Данас, /30. 03./ је Св. Алексије Човек Божји
Autor sjovicicslavuj | 29 Mart, 2014 | read_nums (297)
Различити
су путови којим Бог води оне који желе
Њему угодити и закон Његов испунити. У
време цара Хонорија у Риму живљаше висок
царски достојанственик Јевтимијан,
врло угледан и врло богат. И он и жена
му Аглаида провођаху живот богоугодан.
Иако беше богат, Јевтимијан је седао
само једанпут дневно за трпезу, и то
по смирењу сунца. Имађаху јединца сина,
овога Алексија, који кад одрасте, би
принуђен да се ожени.
Но он те
исте ноћи остави не само жену него и дом
оца свога, седе у лађу и дође у град Едесу
у Месопотамији где беше чувени лик
Господа Исуса, послат од самог Господа
цару Авгару. Поклонивши се томе лику
Алексије се обуче у одело просјака и
као просјак живљаше седамнаест година
у том граду, непрестано молећи се Богу
у паперти цркве Пресвете Богородице.
Када
се ту прочу као богоугодник, он се убоја
од људске славе и оде одатле, седе у лађу
да иде у Лаодикију, но промислом Божјим
лађа би занесена и доплови чак до Рима.
Сматрајући то као прст Божји, Алексије
смисли да иде у дом оца свога и да као
непознат ту продужи живот свој и подвиг.
Отац га не позна, но из милосрђа дозволи
му да у дворишту његовом у једној изби
живи. Ту Алексије проведе још седамнаест
година живећи само о хлебу и води.
Злостављан од слугу на разне начине он
отрпе све до краја. А када му се крај
приближи, он написа једну хартију, стеже
у руке, леже и издахну 17. марта 411.
године.
Тада би откровење у цркви
Светих Апостола у виду гласа који рече
у присуству цара и патријарха: потражите
човека Божја. Мало после откри се, да је
тај човек Божји у кући Јевтимијановој.
Цар с папом и целом пратњом дође у кућу
Јевтимијанову, и после дужег распитивања
дознаду да је онај просјак тај човек
Божји. Кад уђу у његову избу, нађу га
мртва, но у лицу светла као сунце. Из оне
хартије родитељи његови сазнају, да је
то њихов син Алексије, а невеста, која
је тридесет четири године живела без
њега, да је то њен муж, и обузе их све
неизмерна туга и мука. Но после се утеше
видећи како је Господ прославио Свога
угодника. Јер, додиром до његовог тела
лечаху се многи болесници, и из тела му
потече миро благоухано. Тело му сахране
у ковчег од мермера и смарагда. Глава
му се налази у Светој лаври на Пелопонезу.