Slavko Jovičić -

РАТИФИКАЦИЈОМ РЕЗОЛУЦИЈЕ ПОНОВО БИ УБИЛИ СРПСКЕ ЖРТАВЕ СТРАДАЛЕ У РАТУ У БиХ

Autor sjovicicslavuj | 18 Januar, 2009 | read_nums (499)
                                                  
    БИЈЕЉИНА, 17. ЈАНУАРА (СРНА) - Посланик СНСД-а у Парламентарној скупштини БиХ Славко Јовичић изразио је наду да Народна скупштина Србије неће ратификовати резолуцију Европског парламента о проглашењу 11. јула даном сјећања на геноцид у Сребреници, јер би то било признање да је у протеклом рату страдао само бошњачки народ.

    "Потврђивањем резолуције Народна скупштина Републике Србије би поново убила десетине хиљада српских жртава које су страдале у рату у БиХ", нагласио је Јовичић у отвореном писму упућеном предсједнику парламента Србије Славици Ђукић-Дејановић.

    Он вјерује да посланици Народне скупштине Србије неће подлећи притисцима неких, како је рекао, такозваних невладиних организација које траже да Србија призна нешто са чиме нема никакве везе.

    Подсјетивши да је Европски парламент изгласао резолуцију о проглашењу 11. јула даном сјећања на геноцид у Сребреници, Јовичић је нагласио да ту не би било ништа спорно да се не ради о једностраном и селективном обилежавању страдања само једног народа у БиХ.

    "У грађанском рату на просторима БиХ страдали су сви - и Бошњаци, и Срби, и Хрвати, али и други припадници националних мањина. Никада се не смије заборавити да је истина једна и недјељива и да нико нема ексклузивно право на само своју истину", истакао је Јовичић.

    Он је упозорио да ни до данас није утврђен тачан број страдалих Бошњака у Сребреници, нити начин на који су убијени, односно да ли се радило само о цивилима или о огромном броју муслиманских војника који су падом Сребренице одбацили оружје којим су претходних година починили страшне злочине над Србима.

    "Заправо, још никада нико није обзнањен ниједан податак о каквим се злочинима радило у том периоду. Дакле, и дан данас је безброј контроверзи које се доводе у везу са Сребреницом и свим ратним дешавањима", рекао је Јовичић додавши да он осуђује сваку врсту злочина без обзира над ким је почињен.

    Јовичић је у отвореном писму указао предсједнику србијанског парламента да се у свим тим причама о Сребреници, нажалост, потпуно занемарује чињеница да се прије 11. јула 1995. године десила и српска Сребреница.

    "Од почетка рата 1992. године, те кобне 1993. десила су се стравична убиства и погром над српским народом у самој Сребреници, Братунцу и ширем подручју Сребренице када су злочиначке фаланге предвођене Насером Орићем звјерски ликвидирале више од 3 500 углавном српских цивила и потпуно спалиле више од 50 српских села", нагласио је Јовичић.

    Јовичић је у писму навео да је бошњачки ратни командант у Сребреници Насер Орић ослобођен у, како је рекао, политичком суду у Хашком трибуналу понајпре због тадашњег главног тужиоца Карле дел Понте, која је намјерно бирала најблаже тачке оптужнице.

    "Заправо, Карла дел Понте намјерно није хтјела да оптужи Насера Орића, иако сам јој ја лично у Хагу предао бројну документацију и доказе о непобитним зверствима Насера Орића", рекао је Јовичић, подсјетивши да је у то вријеме био потпредсједник Савеза логораша Републике Српске.

    У свом писму Јовичић је обавијести Дејановићеву да ће врло брзо поднијети кривичне пријаве против Наташе Кандић, Соње Бисерко, Биљане Ковачевић-Вучо, Сташе Зајовић и још неких, које, како је рекао, чине злочин у миру против српског народа у Републици Српској и БиХ.

    "Ниједна од ових особа, ни у једном граду у БиХ, не зна се снаћи без туристичког водича, али зато већ годинама без икаквих доказа оптужују српски народ и наносе нам велику штету", констатовао је Јовичић.

    Јовичић је замолио Дејановићеву са садржином овог отвореног писма упозна све клубове посланика у Народној скупштини Србије и нагласио да се нада да парламент неће прихватити ову резолуцију јер она, како је навео, није објективна и усмјерена је против српског народа у цјелини.
     

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva