Slavko Jovičić -

„Neimenovani izvor(i)“?

Autor sjovicicslavuj | 3 Februar, 2009 | read_nums (371)
     

                                                PIŠE: Slavko JOVIČIĆ SLAVUJ

                                                        

    Nema tog printanog medija na prostoru BiH, niti ima novinara, a da se,  pišući svoje tekstove -  ne poziva na „neimenovane izvore", koji su mu navodno ustupili ekskluzivnu informaciju“!?  Ima i drugih formulacija, medjutim, u suštini, radi se o istoj stvari. Tako se dolazi do informacija i putem „dobro obaveštenog izvora“, bliskog ovoj ili onoj zvaničnoj domaćoj ili stranoj službi, instituciji, diplomatiji, kriminalnom miljeu...itd., itd.“, odnosno putem „izvora" koji je želeo da ostane "anoniman“?

    Neću da spekulišem, ali u nekim od tih "izvora",  odmah sam mogao prepoznati da se radi o upetljanim prstima raznih obaveštajnih i kontraobaveštajnih službi, kojih, za divno čudo nikad nije manjkalo u  BiH, pa bile one domaće ili strane, ma sasvim je irelevantno!? Uostalom, to i jeste jedan od zadataka tih agencija.

     Dakle, svakodnevno se u novinama mogu naći takvi tekstovi. No, niko se i ne pita - radi li se tu o istinitosti informacij(a)e, ili se samo možda radi o ličnoj novinarskoj konstrukciji teksta i o stvaranju sopstvenog imidža, kao novinara, koji, eto, ima dobre navodne svoje izvore informacija??? Sasvim je lako uočiti da se radi se o izmišljenim "izvorima". Naravno da može biti i jedno i drugo, ali i treće...! Znam jednog takvog "federalnog" novinara koji još nijedan tekat nije napisao, a da se pri tom nije koristio poštapalicom dobro obaveštenog i anonimnog "izvora" informacij(e)a!?

     Nesporno je da je BiH  zemlja mnogih senzacionalnih dogadjanja, iz kojih onda proističu i takve vesti, informacije, političke, ekonomske, kulturološke, pa čak isportske...iz kojih, razumljivo, nastaju i takvi novinarski  tekstovi. Sve se to, dakle, odvija po uobičajenom klišeu.

     Danas, recimo, neke dnevne novine, objave„ekskluzivnu informaciju“ (???), ili odnekud „iskopaju ekskluzivnu temu“ i za očekivati je da će to, naravno, zaintrigirati javnost. Još kad se tome pridoda urednička kreativnost, jer  urednici odredjuju i diktiraju naslove tekstova, eto onada prave senzacije koja će privući svakog čitaoca da se "lati" novina.  No, kako naš narod kaže – „svakog čuda tri dana dosta“, tako i ta nazovi ekskluziva iz dobro obaveštenih izvora i pristigla od dokonih informatora – pada u vodu i po automatizmu je prekriva veo zaborava.

     Jer zaboga, već u sutrašnjem izdanju  opet će se pojaviti mnoštvo novih, odnosno najnovijih „senzacija i ekskluziviteta“ koji su opet skuvani negde u kuhinjama „anonimnih i dobroobaveštenih izvora“!?  Zapravo, ko bi se nakon  desetak dana, ili pogotovo za mesec, ili za godinu unazad i prisetio tih tekstova i ko bi uvideo da su upravo takvi tekstovi, u najvećem broju slučajeva, bili lažni. Svrha je bila drukčija, jer su takve informacije imale smisla u datom trenutku, pogotovo što su bile  dobro naslovno-ambalažirane i namenski servirane konzumentima.

     Kao prateća manifestacija takvih "ekskluziviteta“ je i očekivana i neizostavna reakcija javnog mnenja, koje se po inerciji odmah ustalasa, i eto super podloge za bespotrebno podizanje tenzija u narodu. Posebno medju čitaocima. Taj se onda lanac dezinformacija, po sistemu „Radio- Mileve“, munjevito širi putem mnogobrojnih internet foruma. E, tek tada se započinje strahoviti „forumsko-net-medijski rat“!

     Nijedna takva senzacija se ne može posmatrati izvan nacionalnog konteksta tri konstitutivna naroda i naravno i ostalih. Tako započinje žestoka rasprava sa mnogo vrijedjanja, pljuvanja, degradiranja i raznih drugih poniženja usmerenih prema pripadnicima drugih naroda. Tu se naravno forumaški „rat“ tek rasplamsava. U prvi plan izlaze politički lideri iz najjačih nacionalnih stranaka. Da se razjasnimo! Koja to politička stranka u BiH, bez obzira kakav u svom nazivu ima prefiks ili atribut – nije nacionalna!? Ima i multietničkih stranaka, ali budimo pošteni i priznajmo da te multietničke stranke čini  ogromna večina članova koji pripadaju jednom od tri konstitutivna naroda. Naravno da u članstvu tih stranaka ima i pripadnika i drugih naroda i nacionalnih manjina, ali  hajde pogledajmo istini u oči i prihvatimo činjenice kakve jesu, a one su -  da je njihov broj skoro, pa zanemarljiv, u odnosu na pripadnike „osnovnog-vodećeg“ naroda!

     Ako je sve to tako, a jeste, onda iz ličnog ugla i sopstvene percepcije hoću, a i  želim, jasno da kažem i sljedeće. Za mnoge printane medije do sada sam dao bezbroj raznih izjava i intervjua i uvek sam se potpuno identifikovao. Moram se prisetiti da je u tim izjavama dosta bilo i „ekskluzivnih“ informacija do kojih drugi mediji i novinari nisu mogli da dodju. U takvim situacijama uvek sam nastojao, i po meni, čini mi se i uspevao, da u javnost ne iznosim neproverene ihformacije, niti one stvari koje su karaktera poverljivosti i koje imaju karakter državne, po nekad i političke tajne!? Imao sam naravno, i od mojih prijatelja novinara, ponude da im „odam neku tajnu“, odnosno tražili su od mene da nešto više saznaju  i da to objave pod šifrom – „neimenovanog izvora“?! Nikada na takve ponude nisam pristajao, niti ću!

     Ako imam šta da kažem i ako me neko iz medija poziva, uvek ću se rado odazvati i reči ću ono što trebam i što neće izazvati nikakavu turbolenciju, niti senzaciju u širokim čitalačkim masama. Reči ću istinu, ma kakva daje!

    Nikada nijednog novinara nisam vukao za rukav, niti sam dobrovoljno nudio bilo kakvu informaciju, mada drugi kažu da slovim kao dobro informisan političar...

     Jedan sam od malog broja političara koji razumeju težak novinarski posao i novinarske znatiželje da dodju do što ekskluzivnijih informacija i to je tako svugde u svetu...

     I na kraju, novine su već ujutro na kioscima sa razno raznim naslovnim stranama i eksklutivnim tekstovima. Uostalom, novina i štampe se nikada ne bih mogao odreći. U toku dana mnogo različitih novina se nadje u mojim rukama...Kupujem mnogo štampe, a bogami i čitam, bez obzira na internet, radio ili televiziju, kao posebe medije... Jer, novine su novine!


Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva