Slavko Jovičić -

ВОЈИСЛАВ ЛУБАРДА - Да се не заборави људско, интелектуално, књижевно и свако друго страдање истакнутог српског интелектуалца у Сарајеву, који спас за себе и породицу налази бјежањем у Београд.

Autor sjovicicslavuj | 13 Oktobar, 2018 | read_nums (518)
     
    На данашњи дан, 13. октобра 2013. године 
    у Београду је умро 
    истакмути српски интелектуалац, књижевник, 
    члан Академије наука и умјетности 
    и сенатор Републике Српске

    ВОЈИСЛАВ ЛУБАРДА


     
    Много раније почело је људско, интелектуално, књижевно и свако друго страдање Војислава Лубарде у Сарајеву, који спас за себе и породицу налази бјежањем у Београд. Било је то вријеме прогона најистакнутијих српских интелектуалаца из Сарајева.

    Иво Андрић је био први на удару повампиреног једноумља - настојања исламских фундаменталиста, чији су се главни носиоци налазили у врховима партије и власти - да очисте СР Босну и Херцеговину од свега што квари такозвану босанску „самобитност“ и право „старинаца“ (аутохтоних старосједилаца), муслимана, да сами управљају Босном и Херцеговином

    Почело је то да се остварује чувеним манифестом Мухамеда Филиповића „Босански дух у књижевности“, па се потом пренијело и на све друге друштвене и духовне облике живота. Програм чишћења СР Босне и Херцеговине од Срба и свега што додирује Србе и Србију наставио је да остварује пјесник Мак Диздар, са десетак јуришника, у специјално припремљеном двоброју часописа „Живот“. Главни смисао свих, углавном хушкачких текстова у „Животу“, био је да Срби „кастрирају“ прелијепи б-х језик и врше духовно, културно и свако друго поробљавање СР Босне и Херцеговине.

    То је вријеме кад маспоковци подржавају исламске фундаменталисте, а фундаменталисти маспоковце, кад долази до спреге браће Поздерац Хакије и Хамдије (трећи брат Сакиб), Хасана Грапчановића и Џемала Биједића са Бранком Микулићем, кад Микулић наједном израња на површину и дуго, годинама, држи у руци кључ свих кретања у СР Босни и Херцеговини. Муслимански фундаменталисти се тада, као и за вријеме Независне Државе Хрватске, здружују са хрватским клерикалцима и ускликују о себи да су најљепше „хрватско цвијеће“.
    ------------------------------------------
     
    Најпознатија дјела Војислава Лубарде
    Ближњи свој, (1962)
    Љуљашка, (1963)
    Гордо посртање, (1970)
    Преображење, (1979) (1980) (1982) (1990) Покајање, (1987)
    Вазнесење, (1989)
    Свилени гајтан,
    Анатема (+ 5 наслова),
    Тамни вилајет, (1994)
    Српска беспућа: Књижевнополитички огледи
     
     
     
    --------------
    Војислав Лубарда интервјуу: НИН - 21. јануар 1990. 
     
     
    »Најжешћи мој ударац била је „Посланица Маку Диздару“ објављена у листу „Студент“ (јер је други нико није смио да објави) у којој сам раскринкао, чак исмијао и разбуцао све оптужбе против Срба и Србије.
     
    Та ме „безумност“ већ послије неколико дана коштала положаја уредника Редакције за умјетност и културу Телевизије Сарајево а убрзо је стигло избацивање с посла, без права на рад.
     
    Ако не рачунамо информбировце, био сам први Југословен који је без суда и суђења чак и без састанка радничког савјета, изгубио практично сва грађанска права".
    ------------------------
     

1 Komentari & 0 Trekbekovi od "ВОЈИСЛАВ ЛУБАРДА - Да се не заборави људско, интелектуално, књижевно и свако друго страдање истакнутог српског интелектуалца у Сарајеву, који спас за себе и породицу налази бјежањем у Београд."

    Било је то једно од многих страдања најистакнутијих српских интелектуалацау Сарајеву од стране осовине Бранко Микулић - Хамдија Поздерац. Њихов мач је жестоко сјекао, али Срби су зарад сулудог Брозовог тзв. братства и јединства ћутали.

    Autor sjovicicslavuj 13 Oktobar 2018, 17:33
Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva