Имам право на истину!
Autor sjovicicslavuj | 12 Decembar, 2013 | read_nums (389)ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Све
што ми се издешавало у току рата испричао
сам својој дјеци, врло мало из тог времена
испричао сам и својим пријатељима.
Потичем
из српског народа и ако Бог да, па да
мало дуже поживим, бар нешто од тога
испричаћу и својим унуцима кад порасту
и кад буду могли да разумију шта нам се
то десило.
Али,
никада им нећу показати своје прадједовско
огњиште.
Никада
им нећу показати школу у коју сам ишао,
а која се више и не зове као онда кад сам
ја у њу полазио.
Показаћу
им гробље у којем су вјековима сахрањивани
моји преци, па и у којем су сахрањени
моји мајка и отац.
Али,
никад не бих послао своју дјецу и своје
унуке да тамо живе. Људски је то, послије
вјековних заблуда и глупости, страдања
мојих најближих, страдања мог народа,
погибија и сеоба.
Многи
Срби се питају, па зашто онда живимо у
оваквој БиХ? Питам се и ја? Али, не
одлучујемо само ми о својој судбини.
Данас
и у овој свјетској констелацији односа
за нас Србе нема добрих рјешења.
Мада
још вјерујем да нисмо потрошили вријеме
за сва добра рјешења.
Сви
осим Срба добили су своју извијесност
и своју будућност и често помислим да
нама Србима није остало ништа, али само
помислим.
Брзо
се вратим у стварност и повежем је са
српском историјом и схватим да су СРБИ
највећи страдалници, али и да су пролазећи
кроз све страхоте увијек успијевали
да остану и да опстану на овом балканским
трусним подручјима и вјетрометинама!
И
СРБИ СУ ОСТАЛИ!
И
ОПСТАЋЕ!!!
