Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 20 Avgust, 2020 | read_nums (49)
 
20. августа 1877. године 
у Београду рођен је славни Србин
ЈОВАН СКЕРЛИЋ 
Његово дјело чини један од темеља 
српске националне културе.


Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји



Јован Скерлић са родитељима и двије сестре


      Сједе: Светозар Ћоровић, Симо Матавуљ, Алекса Шантић и Јанко Веселиновић.

       Други ред: Слободан Јовановић (лијево) и Милорад Митровић (десно).

       Стоје: Миле Павловић Крпа, Атанасије Шола, Радоје Домановић, Светолик Јакшић, Љубо Оборина, Ристо Одавић и Јован Скерлић

Биста Јована Скерлића на Калемегдану

Autor sjovicicslavuj | 19 Avgust, 2020 | read_nums (45)

ПИШЕ: 
СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Има ли нас још увијек тамо, 
гдје нас никад више неће бити!



   Некад  давно ...  
Давно је то било!

Данас је у Новом Сарајеву /Федерација БиХ/ на велики православни празник, своју крсну славу прославио је и Храм Светог Преображења Господњег.

Некада су у самом центру Сарајева одзвањали 
звуци српских пјесама и игара у порти Храма, 
али и на главној улици.

НЕКАД БИЛО ... 

Прије више од 80. година у центру Сарајева 
уз десетине хиљада присутних Срба, 
углавном обучених у националне ношње 
- СЛАВИЛО СЕ
На слици лијево у горњем дијелу 
види се постројена краљева војска 
у част и славу прославе 
Светог Преображења Господњег

Били су то празници српског саборовања уз једну од три српске светиње у Сарајеву. Кажем једну од три, јер толико је било српских цркава у Сарајеву и прије посљедњег рата, а толико их је остало и данас.

У предратном Сарајеву /1992. г./ било је 78 џамија, четири католичке и три православне цркве и једна јеврејска синагога. 
Данас у Сарајевском кантону /десет општина предратне Скупштине града Сарајева/ има преко 220 џамија.

Вјерски објекти и богомоље граде се тамо гдје има вјерујућег народа и граде их они народи који ту и живе. 

Данас у Сарајеву живи свега неколико хиљада од скоро 160 хиљада предратних Срба.

Дакле, у Сарајеву скоро да и нема више Срба. То се најбоље може видјети управо данас, и опет, код храма Светог Преображења Господњег. Наиме,  данас се окупи једва пар стотина Срба и то највећи број их дође из Републике Српске: из Источног Новог Сарајева, из Источне Илиџе, са Пала и околних мјеста у Републици Српској.

А некад, дакле прије прошлог рата окупљало се и преко 20-30 хиљада Срба.

Био сам један од ријетких Срба који је из Републике Српске, одмах по завршетку рата поново одлазио у Свети храм Преображења Господњег. Вратила су ми се сјећања из времена кад ме на данашњи дан још као дијете  водила мајка на велико славље код наше Свете цркве. Након завршетка рата двије године сам узимао микрофон и пјевао на радост малог броја присутних Срба. Одјекивале су пјесме: "Под Игманом село што је" и "Бања Луко и та твоја села", "Београдски мали пијац" итд.

Међутим, остале су само успомене на те предратне дане и на нашу радост у Сарајеву, данас тужном граду, граду скоро без Срба. Тако ће остати и у наредним вијековима. О тим прошлим временима можда ће неко некада да прича, али и то ће бити ријеткост.

Укратко, само ћу да подсјетим да су пописом становништва из 1971. додине Срби чинили већину становништва у Сарајеву, уосталом као и у цијелој Босни и Херцеговини.

Можда ће некад неки историчар или хроничар времена негдје записати да су некада у Сарајеву живјели и Срби, у Сарајеву граду који је прије посљедњег рата, послије Београда, био други град у бившој Југославији по броју Срба. Данас их је остало толико мало да су само на нивоу статистичке грешке у односу на Бошњаке који чине преко 95 одсто становника федералног Сарајева.

Данас умјесто велике свечаности тужна слика
И оно што је најгоре, више не постоји ни минимум могућности за неко евентуално "преображење" и промјену садашње етничке слике Сарајева, града у којем су и данас јаке полицијске снаге Кантона Сарајево обезбјеђивале и оно мало Срба који су дошли на молитву и на вишечасовну прославу нашег православног празника, крсне славе и имена Светог храма. 

И оно мало Срба што се окупило моћи ће само да кажу да су били код Светог храма и да су се поново вратили у Републику Српску.

ЗБОГОМ Сарајево!
 
Autor sjovicicslavuj | 19 Avgust, 2020 | read_nums (45)

19. августа 2016. године

у дубокој старости 
у Дому за стара лица умрла је
МИРА СТУПИЦА



Некад је била и прва дама ондашње Југославије
/супруга Цвијетина Мијатовића,
предсједника Предсједништва СФРЈ/,
а живот је завршила у старачком дому
ТУЖНО

Autor sjovicicslavuj | 19 Avgust, 2020 | read_nums (55)
У ноћи између 18. и 19. августа 1936. године 
стријељан је славни шпански пјесник
Федерико Гарсија Лорка
Autor sjovicicslavuj | 19 Avgust, 2020 | read_nums (43)

Треће године Своје проповеди на земљи Господ Исус чешће говораше ученицима Својим о блиском страдању Своме, но уједно и о слави Својој после страдања на крсту. Да не би предстојеће страдање Његово сасвим раслабило ученике те да не би отпали од Њега, Он Премудри, хтеде им престрадања показати делимично славу Своју божанску.

Зато узевши собом Петра, Јакова и Јована изиђе с њима ноћу на гору Тавор, и ту сепреобрази пред њима. И засја се лице његово као сунце а хаљине његове посташе свијетле као снијег. И појавише се покрај Њега Мојсеји Илија, велики старозаветни пророци. И видеше ученици и удивише се. И рече Петар: Господе, добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сјенице (колибе): Теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији. 

Но док још Петар говораше, удаљише се Мојсеј и Илија, и сјајан облак окружи Господа и ученике, и дође глас из облака: ово је син мој љубазни, који је по мојој вољи; њега послушајте. Чувши овај глас ученици падоше ничице на земљу као мртви и осташе тако лежећи у страху докле им Господ не приђе и не рече им: устаните и не бојте се (Мат. 17). Зашто Господ узе само тројицу ученика на Тавор а не све? Јер Јуда не беше достојан да види божанску славу Учитеља, кога ће он издати, а њега самог Господ не хте оставити под гором, да не би тиме издајник правдао своје издајство. Зашто се преобрази на гори а не у долини. Да би нас научио двема врлинама: трудољубљу и богомислију. Јер пењање на висину захтева труд, а висина представља висину мисли наших, т.ј. богомислије. 

Зашто се преобрази ноћу? Јер је ноћ подеснија за молитву и богомислије него дан, и јер ноћ закрива тамом сву земаљску красоту а открива красоту звезданог неба. Зашто се појавише Мојсеј и Илија? Да се разбије заблуда јеврејска, као да је Христос неки од пророка, Илија, Јеремија или неки други - зато се Он јавља као Цар над пророцима, и зато се Мојсеј и Илија јављају као слуге Његове. Дотле је Господ много пута показао ученицима божанску моћ Своју, а на Тавору им је показао божанску природу Своју. То виђење Божанства Његовог и слишање небеског сведочанства о Њему као Сину Божјем требало је да послужи ученицима у дане страдања Господњег на укрепљење непоколебљиве вере у Њега и Његову крајњу победу.

Свети Јефрем Сиријски: Беседа на Преображење Господа и Бога, Спаситеља нашег, Исуса Христа

Небу да открије блесак човечанства, 
Земљи и људима истину Божанства. 
Нека небо види Посланика свога, 
Нека земља позна Спаситеља Бога.

Амин

Autor sjovicicslavuj | 18 Avgust, 2020 | read_nums (58)
Љубомир Стојановић
Био је српски државник, политичар и филолог, 
редовни члан Српске краљевске академије.

Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји

  

Мирослављево јеванђеље је наш најстарији и најзнаменитији ћирилски рукопис, писан у 12 вијеку, за хумског кнеза Мирослава, брата рашког великог жупана Стефана Немање. Ова српска светиња дијелила је судбину државе и народа, а на свом осмовјековном путу скривања и чувања, дугом око 15 хиљада километара, важне станице је везују и за ужички крај.

Вијекове потом, проводи у Хиландару, а монаси га поклањају краљу Александру Обреновићу, 1896. и тако стиже у Београд. 
Знаменити Ужичанин, професор Љубомир Стојановићодноси га у Беч, да би се израдило фототипско издање.


Он надзире, сваки дан дежура, ради коректуру, то је било тако урађено да се није разликовало од оригинала“, кажу књижевни историчари.

Autor sjovicicslavuj | 17 Avgust, 2020 | read_nums (59)

МИРА СТУПИЦА
 
Рођена је 17. августа 1923. године
 

Некад давно ...

Умрла је 19. августа 2016. у дубокој старости 
у Дому за стара лица ...
--------------------------
Autor sjovicicslavuj | 17 Avgust, 2020 | read_nums (54)

Никада не смијемо заборавити наше 

славне претке који су прославили српски народ!

Колико мало живота,
а колико пуно заслуга за наш народ, 
културу и историју.


17. августа 1908. умро је
РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ
Разочаран у корумпирану власт 
и лопове у врху власти 
одавао се све више боемском  животу, 
много је пио, и усамљен, огорчен и сиромашан 
умро је у 35. години живота у Београду.


Уврштен у 100 најзнаменитијих 

Срба у нашој историји


Радоје Домановић, 

биста на Калемегдану, Београд


----------------------
Иако је умро млад и прије више од једног вијека 
- никад ова мисао славног 
СРБИНА РАДОЈА ДОМАНОВИЋА 
није била актуелнија као у овом времену!

Autor sjovicicslavuj | 16 Avgust, 2020 | read_nums (70)

16. августа 1921. године умро је

ПЕТАР I КАРАЂОРЂЕВИЋ



Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји


Крунисање 21. септембра 1904. године 

1875. Краљ Петар I је ратовао под псеудонимом Петар Мркоњић

Спомен-обележје краљу Петру у Орлеансу, 
гдје се борио током Француско-пруског рата  1870/71

Гроб Петра Карађорђевића у цркви Светог Ђорђа 
на Опленцу (Топола)
Autor sjovicicslavuj | 16 Avgust, 2020 | read_nums (61)
НЕДА УКРАДЕН





Autor sjovicicslavuj | 16 Avgust, 2020 | read_nums (50)
 
16. августа 1984. године 
умро је непоновљиви 

ДУШКО РАДОВИЋ



 -------------------------------
Autor sjovicicslavuj | 15 Avgust, 2020 | read_nums (73)
Споменко Гостић
Рођен 15. августа 1978. године
 Умро 20. марта 1993. године

Био је војник и најмлађи одликовани борац 
Војске Републике Српске 
у Одбрамбено-отаџбинском рату. 
Одликован је Медаљом заслуга за народ


Рођен је 15. августа 1978. у Добоју. Основну школу похађао је у Маглају, али је због избијања ратног сукоба у Босни и Херцеговини није завршио. Врло млад је остао без оца.

Године 1992, почетком рата, живио је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја. Село је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта. На почетку рата, тачније у мјесецу априлу умрла му је мајка, па је остао да живи са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању села од стране тзв. Армије Републике Босне и Херцеговине.


Убрзо се пријављује у Војску Републике Српске гдје је у почетку био курир, да би потом био пребачен на развожење хране борцима на првим линијама фронта. Обављајући повјерене му задатке, једном приликом је са коњском запрегом упао у минско поље, при чему су коњи страдали, а он је био лакше поврјеђен. Након тог рањавања, још је једном био лакше рањен.

У офанзиви муслиманских снага на планину Озрен народ се повукао из Јовића, а Гостић је са неколико војника остао да брани село. У марту 1993, у гранатирању положаја српске војске, пет војника је погинуло, а Гостић је тешко рањен. Умро је 20. марта 1993. у Јовићима на Озрену, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу.
+++++++++++
Послије рата
Након завршетка рата Јовићи су припали Федерацији Босне и Херцеговине, а село Бочиња, надомак Јовића убрзо је постало духовно и политичко упориште радикалних исламиста, злогласних вехабија.

 Покретана је иницијатива за измјештање посмртних остатака Споменка Гостића на територију Републике Српске. Међутим, то још увијек није остварено. 

У неким градовима Републике Српске покренуте су иницијативе за именовање улица по Споменку Гостићу. 

На годишњицу његове погибије 20. марта 2014. године, у порти Храма Рођења Пресвете Богородице у Добоју, откривен је споменик овом младом српском јунаку.



 19. марта 2017. године у вишеградском насељу Гарча, једна од улица је понијела име овог младог српског јунака. Откривена је и спомен плоча у знак и сјећање на ЈУНАКА Споменка Гостића.


Мурал Споменку Гостићу у Козарској Дубици
Autor sjovicicslavuj | 15 Avgust, 2020 | read_nums (55)


Церска битка је први велики окршај у Првом свјетском рату у којем су Централне силе доживјеле први пораз, почела је 15. августа 1914. и трајала је девет дана. По објави рата 28. јула Аустроугарска је према Србији концентрисала своје три армије.

Од 30. јула отпочело је прикупљање и размјештање непријатељских снага. Пета и Шеста армија, стациониране у источној Босни добиле су задатак да изврше главни удар на Србију. Друга аустроугарска армија концентрисана је у Срему и Банату, како би тактички заварала српску Врховну команду у погледу правца наступања.


У првим данима рата јединице Друге армије бомбардовале су насеља на северу тадашње Србије, укључујући Београд и Смедерево, а 12. августа накратко окупирале Шабац.


Српска војска у одбрани бројала је око 180 хиљада војника првог и другог позива. Начелник Штаба Врховне команде тада је био војвода Радомир Путник, а његов помоћник генерал Живојин Мишић. Насупрот српским јединицама налазиле су се трупе аустроугарске Балканске војске од око 200 хиљада војника.

  

Блистава српска побједа у Церској бици резултат је више фактора. С једне стране било је искуство модерног ратовања наше војске и њеног командног кадра стицано током два претходна балканска рата, с друге стране – способност брзог маневрисања наших трупа.

Војвода Путник и генерал Степа Степановић, који је после ове битке унапређен у чин војводе, успели су да вештим управљањем потчињеним јединицама и контранападима у одлучујућим тренуцима изненаде аустроугарске војсковође. И морал српске војске био је на неупоредиво вишем нивоу од морала непријатеља.

Као прва српска и прва савезничка победа у рату, Церска битка је оснажила самопоуздање Србије и подстакла веру у даље успехе.
Autor sjovicicslavuj | 15 Avgust, 2020 | read_nums (42)
РАСТКО ПЕТРОВИЋ
Био српски дипломата, пјесник, романсијер, 
приповједач, есејиста, сликар, 
ликовни и књижевни критичар. 

Рођен је 03. марта 1898. године у Београду


Умро је 15. августа 1949. године у Вашингтону


------------------
---------------------------
Сестра Растка Петровић била је 
славна српска хероина Надежда Петровић, 
сликар и болничарка у Балканским 
и Првом свјетском рату.

Уврштена у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји
Autor sjovicicslavuj | 14 Avgust, 2020 | read_nums (75)
 
Великогоспојински пост

За православне хришћанске вјернике 14. августа почиње двонедјељни 
Госпојински пост - један је од најстрожих постова, а обиљежава се у знак сјећања на смрт Богородице и дан када се успјела на небо

Великогоспојинки пост први пут помиње се у 9. вијеку. Коначно је Установљен на Цариградском сабору 1166. године.

Увијек почиње на Дан седморице браће Макавеја и њихове мајке, који су погубљени мученичком смрћу.

Најмлађи од свих вишедневних постова, уведен је у част и према примјеру Пресвете Богородице, Мајке Божије, која је вријеме прије смрти провела у сталном посту и молитви.

Овај пост је најкраћи, али веома строг, попут Васкршњег.
Подсјећа да су, уз сведену трпезу и смирене страсти, милостиња и опраштање први на путу којим тијело и душа постану смирена цјелина, што води сазнању и спасењу у божјој милости.

Током сљедеће двије седмице, једе се храна припремљена на води, викендом су дозвољени уље и вино. На Преображење може се јести и риба.

