та два мјеста убијено 114 Срба од којих више од половине цивила.

    Након проглашавања Сребренице заштићеном зоном Уједињених нација требало је да се обави демилитаризација муслиманских снага. Умјесто тога настављени су упади из те енклаве у српска села и, изузимајући три села уз Дрину, уништена су сва остала српска села на подручју сребреничке и велики број села у братуначкој општини (више од 100 села), а јединице Насера Орића убиле су 3.267 Срба од којих више од половине цивила.
    Напади и масакри најчешће су извођени на велике православне празнике, као што су Божић, Васкрс, Петровдан или Ђурђевдан.
    Зликовци нису остављали живе ни болесне и непокретне, жене, дјецу и старце, а заробљени су умирали након бруталних мучења и тортура. Живог никог нигде нису остављали. Тако је било и у Кравици.

    Заробљеном Анђелку Миладиновићу из Јежестице, пред мајком Савком, одсјекли су главу, завезали је за возило и одвезли у Сребреницу, о чему постоје фотографије, а Славку су након злостављања такође заклали са још неколико цивила. О томе је сведочио Кравичанин Драгомир Миладиновић чији су синови Ратко и Ђорђе погинули тога дана.

    Два дана након масакра пронађено је и сахрањено седам масакрираних тијела, а тек послије два и по мјесеца сахрањено је још 42 пронађених унакажених Срба.

    Тијела лежала по шумама и јаругама

    Тијела већине страдалника из тог напада проналажена су, смрзнута, по околним шумама и јаругама и извлачена током цијеле зиме.

    Осим Драгомирових синова Ратка и Ђорђа, на Божић су, бранећи нејач, погинули још браћа Војислав и Радојко Богићевић, Крстивоје и Иван Ђукановић, Анђелко и Драган Млађеновић, Видосав и Миладин Ђокић, те Вујадин и Миладин Долијановић.

    У нападу сребреничких муслиманских снага на Кравицу учествовао је, према сведочењу преживелих мјештана, велики број Бошњака, који су се послије рата вратили на подручје те општине.

    Иста судбина тог крвавог Божића задесила је и мјештане Шиљаковца и Јежестице, такође у општини Братунац.

    Јежевица сравњена са земљом

    Село Шиљаковци је окупирано и уништено. Многи људи, браниоци и чланови њихових породица, су изгинули. Њихова имовина, покућство, стока, резерве хране, алати и пољопривредна оруђа опљачкани, а куће и остала непокретна имовина спаљени и разорени. Тијела знатног броја покојника дуго су била недоступна породицама и скоро цијели зимски период остала несахрањена.

    Тог Божића страдао је велики број мјештана Јежестице. Реч је о цивилнима српске националности и њиховим најближим који су покушавали да одбране село. Јежестица је спаљена, скоро сравњена са земљом, опљачкана и опустошена.

    Злочин без казне - Насер Орић 
    ослобођен за почињене злочине
    Насер Орић није одговарао за ни за један злочин

    И 26 година након рата нико није одговарао за овај злочин у Кравици и бројне друге злочине над Србима почињене у Подрињу. 

    Пресудом Жалбеног вијећа - Хашки трибунал ослободио је 3. јула 2008. године Насесра Орића за ратне злочине почињене током рата у Кравици и околини Сребренице.

    И Апелационо вијеће Суда БиХ 30. новембра прошле године ослободило је  сваке одговорности за ратне злочине Насера Орића, команданта такозване Армије БиХ у Сребреници.

     Поред Насера Орића, у поновљреном поступку ослобођен је и његов саборац  Сабахудин Мухић, оптужби за ратне злочине почињене у Сребреници 1992. године.
     

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva