Јовичић видио тијела три убијена Србина
Autor sjovicicslavuj | 15 Jun, 2016 | read_nums (409)Свједок Тужилаштва БиХ Славко Јовичић изјавио је пред Кантоналним судом у Сарајеву да је у априлу 1993. на камиону испред Полицијске станице у Бутмиру, код Сарајева, видио три тијела српских заробљеника за које је касније чуо да су убијени због одмазде.
Славко Јовичић
Фото: СРНА
Славко
Јовичић је 26. маја 1992. године заробљен и одведен у логор "Силос",
општина Хаџићи, након чега је у децембру наредне године пребачен у логор
"Крупа", који је три километра удаљен од Пазарића.
Према његовим ријечима, логораши српске националности из логора "Крупа" су свјесно жртвовани за најтеже физичке радове на првим борбеним линијама, преноси Бирн.
Свједок је 22. априла 1993. са својом групом заробљеника радио у Доњем Которцу, општина Илиџа, када је чуо галаму војске која их је почела тући. Касније је сазнао да су неки затвореници побјегли са радова и чуо је како неко говори да су "четници побјегли и ове све треба побити".
Након страшног пребијања, како је рекао, одведени су пред Полицијску станицу Бутмир, гдје су физички малтретирани. Затим су камионом пребачени у Храсницу.
"Једног сам видио на камиону, згрчен, видио сам да није давао знакове живота. То је био Славољуб Капетина, ту видим још двојицу, леже потрбушке. Наредили су нам да и ми легнемо. Двојица су, чини ми се, били полицајци или војници, неко ме је страшно ударио кундаком у плећку. Возимо се према Храсници и осјетим нешто ми мокро по глави. Подигнем главу, и видим један од те двојице по мени мокри", присјетио се Јовичић.
Он је додао да је чуо да се та двојица чувара са камиона ословљавају именима Фудо и Феђа. Јовичић је рекао и да је чуо да су друга два убијена човјека Милан Крстић и Ранко Варагић.
"Двојица су убијена у рову због одмазде, јер су побјегли. Крстића су извели из рова, био је погођен у главу са мале удаљености, а друга двојица су изрешетана по цијелом тијелу", рекао је он.
Мустафу Дивјана, Ферида Делића и Алију Газибару оптужница терети за мучење, нечовјечно поступање, те наношење великих патњи. Дивјану и Делићу на терет су стављена и убиства.
Дивјан је оптужен за убиства затвореника српске националности који су из логора "Силос" и "Крупа" доведени на присилне радове код Пољопривредног института "Бутмир", општина Илиџа.
Према оптужници, Дивјан је ове злочине починио у својству припадника Четврте моторизоване бригаде такозване Армије БиХ, а Делић и Газибара као војни полицајци ове бригаде.
Према његовим ријечима, логораши српске националности из логора "Крупа" су свјесно жртвовани за најтеже физичке радове на првим борбеним линијама, преноси Бирн.
Свједок је 22. априла 1993. са својом групом заробљеника радио у Доњем Которцу, општина Илиџа, када је чуо галаму војске која их је почела тући. Касније је сазнао да су неки затвореници побјегли са радова и чуо је како неко говори да су "четници побјегли и ове све треба побити".
Након страшног пребијања, како је рекао, одведени су пред Полицијску станицу Бутмир, гдје су физички малтретирани. Затим су камионом пребачени у Храсницу.
"Једног сам видио на камиону, згрчен, видио сам да није давао знакове живота. То је био Славољуб Капетина, ту видим још двојицу, леже потрбушке. Наредили су нам да и ми легнемо. Двојица су, чини ми се, били полицајци или војници, неко ме је страшно ударио кундаком у плећку. Возимо се према Храсници и осјетим нешто ми мокро по глави. Подигнем главу, и видим један од те двојице по мени мокри", присјетио се Јовичић.
Он је додао да је чуо да се та двојица чувара са камиона ословљавају именима Фудо и Феђа. Јовичић је рекао и да је чуо да су друга два убијена човјека Милан Крстић и Ранко Варагић.
"Двојица су убијена у рову због одмазде, јер су побјегли. Крстића су извели из рова, био је погођен у главу са мале удаљености, а друга двојица су изрешетана по цијелом тијелу", рекао је он.
Мустафу Дивјана, Ферида Делића и Алију Газибару оптужница терети за мучење, нечовјечно поступање, те наношење великих патњи. Дивјану и Делићу на терет су стављена и убиства.
Дивјан је оптужен за убиства затвореника српске националности који су из логора "Силос" и "Крупа" доведени на присилне радове код Пољопривредног института "Бутмир", општина Илиџа.
Према оптужници, Дивјан је ове злочине починио у својству припадника Четврте моторизоване бригаде такозване Армије БиХ, а Делић и Газибара као војни полицајци ове бригаде.
------------------------------------------------
Свједок
Дивна Крстић је 10. маја 1992. године посљедњи пут виђела мужа Милана
Крстића, када је са ђецом отишла у избјеглиштво. По повратку у Хаџиће,
од Црвеног крста је добијала информације да је заробљен у Храсници, те
да је вођен на копање ровова и траншеја.
"Прва сазнања о мужу добијам крајем априла 1993. године, а 22. априла је убијен...Брат ми је рекао да је тај човјек био црн, крупних очију, тамног тена и звао се Феђа. Феђа је наводно стражарио, извео мог мужа из траншеја, одвео у једну просторију и само се чула пуцњава", испричала је она.
Како је навела, њен брат, који је био заробљен заједно са њеним супругом, преживио је тешке тортуре, те да га није могла препознати након размјене.
Суђење ће бити настављено 13. јула.
"Прва сазнања о мужу добијам крајем априла 1993. године, а 22. априла је убијен...Брат ми је рекао да је тај човјек био црн, крупних очију, тамног тена и звао се Феђа. Феђа је наводно стражарио, извео мог мужа из траншеја, одвео у једну просторију и само се чула пуцњава", испричала је она.
Како је навела, њен брат, који је био заробљен заједно са њеним супругом, преживио је тешке тортуре, те да га није могла препознати након размјене.
Суђење ће бити настављено 13. јула.
Од Агенције БИРН преузима:
Извјештај Агенције БИРН не одсликава вјеродостојност мог свједочења пред судским вијећем. Али и ово је неки напредак. Јер, страдање Срба никога не интересује. Сем РТ РС ово никога не занима.
Отишао сам захваљујући мојим пријатељима из полиције.
Владина Канцеларија у Бања Луци и не зна нити их интересује ово, јер им ни на ум није пало да ме контактирају, а управо због тога су и основани и примају високе плате.
Никад нисам кукао, па нећу ни сад. Отишао сам, мада због здравствених проблема нисам могао да стојим на ногама. И како да се изборимо за правду? Како. Ово је било свједочење о само једном дану и стријаљању недужних Срба.
Већ рекох да је ово било свједочење о само једном дану и једном злочиначком стријаељању недужних људи. Нећу одустати све док будем жив, мада све ово изнова тешко преживљавам, поготово што ми је страшно нарушено здравље. Али настављам борбу за истину, поготово кад видим политичку мафију којој су пуна уста о страдању нашег народа, наравно само кад им то затреба. Међутим, никада они никоме нису помогли да се изборимо за истину.
Ојађен сам, али сам сам пред себе поставио морални и људски дуг да се борим за истину и о страдању моје сапатничке браће.
Ко ће, ако нећу ја. Неће нико други!
Autor sjovicicslavuj 15 Jun 2016, 18:35