Slavko Jovičić -

28.07. су: Свети мученици Кирик и Јулита

Autor sjovicicslavuj | 27 Jul, 2016 | read_nums (233)
     

    Ова светитељка беше од рода племићког. Рано обудове и оста с новорођеним младенцем Кириком.

    Живљаше у Иконији граду ликаонијском, и беше сва предана вери Христовој. Свога синчића крсти одмах по рођењу, а када му беше три године, она га научи вери и молитви онолико колико дете тога узраста могаше примити.

    Када Диоклецијан нареди гоњење хришћана, у граду Иконији би проливена многа невина крв. Јулита узе свога сина и склони се од гнева незнабожачког у град Селевкију. Но и тамо не беше боље. Јулита беше ухваћена и као хришћанка изведена пред судију.

    Пошто Јулита храбро изјави своју веру у Господа Исуса, судија, да би је ражалио и поколебао, узе дете на своје руке и поче га миловати. Но Кирик викаше иза гласа: „Ја сам хришћанин, пусти ме матери!” и поче ручицама својим гребати судију одвраћајући своје лице од њега. Расрди се судија, тресну дете о земљу и отури ногом, а дете се скотрља низ камене степенице, и предаде Богу своју свету и невину душу.

    Видећи како Кирик пострада пре ње, света Јулита беше радосна и заблагодари Богу, што сина њеног удостоји мученичког венца. После многих мука и Јулита би мачем посечена 304. године.

    Мошти светих Кирика и Јулите до дана данашњега су чудотворне.
    Један део моштију ових светитеља налази се у Охриду у цркви Свете Богородице Болничке.  
    -------------------------------------------------------------------
     
    Претпостављам да ни многи вјерници не знају да је
    ово први женски манастир у нишкој епархији
    и једини манастир у Србији назван по овим свецима.
     
    На обронцима планине Видлич, на надморској висини од 1004 метара, недалеко од села Смиловци налази се манастир светих Кирика и Јулите. Постоје претпоставке да је првобитни манастир саграђен у X или XI веку.

    Дугогодишњи игуман манастира Арсеније Куршумнин записао је у Летопису, да је манастир подигнут крајем XVII века.  

    Манастир је страдао од Турака и био је у рушевинама све до 1839. године.

    На темељима старог разореног храма, протомајстор Никола из села Бољев Дол подигао је данашњи храм. Манастирска Црква је саграђена од обичног тесаног камена и покривена је каменим плочама.

    У време обнове манастира, овим крајевима је харала куга, која је дневно односила на десетине живота. Људи су бежали од куге на ово место и помогли обнову манастира.

    Изградња манастира је у потпуности завршена 1839. године. Исте године подигнут је велики манастирски конак, који је назван.
     
     
     

Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva