Априлско послијеподне ... Цртица из свакодневице ...
Autor sjovicicslavuj | 7 April, 2016 | read_nums (249)ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Никад не ћутим. Не знам и зашто бих ћутао? Увијек имам нешто да
кажем, барем тако мислим. Још један је разлог зашто не ћутим. Не желим да
ријечи буду заборављене и заробљене, па макар се радило само и о тренутку
ћутања.
Постоје и друга чула која подгријавају друге и другачије осјећаје. Испред мене је простор за покрете и плес, али шта вриједи кад немам партнерку са којом бих заплесао и чију бих равнотежу њежно одржавао, правећи милион комбинација у глави о њој и њеној блискости. Но, то су само снови. Сањати није кажњиво. Мада сам довољно већ кажњен њеним изостанком из стварног постојања. Такву сам је створио у машти и себе сам оптеретио тражећи је, а она и не постоји.
Не могу сам да плешем и да се вртим, јер ћу изгубити осјећај за равнотежу и за количину постојећег емотивног стања, а то није добро. Јер од превеликог окретања постоји могућност и да паднем. Бјелодано је и познато даје сваки пад тешко стање, поготово ако се оклијева са устајањем. Знам то од раније. Знам из искуства. Знам да настају још већи проблеми ако се након пада брзо не подигнем и не усправим.
Музика би свему требала да даје смисао. Али није тако, јер не могу у исто вријеме и да плешем и да слушам музику, а и да ћутим. Једноставно не могу. Не постоји начин да се ухватим чисте истине и да се вратим у стабилно стање стварности, а и како бих кад немам ни за шта да се ухватим. Само ми се чинило да сам био близу стабилног ослонца и да ми је тај ослонац био на дохват руку.
Психологија масе ме спутава у настојању да емоцијама дам простор, мада та снага у мени стално провоцира нова узбуђења која се стапају у јединство дивљења и усхићења.
Тако сам себе заваравам, заваравам таквим стањем. Нема ње, а не знам шта би се десило да сам ћутао? Било како било нисам могао да ћутим.
Divna crtica iz svakodnevnice, a da si ćutao ovo sunčano aprilsko poslepodne ne bi bilo ovako lepo. Zato obavezno piši crtice, dok ne počneš maštati bar koliko sam i ja. :))
Autor Aneta 07 April 2016, 17:31A ako je i dalje nastaviš zamišljati dovoljno dugo i dovoljno snažno i razgovetno, pojaviće se pred tobom baš onakva kakvom je vidiš u mašti.
Divno. ;)
Pozdrav Slavko!