Они који су БиХ довели у ћор сокак нека и траже излаз и рјешења. Барем је сад свима јасно да три слова, односно ЈМБ нису били повод ни за шта, али су оставили велике посљедице...
Autor sjovicicslavuj | 14 Jun, 2013 | read_nums (399)
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Не знам, али данас се свима негдjе жури. Баш ме чуди што је тако, јер
забога барем ми имамо времена за све. Имамо чак времена и за чекање. А
кад се нешто чека, онда се има времена и за дубље и свеобухватније
размишљање, након чега се доносе најрационалније одлуке.
Било каква журба може да допринесе исхитреним одлукама и потезима, а кад се нешто потегне, онда више нема повратка. Можда би прије потезања, у међувремену, требало размислити и о затезању, јер свако затезање даје међу простор, односно ствара тајминг за доношење неких иоле разумних одлука.
Елем, како год да се узме у обзир, опет се враћамо на вријеме. А вријеме је пресудан фактор за многе ствари и за правовремено дјеловање.
Додуше, водимо и ми рачуна о времену, али проблем је што никако не можемо да се снађемо у оваквом невремену, невремену у којем се дешавају разне пошасти и многи изми, који су само на корак од стравичне катаклизме. Али, ни то нас не забрињава, а не знам и што би се за било шта и бринули, јер ионако свјесни смо да нам нико други неће ни ублажити, а нити ријешити наше проблеме, тј. неће нас ослободити наших брига.
Много би нам било боље кад би они престали да мисле о нама, јер би и ми онда били принуђени да почнемо сами о себи да мислимо. Ако то не урадимо и ако се не окренемо сами себи, онда нам ничија друга мишљења неће бити од користи, поготово кад је јасно да многи други о нама имају најгора и најнегативнија мишљења.
У цијелој овој политичко-побуњеничкој ујдурми која је скувана у сарајевској кухињи и у перманентно кипућем босанско-херцеговачком лонцу треба и тражити рјешења. Прошли су "ударни" дани тзв. догађања народа и како сад и шта даље? На то питање одговор морају дати они који су и допринијели оваквој недефинисаној ситуацији.
Јер, ЈМБ апсолутно није имао и нема никакве везе нити је уопште и био проблем. Али, тражио се и најмањи повод да се крене прво са медијском харангом из Сарајева против посланика и политичара из Републике Српске. Међутим, није то ништа ново, а ни изненађујуће. Заправо та харанга траје од како је настала Република Српска и никада није ни престајала, а и неће, јер забога опште познато је да се сви у Сарајеву буде са трњем у очима који се зове Република Српска.
И све док је тако, а биће и убудуће, свако ће моћи да узме бијелу траку и да је завеже око рукава и да мегафоном "управља" неконтролисаним догађањeм народа, а све са циљем застрашивања и вршења притисака на српске представнике из Републике Српске који се налазе на привременом раду у Сарајеву и у заједничким институцијама БиХ.
Прекидам све ово и почињем да мислим, а мислим да нико други неће мислити за нас и да је дошло вријеме да и ми мало одморимо од силних размишљања. Зато се и враћам на почетак текста. Нигдје нам се не жури, јер имамо ми времена и за чекање.
И сасвим на крају, заиста не разумијем оне у Сарајеву какав имају интерес да све ово раде, кад и они као и ми, знају да животи људи немају времена за чекање. Сви они у Сарајеву, па и протестанти имају један те исти циљ - промијенити Устав БиХ на штету Републике Српске, ако би послије насилне унитаризације БиХ, Република Српска уопште и постојала.
Протести везани за ЈМБ немају никакве везе и они су били беспотребни, али су послужили као пробни балон за неке наредне насилне активности удружених актера састављених од свих структура друштва и организација у Сарајеву.
