Пролази љето...убрзо ће јесен....
Autor sjovicicslavuj | 27 Avgust, 2008 | read_nums (2365)
Пише: Славко Јовичић Славуј
Август је мјесец за, углавном, колективне годишње одморе у скоро свим институцијама власти, од општинских, па све тако редом до жупанијских (кантоналних), те ентитетских и, наравно, државних....
Многи или тачније речено, велики број политичара се одмарао. По неки од њих (нас) то су задовољство сами себи приуштили, искористивши тако прилику да осјете благодети Јадранског и иних других мора, односно многобројних монденских свјетских мјеста за уживање и одмарање.
Други су се онако радно одмарали, јер не смијемо заборавити да смо ми земља у транзицији!? Но, то уопште не би био никакав проблем да се многи политичари, поготово у Сарајеву, нису одавно умјесто на колосјеку транзиције, нашли у својеврсном политичком трансу....У огромној су некој журби, а у журби се, по правилу, никада ништа добро не дешава. Знам ја добро да многе обавезе не могу да чекају, а богами и многе се више не могу ни одлагати у недоглед. Али, такође знам да су, ови који су цијели август као нешто радили, па иако јесу, онда су смишљено и оркестрирано радили или о глави Републици Српској или су радили против интереса БиХ и против све три конститутивна народа у њој.
Трећи се, ако ћемо поштено, а рекли смо да хоћемо, заправо, нису имали од чега ни одмарати, јер се нису ни умарали, нити су „изгарали" на својим радним мјестима и политичким позицијама.
Дакле, све у свему, сви онако скупа, нерадећи ништа у овом мјесецу (неки не раде ништа годинама, а има и таквих који никад ништа у свом животу нису радили!?) су највише одморили конститутивне народе и наравно све грађане у БиХ од својих лакрдијашких политичких и авантуристичких потеза и антидејтонских активности. Што би у преводу значило да су се у овом мјесецу у најмању руку бавили противуставним активностима и подривањем и самих темеља на којима једино може и мора да функционише оваква Босна и Херцеговина, а то је Дејтонски споразум!
Нису само у овом мјесецу политичари „изгарали" на својим пословима, било је и неких других који су имали радни (парадни) август. Наравно да не треба заборавити наше олимпијце, ако се ико уопште и сјећа њихових имена? И то је добро. Барем су потпуно мирни, јер их нико у БиХ неће псовати, ни њих саме, нити њихове најмилије, као што се то дешава нама политичарима. Кад је тако, а јесте, коме је онда уопште битно што олимпијци нису остварили никакве спортске резултате. Сигурно је да нико од наших спортских олимпијаца није могао заузети 210 мјесто у својој дисциплини, кад се зна да су на Олимпијским играма у Пекингу учествовали спортисти из 204 државе свијета. Међутим, свако дијете у БиХ зна да је и Харис Силајџић био у Пекингу, само никоме није било јасно због чега?! O да, па он је предсједавајући Предсједништва БиХ.
Али, ево, и мјесец одмора (август) је на свом измаку. Почиње септембар, а у септембру ће се дешавати врло важне ствари. Најважније је да дјеца полазе у школу и то тако траје деценијама, без обзира на политичко, друштвено, идеолошко или било какво уређење које је било у прошлом вијеку, на просторима бивше нам заједничке државе Југославије ( краљевине, федеративне, социјалистичке, комунистичке, а историја је потврдила да се увијек радило о идеалистичкој, односно утопистичкој творевини), што је неминовно једном морало довести и до њеног распада, а самим тиме и до њеног крвавог краја. Наравно да се у математици аксиоми никада не доказују, па стога морам на прошли вијек додати и скоро деценију из овог, 21 стољећа. Огроман број породица се припремио или ће онако, као се „народски" каже – „пет до дванаест", и то се тако обично и дешава, однекуд извући и последњу маркицу и нагрнути у књижаре, продавнице одјеће и обуће и, како тако, спремити своју дјецу на далек пут образовања и још битније – на пут „животне школе", дакле у срећнију будућност...
А, и ми политичари поново ускачемо у функционерске фотеље, колективитети у политичке клупе, а сви онако одморни и са потпуним радним еланом, напуњених батерија и пуни оптимизма и енергије за рад. А јој, шта нас све чека? Много недовршених послова, огроман број задатака, много нерјешених проблема и питања и ко зна шта све још не? Јер, ваља нама у Европу....ваља нам у Европску унију. Сви то хоћемо и желимо?! Но, основно је питање како? Кад? Или можда никад! Ипак, нећу да баксузирам, и да се ја питам, ја бих одмах сутра затражио пријем БиХ у Европску унију, али ко да нас прими кад сам сазнао да је и комесар за проширење ЕУ Оли Рен на годишњем одмору. Лијепо богами! Зато ја хоћу одмах сад у ЕУ, јер ево, европејци имају дуже годишње одморе од нас у БиХ и зато ми је важна ЕУ. Али, о том по том....Уосталом, гдје нам се жури?
И сасвим на крају, није вишка мало и метереологије. Наиме, сви смо се увјерили на сопственој кожи да је ово љето заиста било вруће. Са сигурношћу се може тврдити да ће јесен бити много врелија, бар кад су у питању политика и политичке теме и дилеме. И нека ми неко сад каже да се и ми политичари не разумијемо у климу?! Но, друга је ствар што је ова временска клима одговарала вечини грађана, док ће политичка клима бити за многе нездрава и тешко сварљива.....
