Slavko Jovičić -

Јуче, данас, сутра ... Слике из свакодневице

Autor sjovicicslavuj | 24 April, 2015 | read_nums (293)

     Пише: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ              
     
    Поглед укосо испод мог прозора!

    Деси се тако да по некад разумијем и оно што ми је потпуно неразумљиво. Све друштвене мреже, углавном, врве од разно разних постова или статуса или како се то на некој другој мрежи зове - твитова, а на трећој опет се зове нешто треће...

    Међутим, најзапаженије и најчитаније су објаве /поставке/ о туђим проблемима, односно приватним животима и такви текстови су најинтересантнији “компјутерашима”, који су дубоко заваљени у фотеље, али који су далеко од стварности и праве слике времена и тренутка у времену.

    Врхунац читаности или посјећености, да не кажем посвећености неком тексту су скандал приче самозваних и углавном анонимних "аутора", наравно  о неким другим људима. То је поготово интересантно ако су тема интрига неке јавне личности и затамљене слике из приватних живота тих особа. Ето сјајне теме за доконе “коментаторе”, сто одсто сакривене иза лажних /интернет/ имена, који на своје начине настоје да са свих могућих и немогућих аспеката расвијетле животе оних чијим животима се, ничим изазвани, баве. У тој отвореној борби прса у прса нема недодирљивих.  Удружене плејаде ликова са промашеним животима фронтално и не бирајући средства обрушавају се на небрањени “субјекат”, при том користећи се објективним лажима из најморбиднијег арсенала увреда, а које су једино средство умоболних особа и њихових перцепција затамљених видика нормалног расуђивања.

    Ако се којим случајем појаве особе са именом и презименом и које пишу обичне животне ствари, е тада је посјећеност таквих статуса илити твитова, односно постова нула или је близу нуле. За такве ствари скоро је занемаљива било чија заинтересованост, ако она уопште и постоји.

    Каква је то прича која би требала било кога да занима, ако се појави на посту типа – “данас сам купила нову хаљину или тати ми већ два дана касни пензија”?! Напротив, баш то су најважније ствари и почетни импулси када крећу “бригаде” пљуватора. То су, заправо, довољни разлози да злобници одмах почну са коментарима – “одакле јој паре за нову хаљину, сигурно је спонзоруша"!? Или “ови из власти све покрадоше, јебали своју мајку, а пензија касни два дана. У том тренутку нико и не помишља да је можда крив поштар што касни пензија. Или су можда лопови пресрели поштански комби и украли паре за пензије. 

     Елем, то је довољно разлога да крену анонимни ликови са највулгарнијим коментарима који се никада не заустављају на почетним темама, већ по инерцији одмах то иде према Европској унији и САД, наравно и према незаобилазном и свјетски значајном лидеру Владимиру Путину и све до свемира и система“HAARP". 
    (НАПОМЕНА: скраћено од енгл. High Frequency Active Auroral Research Program, програм активног ауроралног истраживања високе фреквенције).

    Да не бих и ја упао у клише анонимуса и да се не бих мијешао у туђе животе давно сам одлучио да се посветим свом животу и животима људи до којих ми је стало, а за које сам сигуран да им и ја нешто значим и да ме поштују, као што и ја волим њих. Дакле пријатељима, јер ионако свако од нас има и превише непријатеља.

    Циљ овог текста није да испод њега видим што више лајкова или позитивних коментара, већ да напишем оно за шта се годинама борим и онако како мислим да би требалао да буде. Мада знам да то – “требало би” ријетко долази и још рјеђе се остварује.

    Овај осврт завршићу народном пословицом: “Сто људи – сто ћуди”,
    па нека свако бира шта му је по вољи. 
    Дакле, бира се из оног што је понуђено. Не знам само има ли још увијек оних који било коме могу нешто паметно и корисно да понуде!?
     
     

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva