ПИШЕ Славко Јовичић: Младић у Хагу, злочинци у фотељама
Autor sjovicicslavuj | 8 Jun, 2011 | read_nums (430)
Хапшење генерала Ратка Младића по не знам који пут послужило је Бошњацима у БиХ да лансирају тезу о њима као јединим жртвама рата у БиХ. Мада је својевремено и сама Карла дел Понте, са којом сам имао више прилика да се лично видим у Хагу (бићу сведок и у суђењима Радовану Караџићу и Ратку Младићу), изјавила да су и Срби били жртве у несрећним ратовима на простору бивше БиХ, бошњачка јавност и њихови политичари настављају да се понашају као да су болесни од аутизма.
У
данашњој општој глобализацији и у свету препуном
контроверзи, лицемерства, лажи и обмана – правда и право, као
универзалне категорије равнотеже између кршилаца
основних људских права и оних других, чија су сва права
погажена – губе потпуни смисао опште прихваћених норми и
каквог-таквог правног баланса између злочинаца и
злостављаних и угњетаваних људских бића.
Такође, и истина је постала општа фикција, мада би истина требало да буде основни предуслов за све друго… Иако је истина једна и недељива и нико на истину нема ексклузивно право, ето, бошњачка политичка, интелектуална и медијска елита потпуно је неоправдано приграбила себи право да само она буде тумач те истине.
Најновији подаци, које се ових дана појављују у медијима, истина још стидљиво, да у неким заједничким институцијама БиХ раде лица бошњачке националности за која, изван сваке разумне сумње, постоје необориви докази да су починили стравичне злочине над српским народом, нису ништа ново, нити сензационално. То што за сва лица постоје основане индиције да су као припадници тзв. Армије РБиХ починили небројене злочине над српским народом и које српска страна оптужује – за њих јесте само парадигма стратешког интереса Бошњака и њихове перцепције да се овде ради о атаку на њихове „добре момке“?!
Годинама се залажем да се потпуно разјасни ратна прошлост и да утврдимо ко је коме – оно најгоре – и шта урадио у претходном грађанском рату. Свестан сам да је то Сизифов посао, али, водећи се људским вредностима, немам намеру да одустанем од перманентне борбе за истину, понајвише због чисте савести и због моралне обавезе, коју сам сам себи наметнуо као дуг према невиним Србима, на најсвирепије начине ликвидираним од стране најокорелијих злочинаца.
Починиоци ратних злочина над српским народом не раде само у полицијским структурама БиХ, мада су безбедносне институције индикативан пример за њихово ухљебљење. Стање ништа није боље ни у још неким заједничким институцијама БиХ. Њихове злокобне канџе досежу и до дипломатије и иних, такозваних хуманитарних, невладиних организација.
Не желим да се мешам у надлежности правосудних институција БиХ, нити да прејудицирам наредне потезе, у првом реду Тужилаштва БиХ, али желим да, по не знам који пут, поновим: у БиХ се четири године рата није водила љубав, нити обнављало „братство и јединство“. Овде су се међусобно убијали народи. Свако против свакога је ратовао и безброј је разних комбинација у међусобним сукобима између Бошњака, Хрвата и Срба.
Наравно да ми на ум не пада да покушавам да исправим криву Дрину, али ћу увек, као и сви нормални људи, понављати да је Дрина крива. А, то није ништа друго, већ јасна теза да чињенице о којима говорим потврдим и да аргументима докажем да је истина право и Срба, а не само Бошњака или разних других лобиста из белосветских метропола, који су својим лажима потпуно препарирали врло блиску нам прошлост.
http://www.pravda.rs/2011/06/08/slavko-jovicic-mladic-u-hagu-zlocinci-u-foteljama/
