Autor sjovicicslavuj |
16 Jun, 2020 |
read_nums (202)
Био је српски државник, политичар и филолог,
16. јуна 1930. године умро је
Љубомир Стојановић
Био је српски државник, политичар и филолог,
редовни члан Српске краљевске академије.
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Мирослављево јеванђеље је наш најстарији и најзнаменитији ћирилски рукопис, писан у 12 вијеку, за хумског кнеза Мирослава, брата рашког великог жупана Стефана Немање. Ова српска светиња дијелила је судбину државе и народа, а на свом осмовјековном путу скривања и чувања, дугом око 15 хиљада километара, важне станице је везују и за ужички крај.
Вијекове потом, проводи у Хиландару, а монаси га поклањају
краљу Александру Обреновићу, 1896. и тако стиже у Београд.
краљу Александру Обреновићу, 1896. и тако стиже у Београд.
Знаменити Ужичанин, професор Љубомир Стојановић,
односи га у Беч, да би се израдило фототипско издање.
„Он надзире, сваки дан дежура, ради коректуру, то је било тако урађено да се није разликовало од оригинала“, кажу књижевни историчари.
Autor sjovicicslavuj |
16 Jun, 2020 |
read_nums (142)
Сеоба Срба
16. jуна 1859. године рођен је
славни српски сликар
ПАЈА ЈОВАНОВИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Павле Паја Јовановић
Био је један од највећих српских сликара
и типичан представник академског реализма.
Сеоба Срба
Карађорђе Петровић
Autor sjovicicslavuj |
15 Jun, 2020 |
read_nums (147)
Петровски пост назива се још и Петровдански пост, Апостолски пост, Пост Светих Апостола.
Други по реду вишедневни пост посвећен Св. Апостолима Петру и Павлу, односно, свим Апостолима.
Почиње у понедељак после Недеље свих светих и траје до 11. јула. Зато што се завршава у дан пре Петровдана, назива се Петровски пост.
Овај пост, чији је почетак покретан (јер зависи од Васкрса), а заврштетак је непокретан, установљен је на основу успомене на Апостоле који су после Силаска Светога Духа, а пре одласка на проповед Св. Јеванђеља.
Због зависности почетка овог поста о Васкрсу, Апостолски пост најкраће може трајати једну седмицу и један дан, а најдуже шест седмица.
Петровски пост назива се још
и Петровдански пост,
Апостолски пост,
Пост Светих Апостола.
Други по реду вишедневни пост посвећен Св. Апостолима Петру и Павлу, односно, свим Апостолима.
Почиње у понедељак после Недеље свих светих и траје до 11. јула. Зато што се завршава у дан пре Петровдана, назива се Петровски пост.
Овај пост, чији је почетак покретан (јер зависи од Васкрса), а заврштетак је непокретан, установљен је на основу успомене на Апостоле који су после Силаска Светога Духа, а пре одласка на проповед Св. Јеванђеља.
Због зависности почетка овог поста о Васкрсу, Апостолски пост најкраће може трајати једну седмицу и један дан, а најдуже шест седмица.
Autor sjovicicslavuj |
14 Jun, 2020 |
read_nums (174)
Јустин Поповић (1894-1979) је био архимандрит манастира Ћелије, доктор теологије, професор Београдског универзитета и духовник.
Благоје Поповић, потоњи отац Јустин, рођен је у Врању 7. априла 1894. године од оца Спиридона и мајке Анастасије. Фамилија Поповића је кроз генерације била свештеничка, једино је Благојев отац Спиридон био само црквењак.
Благоје бива мобилисан у „ђачку чету" при војној болници у Нишу током Првог светског рата, а касније они се заједно са војском и свештенством повлаче преко Албаније. Стигавши у Скадар, Благоје моли патријарха Димитрија за монашки постриг, патријарх благосиља и богослов Благоје постаје монах Јустин.
Од 1934. је професор Богословског факултета Универзитета у Београду. Заједно са Браниславом Петронијевићем основао Српско филозофско друштво 1938. у Београду. Бавио се превођењем богословско-аскетске и светоотачке
Благоје Поповић, потоњи отац Јустин, рођен је у Врању 7. априла 1894. године од оца Спиридона и мајке Анастасије. Фамилија Поповића је кроз генерације била свештеничка, једино је Благојев отац Спиридон био само црквењак.
Благоје бива мобилисан у „ђачку чету" при војној болници у Нишу током Првог светског рата, а касније они се заједно са војском и свештенством повлаче преко Албаније. Стигавши у Скадар, Благоје моли патријарха Димитрија за монашки постриг, патријарх благосиља и богослов Благоје постаје монах Јустин.
Од 1934. је професор Богословског факултета Универзитета у Београду. Заједно са Браниславом Петронијевићем основао Српско филозофско друштво 1938. у Београду. Бавио се превођењем богословско-аскетске и светоотачке
По избијању Другог светског рата, отац Јустин борави по многим манастирима. Највише времена је проводио у овчарско-кабларским манастирима, у којима је и ухапшен после рата од стране комунистичких власти. После притвора, преместио се у манастир Ћелије.
У Ћелије је дошао 1948. године по благослову владике шабачко-ваљевског Симеона и мати игуманије Саре, која је дошла са неколико својих сестара из манастира Љубостиње у Ћелије, неколико година раније.
Отац Јустин је стално био прогањан, саслушаван, привођен. Мало је било оних који су стајали у његову одбрану.
У Ћелије је дошао 1948. године по благослову владике шабачко-ваљевског Симеона и мати игуманије Саре, која је дошла са неколико својих сестара из манастира Љубостиње у Ћелије, неколико година раније.
Отац Јустин је стално био прогањан, саслушаван, привођен. Мало је било оних који су стајали у његову одбрану.
Свети Отац Јустин је умро у исто време и у исти дан када је и рођен - на празник Благовести 7. априла 1979. године.
Autor sjovicicslavuj |
14 Jun, 2020 |
read_nums (148)
14. јуна 1904. године у Сремској Каменици
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
14. јуна 1904. године у Сремској Каменици
УМРО је српски писац и љекар
ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ
једна од најмаркантнијих личности
српског друштва у другој половини XIX вијека.
српског друштва у другој половини XIX вијека.
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Борац за национално и политичко ослобођење,
члан Српске краљевске академије
и драматург Народног позоришта
у Београду (1890-98).
у Београду (1890-98).
Најпознатији је као дјечији пјесник
и аутор елегичних личних исповести
("Ђулићи" и "Ђулићи увеоци").
Споменик Јовану Јовановићу Змају
у Новом Саду у Змај Јовиној улици
Чика Јовин гроб на гробљу
у Сремској Каменици
Autor sjovicicslavuj |
13 Jun, 2020 |
read_nums (145)
Драгомир Бојанић ГИДРА
На данашњи дан, 13. јуна 1933. године
рођен је славни српски глумац у Крагујевцу.
Autor sjovicicslavuj |
13 Jun, 2020 |
read_nums (138)
13. јуна 1876. изабрана је за прву жену
академика у Србији.
Катарина Ивановић
- Катарина је била прва жена
академски сликар у Србији
ДАМА КОЈА ЈЕ СТВАРАЛА РЕМЕК-ДЈЕЛА
СРПСКОГ СЛИКАРСТВА XIX ВИЈЕКА
ДАМА КОЈА ЈЕ СТВАРАЛА РЕМЕК-ДЈЕЛА
СРПСКОГ СЛИКАРСТВА XIX ВИЈЕКА
СРПСКОГ СЛИКАРСТВА XIX ВИЈЕКА
Катарина Ивановић је рођена 15. априла 1811. године у породици српског грађевинског предузимача у Веспрему, у Аустријском царству. Дјетињство је провела у малој српској заједници у Београду. Талентована од дјетињства, сликарство је почела да учи захваљујући новчаној помоћи трговца Ђорђа Станковића у Пешти. Касније је њен дар за ликовну умјетност уочила и мађарска грофица Чаки, која јој је омогућила да сликарство учи у Бечу у Умјетничкој академији, гдје жене у то доба иначе нису имале приступ.
Даље се усавршавала на Академији у Минхену, гдје студира скоро двије године историјско сликарство. Ту је започела студију познате композиције „Ослобођење Београда 1806“. Године 1846. одлази у Београд, у ком остаје свега годину дана. Извјесно вријеме живјела је у Паризу и Загребу. Путовала је по Холандији и Италији, гдје је много научила о савременом сликарству. Пред крај живота вратила се у Београд, гдје је живјела и радила све до своје смрти. У том периоду ствара углавном историјске композиције, жанр-слике и мртву природу.
У српско сликарство је унијела нове теме: жанр сцене и мртву природу. Стилски у раскораку између бидермајера и романтизма, опробала се и у сликању историјских композиција, али је највише домете досегла у портрету, а посебну цјелину чине аутопортрети.
Катарина Ивановић је насликала укупно 38 слика.
Она је од 1876. члан Српског ученог друштва и тако је постала прва жена академик код Срба.
Преминула је у Столном Београду у Мађарској 22. септембра 1882. године.
Њени посмртни остаци 1967. пренијети су у Београд у Алеју народних хероја на Новом гробљу.
Дочек Српкиње Јелене,
угарске краљице - 1869. године
Ослобођење Београда, 1806. — 1857.
Смрт сиротице
Мада није знала матерњи језик, Срби у Бечу је топло примају. Ивановићева се спријатељила са припадницима српске дијаспоре и ушла је у круг око Вука Стефановића Караџића; почела је интензивније да учи српски језик и да чита књиге.
Захваљујући пјеснику Сими Милутиновићу Сарајлији, Катарина је убрзо стекла статус савремене националне хероине.
Пјесник је томе највише допринио својом пјесмом „Тројесестарство“ објављеном у Лајпцигу 1837. године, посвећеној Катарини Ивановић
Заузврат Катарина Ивановић
нассликала је српског "Хомера"
нассликала је српског "Хомера"
СИМУ МИЛУТИНОВИЋА САРАЈЛИЈУ
Autor sjovicicslavuj |
12 Jun, 2020 |
read_nums (164)
Критика у пејсажу ...
12. јуна, 1923. године рођен је
славни српски сликар, академик ...
Миодраг Мића Поповић
Критика у пејсажу ...
На слици је овјековечена сцена са
Љубинком Михаиловић, Косом Бошкан,
Петром Омчикусом и аутором дјела
Сто са мртвом природом ...
Српски сељак ...
Autor sjovicicslavuj |
12 Jun, 2020 |
read_nums (141)
12. јуна 1929. године рођена је
АНА МАРИ ФРАНК
Јеврејска дјевојчица коју је њен дневник о скривању током Другог свјетског рата учинио симболом жртава холокауста, вјероватно је умрла раније него што се мислило, показује истраживање Музеја Ане Франк.
Закључак истраживања објављен на годишњицу званичног датума смрти Ане Франк и њене сестре Маргот који су одредиле холандске власти послије рата.
Истраживачи Ерика Принс и Гертјан Брек тврде, међутим, да су Ана и Маргот вјероватно умрле од тифуса мјесец дана раније, у фебруару 1945. године. Тај закључак је донијет на основу сјећања свједока и докумената. Истраживањем је још једном указано на тешке услове у којима су Јевреји живели у логору Берген-Белзен, где ја Ана Франк умрла када је имала 15 година.
Autor sjovicicslavuj |
10 Jun, 2020 |
read_nums (216)
Пише: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Демократију је измислио мали број
супер богатих свјетских моћника како
Пише: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Демократија је најлакши
облик владања народом!
Демократију је измислио мали број супер богатих свјетских моћника како
би путем силе и мотке лакше владао
са огромним бројем сиротиње у свијету.
са огромним бројем сиротиње у свијету.
Патерналистички ставови су врло опасни, јер у крајњој линији они за циљ имају амбицију за старатељством над оним другима и другачијим, а све због изражених тежњи за хегемонизмом и доминацијом!
Стварне патерналистичке амбиције показују само они који су јаки над онима који су слаби. Та брига није искрена нити је поштена, нити је са намјерама да се слабијем помогне. Заправо, ради се о бризи ради својих интереса и личне користи.
Нема владања над другима без доминације, а свака доминација се остварује силом и моћи. Таквим недемократским методама /ма коме је стало до демократије?!/ служе се они најјачи и они који своје тежње остварују силом. Сила се у почетку манифестује најблажим вербалним методама, које касније еволуирају у притисаке и уцјене и на крају се користи и оружје. То значи да се иде и до коначног слома и пораза, односно иде се и до коначног уништења оног слабијег и беспомоћнијег.
Нико своје хегемонистичке циљеве никада није остварио љубавним „методама“, већ напротив, то је могуће само гажењем свих људских права и потпуне немоћи оних који су слабији, јер да нису слабији пружили би какав такав отпор тиранима.
Но, то у вечини случајева изостаје, јер за илустрацију таквог стања најбоља је народна пословица: "Шукаст се никад не боде са рогатим“ . Значење и поруку која долази из пословице они најјачи никада нису уважавали, него су силом крчили себи пут да би стигли до својих циљева, занемарујући право и правду других, углавном слабијих.
Зато су у свјетским размјерама неравноправно распоређени моћ и сила. Право и правда остају тако само фикције и они су непостојећи инструменти за одбарну слабијих и угњетаваних народа, а њих је и највећи број на овој планети, планети земљи из које све потиче и у коју се на крају крајева све и враћа, па и сам живот.
Autor sjovicicslavuj |
10 Jun, 2020 |
read_nums (206)
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
На данашњи дан, 10. јуна 1868. године
убијен је кнез Србије
МИХАИЛО ОБРЕНОВИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
И да није био владар, стекао би славу: Мало је оних који знају "скривени" таленат Кнеза Михаила?
Осим што је био веома образован владар, вешт дипломата и велики визионар, кнез Михаило Обреновић је уживао и у писању песама. Велики број ових записа данас је изгубљен, али су три песме овог владара Србије сачуване и до данашњих дана.
"Молитва кнеза србског Михаила на брегу морском"
(последње две строфе)
На част царем круне и светила
Богатиром корабље и море,
Мени моја Србија је мила,
За њу гинем и њене олтаре. СИЛЕН!
К светом пренеси ме крају
Да т’ у роду име Твоје славим,
Нећу престол, нећу земље владу,
Србство мило и Србију тражим.
Све данас познате песме кнеза Михаила настале су у периоду његовог прогонства након свргавања са власти 1842. године када је он живео у Бечу и располагао великим богатством свога оца, кнеза Милоша.
Најпознатија је свакако љубавна песма “Што се боре мисли моје”.
Деценијама се веровало да ју је кнез написао јер је био заљубљен у своју блиску рођаку Катарину Константиновић, коју није смео да ожени. Међутим, 2003. године је откривен оригинални документ са посветом коју је кнез Михаило упутио за 15. рођендан Клеопатри, ћерки кнеза Александра Карађорђевића.
Чешки композитор и пијаниста Алојз Калауз прво је компоновао ову песму, а средином педесетих година 19. века поново ју је прерадио Корнелије Станковић и та песма је за време друге владе кнеза Михаила редовно извођена на баловима у Београду, а у том облику сачувана је све до данашњих дана.
О томе да ли су између кнеза Михаила и принцезе Клеопатре постојале неке симпатије или чак и љубав која би могла да заувек помири династије Карађорђевића и Обреновића и данас се расправља.
Што се боре мисли моје
Што се боре мисли моје,
Што се боре мисли моје,
Искуство ми ћутат’ вели,
Беж’те сада ви обоје,
Нек’ ми срце говори.
Први поглед ока твога,
Сјајном сунцу подобан,
Пленио је срце моје,
Учинио робом га.
Да те љубим, ах, једина,
Целом свету казаћу,
Само од тебе, ах, премила,
Ову тајну сакрићу.
Што се тиче уметничког рада кнеза Михала, осим песме “Што се боре мисли моје”, сачуване су још и песме “Светски путник” и “Молитва кнеза србског Михаила на брегу морском”.
Обе су настале 1844. године приликом путовања кнеза Михаила у Берлин и његовог боравка на обали Северног мора и обе су по обиму веће од песме “Што се боре мисли моје”. “Светски путник” има 10 строфа (40 стихова), а “Молитва кнеза” 44 стиха, односно једанаест строфа.
Ипак, пре него као песник, кнез Михаило је остао упамћен као велики заштитник и мецена српских књижевника и песника. Током боравка у изгнанству, по очевој жељи, његов саветник је постао Вук Караџић.
Михаило Обреновић и најпознатији реформатор српског језика ускоро су постали велики пријатељи, а управо је млади кнез био тај који је Вуку онако “као што је он слушао у детињству од својих дадиља” први испричао народну бајку “Чардак ни на небу ни на земљи”. Вук је причу према сећањима кнеза Михаила записао и захваљујући овоме ми и данас знамо за њу.
Помоћ уметницима наставио је и по повратку у Србију 1860. године. Осим Вуку, кнез Михаило је био мецена и Бранку Даничићу, Илији Вујовићу, композитору Корнелију Станковићу… његове даље планове прекинуло је убиство 1868. године на Кошутњаку.
Споменик кнезу Михаилу Обреновићу
налази се на тргу Републике,
налази се на тргу Републике,
а у народу је познат као место састајања “Код Коња”.
Споменик је подигнут 1882. године,
а представља кнеза Михаила Обреновића као јахача.
Autor sjovicicslavuj |
9 Jun, 2020 |
read_nums (156)
Ову поему посвећујем
Ову поему посвећујем
свим невино страдалим
СРБИМА и ДРУГИМ НАРОДИМА
у злочиначкој НАТО агресији
на СРБИЈУ и РЕПУБЛИКУ СРПСКУ!
Autor sjovicicslavuj |
9 Jun, 2020 |
read_nums (166)
СРБИЈА и БиХ,
посебно РЕПУБЛИКА СРПСКА и СРБИЈА
и у наредних неколико вијекова бориће се,
али неће моћи и да се изборе са енормним
порастом малигних обољења
која су проузроковали
НАТО злочинци бомбардујући
СРБИЈУ и РЕПУБЛИКУ СРПСКУ
бомбама са осиромашеним уранијумом.
Србију у наредних неколико година очекује најмање још 10.000 смртних случајева од рака због злочиначке НАТО агресије.
СРБИЈА и БиХ,
посебно РЕПУБЛИКА СРПСКА и СРБИЈА
и у наредних неколико вијекова бориће се,
али неће моћи и да се изборе са енормним
порастом малигних обољења
која су проузроковали
НАТО злочинци бомбардујући
СРБИЈУ и РЕПУБЛИКУ СРПСКУ
бомбама са осиромашеним уранијумом.
Кумановски споразум, потписан је 9. јуна 1999. године у Куманову. Тим споразумом окончана је седамдесетосмодневна (78) оружана злочиначка агресија НАТО снага против Србије, односно, тадашње СР Југославије.
Током саме агресије живот је изгубило између 3.500 и 4.000, а рањено преко 10.000 грађана тадашње државе.
Колико је људи изгубило живот по окончању агресије, било од тешких рањавања, било од посљедица коришћења забрањених оружја као што су пројектили са осиромашеним уранијумом и касетне бомбе, тешко да ће се икада утврдити.
Штета од економских разарања, својевремено је процењена на око 100 милијарди америчких долара.
Током саме агресије живот је изгубило између 3.500 и 4.000, а рањено преко 10.000 грађана тадашње државе.
Колико је људи изгубило живот по окончању агресије, било од тешких рањавања, било од посљедица коришћења забрањених оружја као што су пројектили са осиромашеним уранијумом и касетне бомбе, тешко да ће се икада утврдити.
Штета од економских разарања, својевремено је процењена на око 100 милијарди америчких долара.
НАТО злочиначко бомбардовање Београда
НАТО злочинци су СРБИЈИ оставили:
Касетне бомбе на преко 800 хектара.
Србију у наредних неколико година очекује најмање још 10.000 смртних случајева од рака због злочиначке НАТО агресије.
У наредних неколико вијекова због НАТО злочинаца и посијаног осиромашеног уранијума по РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ и СРБИЈИ будуће генерације ће трпити тешке посљедице.
Злочиначка НАТО агресија на СРБИЈУ била је освета над становништвом и смишљени план и пројекат о уништењу једне државе и њених народа.
Злочиначки НАТО предвођен Америком имао је циљ да се на тлу СРБИЈЕ /Косову и Метохији/ створи још једна албанска држава на Балкану.
Autor sjovicicslavuj |
9 Jun, 2020 |
read_nums (121)
После Христовог вазнесења ученици су остали у Јерусалиму и у једној соби на Сиону често су се окупљали и заједно се молили Богу очекујући с нестрпљењем обећанога Утешитеља, Духа Светога, који од Оца исходи.
Место Јуде Искариотског међу дванаесторицом, коцком је било попуњено Матијом. На Педесетницу сви су били заједно, кад хука испуни сву кућу и показаше се огњени језици који се спустише на сваког од апостола. Изашавши на кров од куће, проговорили су и проповедали окупљеном народу језицима које до тада нису знали, тако да су их сви окупљени, и Јевреји и иноверни, разумели. Три хиљаде људи на овај дан поверовало је проповеди апостола и крстило се. Овај дан се сматра даном рођења Цркве Христове.
Како су на празник Педесетнице Јевреји, значи и апостоли у ону Педесетницу, украшавали своје куће грањем, цвећем и травом подсећајући се на време кад су после ропства лутали са Мојсијем по пустињи и живели у колибама од грања и лишћа, и данас се на празник Силаска Светог Духа на апостоле православне цркве испуњавају травом и цвећем од кога се плету венчићи.
Autor sjovicicslavuj |
8 Jun, 2020 |
read_nums (134)
На мјесном спомен-обиљежју Станица на Палама обиљежено је 28 година од страдања 14 бораца чете "Петар Пандуревић" који су убијени у нападу муслиманских снага на српске положаје на Требевићу.
Заједно са својим саборцима погинуо је и њихов командант Петар Пандуревић.
Муслиманске снаге извршиле су напад 8. јуна 1992. године у тренутку сахране 45 бораца који су убијени 4. јуна у Жепи.
Јаке непријатељске снаге покушале су да пробију ослабљену одбрамбену линију на Требевићу и продру у дубину српске територије. У нападу је погинуло 14 бораца чете "Петар Пандуревић" заједно са командантом.
Тај датум је подсјећање на један од трагичних дана и догађаја у историји Пала, али и на херојство српских јунака који су дали животе да би спријечили пробој непријатељских снага на ово подручје, саопштено је из Борачке организације општине Пале.
Чета "Петар Пандуревић" формирана је почетком рата. Имала је 200 храбрих бораца, чувала је српске положаје на Требевићу и обишла бројна ратишта широм Републике Српске.
Погинуло је 36 бораца ове чете, 18 је рањено, а троје има статус ратних војних инвалида.
ВЈЕЧНА СЛАВА ПОГИНУЛИМ СРПСКИМ ЈУНАЦИМА
.
Autor sjovicicslavuj |
8 Jun, 2020 |
read_nums (111)
На данашњи дан, 8. јуна умро је
један од највећих српских математичара
Михаило Петровић - Алас
или Мика Алас
Био је српски математичар,
један од првих осам професора
Београдског универзитета и дугогодишњи
професор математике на Филозофском факултету
у Београду, редовни члан Српске краљевске академије,
аутор више од 250 научних и стручних радова
и оснивач савремене кибернетике.
један од првих осам професора
Београдског универзитета и дугогодишњи
професор математике на Филозофском факултету
у Београду, редовни члан Српске краљевске академије,
аутор више од 250 научних и стручних радова
и оснивач савремене кибернетике.
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Портрет Михаила Петровића Аласа;
насликао Урош Предић, уље на платну
Autor sjovicicslavuj |
8 Jun, 2020 |
read_nums (98)
После Христовог Вазнесења Његови ученици су остали у Јерусалиму и у једној соби на Сиону често су се окупљали и заједно се молили Богу очекујући с нестрпљењем обећанога Утешитеља, Духа Светога, који од Оца исходи. Место Јуде Искариотског међу дванаесторицом, коцком је било попуњено Матијом.
На Педесетницу сви су били заједно, кад хука испуни сву кућу и показаше се огњени језици који се спустише на сваког од апостола. Изашавши на кров од куће, проговорили су и проповедали окупљеном народу језицима које до тада нису знали, тако да су их сви окупљени, и Јевреји и иноверни, разумели. Три хиљаде људи на овај дан поверовало је проповеди апостола и крстило се.
Овај дан се сматра даном
рођења Цркве Христове.
рођења Цркве Христове.
.
Autor sjovicicslavuj |
7 Jun, 2020 |
read_nums (106)
Новозаветна књига Дела апостолских, у којој је описана историја првих Хришћана и најранијег ширења Хришћанства, управо и почиње описом онога што се догодило педесет дана после Васкрсења Христовог, односно десет дана после Његовог славног Вазнесења на небо.
Дела апостолска започињу речима које је Христос рекао Својим ученицима пре Свог Вазнесења: „Не удаљујте се од Јерусалима, него чекајте обећање Оца, које чусте од Мене…“.
И, гле, после десет дана по речима јеванђелиста Луке „бејаху сви апостоли једнодушно на окупу. И уједанпут настаде шум с неба као хујање силнога ветра, и напуни сав дом где они сеђаху. И показаше им се раздељени језици као огњени, и сиђе по један на свакога од њих. И испунише се сви Духа Светога и стадоше говорити другим језицима, као што им Дух даваше да казују….“ (Дјела 2, 14).
Онима који су ово видели и нису разумели, апостол Петар објашњава смисао догађаја који се збио речима пророка Јоила које сам већ навео: „Него оно што је рекао пророк Јоил: ‘И биће у последње дане, говори Господ, излићу од Духа Мојега на свако тело, и прорицаће синови ваши и кћери ваше…'“.
Педесетница, тако, за Хришћане представља испуњење свега што је у Свом земаљском служењу савршио Христос.
Христос је учио о Царству Божијем и, гле, оно се открило у Педесетници!
Христос је обећао да ће Дух Божији открити људима Истину и, гле, то се догодило у Педесетници!
Свет, историја, време, живот: све је у Педесетници обасјано последњом светлошћу, све је преиспуњено крајњим смислом. Педесетницом је, у свету и историји, почео велики и славни дан Господњи!
Autor sjovicicslavuj |
6 Jun, 2020 |
read_nums (133)
Александар Сергејевич Пушкин
- рођен је у Москви 6. јуна 1799. године.
Смртно је страдао у Санкт Петербургу
10. фебруара 1837. године.
Био је руски књижевник.
Многи га сматрају за најбољег руског пјесника
и оца модерне руске књижевности.
Споменик Пушкину
у Парку Ћирила и Методија у Београду.
Споменик је поклон
Савеза књижевника Русије.
у Парку Ћирила и Методија у Београду.
Споменик је поклон
Савеза књижевника Русије.
Autor sjovicicslavuj |
6 Jun, 2020 |
read_nums (110)
Тог дана се обиљежава сјећање на све преминуле. Иде се на гробља или у цркве и прислужују свијеће. Црква је прописала посебне дане - Задушнице, и то четири пута годишње.
Задушнице падају увијек у суботу:
- Зимске задушнице су пред Месне покладе,
- У суботу пред Духове су љетње задушнице,
- Михољске су у суботу пред Михољдан,
- А јесење, Митровске задушнице
у суботу пред Митровдан.
На дан Задушница иде се у цркву, где се служи света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, а послије службе иде се до гробова покојника. На гробовима се прислужују свијеће, а свештеник обавља кратки обред и кади гробове.
На гробље и у цркву се носи кувано жито које подсјећа на Христове ријечи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у мраку, него у свјетлости Сунца. Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божје милосрђе којим се зацјељују ране гријеха.
Свијећа је симбол свјетлости Христове, која треба да нас подсјети на свјетлост којом Христос обасјава душе преминулих.
У овој недјељи се не припрема рухо за невјесте и никако се сиротиња и просјаци не тјерају од гроба који обилазите већ им се да милостиња, мало новца или нешто хране.
