Slavko Jovičić -

Интернет и анонимни "профили" на друштвеним мрежама

Autor sjovicicslavuj | 8 Februar, 2016 | read_nums (102)


    ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУ
    Ј


    Имам ли користи од тога што сам на интернету и што имам два блога, што имам профиле на Фејсбуку, Твитеру, на Линкенду, на Пинтересту, па и на Гоогле+ ...
     

    На то питање нема децидног одговора, али овај текст може дати бар дјелимичан одговор. Кад сам још прије осам и нешто више година отворио први блог нисам баш о томе много знао, јер сам мислио да ту и нема потребе да се много зна. Само сам онако на брзину сконтао – отвориш блог и пишеш о оним стварима које те интересују и пратиш шта други, такође, пишу и шта објављују.

     

    Наравно да сам очекивао да ће на моје прве текстове бити коментара и то се управо тако и догодило. Сваким даном успостављана је нова комуникација са углавном непознатим људима који су из знатижеље настојали да се својим коментарима укључе у расправе и полемике о разним темама из бројних области, како се то каже – друштвеног живота.

     

    Истина на почетку, али наравно као и много пута у животу преварио сам се, јер сам мислио да ће то бити слабо запажено и да ће ми писање доћи само као тренутно опуштање и “убијање” времена у комуникацијама са непознатим људима. И тако је све почело. А онда од те слабе “примијећености” блога и мојих текстова све је постајало много видљивије, доступније и муњевитом брзином се ширило као епидемија.

     

    Морам признати да ми је одговарала таква комуникација и размјена мишљења, али не и искустава, јер су сва та друга и другачија искуства била мање више неискрена. Са друге стране углавном имао сам анонимне саговорнике који су отварали своје профиле по интернету и узимали су анонимна имена. Заправо иза тих “ницкова” крили су свој стварни идентитет. 
    Е у томе и јесте сав проблем интернета, фејсбука, блоговања итд., што та пракса никада није напуштена, јер се све више и више множило анонимних ликова, а чим су се сакривали иза анонимности то значи да су се одлучили за баражну ватру из свих врста интернет оружја, односно за нападе, вријеђања, пљувања, па чак и за пријетње, што није непозната “интернет стратегија”.

     

    И тако након много времена одлучим се да забраним коментаре и да само објављујем своје текстове или све оно за шта мислим да има неку вриједност и што мислим да би и друге честите и поштене људе могло да заинтересује. Јер, сваком човјеку треба много, много информација да би могао да опстане у овом и у оваквом свијету.

     

    Сасвим ми је јасно да разни форуми, фејсбук, твитер, блогови исл. људима много више него иначе дају храбрости да се представе онаквима какви они заправо и нису. 
    Људи су на интернету храбрији него што су то у стварном животу. Интернет и разне врсте комуникација омогућавају им да се изаразе и да се на тај начин представе у најлошијем свјетлу, па чак и у најгорем облику људскости и нечовјечности. 


    Многи анонимни ликови настоје да за себе приграбе улогу неког војсковође или лидера, а у стварном животу  далеко су чак и од такве  примисли, јер напросто ради се о обичном људском шљаму који се "окитио" бескрупулозним" и најнижим људским вриједностима.

     

    Анонимност је свакоме загарантована, а из анонимности долази све, па чак се испољавају и оне најниже људске страсти и карактер који су и највећа опасност за истинску комуникацију у коју су укључени и медији који подстичу многе особе да се потпуно разобличе пред оним другим и другачијим људима. 

     

    Наиме, на интернету ријетко се показују права лица или намјере, схватања, идеје и томе слично, јер анонимност многих дозвољава им испољавање најгрубљих понашања и појављивање у каквој таквој “јавности”.

     

     

    Ово се наравно не односи на моје пријатеље и ништа од напријед реченог не може се уочити у свакодневним комуникацијама и у дружењима са познатим и са мени драгим људима.

     


Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva