Autor sjovicicslavuj |
11 Februar, 2015 |
read_nums (505)
За памћење и сјећање ... На данашњи дан /11. 2. 1993. године у Београду/ преминула је
ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ
МАНАСТИР ГРАЧАНИЦА
ОВАКО ЈЕ О НАМА
И О НАШОЈ ГРАЧАНИЦИ
ПЈЕВАЛА НАША ДРАГА
ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ!
This entry was posted on 11 Februar, 2015 07:44
and file under
GENERALNA .
You can follow any responses to this entry through the
RSS2.0 feed.
You can leave a Response, or Trekbekovi from your own site.
2 Komentari & 0 Trekbekovi od "ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!"
Славко, ево и мог доприноса на твоје потсећање када смо се опростоли од наше велике, Десанке Максимовић.
http://youtu.be/TRxIi293dYA
Морам открити и једну своју срамоту, а она је, да сам тек под „старе дане“ открио вредност Десанкиног песништва. Незнам како се то десило, али огрешена ми душа, слушала је приче појединих песника, и из тих прича закључила да је Десанка у почетку била „црвени песник“.
Лавиринт заблуде је безкомпромисан, једноуман и суров, па када се човек из њега извуче, има дозу „Спасења“ и нешто велико, надчовечно.
Бог да јој душу прости, успут, ако хоће зарад мог покајања, нек опрости и мој грех.
Поздрав Славку!
Autor
Лаки
11 Februar 2015, 13:25
Ништа се ти "Лаки" ниси огријешио. Ако нешто ниси знао, онда ниси ни могао да се огријешиш, мада сви ми у себи носимо велике гријехове.
Но, нисмо ми криви за то. Крив је био систем у којем смо одрастали и живјели.
Јер, учитељ и учитељица су нас учили да више волимо злочинца Јосипа Броза за којег се још не зна ко је он у ствари био, него да волимо своје родитеље.
Тако су забетониране и многе јаме хиљада невино уморених Срба за чије се кости ни дан данас не зна, а то је све смишљено рађено да се забетонира и наша свијест о нашем постојању.
Учили смо рудна богатства у Зимбагвеу, али нико није смио да учи и да зна пјесму славне и драге ДЕСАНКЕ МАКСИМОВИЋ - ГРАЧАНИЦЕ.
Расли смо у заблудама у вријеме кад су нам други смишљено препарирали мозгове да заборавимо своје славне корјене, историју, културу, вјеру, славне претке итд.
Славко, ево и мог доприноса на твоје потсећање када смо се опростоли од наше велике, Десанке Максимовић.
http://youtu.be/TRxIi293dYA
Морам открити и једну своју срамоту, а она је, да сам тек под „старе дане“ открио вредност Десанкиног песништва. Незнам како се то десило, али огрешена ми душа, слушала је приче појединих песника, и из тих прича закључила да је Десанка у почетку била „црвени песник“.
Лавиринт заблуде је безкомпромисан, једноуман и суров, па када се човек из њега извуче, има дозу „Спасења“ и нешто велико, надчовечно.
Бог да јој душу прости, успут, ако хоће зарад мог покајања, нек опрости и мој грех.
Поздрав Славку!
Autor Лаки 11 Februar 2015, 13:25