Завршава се 28. августа по новом календару, на Велику Госпојину, али ако овај празник падне у сриједу или петак, као ове године, не мрси се ни тог дана, већ се једе риба, вино и уље.

По обичајном календару, празник, посебно посвећен женама и мајкама, везује се за босиљак, божју биљку.
 
Autor sjovicicslavuj | 14 Avgust, 2020 | read_nums (65)

Свети мученици Макавеји

Страдање Светих старозаветних мученика: седморо браће Макавеја: Авима, Антонија, Гурија,Елеазара, Евсевона, Алима (Самона) и Маркела, матере њихове Соломоније (САЛОМИЈЕ), свештеника Елеазара и других са њима.


Српска православна црква и њени вјерници данас обиљежавају празник посвећен седморици светитеља, седам мученика, браће Макавеји.

Макавеји су били старозаветни светитељи и мученици из 2. вијека п.н.е, а књиге о животу браће Авима, Антонина, Гурија, Елеазара, Евсевона, Адима и Маркела саставни су дио Светог писма.

Свети мученици Макавеји и њихова мајка Соломона и учитељ Елеазар страдали 166. године п.н.е. када их је убио император Антиох XI Епифан, који је покушао да у Јерусалиму уведе паганске обичаје. Епифан је у Јерусалимски храм поставио кип грчког паганског бога Зевса, испред ког је присиљавао Јевреје да се клањају.

Свештеник Елеазар био је посвећен Мојсијевом закону и први је одбио да се поклони паганском божанству, због чега је настрадао у мукама.

Седморо браће Макавеја и њихова мајка Соломона, слиједили су његов примјер па су и они страдали мученичком смрћу.

Мошти светих мученика Макавеја чувају се у базилици Светог Андреја у Келну у Њемачкој.
Autor sjovicicslavuj | 14 Avgust, 2020 | read_nums (53)

Изношење Часног Крста. Овај празник договорно су установили Грци и Руси у време грчког цара Мануила и руског кнеза Андреја, као спомен истовремене победе, Руса над Бугарима и Грка над Сараценима.

И Руска и Грчка војска пред собом носиле су крстове, из којих је засветлела небеска светлост.

Установљено је да се на данашњи дан износи крст из цркве Свете Софије, и то најпре на средину цркве, а потом на улице ради поклоњења народа и спомена на помоћ крста у ратовима. 

Није изношен обични крст, него управо Часни Крст, који је чуван у храму царског двора. Дан раније, он је преношен у цркву Свете Софије, одакле је ношен улицама Цариграда, ради освештавања земље и ваздуха. Након 14 дана поново је враћан у храм царске палате.
+++++++++
Autor sjovicicslavuj | 13 Avgust, 2020 | read_nums (61)
 
13. августа 1876. године, рођен је
 Александар Белић

Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји



13. августа 1876. године рођен јесрпски лингвиста Александар Белић, професор Београдског универзитета, предсједник Српске краљевске академије (након Другог свјетског рата Српска академија наука и умјетности) од 1937. до 1960. и члан свих словенских академија
Послије завршене Велике школе у Београду, студирао је словенску филологију и лингвистику у Одеси и Москви. Основао је и уређивао часописе ,,Јужнословенски филолог“ и ,,Наш језик
Оснивач је српске модерне дијалектологије и један од твораца научне синтаксе. Ријешио је сложен проблем општесловенског акцентног система.
Под његовим руководством, САНУ је издала прву књигу великог ,,Речника књижевног и народног језика“. Написао је око 500 расправа, језичких огледа, научних критика, полемика и приказа.
Александар Белић у граматици српскохрватског језика из 1940. године, када му Брозови „лингвисти“ у дугим кожним мантилима нису држали нож под грло, на страници 283, у тачки 5. пише:
Како се зове ово писмо којим је написана ваша књига? – Ћирилица.


Јесте ли видели како пишу Енглези, Французи, Немци? 

А како Руси, Бугари, Чеси? Је ли ко видео како пишу Јевреји, или Турци или Кинези? Постоје, дакле, на свету разна писма или азбуке.
 
Покушајте сабрати сва слова наше ћирилске азбуке. Колико их има? – Равно 30.

Шта обележава свако слово? Колико ће онда бити гласова у нашем језику?

