Slavko Jovičić -

ДОБРИЦА ЕРИЋ - Срећан рођендан!

Autor sjovicicslavuj | 22 Avgust, 2018 | read_nums (115)
     
    На данашњи дан 22.8. рођен је српски пјесник, 
    прозни и драмски писац 


    ДОБРИЦА ЕРИЋ

    '

    ПРКОСНА ПЕСМА

    Ја,
    кћи Божја,
    Србија,
    изјављујем драговољно
    кроз ланце и жицу пред сведоцима:
    Силом, Муком и Неправдом
    да крива сам и да признајем кривицу!
     

    Крива сам што сам неко
    а не нико и нетко.
    Крива сам што у доба
    општег Србобрста
    идем у православну цркву
    додуше, поретко
    и што се крстим овако
    с три прста!

    Крива сам што јесам
    а треба да нисам.
    Крива сам одавно
    што стојим усправно
    и гледам у небо уместо у траву.
    Крива сам што се дрзнух
    против кривде,
    крива сам што опет славим 

    своју крсну славу!

    Крива сам што пишем 

    и читам ћирилицом.

    Крива сам што певам,
    смејем се и псујем,а понекад и лајем.


    Крива сам, и признајем
    да не знам што знам, 

    и да знам што не знам.

    Крива сам и да завршим
    с највећом кривицом,
    пре него што се заценим од смеха.
    Крива сам, тврдоглавка
    што сам Православка
    и Светосавка и што не верујем
    у свети злочин и опроштај греха!


    Крива сам и грешна, 

    дакле што постојим.
    и кад већ постојим и још дрско стојим,
    што бар не признам да не постојим!

    Ако то признам да сачувам главу
    изгубићу часни крст и крсну славу.
    Ако не признам црно ми се пише,
    цео свет ће на моју Земљу да кидише.
    Руље бивших људи. лопова и гоља,
    чопори робота и других монструма,
    кидисање на моје воћњаке и поља
    и на моје беле куће поред друма
    око којих, као најлепше одиве
    цветају трешње, јабуке и шљиве, (...)

    Моја ружа слика озарена лика
    коју умножавате у вечери и јутра,
    то је слика ваше свести и подсвести.


    То нисам ја, споља то сте ви - изнутра!
    Много смо важне Земљо моја мила,
    Ја и моје сестре Истина и Правда
    чим се на нас дигла оволика сила
    чим су на нас зинуле кривда и неправда.

    Шта ће овде џихадије,
    крсташи, амери,
    који ми черече синове и кћери.
    Мора да су чуле белосветске банде
    да имамо златна Срца па их ваде
    да их пресаде у сопствене груди
    не би ли и они били људи (...)

    Ја се не плашим смрти црне дуге
    већ ропског живота и болести дуге.
    Смрт је честа појава међ нама Србима
    као што су пролеће, лето, јесен. зима.
    И није страшнија поготову дању
    од суше, поплаве, земљотреса, мраза,
    кад је човек сретне на своме имању
    окађене душе и светла образа.

    Злонамерници сити и манити,
    све ми забранисте у рођеној кући,
    ал' не може ми нико забранити
    да певам и да се смејем, умирући.
    А то се вама више не догађа
    ни кад свадбујете, ни кад, вам се рађа!

    Поштедите ме коца и конопца
    и разапните ме на врху планина,
    као ваши праоци што су мог праоца
    Исуса Христа Назарећанина.
    Ја ћу да гледам, а ви зажмурите.
    Иначе ће вам се очи распрснути 

    од сјаја мог лица.

    Само пожурите.
    Што пре ме разапнете, 

    пре ћу васкрснути!
    Добрица Ерић

     
     
    - говори ИВАНА ЖИГОН
     
    Текст Добрица Ерић


Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva