Сарајевско препарирање истине и "одсјај" интервјуа Саше Радуловића вође странке "Доста је било" и актуелног посланика у Народној скупштини Србије.
Autor sjovicicslavuj | 7 Jun, 2016 | read_nums (327)ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Недавно је на једном сарајевском порталу изашао интервју вође Странке „Доста је било“ и садашњег посланика у Народној скупштини Србије Саше Радуловића.
Радуловић углавном говори како је дошло вријеме да он и они који су са њим, односно они који су њему слични - сруше наводну недемократску власт у Србији чији је главни актер Александар Вучић, који узгред речено, ужива највећу подршку Срба, грађана, односно бирача у Србији.
Ништа није спорно у политичким ставовима Радуловића, али јесте спорно много тога у његовој политичкој и радној биографији. Но, да све то оставимо по страни и нека се тиме баве надлежни органи, ако постоје индиције да је Радуловић радио незаконито, а поготово ако је починио бројне пљачке, које му сад за сад на терет стављају бројни медији у Србији. Наиме, Радуловић је у једном времену био „вишенамјенски“ стечајни управник, који је само стављао кључеве у браве уништених предузећа у пљачкашкој приватизацији. За Радуловића се каже да је за многа предузеча која још само постоје у судском регистру био мртвозорник.
Но, оно што пара уши и што препарира дешавања из блиске нам прошлости јесте и ова реченица из интервјуа, коју помиње аутор текста:
„Саша Радуловић је у ратовима на подручју бивше Југославије имао и породичне жртве. Његов отац, Будимир, убијен је у сукобу у Добљачкој улици, 3. маја 1992. године.“
У десном углу је слика Саше Радуловића
И гдје је овдје истина? Да ли ова коју фалсификује аутор текста или блага реакција Саше Радуловића о ратним дешавањима у Сарајеву, између осталог и тог кобног дана и злочиначког напада муслиманских снага на колону припадника тадашње регуларне Југословенске народне армије.
Да одмах јасно кажем, а то је бјелодана чињеница и истина. Никаквих сукоба, како тврди аутор текста није било у Добровољачкој улици. Десио се злочиначки и добро испланирани напад муслиманских паравојних формација „Зелених беретки“ и муслиманске полиције на колону припадника ЈНА која је по договору требала да мирно напусти Сарајево..
Покојни отац Саше Радуловића је био љекар и пуковник тадашње Југословенске народне армије и начелник санитета, како се тада формацијски звала – Друге сарајевске армијске области. Пуковник Радуловић је био угледни љекар који је злочиначки убијен у санитетском возилу у Добровољачкој улици. Пуковник Радуловић је низ година радио у Војној болници у Сарајеву. Лично сам познавао великог хуманисту доктора Радуловића.
Поента овог подсјећања је у сталном фабриковању неистина. Заправо, сарајевски медији кад год могу избјегавају помињање националног идентитета – СРБИН. Па, тако Србе ословљавају са србијанцима што је само искривљена слика у конвексном сарајевском огледалу у којем се одсликавају само миндерлуци /Н.п.а. - миндерлук је турска ријеч која у преводу значи – враста дугачког отомана за одмарање и излежавање, с јастуцима около због удобности илити сећија/.
Е на тим „миндерлуцима“ се смишљају разне варијанте и испредају приче од „јутра, па до сутра“. Скоро у свакој причи централно мјесто заузима и она народна изрека: „Нек' комшији цркне крава“! Међутим, ради се о замјени теза. Поента је у сљедећој претумбацији: „Нек' цркне комшија, а ми ћемо се свакако дочепати краве", такво је већинско сарајевско размишљање.
Тако је и интервју за циљ имао да се укаже на, како Сарајево погрешно мисли, погубну подршку Александра Вучића Републици Српској. У цијелој то сарајевској рашомонијади и сећијади, најмање је битан Саша Радуловић. Јер, Сарајево никако не може да опрости блискост Александра Вучића и Милорада Додика.
И да завршим. И Вучић и Додик се понашају у складу са оним што је дефинисано међународним уговором и интересима српског народа који нису на штету других народа који са Србима живе на истим просторима.
Александар Вучић заступа Србију као једног од потписника и гаранта Дејтонског споразума, а Милорад Додик само брани уставну позицију и интересе Републикре Српске.
Дакле, интрервју Саше Радуловића је само покушај и највећи интерес сарајеевских медија да се у српском народу пронађу они политичари који су против Александра Вучића и Милорада Додика.
На тој љествици најомиљенијих ликова у Сарајеву за стално остају Чедомир Говановић, Бојан Пајтић, Ненад Чанак, Жарко Кораћ, ево сад и Саша Радуловић и ини минорни политичари, како у Србији, тако ближе, а и шире у региону.
------------------------------------------
И кад се свему томе дода још и то да је Наташа Кандић почасни грађанин
Сарајева - ту се мора стати, јер свака
логика губи смисао и вријеђа људско расуђивање и нормално понашање.
