Slavko Jovičić -

Дан послије велике побједе СРБИЈЕ и освојене златне медаље на Европском првенству у ватерполу!

Autor sjovicicslavuj | 24 Januar, 2016 | read_nums (211)
     
    ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
     
    Волим спорт. Волим све спортове. Пратим све утакмице. Времена увијек нађем за спорт.
    Живимо у таквом свијету и у таквој стварности у којој се чак ни спорт не може изоловано посматрати од укупног стања у друштву. А то стање детерминишу историјске прилике и наравно у већини случајева и појединци. Појединци. Који? Они који су имали политичку моћ и који су клечали пред ногама великих и моћних свјетских политичара чинећи све да се СРБИЈИ нанесе велика штета.
    Нема потребе за било каквим додатним елаборацијама оваквих констатација. Да одагнам све сумње и да одмах кажем - навијам за све репрезентативне селекције и то само за оне са грбом, заставом и химном СРБИЈЕ.
    Такође, навијам за све селекције Спортског друштва ЦРВЕНА ЗВЕЗДА. Али репрезентативни спорт Србије је изнад свега, без обзира да ли се ради о колективним или о појединачним спортовима.
    Синоћ су у финалу на Европском првенству у ватерполу играли СРБИЈА и Црна Гора . Била је то величанствена спортска представа. По много чему оборени су рекорди. Гледао сам утакмицу и никакве симпатије нисам гајио према тиму Црне Горе. У односу на некадашње вријеме данас су околности много другачије. Присутне разлике између некадашње и данашње Црне Горе морају се ставити у одређени временски и историјски контекст.
    Спортисти Црне Горе се боре против Србије и то боре се грчевито, па чак и више него против неких туђинских репрезентација. Разумљиво.
    У таквој констелацији укупних друштвених односа, а спорт је само један сегмент тог стања, Црногорци морају да знају да су наши анимозитети према њима најизраженији кад играју против наше СРБИЈЕ, као што и ми разумијемо да постоји и то не мали број Црногораца који ни смислити не могу СРБИЈУ.
    Стање је такво и никакво уљепшавање не може да промијени чињенице, а оне су сурове. У крајњој линији ради се о двије посебне државе. Јер, данас ништа није онако како је то некада било. То је тако, па ком било мило, а ком не било право, опет ће остати овако.
    И да закључим. Играла се утакмица за првака Европе. Улог је био велики. Сама утакмица је најмање била братска и комшијска. Тако би било и кад би се играло кликера. Најважнија је била побједа. На сву срећу СРБИЈА је побиједила Црну Гору.
    Текст који написах је ствар личног опредјељења и сопствене перцепције и у њему нема мржње према ценогорском народу, али нема ни љубави као некада, кад су нас многи лагали да су СРБИ и Црногорци једно. НИСМО ЈЕДНО, нажалост. То напокон треба јасно и казати, јер сви то знамо.
    А од синоћ, такође знамо да је СРБИЈА по седми пут постала првак Европе.
     

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva