Autor sjovicicslavuj |
5 Novembar, 2019 |
read_nums (125)
На данашњи дан, 5. 11. 1938. године,
рођен је један од најбољих кошаркаша
свих времена на Балкану
РАДИВОЈ КОРАЋ - ЖУЋКО
Autor sjovicicslavuj |
5 Novembar, 2019 |
read_nums (121)
На данашњи дан, 5. новембра 1930. године, 
На данашњи дан, 5. новембра 1930. године,
у Београду, рођен је славни српски глумац
Боривоје „Бора” Тодоровић
Autor sjovicicslavuj |
5 Novembar, 2019 |
read_nums (123)
Једног дана, првосвештеник јеврејски, Ананије, нареди Светом Јакову да на дан Пасхе (јеврејски празник) стане пред народ и проповеда против Христа. Изађе Свети Јаков на кров храма и обрати се сабраном народу са речима: "Што ме питате о Сину човечијем који добровољно пострада ради нас, би распет и погребен и у трећи дан васкрсну из мртвих? Он сада седи са десне стране Вишњега и опет ће доћи на облацима да суди живима и мртвима".
Народ се обрадова овим речима и поверова у Христа, а фарисеји и књижевници разљутише се и гурнуше Јакова са крова, те он паде на земљу. Онда га каменоваше и убише на свиреп начин. И док је умирао у мукама, овај Праведник Божји, молио је Бога да им опрости грехе њихове, јер нису знали шта раде. Тако сконча мученичком смрћу овај преславни апостол Христов и пресели се у Царство Господа свога.
Беше он син праведног Јосифа, обручника Свете Деве Марије, из првог брака. Још од своје ране младости заволео је строг живот, кога се у потпуности придржавао. Никада, овај преподобни младић није јео масти ни зејтина, живео је чисто, испоснички, једући само хлеб и пијући воду. Једном речју, одбацивао је све оно што телу доноси задовољство.
Сваку ноћ је проводио у молитви, једном речју до краја живота био је прави девственик. Постоји веровање, по старом предању да је његов отац лежећи на самртничкој постељи позвао своје синове ради деобе имања. Успротивише се они ради очеве жеље да један део имања остави и Исусу, сину Деве Марије, но само Јаков пристаде на то, али браћа беху упорна те он рече да ће брата свог Исуса примити на свој део имања и узети га као сунаследника. Зато се с правом и назива Братом Господњим, а такође и због тога, што када се оваплоти Господ наш Исус Христос, и када Пречиста Дева Марија бежаше са Сином и Јосифом испред цара Ирода, пође са њима и Јаков и пратише их у стопу. Био је он омиљени апостол Господу, те му се Он након васкрсења јави одвојено од других апостола. Живео је свети Јаков богоугодно и праведно, и би уврштен у седамдесеторицу апостола Божјих.
У својој 34 -ој години по Божјем промислу поставише га за епископа јерусалимске цркве -мајке Хришћанске Цркве. Руковођен Светим Духом он састави и написа Свету Литургију, коју касније због немоћи људске скратише Свети Василије Велики и Свети Јован Златоуст.
Сваку ноћ је проводио у молитви, једном речју до краја живота био је прави девственик. Постоји веровање, по старом предању да је његов отац лежећи на самртничкој постељи позвао своје синове ради деобе имања. Успротивише се они ради очеве жеље да један део имања остави и Исусу, сину Деве Марије, но само Јаков пристаде на то, али браћа беху упорна те он рече да ће брата свог Исуса примити на свој део имања и узети га као сунаследника. Зато се с правом и назива Братом Господњим, а такође и због тога, што када се оваплоти Господ наш Исус Христос, и када Пречиста Дева Марија бежаше са Сином и Јосифом испред цара Ирода, пође са њима и Јаков и пратише их у стопу. Био је он омиљени апостол Господу, те му се Он након васкрсења јави одвојено од других апостола. Живео је свети Јаков богоугодно и праведно, и би уврштен у седамдесеторицу апостола Божјих.
У својој 34 -ој години по Божјем промислу поставише га за епископа јерусалимске цркве -мајке Хришћанске Цркве. Руковођен Светим Духом он састави и написа Свету Литургију, коју касније због немоћи људске скратише Свети Василије Велики и Свети Јован Златоуст.
Једног дана, првосвештеник јеврејски, Ананије, нареди Светом Јакову да на дан Пасхе (јеврејски празник) стане пред народ и проповеда против Христа. Изађе Свети Јаков на кров храма и обрати се сабраном народу са речима: "Што ме питате о Сину човечијем који добровољно пострада ради нас, би распет и погребен и у трећи дан васкрсну из мртвих? Он сада седи са десне стране Вишњега и опет ће доћи на облацима да суди живима и мртвима".
Народ се обрадова овим речима и поверова у Христа, а фарисеји и књижевници разљутише се и гурнуше Јакова са крова, те он паде на земљу. Онда га каменоваше и убише на свиреп начин. И док је умирао у мукама, овај Праведник Божји, молио је Бога да им опрости грехе њихове, јер нису знали шта раде. Тако сконча мученичком смрћу овај преславни апостол Христов и пресели се у Царство Господа свога.
Autor sjovicicslavuj |
4 Novembar, 2019 |
read_nums (125)
Срба у нашој историји 
У Великом Градишту, родном мјесту
На данашњи дан, 4. новембра 1956. године
умро је свјетски познати археолог Србин
Милоје Васић
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
У Великом Градишту, родном мјесту
познатог професора, 20. априла 2007.
постављена је његова спомен биста,
испред Средње школе Велико Градиште.
Autor sjovicicslavuj |
4 Novembar, 2019 |
read_nums (139)
На данашњи дан 4.11. рођена је
славна српска глумица
МИРА БАЊАЦ
Судбине великих људи су углавном тужне.
Судбине малих људи су увијек тужне и жалосне!
ТУЖНА СУДБИНА МИРЕ БАЊАЦ:
"Јаукала сам београдским улицама, морала сам да позајмљујем новац, а онда сам наишла на зеленаше"
У једном тренутку живота наша глумачка легенда имала је велике дугове.
Она је највећа глумачка легенда, и даље ради иако је напунила 89 година. Живот је није мазио, али Мира, никада није одустајала. Корачала је кроз живот уздигнуте главе.
Још у дјетињству одрастала је у току страшног рата и ужаса.
" Ја, у ствари, уопште и нисам била дете. Била сам, ето, неко биће. Одрасла сам у току страшног рата и ужаса. Друго, живела сам код бабе.
Мој отац је био Американац. Довели су га овде кад је имао двадесет и неку годину. Није ни знао српски, оженили су га мојом мајком која је била лепа девојка – рекла је у једном интервју Мира Бањац, а онда насатавила да су њени родитељи живели свега четири године заједно, а онда се тата вратио за Америку, с обећањем да ће послати њеној мами папире за њу и малу Миру. Желео је да и оне дођу. Обећање је испунио, али се десило нешто што ће дуго памтити.
– Моји ујаци нису дали. И тако, ми не одосмо. Онда је мајка отишла у Београд, где се запослила. Примаче се рат, затворише се границе између Србије и Хрватске, она оста у Београду, ја у Ердевику, где сам и рођена, код бабе и тетке по оцу, која је такође дошла из Америке и слабо говорила српски. Те две жене су се страховито свађале, а ја сам живела у томе и у чежњи за мајком. Због њих две, баке и тетке, никада нисам научила енглески – испричала је Мира Бањац.
Остварила је велике улоге током живота ...
Када је дипломирала, одмах се удала и то за своју прву велику љубав, Андреју Јовановића. Упознали су се на студијама глуме у Новом Саду. Мира је већ у 24. постала мајка, родила је сина Бранислава Брану. Развели су се..
Пошто је рано остала сама, није имала пуно времена да се посвети сину и приватни живот трпео је на уштрб каријере.
Мира Бањац је у једном кризном моменту размишљала
да себи одузме живот. Није имала пара,
а дуговала је доста новца.
да себи одузме живот. Није имала пара,
а дуговала је доста новца.
"Јаукала сам београдским улицама, била сам на ивици да се убијем. Морала сам да позајмљујем новац. Прво сам наишла на зеленаше, који су узимали по три пута више и то је био рашомон. Једног дана сам отишла у хотел 'Метропол', наручила кафу, села да напишем писмо и хтела да се бацим доле", рекла је Мира Бањац.
- У једном тренутку позвао ме је Стипе Делић. Каже хоће да радим велику главну улогу. Била је то чувена Марија, из логора, због које су ме шишали до главе. Уговор је био милионски. Потпишем и вратим све дугове. То је био мој мрак, али и прочишчење. Пола динара више у животу нисам позајмила! Да умирем - не бих - рекла је Мира Бањац у једном интервјуу.
Живот траје ...
Autor sjovicicslavuj |
3 Novembar, 2019 |
read_nums (155)
НОЛЕ у Паризу освојио пети,
а укупно 34. трофеј у каријери
из Мастерс серије!
НОВАК ЂОКОВИЋ - Денис Шаповалов
2:0 (6:3, 6:4)
2:0 (6:3, 6:4)
Тренутно најбољи свјетски тенисер
у посљедњем мечу овогодишњег Мастерса
освојо је укупно 77. АТП трофеј,
односно пети у Граду свјетлости.
у посљедњем мечу овогодишњег Мастерса
освојо је укупно 77. АТП трофеј,
односно пети у Граду свјетлости.
Србин не зна за пораз.
Ово је четврта побједа Новака Ђоковића
у међусобним мечевима против
Канађанина Дениса Шаповалова.
у међусобним мечевима против
Канађанина Дениса Шаповалова.
Autor sjovicicslavuj |
3 Novembar, 2019 |
read_nums (240)
Јелена Жигон
Рођена је 3. новембра 1933. године у Београду.
Била је српска и југословенска глумица.
Њен супруг је био глумац Стево Жигон,
а кћерка глумица Ивана Жигон.
Autor sjovicicslavuj |
2 Novembar, 2019 |
read_nums (125)
2. новембар 2019. године
Православни хришћани обиљежиће данас Митровданске задушнице и, према традицији, изаћи на гробове, прислужити свијеће и у храмовима дати помене својим преминулим прецима.
Вјерници на тај дан упућују молитве Богу за милост према упокојенима и опроштај гријехова.
Задушнице увијек падају у суботу, када се организују и богослужења посвећена упокојенима, јер је Христос дан уочи Васкрсења, које се увијек слави у недјељу, провео у гробу.
У Цркви се на задушнице помињу и ријечи Светог Јована Златоустог, једног од највећих богослова: "Помозите покојнима и помињите их. Не оклијевајте, дакле, да помогнете онима који су отишли и принесите ваше молитве за њих".
Осим Митровданских или зимских, у седмици прије Великог поста, у календару Српске православне цркве постоје још и Духовске или љетне, прољећне – и Михољске или јесење.
На Задушнице се у цркама служи Света литургија и парастос на којем свештеник вином прелива жито, а послије службе се иде до гробова покојника. На гробовима се прислужују свијеће, а свештеници обављају појединачне парастосе и читају молитве за преминуле.
Ако није могуће отићи на гроб покојника, њима се служи помен у цркви.
Autor sjovicicslavuj |
1 Novembar, 2019 |
read_nums (185)
На данашњи дан, 1. новембра 1952. године рођен је
велики српски умјетникБОРА ЂОРЂЕВИЋ
На данашњи дан,
1. новембра 1952. године рођен је
велики српски умјетник
БОРА ЂОРЂЕВИЋ
JEDINO MOJE - RIBLJA CORBA
I sve je islo kao po loju
dok sam te imao kao moju
to nije mogla biti bilo koja
sve dok si bila moja
Bolje ne mogu da postoje
od ove samo jedine moje
bili smo samo nas dvoje
o moje nekada, jedino moje
Ko indijanac stavljam ratnicke boje
da te osvojim, jedino moje
ljudi matore, boraju se, goje
a ti jos lepa, jedino moje
Kad bi bio potop,
a ja da sam Noje
i tebe bih poveo, jedino moje
bilo je zena da nema broja
al' samo ti si bila moja
Grci zbog ljubavi unistili Troju
ja bi sve srusio za ovu moju
losi krojaci sudbinu kroje
zasiven za tebe, jedino moje
Nitko me nije izbacio iz stroja
jedino ti, ljubavi moja
mnogo je suza, krvi i znoja
proliveno zbog tebe, jedina moja
Ja nemam mira, nemam ni spokoja
kad sam bez tebe, jedina moja
ja sam ranjen, rane se gnoje
gde si jedino, nesrecno moje
I oko rana muve se roje
a tebe nema, jedino moje
mozda je djavo dos'o po svoje
zbogom najlepse, jedino moje
Ja sam ranjen, rane se gnoje
gde si jedino, nesrecno moje
mozda je djavo dos'o po svoje
zbogom najlepse, jedino moje
Autor sjovicicslavuj |
1 Novembar, 2019 |
read_nums (142)
На данашњи дан, 1. новембра рођен је
историчар, филолог, политичар и државник, академик
СТОЈАН НОВАКОВИЋ
Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји
Припадао је младоконзервативцима који ће прерасти 1880. у Напредну странку, коју је Новаковић основао заједно са Милутином Гарашанином, Миланом Пироћанцем, Чедомиљем Мијатовићем и Миланом Ђ. Милићевићем. Вишеструки министар и посланик, Новаковић се залагао за ред, рад и поредак, и просвећене реформе, спроведене радом елите, а уз ослонац на Круну.
Дипломатску каријеру започео је првом мисијом у Цариграду, која је трајала седам година (од 1885. до 1892). По повратку је постао председник Државног савета да би, након три године, 1895 - 1896. постао председник једне од дуговечнијих дванаест влада за време владавине краља Александра Обреновића. Пад Владе поново одводи Новаковића у дипломатију, посланик је у Цариграду до 1900, затим краткотрајно у Паризу, па до 1905. у Петрограду, где је и пензионисан. То је, ипак, био крај само дипломатске каријере Новаковићеве.
Споменик у дворишту школе у Шапцу која носи његово име
По повратку у земљу, Новаковић је један од обновитеља Напредне странке која је добила име Српска напредна странка. 1909. Новаковић је изабран, упрокс малом утицају своје странке, за председника концентрационе владе. Концентрациона влада трајала је до окончања Анексионе кризе, али је Новаковић остао један од најугледнијих политичара све до своје смрти 17. фебруара 1915. у јеку Првог светског рата.
Autor sjovicicslavuj |
1 Novembar, 2019 |
read_nums (140)
Прохор Пчињски (почетак 11. века - 14. септембар 1067) православни пустињак и светац, један од првих следбеника Светог Јована Рилског.
Рођен у првој половини 11. века од побожних родитеља, Јована и Ане, у околини Овчег поља. По Житију, Прохор је рано изучио књижне мудрости и у свему био бољи од својих вршњака. У духовном усхићењу он одлази у пештеру Нагоричинску (источно од Куманова), близу данашњег манастира Старо Нагоричино, где среће ловца Диогена.
Прохор му прорече да ће постати цар и рече му: сети се и мене кад постанеш цар. То се и обистинило - Диоген поста византијски владар Роман IV Диоген (1067-1071). Житије даље казује да се пустиножитељ Прохор подвизавао тридесет година у планини Козјак (јужно од Врања), у једној малој пећини.
Ту се и престави после шездесет и две године испосничког живота.
После тридесет година преподобни Прохор се у сну јави цару Диогену и опомену га речима: „Зашто, Диогене, заборави своје пређашње хаљине и мене старца? Постарај се да ми подигнеш макар мали храм“. Цара обузе страх и са патријархом и пратњом пође у Жеглиговски крај у Нагоричино да тражи старца Прохора.
Пошто га ту не нађе, пређе у планину Козјак. После много дана тражења пронађоше пећину и у њој мошти преподобног Прохора. На том месту цар подиже цркву у славу Светога апостола Луке, а десно од реке Пчиње сагради храм посвећен преподобном Прохору.
У томе храму, са десне стране олтара, положише свете мошти Преподобнога; из њих потече свето миро. Део моштију цар је однео у Цариград, један део доспео је доцније у Љубостињу, а остали део и данас се налази у манастиру Светог Прохора Пчињског под планином Козјак.
О преподобном Прохору Пчињском, чије мошти и данас почивају у његовом манастиру и точе миро, сачувана су многа писана сведочанства, посебно о његовим чудотворним моштима. Православна црква овога свеца слави 1. новембра.
