Slavko Jovičić

5. јуни је Свјетски дан заштите животне средине!

Autor sjovicicslavuj | 5 Jun, 2020 | read_nums (118)

5. јуна је Свјетски дан

заштите животне средине!

Још само да
заштитимо људе

и биће добро!

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

Да се не заборави ... 5. јуна 1933. године, рођен је славни српски глумац ВЕЛИМИР БАТА ЖИВОЈИНОВИЋ

Autor sjovicicslavuj | 5 Jun, 2020 | read_nums (145)

5. јуна 1933. године,
рођен је славни српски глумац

ВЕЛИМИР БАТА ЖИВОЈИНОВИЋ

Легендарни глумац Велимир Бата Живојиновић,
велики ЗВЕЗДАШ
и његов колега велики Партизановац Бора Тодоровић
који су сједили тик уз терен.

Био је то 55. вјечити дерби, из октобра 1974. године.
Бата је бодрио Звезду, Бора свој Партизан, а славили су,
као и много пута црвено-бели са 3:1.

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

Федерико Гарсија Лорка - Да се не заборави!

Autor sjovicicslavuj | 5 Jun, 2020 | read_nums (159)

5. јуна 1898. године рођен је

славни шпански пјесник

Федерико Гарсија Лорка

ФЕДЕРИКО ГАРСИЈА ЛОРКА

ГАЗЕЛА НЕОЧЕКИВАНЕ ЉУБАВИ

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

Да се не заборави ... На данашњи дан, 4. јуна 1992. године, на мучки начин и из засједе, муслимани су у Жепи убили 45. бораца Војске Републике Српске са Пала

Autor sjovicicslavuj | 4 Jun, 2020 | read_nums (113)

Код спомен-обиљежја у Жепи данас је обиљежено 28 година од страдања 45 припадника Војске Републике Српске које су припадници муслиманских снага напали из засједе и мучки убили, а потом масакрирали.

Прије 28 година десио се страшан и трагичан догађај не само за општину Пале, него и за читаву Сарајевско-романијску регију. На једној локацији, у једном дану, погинуло је 45 српских бораца и с правом се може рећи да је то један од најтрагичнијих догађаја у новијој историји Пала и Републике Српске.

Био је то напад на хуманитарну колону, која је ишла да обезбиједи неопходна средства, прије свега, храну, за припаднике ЈНА који су обезбјеђивали релеј на репетитору Зловрх.

И поред договора, и овог пута се показало да се непријатењу није могло вјеровати, али српска наивност се и овај пут крваво потврдила као и безброј пута раније. Нико није одговарао за стравичан злочин муслимана који су на подмукао и кукавички начин направили запреке које су нашу колону са техником спријечиле да пруже било какав отпор.
Српска колона је дочекана у кланцу, а када су изашли на брисани простор, муслимани су баражном ватром са обје стране поубијали српске јунаке.

Колона је нападнута са свих страна, српски војници су убијани. Припадници такозване Армије БиХ су 12 заробљеника затворили у оближњу шталу и живе запалили.

У овом масакру углавном су страдали борци са Пала. Међу погинулим су била и три српска борца из општине Источни Стари Град, гдје им је касније постављена спомен-плоча.

Обиљежавање страдања српских војника на Жепи уврштено је у календар обиљежавања значајних датума из ослободилачких ратова у Републици Српској.

Уз свештенике Српске православне цркве и преживјеле учеснике тог трагичног догађаја и данас је одржан парастос, прислужене су свијеће и положено цвијеће на спомен-обиљежје у Жепи.

На мјесном гробљу у мјесту Љубогошта у општини Пале реконструисано је спомен-обиљежје борцима погинулим на Жепи 4. јуна 1992. године.

ВЈЕЧНА СЛАВА СРПСКИМ ЈУНАЦИМА!

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

За православне вјернике .... Данас, 3. јуна су СВЕТИ ЦАР КОНСТАНТИН И ЦАРИЦА ЈЕЛЕНА

Autor sjovicicslavuj | 3 Jun, 2020 | read_nums (142)

Српска православна црква слави Светог цара Константина и царицу Јелену.

Црква је овај римски царски пар прогласила светитељима, јер је цар Константин Миланским едиктом 313. дао хришћанима слободу вјере и окончао њихов прогон.

Хришћанској цркви, у којој је почео да тражи ослонац, дао је многе привилегије и на Првом васељенском сабору у Никеји 325. Помогао је у борби против аријевске јереси.

Одмах по доласку на трон цар Константин је имао три велика непријатеља: тиранина Максенција у Риму, Ските на Дунаву и Византију.

Пред борбу са Максенцијем, према предању, на небу му се указао сјајан крст као знак побједе. Он је наредио да се искује велики крст који је ношен пред војском, и ову борбу окончао је као своју велику побједу.

Одмах потом 313. године, издао је знаменити Едикт у Милану, којим је престао прогон хришћана. Послије побједе над Византијом, саградио је диван град на Босфору и назвао га Константинопољ.

Када се цар тешко разболио, јавили су му се апостоли Петар и Павле и савјетовали да га епископ Силвестер крсти. Одмах потом је оздравио.

Константин је сазвао Први васељенски сабор у Никеји 325. године због раздора у Цркви насталог појавом јеретика Арија. Сабор је осудио јерес и утврдио православље.

Света Јелена, царева мајка, радила је много за вјеру Христову. Пронашла је Часни Крст Господњи, сазидала цркву Васкрсења на Голготи и многе друге цркве на Светој земљи. Ова света жена умрла је 327. године, а цар Константин поживио је још десет година послије своје мајке. Умро је у Никомидији 337. године, а сахрањен је у цркви светих апостола у Цариграду.