Autor sjovicicslavuj |
20 Oktobar, 2021 |
read_nums (188)
Ови свети и дивни мученици и јунаци вере Христове беху најпре први великаши на двору цара Максимијана. И сам их цар уважаваше много због храбрости, мудрости и верности. Али кад чу цар, да су ова два великаша његова хришћани, промени љубав своју према њима на гнев.
И једном када беше велико жртвоприношење идолима цар позва Сергија и Вакха, да заједно с њима жртве принесу, али они отворено отказаше цару послушност у томе. Ван себе од јарости цар нареди, те свукоше с њих војничко одело, и прстење, и одликовања, и обукоше их у женске хаљине; још им метнуше гвоздене обруче о врат, и тако их вођаху улицама града Рима на подсмех свима и свакоме.
По том их посла цар у Азију, своме намеснику Антиоху, на истјазање. А овај Антиох беше се и дигао до тога положаја помоћу Сергија и Вакха, који га у своје време препоручише цару. Када их Антиох поче саветовати, да се одрекну Христа, и да себе спасу бешчешћа мука и смрти, одговорише ови светитељи: „и чест и бешчешће, и живот и смрт — све је једно ономе ко иште царства небескога."
Антиох баци Сергија у тамницу, и нареди прво да се мучи Вакх. Слуге се мењаху један за другим тукући Вакха светога, све док му цело тело не раздробише. Из раздробљеног и крвавог тела св. Вакха изађе душа његова света и на рукама ангелским оде Господу.
Пострада св. Вакхо у граду Варвалису.
Тада Сергије свети би изведен, и обувен у гвоздене опанке, с начичканим ексерима, па тако отеран у град Росаф у Сирију, и тамо мачем посечен; и душа му оде у Рај, да тамо заједно са Вакхом, другом својим, приме венце славе бесмртне од Христа Цара к Господа свога. Пострадаше ови красни витези вере Христове око 303. године.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
19 Oktobar, 2021 |
read_nums (166)
НАЈВЕЋА ТРАГЕДИЈА
И ДАН НАЈВЕЋЕ ЗАБЛУДЕ
У ИСТОРИЈИ ПОСТОЈАЊА СРПСКОГ НАРОДА!
ТА НАИВНОСТ И НЕПОПРАВЉИВА ЛАКРДИЈА
КОШТАЋЕ НАС ЦИЈЕЛИ ДВАДЕСЕТИ ВИЈЕК
НАЈВЕЋЕГ СРПСКОГ СТРАДАЊА У НАШОЈ ИСТОРИЈИ!
ЉУБАВ НА БАЛКАНУ, ПРОТКАНА СУЛУДИМ ТЗВ. БРАТСТВОМ И ЈЕДИНСТВОМ ЗЛОЧИНЦА ЈОСИПА БРОЗА – НАЈВЕЋА ЈЕ ТРАГЕДИЈА У ИСТОРИЈИ СРПСКОГ НАРОДА.
На данашњи дан су Срби и Хрвати постали “ПРАВА БРАЋА”,
која ће се касније цијели вијек у непрекидној мржњи и ратовима убијати! ----------------
Декларацију су потписали, тадашњи предсједник српске владе Никола Пашић и предсједник Народнога вијећа СХС Антон Корошец, уз учешће представника Југословенског одбора. Овом декларацијом призната је равноправност Државе Срба, Хрвата и Словенаца.
19. октобра 1918. године у Загребу је Народно вијеће Срба, Хрвата и Словенаца донијело Декларацију о уједињењу свих Јужних Словена у једну државу. Ово је био посљедњи корак пред уједињење јужнословенских народа.
Неколико дана касније делегација Вијећа у Београду објавила је постигнут договор у Загребу, о уједињењу преосталог јужнословенског етничког простора бивше Аустро-Угарске у јединствену државу са Србијом и Црном Гором.
Након ове објаве, требало је изједначити права свих народа који ће се ујединити. Те је тако склопљена Женевска декларација, споразум који је направаљен посљедњег дана Женевске конференције која је трајла од 6. до 9. новембра.
Članak in
Ekonomija |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
19 Oktobar, 2021 |
read_nums (66)
Кроз његову сумњу у васкрсење Христа Господа добила се нова потврда тога чудесног и спасоносног догађаја.
На име: васкрсли Господ поново се јавио ученицима, да би уверио Тому. И рече Господ Томи: пружи руку твоју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран.
И Тома узвикну: Господ мој и Бог мој (Јов. 20).
После силаска Св. Духа, када апостоли метаху коцку, где ће ко ићи на проповед, паде коцка на Тому да иде у Индију. Он се мало ожалости, што мораде ићи у тако далеку страну, али му се Господ јави и охрабри га.
У Индији св. Тома обрати многе, великаше и сиромахе, у веру Христову, и заснова тамо цркву, и постави свештенике и епископе. Између осталих обрати Тома у веру и две сестре, жене двојице кнежева Индијских, Тертијану и Мигдонију. Због вере обе ове сестре бише намучене од својих мужева, с којима не хтеше живети после крштења свога, и отпуштене.
Ослободивши се брака оне поживеше богоугодним животом до смрти. Дионисије и Пелагија, најпре верени међусобно, када чуше апостолску проповед, не саживеше се, него се посветише подвигу.
Пелагија сконча живот као мученица за веру, а Дионисије беше постављен од апостола за епископа.
Кнез Муздије, муж Тертијанин, коме Тома крсти и жену и сина, Азаиа, осуди апостола на смрт, и посла 5 војника, који га прободоше са 5 копаља. И тако предаде душу своју у руке Xристу своме свети апостол Тома.
Пре смрти своје и он је, као и други апостоли, био чудесно пренет у Јерусалим на погреб Пресвете Богородице. Но стигавши доцкан, он зажали горко, те по његовој молби отворише гроб Свете Пречисте, али не нађоше тела у њему. Господ беше узео Матер Своју у насеља Своја небесна.
И тако Тома свети тамо својим неверовањем утврди веру у васкрсење Господа, а овде својим одоцњењем откри нам чудесно прослављење Матере Божје.
СРБИМА који Светог апостола Тому - ТОМИНДАН, славе као своју крсну славу, уз божији благослов желим сваку срећу и упућујем честитке!
Moлитвама Светом апостолу Томи, нека вам Господ дарује мир, здравље, сваку утјеху, духовни напредак и свако благостање!
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
18 Oktobar, 2021 |
read_nums (109)
18. октобра 1955. године,
у крагујевачкој "Застави" почела је производња националног аутомобила "ФИЋЕ"
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
18 Oktobar, 2021 |
read_nums (89)
Јован Жујовић
Био је српски геолог, оснивач геолошке науке у Србији, пионир краниологије у Србији, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије и први председник Српског геолошког друштва.
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Првих осам редовних професора
Београдског универзитета, 1905. године:
Сједе слијева: Јован Жујовић, Сима Лозанић, Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас;
Стоје слијева: Андра Стевановић, Драгољуб Павловић, Милић Радовановић и Љубомир Јовановић. Спомен биста у порти цркве Светих апостола
Петра и Павла у Неменикући, општина Сопот
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
17 Oktobar, 2021 |
read_nums (248)
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј Злочиначка осовина која је уништавала српски народ, Јосип Броз - Фрањо Туђман и Мирослав Крлежа
Злочинци Јосип Броз и Фрањо Туђман Фрањо Туђман је према Титу осјећао не само захвалност што га је спасио тешке затворске казне него и зато што је очувао државотворност хрватског народа, зато што га је сматрао свјесним Хрватом, и зато што се неизмјерно дивио његовим политичким талентима. О свему је томе Фрањо Туђман отворено проговорио у интервјуу листу Полет, под насловом “Хрватска повијест је моја историја”. Ставови које је тада изрекао Туђман, данас дјелују шокантно. Туђман је у том интервјуу дао најцеловитији став у односу према Јосипу Брозу и уништењу Југославије.
"Тито је несумњиво велика историјска личност хрватскога и југословенског тла. То што се нашао на челу КПЈ у преломном периоду попут Другог свјетског рата, није случајно.
Нашао се на челу КПЈ као хрватски комуниста и као такав схватао је да комунистички покрет у Југославији може успјети само рјешавајући хрватско национално питање, што опет представља традицију хрватског марксистичког покрета из двадесетих година. Такву је идеју могао преносити само припадник марксистичког покрета из хрватских редова, и припадник несрпског народа.
Срби су насјели на злочиначки план Јосипа Броза.То што је дошао из редова потлаченог народа у бившој Југославији – велика је ствар. Али тај је хрватски народ имао очувану свијест о својом идентитету. Тежња хрватског народа да има и више права него у Хабсбуршкој монархији, и хрватском комунистичком покрету, наметнула је идеју о ономе што треба остварити.
Таква тежња помогла је и националним покретима несрпских народа у старој Југославији, па тако и Другом свјетском рату, када је припомогла идеји о обликовању федералне Југославије … ”, говорио је Фрањо Туђман.
“Тито је”, наставио је Туђман, “дакле осјећао проблем народа Југославије. Несумњиво је био комуниста, и лењинистима, и стаљиниста. Али … битна разлика између њега и Стаљина јесте у два момента: Тито никада није постао предводником великосрпске политике, а Стаљнин је постао, иако није био Рус него Грузијац – припадник малога неруског народа, проводником великоруске политике.
У својм почецима, Стаљин је заступао марксистичка гледишта, али нашавши се на челу СКП постао је проводником великоруске политике. С друге стране Тито није постао проводником великосрпске политике, остао је хрватски комунист и чврсто је заступао интерес хрватског народа. Он је осјећао национални проблем у Југославији, проблем идентитета српског, хрватског, словеначког … народа. Друга велика разлика између Тита, као и између осталих комунистичких првака у социјалистичким земљама, јесте у томе што је он био политичар великог формата, па и државник великог формата – није случајно он изиграо и Стаљина и Черчила и на крају крајева и Србе. Дакле, Јосип Броз је преко Комунистичке партије Југославије (КПЈ) употријебио револуционарни терор у смислу осигурања своје побједе за вријеме рата и непосредно послије рата.”, каже Туђман.
Но, историја каже да је један од примјера како се Броз одржавао на власти и оснивање Голог отока, углавном за Србе и Црногорце за које је сматрао да су му највећи противници у очувању власти.
Тито је био до детаља упућен у тортуре на Голом отоку, па ипак, Туђману то није пресудно, јер у Титу види углавном великог политичара: “Имао је”, наставља даље, “храбрости, одважности и државничке далековидости да се супротстави Стаљину у доба кад је пред Стаљином клечала цијела Источна Европа и кад су и Исток и Запад очекивали, и били би захвални, да ће више слушати Стаљина.  Мирослав Крлежа, дио злочиначког тима: Јосип Броз - Фрањо Туђман
Крлежа није могао ни смислити Иву Андрића зато што се декларисао као Србин и што је добио Нобелову награду за књижевност, а није добио он - Мирослав Крлежа. Крлежу, штавише, сматра људима који су му спасили живот. Титов утицај, заштита од Удбе, по Туђману је била пресудна … “Иако су и други интервенисали за мене”, рећи ће Туђман у истом интервјуу, “вјероватно је Крлежин утицај на Тита био пресудан, и вјероватно ми је то што нисам био осуђен за шпијунажу, спасило живот.
И самим тим, то је дјеловало и на чињеницу да су и ови други кажњени мање, иако је према Удбиним агентима тада доведена она бугојанска група од 20 усташких терориста, да би се извршила пресија и да се озбиљније казнимо … ТУЂМАН о Јосипу Брозу ... Туђман о Титу говори још у сљедећим формулацијама: “он је у комунистички покрет унио нешто ново”; “Титоизам је значио рјешавање националног питања у оквиру социјалистичке револуције, задржавање државности и социјалистичке земље”.
Надаље, “Тито је био велики политичар и у оквиру комунистичког покрета, један од оних који је марксистичку доктрину знао употријебити на стваралачки начин у југословенским приликама”.
“У оквирима свог времена Тито је био велик политичар … одговор на изазове свог времена, а данас, послије његове смрти, многи показују да нису чак ни на његовом нивоу” . За овакав текст није потребан никакав закључак!
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
16 Oktobar, 2021 |
read_nums (114)
Прошло је 14. година од трагичне погибије ... 16. октобра 2.007. године умро је
ТОШЕ ПРОЕСКИ
Zajdi, zajdi, jasno sonce
Zajdi, zajdi, jasno sonce,
zajdi, pomraci se,
i ti, jasna le mesecino,
begaj, udavi se.
Crni goro, crni sestro,
dvajca da crnime,
ti za tvojte lisja, le goro,
jas za mojta mladost.
Tvojte lisja, goro sestro,
pa ce se povratat.
Mojta mladost, goro le sestro,
nema da se vrati...
Won't you sink, bright sunshine
Won't you sink, bright sunshine,
disappear into the dark,
and you, clear moonlight too,
go away, drown yourself.
Sorrow forest, my sorrowful sister,
let us sorrow together,
you for your leaves, forest,
me for my youth.
Your leaves, forest - my sister,
are going to return.
My youth, forest - my sister,
is not coming back.
Ај зајди зоди јасно сунце
Ај зајди зајди море јасно сонце,
мене је брига ово празна жетва.
Над глава ми стоје до три спахије
и они ми кажу да брзо женујте.
Првите наши каже да брину Жените,
а други ми каже мало да жемо, а трећи ми каже класу збирати.
А мене моје плаче моје малко дете.
Ја не могу д 'идам да га превирам,
да не превирам, да не најежим.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
15 Oktobar, 2021 |
read_nums (92)
15. октобра 1989. године умро је славни српски књижевник
ДАНИЛО КИШ Био је један од десет највећих свјетских писаца
друге половине XX вијека.
Вишеструки кандидат за Нобелову награду.
Добитник је највећих југословенских
Иако је био прогањан, ипак још за живота изабрао је своје трајно мјесто у вјечном царству небеском
- Сахрањен је у Београду.
Киша је мајка крстила у православној цркви, што му је спасило живот у Другом свјетском рату.
Пишчева жеља да буде сахрањен по православном обреду била је испоштована и сасвим јасна.
Биста Данила Киша у Суботици
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
15 Oktobar, 2021 |
read_nums (76)
15. октобра 1929. године рођен је славни српски књижевник
Милорад Павић у ташмајданском парку у Београду
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
14 Oktobar, 2021 |
read_nums (140)
Милена Дравић Преминула је 14.10.2018 године - највећа и посљедња хероина
овдашње кинематографије, позоришта и телевизије, која је са Драганом Николићем
чинила највољенији глумачки пар
ондашње Југославије.
Опет су заједно - сад у Царству небеском! МИЛЕНА ДРАВИЋ и супруг јој ДРАГАН НИКОЛИЋ
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
14 Oktobar, 2021 |
read_nums (77)
Од увек је црква прослављала Пресвету Богородицу као покровитељку и заштитницу рода хришћанскога, која својим ходатајственим молитвама умилостивљава Бога према нама грешнима. Безброј пута показала се очигледно помоћ Пресвете Богородице како појединцима тако и народима, како у миру тако и у рату, како у монашким пустињама тако и у многољудним градовима. Догађај који црква данас спомиње и празнује доказује само то постојано покровитељство Пресвете Богородице над родом хришћанским. 1. октобра 911. год. у време цара Лава Мудрога (или Философа) било је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Народа је била пуна црква. У позадини цркве стајао је св. Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. У четврти сат ноћи појави се Пресвета Богородица изнад народа са распростртим омофором на рукама, као да том одећом покриваше народ. Беше обучена у златокрасну порфиру и сва блисташе у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Св. Андреј видећи то јављање показа руком Епифанију блаженом, и упита га: „видиш ли, брате, Царицу и госпођу над свим, како се моли за сав свет?" Одговори Епифаније: „видим, оче, и ужасавам се!" Због тога се установи ово празновање, да нас подсети како на тај догађај тако и на стално покровитељство Пресвете Богородице, кад год ми то покровитељство, тај покров њен молитвено иштемо у невољама.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
13 Oktobar, 2021 |
read_nums (130)
13. октобра 2013. године у Београду је умро
истакнути српски интелектуалац, књижевник, члан Академије наука и умјетности и сенатор Републике Српске
Много раније почело је људско, интелектуално, књижевно и свако друго страдање Војислава Лубарде у Сарајеву, који спас за себе и породицу налази бјежањем у Београд. Било је то вријеме прогона најистакнутијих српских интелектуалаца из Сарајева.
Иво Андрић је био први на удару повампиреног једноумља - настојања исламских фундаменталиста, чији су се главни носиоци налазили у врховима партије и власти - да очисте СР Босну и Херцеговину од свега што квари такозвану босанску „самобитност“ и право „старинаца“ (аутохтоних старосједилаца), муслимана, да сами управљају Босном и Херцеговином.
Почело је то да се остварује чувеним манифестом Мухамеда Филиповића „Босански дух у књижевности“, па се потом пренијело и на све друге друштвене и духовне облике живота. Програм чишћења СР Босне и Херцеговине од Срба и свега што додирује Србе и Србију наставио је да остварује пјесник Мак Диздар, са десетак јуришника, у специјално припремљеном двоброју часописа „Живот“. Главни смисао свих, углавном хушкачких текстова у „Животу“, био је да Срби „кастрирају“ прелијепи б-х језик и врше духовно, културно и свако друго поробљавање СР Босне и Херцеговине.
То је вријеме кад маспоковци подржавају исламске фундаменталисте, а фундаменталисти маспоковце, кад долази до спреге браће Поздерац Хакије и Хамдије (трећи брат Сакиб), Хасана Грапчановића и Џемала Биједића са Бранком Микулићем, кад Микулић наједном израња на површину и дуго, годинама, држи у руци кључ свих кретања у СР Босни и Херцеговини. Муслимански фундаменталисти се тада, као и за вријеме Независне Државе Хрватске, здружују са хрватским клерикалцима и ускликују о себи да су најљепше „хрватско цвијеће“.
Било је то једно од многих страдања најистакнутијих српских интелектуалацау Сарајеву од стране осовине Бранко Микулић - Хамдија Поздерац. Њихов мач је жестоко сјекао, али Срби су зарад сулудог Брозовог тзв. братства и јединства ћутали.
Најпознатија дјела Војислава Лубарде Ближњи свој, (1962)
Љуљашка, (1963)
Гордо посртање, (1970)
Преображење, (1979) (1980) (1982) (1990) Покајање, (1987)
Вазнесење, (1989)
Свилени гајтан,
Анатема (+ 5 наслова),
Тамни вилајет, (1994)
Српска беспућа: Књижевнополитички огледи
Војислав Лубарда интервјуу: НИН - 21. јануар 1990.
"Ако не рачунамо информбировце, био сам први Југословен који је без суда и суђења чак и без састанка радничког савјета, изгубио практично сва грађанска права.
Најжешћи мој ударац била је „Посланица Маку Диздару“ објављена у листу „Студент“ (јер је други нико није смио да објави) у којој сам раскринкао, чак исмијао и разбуцао све оптужбе против Срба и Србије.
Та ме „безумност“ већ послије неколико дана коштала положаја уредника Редакције за умјетност и културу Телевизије Сарајево а убрзо је стигло избацивање с посла, без права на рад".
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
12 Oktobar, 2021 |
read_nums (167)
Рођена је 12.10.1873. године у Чачку
Уврштена у 100 најзнаменитијих Срба у нашој историји
Потресна биографија Надежде Петровић и њено богато сликарско дјело говоре нам много о њој, али и о српској несрећи да лако и брзо заборављамо наше славне претке.
Послије година негирања и заборава, ретроспективна изложба њених дјела у Београду 1938. вратила је Надежди оно посебно мјесто у самом врху српског сликарства, које јој је припадало исто онолико као и славно место у српској херојској ратној историји.
До посљедње снаге сликала је шаторе ваљевске болнице, све док заразна болести није и њу оборила.
Боловала је седам дана, а умрла је 3. априла 1915. године.
Надежда Петровић као ратна болничарка
у Призрену 10. априла 1913. године.
Манастир Грачаница, 1913. године
Поље косовских Божура
Споменик Надежди Петровић у Чачку,
откривен 1955. године
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
12 Oktobar, 2021 |
read_nums (86)
12. октобра 1865. године у Лозници је рођен Јован Цвијић
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
 Био је географ, професор и ректор Универзитета у Београду - академик.
Оснивач антропогеографије и геоморфологије у Србији и Српског географског друштва.
Првих осам редовних професора Београдског универзитета, 1905. године:
Сједе слијева: Јован Жујовић, Сима Лозанић, Јован Цвијић, Михаило Петровић Алас; стоје слијева Андра Стевановић, Драгољуб Павловић, Милић Радовановић и Љубомир Јовановић. Јован Цвијићје био предсједник Српске краљевске академије, почасни доктор париске Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу.
Споменик ЈОВАНУ ЦВИЈИЋУ у студентском парку у Београду.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
12 Oktobar, 2021 |
read_nums (71)
Еј Колумбо - што ти је то требало, забога!
Кад би сад из гроба устао и видио шта си открио,
одмах би истог часа од муке поново умро,
али би се претходно цијелом човјечанству
морао извинити за своју глупост и радозналост.
----------------------
На данашњи дан, 12. 10. 1492. године
- шпански морепловац
Кристифор Колумбо
направио је највећу глупост
од настанка човјечанства па до данас
- открио је Америку.
Колумбов брод-Санта Марија ----------------------
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
12 Oktobar, 2021 |
read_nums (66)
Родио се у граду Коринту, у време цара Теодосија Млађег. Отац му је био презвитер свете Саборне Цркве. Свети Киријак се назива Отшелником због својих честих пустињачких усамљивања.
Још од детињства, време је проводио читајући Свето Писмо и дивећи се Богу како је од почетка света све премудро уредио за спасење људско. У осамнаестој пође он у Јерусалим, где посети света места, и презими у манастиру Светог Сиона.
Ту се почео подвизавати у монашком животу, он стиже на сам врх врлинског живота, он отиде у пустињу преподобном Јевтимију, који га с љубављу прими и предаде га светом Герасиму на реци Јордану, који му нареди да живи код њега у општежићу манастирском и да буде послушан.
И ту се млади Киријак показао спреман да изврши све трудове, са благодарношћу Богу, не дајући себи одмора. Након што се упокоји преподобни отац Јевтимије, Киријак се пресели у његову лавру у пустињу.
Заветова се он на ћутање, једини разговор би са Богом. Након тога он се пресели у Сикијски манастир, где би примљен као искушеник, обављајући сва послушања и дужности те након четири године би постављен за ђакона, а затим за презвитера и канонарха. У том послушању проведе пуних осамнаест година, али ни то га не задовољи те напусти и тај манастир и оде у пустињу и поведе са собом једног ученика.
Чинио је чудеса, јер беше велики угодник Божији. Прочу се он надалеко, многи долазише к њему у пустињу, једни ради благослова, други ради исцељења, а трећи да разговарају са њим и добију какав користан савет за душу. Није желео славу, те се повуче у још дубљу самоћу у пустињу, али и ту га људи пронађоше, доносећи своје болесне ради исцељења, јер свети Киријак својом молитвом исцели многе и из многих истера демоне.
Својом молитвом и речју он је сатирао безбожно учење јеретичко, заблуделе је одвраћао од заблуде, а православне утврђивао у вери. Упокоји се у Господу у 109 години живота, овај велики угодник Божији. МИХОЉДАН
Православни вјерници данас обиљежавају празник, у народу познат као Михољдан.
Михољдан је везан за смјену љета и јесени. Према народном вјеровању, послије Михољдана наступа права јесен која је календарски већ увелико почела.
Октобарски топли дани везани за овај народни и вјерски празник познати су као Михољско љето.
У православном календару се на овај празник помиње и освештање базилике Светог Михаила у околини Рима, што је и објашњење за назив празника.
Михољдан је и слава многих српских домова. Слави се у Боки Которској као заштитник помораца, а у појединим српским селима одржавају се заветине и организују литије.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
11 Oktobar, 2021 |
read_nums (106)
Ставке за унапријеђење туризма у општинским буџетима обично нису велике. Да ли и колико треба улагати у развој туризма? Сличне дилеме биле су и у ранијим периодима. То видимо из чланка у београдском Времену из 1937. године. Оно што је похвално јесте да су и тада Пале са околином, важиле за једно од најљепших мјеста па су многобројни гости долазили чак и из Загреба и Београда. Није се тада ни слутило да ће туризам постати једна од најважнијих привредних грана за Пале. Сто динара за унапређење туризма предвидјела је ваздушна бања Пале код Сарајева. Кад пролећно сунце отопи снијег на висовима Јахорине, а по планинским обронцима почне избијати мирисна трава почиње нова сезона за Јахорину, за Пале и цијелу околину. Пале су излетиште Сарајлија, најљепши крај у цијелој сарајевској околини. Од ранога прољећа, па до касне јесени излетнички возови су пуни туриста, виле богатих Сарајлија оживе, а два паљанска хотела напуне се гостима. Из године у годину број гостију из Београда и Загреба све је већи, јер Пале уживају глас реномиране ваздушне бање првога реда. Са својом надморском висином од 900 метара, ограђене пропланцима Јахорине и Романије, Пале имају све услове да се временом развију и постану боравиште свих оних који дођу да у мирисним планинским тишинама наћу одмор или оздрављење. У ошптинским буџетима свих ваздушних бања и љетовалишта постоји позиција „За унапређење туризма“. У буџету општине Пале на ту позицију предвиђено је 100 динара. — Није требало ни толико, објашњавају у општини. Ми смо сељачка општина и не можемо трошити на беспослице. — Тешко је доказати да би од прилива странаца имао највећу корист баш сељак. Препуштено себи пропада ово мјесто. Пропада привредно. Губи од значаја који би требало да има. Јер природне љепоте и свјежи шумски зрак нису довољни да привуку странце и туристе. А ту нису само Пале. Ту је Јахорина, ту врело Миљацке, јединствен крај по својој љепоти. Ту је и Стамболчић, чувено излетиште сарајевских бегова. Ту је и опјевана Романија. Све је као створено за разоноду и за оздрављење.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
10 Oktobar, 2021 |
read_nums (129)
Зураб Датунашвили У категорији до 87 килограма у рвању грчко-римским стилом, окитио се златном медаљом на Свјетском првенству у Ослу, након што је у финалу побиједио Бјелоруса Кирила Маскевича са фантастчних 9:1 Репрезентативац Србије у рвању Зураб Датунашвили нови је свјетски првак у рвању грчко-римско стилом у категорији до 87 килограма. У финалном мечу, Датунашвили је савладао Белоруса Маскевича са импресивних 9:1. Иако је имао заостатак на почетку, Датунашвили је са два фантастична потеза освојио девет поена и борба је била завршена и пре краја.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
10 Oktobar, 2021 |
read_nums (95)
10. октобра 1976. године погинула је СИЛВАНА АРМЕНУЛИЋ -------------------------- Силвана Арменулић - Шта ће ми живот - Силвана Арменулић и Миодраг Петровић Чкаља у серији "Љубав на сеоски начин" ***************
10. октобра 1976. године, у тешкој аутомобилској несрећи,
која се око 21,15 часова догодила на магистралном путу Београд-Ниш, погинуле су пјевачице народне музике Силвана Арменулић (37)
и Мирјана Барјактаревић (26), као и популарни естрадни умјетник, маестро на виолини и шеф Народног оркестра Радио Телевизије Београд, Миодраг Јашаревић (60).
Аутомобил "форд гранада", којим је управљао Јашаревић, при брзини од преко 130 километара на сат, из необјашњивих разлога је скренуо и ударио у камион "ФАП", који се кретао својом траком из супротног правца.
Сахрани Силване и Мирјане присуствовало је преко 30.000 Београђана.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
Autor sjovicicslavuj |
9 Oktobar, 2021 |
read_nums (325)
Православни хришћани обиљежиће данас Михољске задушнице и, према традицији, изаћи на гробове, прислужити свијеће и у храмовима дати помене својим преминулим прецима.
Вјерници на тај дан упућују молитве Богу за милост према упокојенима и опроштај гријехова.
Задушнице увијек падају у суботу, када се организују и богослужења посвећена упокојенима, јер је Христос дан уочи Васкрсења, које се увијек слави у недјељу, провео у гробу.
У Цркви се на задушнице помињу и ријечи Светог Јована Златоустог, једног од највећих богослова: "Помозите покојнима и помињите их. Не оклијевајте, дакле, да помогнете онима који су отишли и принесите ваше молитве за њих".
Осим Михољских или јесењих, у календару Српске православне цркве постоје још и Духовске или љетне, прољећне – у седмици прије почетка Великог поста и Митровске или зимске.
На Задушнице се у цркама служи Света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, а послије службе се иде до гробова покојника. На гробовима се прислужују свијеће, а свештеници обављају појединачне парастосе и читају молитве за преминуле.
Ако није могуће отићи на гроб покојника, њима се служи помен у цркви.
Članak in
GENERALNA |
Komentari (0) |
Trekbekovi (0)
|
|
