Slavko Jovičić -

Највећа српска победа

Autor sjovicicslavuj | 14 Septembar, 2008 | read_nums (642)
                                   
                                            
    Пре деведесет година почела је артиљеријска припрема пробоја Солунског фронта. Дан касније, 15. септембра 1918. године, српска и француска војска кренуле су у напад који је за свега две недеље довео до капитулације Бугарске, а победоносно је окончан ослобођењем Београда 1. новембра.

    Држава која је била на прагу уништења у јесен 1915, оставши без војске, владе и краља, тада се подигла из пепела и задивила већи део света (сем оног, махом с немачког говорног подручја, који је Србе и даље сматрао краљеубицама и рушитељима поретка). Разбијена нападима Немаца, Аустријанаца и Бугара, војска је одлучила да не капитулира, већ да се преко Црне Горе и Албаније пребаци до обале где би је савезнички бродови спасли од сигурне смрти. На том путу страдања умрло је или убијено на десетине хиљада људи, не само војника, већ и жена и деце који нису хтели да сачекају окупаторе, већ су се придружили војсци – глас о аустријским и бугарским злочинима над цивилима проносио се брзо.

    Стигавши на албанску обалу, међутим, Срби су били разочарани. Обећаних савезничких бродова није било – стигли су тек кад је руски цар Николај послао претећи телеграм владама Француске и Велике Британије да ће се Русија повући из рата ако савезници не спасу „остатке остатака српске војске”.

    Тада је решено да Французи окупирају Крф – Грчка је у то време још била неутрална – и да главнину српске војске, скупштину и владу, пребаце тамо. До априла 1916. на ово острво стигло је више од 150.000 људи, али страдање ни ту није престало. Оне који су се први искрцали сачекала је ледена киша, морали су да преживљавају на отвореном, без огрева и хране, све док српска влада није постигла договор са савезницима да ће преко зајма отплатити трошкове своје војске. (На Крфу је, треба рећи, било и Албанаца, припадника војске српског савезника Есад Паше Топтанија, а у костурници на Виду сахрањен је Мустафа Емрилах из Тиране.)

    Војска се на јонском острву брзо опоравила и реорганизовала, па је пребачена на Солунски фронт, где је – после Кајмакчаланске битке и ослобођења Битоља 1916. године – у рововима чекала коначну наредбу за ослобођење отаџбине.

    Кад је напад почео, српска војска је после Бугара прегазила и неколико немачких дивизија које су покушале да зауставе српско-француски пробој код Ниша и уз местимичне борбе код Врања, Лесковца и Крагујевца силовито ослободила земљу. Држава којој је аустроугарска влада написала посмртницу вратила се из мртвих.

    У пробоју Солунског фронта погинуо је 681 Србин, 182 су нестала, а више од две хиљаде је рањено.Губитак становништва у Првом светском рату био је вишеструко већи – од последица рата, злочина Аустријанаца и Бугара, албанске голготе и болести страдало је 1.300.000 људи, или трећина популације – и до данас није надокнађен.

    Нема данас ни оне наклоности западног дела света коју смо зарадили у време Великог рата – британска јавност која се згражавала због ужасног злочина краљеубиства у Београду 1903. године током рата је пожртвовано помагала Србима, у малу земљу која се нашла на удару великих сила стизале су медицинске сестре, а 28. јуна 1916. више од 12.000 британских школа укључило се у акцију „Косовски дан”.

    Британци данас ништа или готово ништа не знају о подвигу српске војске и страдању Срба од 1914. до 1918.

    Да ли је то и наша грешка? Да ли смо и сами заборавили?

     _____________________________________________________

    У Републици Српској обиљежена 90. годишњица пробоја Солунског фронта

    Datum: 22.09.2008 18:31
    Autor: Жељка Добрић          
        

    БAЊA ЛУКA - Служењем парастоса у цркви Свете тројице и полагањем цвијећа и вијенаца на Спомен-костурницу жртвама из 1915. године на гробљу "Свети Пантелија" у Бањој Луци јуче је обиљежена 90. годишњица пробоја Солунског фронта.

    - Пробој Солунског фронта представља најдуже припреману војну операцију у историји ратовања, која је бриљантно изведеним стратешким предвиђањима и операцијама, задивила цијели свијет, па и саме противнике - изјавио је предсједник Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца од 1912. до 1918. године Бања Лука Владо Шеварика.

    Он је подсјетио да се на челу Прве и Друге српске армије налазио начелник штаба Врховне команде Српске војске ђенерал Живојин Мишић, те да су заједно са савезничким армијама под командом Франша Депереа извели историјски подвиг којим је окончан Први свјетски рат.

    - За 45 дана, колико је трајала комплетна операција, српска војска прешла је 600 километара и ослободила читаву Краљевину Србију, да би у наредних мјесец дана ослободила БиХ, Хрватску и Словенију - подсјетио је Шеварика.

    Он је рекао да је из БиХ на пробоју Солунског фронта учествовало 48.000 српских добровољаца, док их је само са подручја Крајине било од 8.000 до 10.000.

    На Спомен-костурницу жртвама из 1915. године вијенце и цвијеће положили су изасланик предсједника Републике Српске, делегације Народне скупштине и Вијећа народа РС, Владе, Удружења потомака и поштовалаца ратних добровољаца 1912-1918. године, Борачке организације РС, Организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила РС, СУБНОР-а, Удружења логораша Другог свјетског рата, Трећег пјешадијског пука Оружаних снага БиХ и градоначелник Бање Луке Драгољуб Давидовић.


Dodaj komentar





Komentar će biti proveren pre nego što se objavi.

Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva