Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 12 Februar, 2020 | read_nums (51)
У време цара Алексија Комнена, дошло је међу ученим људима у Цариграду до несугласица и препирки, који је од тројице светитеља био највећи.

По једнима је то био Василије Велики, јер је дубоко продро у тајну бића, исти онај Василије који се својим врлинама уподобио Анђелима и такмичио се са њима. Он није тако лако опраштао грешницима, био је строг, јер немаде у себи ничег земаљског.

Насупрот њему, био је свети Јован Златоуст, који је лако опраштао грешницима и привлачио их покајању. Зато га једни сматраше мањим од Василија Великог, а други пак због његове слаткоречивости и разумевања слабости људских већим од Василија.

Постојала је и трећа група, која је величала светог Григорија Богослова, сматравши да је он највећи од њих тројице, јер одликова се он китњастим и дивним стилом, којим је превазилазио све црквене мудраце. И тако дође до поделе међу присталицама њиховим на: Василијане, Григоријане и Јованите.

Али, по промислу Божјем све се заврши у корист Цркве и то чудесним сновиђењем епископа Евхаитског, Јована коме се јавише сва три светитеља рекавши му: "Ми смо једно у Бога, као што видиш и нема у нама ништа противречно, него смо сваки у своје време побуђивани Духом Божјим, писали разне књиге на спасење људи. И међу нама нема ни првог, ни другог, него ако једног споменеш, одмах су и друга двојица ту."

Поучише они епископа Јована да се установи један заједнички празник и да се престане са деобом оних који се споре и препиру око њих.

Састављена је једна заједничка служба и одређен је један заједнички празник за сву тројицу - СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА - који се празнује на данашњи дан, а сваки од ова три светитеља има посебан дан у години када се празнује.

И то: Свети Василије Велики празнује се 14 јануара, Свети Григорије Богослов 7 фебруара и Свети Јован Златоуст 26 новембра. 
Autor sjovicicslavuj | 11 Februar, 2020 | read_nums (70)
 
На данашњи дан 11. 2. 1993. године
у Београду  преминула је наша драга
ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ

МАНАСТИР ГРАЧАНИЦА

ОВАКО ЈЕ О НАМА
И О НАШОЈ ГРАЧАНИЦИ
ПЈЕВАЛА НАША ДРАГА
ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ



Славне српске књижевнице
Мира Алечковић и Десанка Максимовић


Autor sjovicicslavuj | 11 Februar, 2020 | read_nums (56)
 
На данашњи дан, 11. фебруара 1953. године
умро је славни српски сликар

УРОШ ПРЕДИЋ



Урош Предић и Лаза Костић
----------------------

Косовка девојка

Весела браћа

Сироче на мајчином гробу
Autor sjovicicslavuj | 11 Februar, 2020 | read_nums (65)
 
На данашњи дан, 11. фебруара 1901. године 
умро је краљ Србије
МИЛАН ОБРЕНОВИЋ

Уврштен у 100 најзнаменитијих 
Срба у нашој историји


 
Autor sjovicicslavuj | 10 Februar, 2020 | read_nums (62)
 
На данашњи дан 10. 2.1890. године рођен је
славни руски пјесник и књижевник 
БОРИС ПАСТЕРНАК
/Аутор  романа Доктор Живаго/.

БОРИС ПАСТЕРНАК - За сва времена


Autor sjovicicslavuj | 10 Februar, 2020 | read_nums (51)
 
Да се не заборави!

На данашњи дан 10. 2. 1837. године 
погинуо је славни руски  пјесник и књижевник
АЛЕКСАНДАР ПУШКИН





Мисли славног ПУШКИНА

-------------------

Споменик Пушкину 
у Парку Ћирила и Методија у Београду.

Споменик је поклон 
Савеза књижевника Русије.

Autor sjovicicslavuj | 9 Februar, 2020 | read_nums (80)
 
Кошаркашице
 СРБИЈЕ
 пласирале су се на Олимпијске игре у Токију 

Пласман су обезбиједиле:

Јелена Брукс, Ана Дабовић, Невена Јовановић,
Тина Крајишник, Соња Васић, Миљана Бојовић, 
Дајана Бутулија,Саша Чађо, Николина Милић, 
Маја Миљковић, Маја Шкорић, Драгана Станковић.

 
Autor sjovicicslavuj | 9 Februar, 2020 | read_nums (78)
 
9. фебруара 2018. године
умро је славни глумац
НЕБОЈША ГЛОГОВАЦ





Гробно мјесто и споменик 
НЕБОЈШИ ГЛОГОВЦУ 
у Алеји заслужних грађана 
на Новом гробљу у Београду
 

 
Autor sjovicicslavuj | 9 Februar, 2020 | read_nums (60)
 
На данашњи дан 9. 2.2005. године УМРО је
сјајни забављач и непоновљиви
шармер и шоумен 
МИЛОВАН ИЛИЋ
МИНИМАКС
 
---------------------
Autor sjovicicslavuj | 9 Februar, 2020 | read_nums (55)
 
На данашњи дан 9.2. 1881. godine 
УМРО је један од највећих писаца на свијету  
 
Фјодор Михајлович 

 
Достојевски


Најпознатија дјела су му 
"Злочин и казна" и "Браћа Карамазови"

Осим тога познати су и његови романи 
"Коцкар" и "Идиот"



ВЕЛИКЕ МИСЛИ - 
 
ВЕЛИКОГ ДОСТОЈЕВСКОГ

"Ако нема Бога,
све је допуштено".

"Сви идеали овог света
не вреде сузе једног детета".

"Лепота ће спасити овај свет".

"Бесмртан сам. 
Моја бесмртност је нужна једном чињеницом
да Бог неће хтети да заувек угаси пламен љубави
који се запалио за њега у мом срцу".

"Жена је свака жена,
па ма то била и калуђерица".

"Глупан који је постао свестан да је глупан,
није више глупан".

"Кад би на земљи било све разумно,
не би се ништа догађало".

"Они који знају да говоре,
говоре ретко".

"Човек је тајна и загонетка, 
иако читав живот проведеш
у њеном одгонетању, 
немој рећи да си узалуд проживео век".

"Сваки је човек пред свима
и за све крив".

"Ако при свакој пријатељској услузи
одмах мислиш на захвалност,
онда ниси давао, већ продавао".

"Не можете замислити каква туга 
и срџба обузимају душу
када велику идеју, 
коју одавно поштујемо као своју светињу,
дохвате невешти људи и извуку јена улицу 
пред глупаке какви су и сами".
-----------------------
Гроб Фјодора Михајловича Достојевског
 
На његовом надгробном споменику пише:

Заиста, заиста вам кажем, ако зрно пшенично,
паднувши на земљу, не умре, онда једно остане;
ако ли умре, много рода роди.”

(Јеванђеље по Јовану XII,24),
што је и епиграф његовог последњег романа,
Браћа Карамазови”.
 
+++++++++++++++
Autor sjovicicslavuj | 8 Februar, 2020 | read_nums (80)
 
ОЛИМПИЈСКА ПАХУЉИЦА

Олимпијска пахуљица, 
знак сјећања на 14. Зимске олимпијске игаре,
које су на данашњи дан 8. фебруара 1984.
дакле, прије 36. годинa, почеле у Сарајеву.


Некад било!

Славна Десанка Максимовић 
је у својој поеми пјевала:
"Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану" ...

Али то је прошлост и нека историја,
која се више никада не може поновити.

У Централном парку у Палама 
'ротирајућа' пахуљица као симбол 
одржаних алпских скијашких такмичења 
на ЈАХОРИНИ!

На данашњи дан прије 35. година, једна од најбољих југословенских клизачица Санда Дубравчић упалила је на Олимпијском стадиону "Кошево" олимпијски пламен и означила почетак највећег спортског догађаја икад одржаног на овим просторима до тада. 

Организација Зимских олимпијских игара 1984. године коштала је 142,6 милиона америчких долара /тако је званично саопштено/, а путем ТВ-а догађај су пратиле око двије милијарде људи на планети. 

Укупно је продато 250 000 улазница, од чега само у иностранству 200 000. 

Учествовало је 1 272 спортиста из 49 земаља, а са догађаја је извјештавало више од 4 500 новинара. 

Након 14. зимских олимпијских игара, Сарајеву је, уз олимпијске објекте, остало 2 850 новоизграђених станова, више хотела, а било је отворено и 9 500 радних мјеста. 

Такмичења су одржана на Јахорини, Требевићу, Игману, Бјелашници, у "Зетри" и "Скендерији". 

Југославија је, након СССР, односно Москве 1980. године, била друга земља са тадашњим социјалистичким политичким уређењем која је добила организацију овог највећег спортског догађаја на планети.

-----------------------------------------
 "ВУЧКО", који нас је касније,
мање од једне деценије - све "ПОЈЕО"!

 
Autor sjovicicslavuj | 8 Februar, 2020 | read_nums (57)
 
8. фебруара 1926. годинеу Крушевцу
 рођена је прослављена српска глумица
Радмила Савићевић

 
Autor sjovicicslavuj | 7 Februar, 2020 | read_nums (71)
 
ОВАКО МОНСТРУОЗАН ЗЛОЧИН
ДА СЕ НИГДЈЕ НЕ ПОНОВИ!

ОВАКАВ ЗЛОЧИН 
НЕ СМИЈЕ СЕ ЗАБОРАВИТИ!


Данас је 78. година од усташког покоља 
у овом бањалучком насељу, 
као и оближњим мјестима 
Мотике, Шарговац и руднику Раковац 
у коме је убијено 2.300 Срба.


Уписана имена на спомен плочи,
звјерски ликвидираних Срба



Усташе су 7. фебруара 1942. године извршиле покољ српског становништва у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац. Према до сада прикупљеним званичним подацима, убијено је најмање 2.300 људи, међу којима 551 дијете.

У овом злочину усташке снаге су, под командом надпоручника Јосипа Мишлова и фра Вјекослава Филиповића, из такозваног "Тјелесног здруга Анте Павелића", уз помоћ бањалучких усташа убијале Србе без иједног испаљеног метка - сјекирама, ножевима и крамповима.



У документима, чак и оним из усташких извора тадашње Независне Државе Хрватске, наведено је да је злочин у овим бањалучким насељима био највећи покољ почињен за само један дан.

 
Крајем априла 1945. године, заједно са другим усташким кољачима  из Јасеновца усташки злочинац Мирослав Филиповић побјегао је према Загребу а касније према Аустрији. Тамо се почетком маја мјесеца предао Британциима мислећи како ће га ови заштити, али они су га одмах изручили југословенским властима, који га хапсе и спроводе у Загреб. 

Послије је усташки злочинац Мирослав Филиповић изведен пред војни суд. Зато што је као један од водећих команданата усташке терористичке војске судјеловао у околини Бање Луке, посебно села Дракулићи, те Херцеговини у етничким чишћењима, у којима је масовно убијао невино српско становништво, палио њихову имовину, мучио, пљачкао, одводио у логоре, те као командант усташког логора у Јасеновцу и логора у Старој Градишки извршио масовне злочине, лично или као наредбодавац,

Војни суд ЈНА Команде града Загреба га је 29. јуна 1945. године прогласио кривим и осудио на смртну казну вјешањем, трајан губитак грађанске части и конфискацију имовине.
Autor sjovicicslavuj | 7 Februar, 2020 | read_nums (54)

На данашњи дан 7. 2. 1864. године умро је 

Вук Стефановић Караџић


Уврштен у 100 најзнаменитијих 

Срба у нашој историји

Писати ћирилицом увијек и свагда 
значи бити дио очувања својих 
прадједовских корјена.
Очувањем писма, његујемо душу 
самог српског народа и нашег опстанка! 



Издао је више збирки народних песама и приповедака, прву српску граматику ("Писменица") и речник (1818). Уређивао је алманах "Даница" и настојао да Европу упозна са српским народним благом.

Борио се против самовлашћа кнеза Милоша Обреновића и јаког фронта противника реформе језика. Умро је у Бечу 1864, а његови посмртни остаци су 1897. пренети из Беча у Београд и сахрањени уз Доситеја Обрадовића испред Саборне цркве у Београду.

Вук је рођен у породици у којој су деца умирала, па је добио име Вук да га вештице не би убуле. Рођен је 1787. године у Тршићу. Писање и читање је научио од рођака Јевте Савића, који је био једини писмен у крају.

Образовање је наставио у Лозници, а касније у манастиру Троноши. 

Како га у манастиру нису учули, него терали да чува стоку, отац га врати кући. Не успевши да се упише у карловачку гимназију, он одлази у Петриње. Касније стиже у Београд да упозна Доситеја, свог вољеног просветитеља. Овај га грубо отера од себе и Вук разочаран одлази у Јадар и почиње да ради као писар код Јакова Ненадовића. Кад је отворена Велика школа у Београду, Вук је постао њен ђак. Убрзо обољева и одлази на лечење у Пешту. 

Касније се враћа у Србију и када устанак пропада, одлази у Беч. У Бечу упознаје Јернеја Копитара који му даље помаже у остварењупланова. Започео је свој рад на реформи језика и правописа и увођењу народног језика у књижевност. Због проблема са кнезом Милошем било му је забрањено да штампа књиге у Србији, а  и у аустријској држави, својим радом стиче пријатеље и помоћ у Русији, где добија сталну пензију 1826. године. У породици му је остала жива само кћерка Мина Караџић.

Као година Вукове победе узима се 1847. година јер су те године објављена на народном језику дела Ђуре Даничића „Рат за српски језик", „Песме" Бранка Радичевића, Његошев „Горски вјенац" и Вуков превод Новог завета, али Вуков језик је признат за званични књижевни језик тек 1868. године, четири године након његове смрти.

Умро је 1864. године у Бечу. Његове кости пренесене су у Београд 1897. године и са великим почастима сахрањене у Саборној цркви, поред Доситеја Обрадовића.
Вуков гроб испред Саборне цркве у Београду

Споменик Вуку Караџићу у Београду

Autor sjovicicslavuj | 6 Februar, 2020 | read_nums (74)
 
За сјећање и памћење...
 
На данашњи дан 6. 2. умро је

ВАСА ПЕЛАГИЋ



Био је један од најзначајнијих
српских просвјетитеља 19. вијека.
 

Васа Пелагић, рођен је 1833. године у Доњим Жабарима, Босна и Херцеговина.

Данас у Републици Српској општина носи његово име – Пелагичево.

Био је представник  утопијског социјализма код Срба у другој половини 19. вијека, просвјетни радник и народни љекар.

Због свог слободног става био је трн у оку режиму у Србији. Јавно је рашчињен, затваран у лудницу и послије осуђиван на затвор.

Преминуо је у пожаревачком казненом затвору Забела 6. фебруара 1899. године.

Тајно је сахрањен ноћу на затворском гробљу.
Касније је поново сахрањен на Старом гробљу у Пожаревцу.


----------------------
Споменик Васи Пелагићу 
у Карађорђевом парку, Београд

Autor sjovicicslavuj | 5 Februar, 2020 | read_nums (86)
 
5. фебруара 1894. године
 у Београду је рођена 
Ксенија Атанасијевић

Рођена је 5. фебруара 1894.године у Београду.

Уз прекиде због ратних догађања, бриљантно, са свим десеткама дипломирала је филозофију на Београдском универзитету јуна 1920. године, и тако постала прва жена дипломирани филозоф у Краљевини СХС. 

Са само 28 година, Ксенија Атанасијевић је 1922. године на фасцинантан начин одбранила докторску тезу “Бруново учење о најмањем“ пред препуном салом знатижељних студената и петочланом комисијом, у којој је био и наш научни геније Милутин Миланковић. Тако су Београд и Србија пре 95 година добили прву жену доктора филозофије.

Прво је предавала у нишкој гимназији, да би 1923. године постала прва жена доцент, универзитетски наставник у Краљевини СХС. Ксенија Атанасијевић је провела 12 година као предавач класичне, средњевековне и модерне филозофије и етике на Филозофском факултету у Београду. Била је више него омиљена међу студентима и колегама. Млада, оригинална, пуна знања и добрих намера према студентима, постала је узор младим девојкама тог времена.

Држала је бројна предавања и семинаре и ван наставе, о Сократу, Шопенхауеру, Сенеки… Између наставе и предавања и у земљи и у иностртанству, интензивно се бавила научним радом.

Објавила је више од 400 научних радова и студија из области филозофије, филологије, етике и естетике. Њени радови превођени су на све важније светске језике, а сама Ксенија је, као велики полиглота, преводила посебно са немачког и грчког језика. Превела је бројна дела Аристотела, Платона, Спинозе, Адлера, Сократа…
Без грађанских права

Ксенија Атанасијевић пише полемичке текстове, позива оне који је нападају да јавно кажу у чему је ствар, тражи право да се брани. Осам година безуспешно тражи правду и заштиту. У међувремену, Енциклопедија Британика увршћује у своје одреднице њен докторски рад. Коначно она сама 1936. пише захтев за пензионисање.

У Београду за време Другог светског рата пише против национализма и брани Јевреје, па је Гестапо хапси. Хапсе је, после рата, и нове комунистичке власти, одузимају јој грађанска права и забрањују књиге.

Сматра се да је Ксенија Атанасијевић творац оригиналног и целовитог филозофског система, највећа српска жена мислилац, чија је главна тема проблем зла у појединцу и друштву. Добијала је и званичне позиве да предаје у Америци, али је до смрти остала у Београду.

Умрла је 1981. године.
Њен гроб на београдском Новом гробљу је прекопан, 
а гробно место продато новим власницима.
Autor sjovicicslavuj | 4 Februar, 2020 | read_nums (125)
 
За сјећање и памћење
На данашњи дан 4. 2. рођен је
славни српски књижевник

БОРИСЛАВ ПЕКИЋ



Да се зна, да се не заборави ...

Био је члан илегалне студентско-гимназијске организације која се звала Савез демократске омладине Југославије (СДОЈ). 

Ухапшен је 7. новембра 1948, маја 1949. осуђен по Закону о кривичним дјелима против народа и државе, на првостепеном Окружном суду на 10 година, а потом је на Врховном суду (Народне Републике Србије 26. јуна 1949. године) казна повећана на 15 година затвора са присилним радом и извјесним бројем година губитка грађанских права након издржане казне. 

Помилован је послије пет година робије 29. новембра 1953. године. 
Издржавао је казну у КПД Сремска Митровица и КПД Ниш.




НАЈПОЗНАТИЈА ДЈЕЛА 
славног књижевника Борислава Пекића:
------------
- Писма из туђине
- Градитељи
- Ходочашће Арсенија Његована
- У Едену, на Истоку - Изабране драме 
II
- Корешподенција - Изабране драме I
- Сентиментална повест Британског царства
- Године које су појели скакавци III

Године које су појели скакавци II
- Године које су појели скакавци I
- Успење и суноврат Икара Губелкијана 

/ Одбрана и последњи дани/
Златно руно - VII том
Златно руно - VI том
Златно руно - V том
Златно руно - IV том
-------------------
Пекић: Историја има вредности само 
за народе којима тек предстоји. 
За оне што су је имали, 
више је од штете него од користи. 
Претвара се у илузију која се скупо плаћа.“
------------------
Златно руно - III том
Златно руно - II том Златно руно
 - I том
Како упокојити вампира Време чуда
Нови Јерусалим
Атлантида Беснило
-------------------
Пекић: Вирус у облику метка погађа 
у срце цивилизације ... 
Нико није безбедан.
Визија краја света која одговара ономе 

што смо од света направили”.
-----------
--------------
Споменик Бориславу Пекићу у Београду 
откривен је 2.марта 2016.године 
на Цвјетном тргу. 

Одлука о подизању споменика Пекићу 
донијета је на иницијативу његове породице, 
а споменик је подигнут средствима 
Фондације „Борислав Пекић“.
Autor sjovicicslavuj | 4 Februar, 2020 | read_nums (64)
 
На данашњи дан, 4. фебруара умро је
један од најистакнутијих СРБА
СВЕТОЗАР МИЛЕТИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји

Светозар Милетић је био српски политичар, 
новинар и писац. Био је вођа Срба у Војводини 
у борби за национална права у Аустро-Угарској.
 Био је градоначелник Новог Сада (1861) и предводник либералне струје на Благовештенском сабору (1861). Покренуо је чувени лист "Застава", водеће гласило војвођанских Срба.
-----------------
Споменик СВЕТОЗАРУ МИЛЕТИЋУ 
у Новом Саду
+++++++++++++++
Autor sjovicicslavuj | 3 Februar, 2020 | read_nums (74)
3. фебруара 1915, год
 
3. фебруара 1915, године
објешен је српски јунак, 
родољуб и патриота
ВЕЉКО ЧУБРИЛОВИЋ
и3. фебруара 1915
+++++++++++++
Остаће трајно да живе ријечи
Гаврила ПРИНЦИПА:

"Ал’ право је рекао Жерајић пре
Српски соко сиви:
Ко хоће да живи нек мре,
Ко хоће да мре нек живи"
-------------------------------
-
Autor sjovicicslavuj | 2 Februar, 2020 | read_nums (91)
 
2. фебруар 2020. године

Директно: ПАЛЕ/Мелбурн

СРБИН 
НОВАК ЂОКОВИЋ
НАЈБОЉИ НА ПЛАНЕТИ
*********
НОВАК ЂОКОВИЋ - Доминик Тим
3:2 (6:4, 4:6, 2:66:36:4)

Новак Ђоковић на Гренд слем турнирима има скор од 17-9 
у борби за највеће трофеје.  
Новак се освајањем осмог Аустралијан опена, 
придружио Надалу и Федереру 
у историји са осам титула на једном Слему.

Новак је подизањем трофеја наставио и доминацију 
"велике тројке" у којој су пехаре на Гренд слемовима 
до сада освајали: Федерер 20, Надал 19, и Ђоковић 17. 








 
    My picture!

Kategorije

Arhiva