Наш језик има 30 гласова, а наша азбука исто толико слова, тако да се сваки глас бележи посебним словом.

Захваљујући поглавито Вуку Караџићу, наша је азбука једна од најпростијих и најсавршенијих на свету. (Пиши као што говориш!)“

Дјела: ,,О језичкој природи и језичком развитку“ (два тома), ,,Правопис српскохрватског језика“, ,,Дијалекти источне и јужне Србије“, ,,О двојини у словенским језицима“, ,,Галички дијалекат“.
Сабрана дјела Александра Белића
Autor sjovicicslavuj | 12 Avgust, 2020 | read_nums (60)

Народна скупштина Српске Републике БиХ усвојила је у Бањалуци 12. августа 1992. године Декларацију о државном и политичком уређењу државе и донијела одлуку да промијени њен назив у - Република Српска.

Српска је претходно настала 9. јануара 1992. године као Република српског народа БиХ одлуком Скупштине српског народа у БиХ.

Општим оквирним споразумом за мир у БиХ, потписаним 21. новембра 1995. године, Република Српска је и међународно призната као један од два конститутивна ентитета БиХ.

Због сталних напада бошњачких сарајевских кругова на назив Република Српска, Народна скупштина Српске усвојила је 2008. године Закон о заштити назива Република Српска.

Деветог јануара 1992. године, прије било каквих ратних сукоба у БиХ, одлуком Скупштине српског народа у БиХ настала је Српска Република БиХ да би у августу 1992. била преименована у Републику Српску.

Према подацима пописа становништва 2013. године, у Републици Српској је живјело укупно 1.170.342 лица.
 
Autor sjovicicslavuj | 12 Avgust, 2020 | read_nums (57)
 Други пишу ... 
На овој фотографији су британски војници. Одушевљени, јер пред њих, на  Солунском фронту, излази чувени Србин. За кога многи данашњи Срби нису ни чули. А ми, ето, постасмо такви да више од 90% данашњих потомака оних славних јунака из Великог рата, не зна ко је тај Милош Васић коме Британци тако кличу.
Погледајте само то одушевљење. И то неких странаца, на територији која им и није нешто битна, нити су их у кући, као клинце, учили о њој, а ни о Србима. 

Фотографија је настала 25. децембра 1916. године по старом календару. На православни Божић. По новом то сад дође 7. јануар, јер све остало почесмо да гледамо по новом, пошто нам Бог и није нешто постао битан. Тог Божића, по старом календару, скоро две недеље пошто су Британци славили рођење Христово по новом рачунању времена, пред трупе Империје на Солунском фронту изашао је Милош Васић.

Не рачунајући српски, говорио је течно седам језика. Али, нису они њему клицали јер је знао савршено и енглески, и немачки, и руски, и италијански, и француски, и грчки, и бугарски. 

Нити зато што је добио 15 српских одликовања, а ни што га је одликовало десет страних држава. Ни што је био у Другом пешадијском пуку „Књаз Михаило“ у српско-бугарском рату 1885. (назван касније Гвоздени пук), ни што је био министар војни почетком 20. века у три Владе. Ни што је био професор Војне академије, ни што је био шеф Унутрашњег одсека у Главном генералштабу, ни што је међу његовим изумима и прва српска ручна бомба са ударним упаљачем, чувена „Васићка“, која је по свом четвртастом облику подсећала на бочицу парфема а била омиљена код наших војника.

Клицали су му јер је био – човек нестварно посвећен роду свом. На челу 3. армије војске Краљевине Србије био је те 1916, пре поменутог Божића, „Победник код Острова и Горничева, освојилац Кајмакчалана и Битоља“, командант код највећих српских тријумфа на Солунском фронту до његовог пробијања 1918. године.
А кад су већ Британци могли да му радосно кличу, ми можемо бар да кажемо „Лепо је знати да су и такви били наши преци“.

Генерал Милош Васић

Милош Васић, у своја два брака, није имао деце, али ако сећање на његова дела остане сачувано – онда му сви ми дођемо потомци. Врло је вероватно да би тиме био најзадовољнији.

Па, потомци… Да не брукамо више такве претке, него да прионемо на оно што је Васић увек радио: усавршавати себе, да би другима око нас било боље.
    My picture!

Kategorije

Arhiva