Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 10 Februar, 2019 | read_nums (47)
 
За сјећање и памћење ...

На данашњи дан 10. 2. рођен је
славни руски пјесник и књижевник
 
БОРИС ПАСТЕРНАК
 
/Аутор  романа Доктор Живаго/.

-----------------------------------------------------------------
БОРИС ПАСТЕРНАК - За сва времена ...

 
Autor sjovicicslavuj | 9 Februar, 2019 | read_nums (82)
 
На данашњи дан, 9. фебруара 2018. године
умро је славни глумац

НЕБОЈША ГЛОГОВАЦ


 
Autor sjovicicslavuj | 9 Februar, 2019 | read_nums (56)
 
Nа данашњи дан 9. 2. УМРО је
сјајни забављач и непоновљиви
шармер и шоумен -

МИЛОВАН ИЛИЋ
 
МИНИМАКС


---------------------------------------------

 
Autor sjovicicslavuj | 9 Februar, 2019 | read_nums (46)

На данашњи дан 9.2. УМРО је 
један од највећих писаца на свијету
Фјодор Михајлович 

Достојевски



Најпознатија дјела су му 
"Злочин и казна" и "Браћа Карамазови"

Осим тога познати су и његови романи 
"Коцкар" и "Идиот"


ВЕЛИКЕ МИСЛИ - 
ВЕЛИКОГ ДОСТОЈЕВСКОГ!

"Ако нема Бога,
све је допуштено".

"Сви идеали овог света
не вреде сузе једног детета".

"Лепота ће спасити овај свет".

"Бесмртан сам. 
Моја бесмртност је нужна једном чињеницом
да Бог неће хтети да заувек угаси пламен љубави
који се запалио за њега у мом срцу".

"Жена је свака жена,
па ма то била и калуђерица".

"Глупан који је постао свестан да је глупан,
није више глупан".

"Кад би на земљи било све разумно,
не би се ништа догађало".

"Они који знају да говоре,
говоре ретко".

"Човек је тајна и загонетка, иако читав живот проведеш
у њеном одгонетању, немој рећи да си узалуд проживео век".

"Сваки је човек пред свима
и за све крив".

"Ако при свакој пријатељској услузи
одмах мислиш на захвалност,
онда ниси давао, већ продавао".

"Не можете замислити каква туга и срџба обузимају душу
када велику идеју, коју одавно поштујемо као своју светињу,
дохвате невешти људи и извуку јена улицу 
пред глупаке какви су и сами".

------------------------------------------
---------------------------------------------
 
Autor sjovicicslavuj | 8 Februar, 2019 | read_nums (80)
 
ОЛИМПИЈСКА ПАХУЉИЦА


Олимпијска пахуљица, 
знак сјећања на 14. Зимске олимпијске игаре,
које су на данашњи дан 8. фебруара 1984.
дакле, прије 35. годинa, почеле у Сарајеву.


Некад било!

Славна Десанка Максимовић 
је у својој поеми пјевала:
"Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану" ...


Али то је прошлост и нека историја,
која се више никада не може поновити.


У Централном парку у Палама 
'ротирајућа' пахуљица као симбол 
одржаних алпских скијашких такмичења 
на ЈАХОРИНИ!
-----------------------------

На данашњи дан прије 35. година, једна од најбољих југословенских клизачица Санда Дубравчић упалила је на Олимпијском стадиону "Кошево" олимпијски пламен и означила почетак највећег спортског догађаја икад одржаног на овим просторима до тада. 

Организација Зимских олимпијских игара 1984. године коштала је 142,6 милиона америчких долара /тако је званично саопштено/, а путем ТВ-а догађај су пратиле око двије милијарде људи на планети. 

Укупно је продато 250 000 улазница, од чега само у иностранству 200 000. 

Учествовало је 1 272 спортиста из 49 земаља, а са догађаја је извјештавало више од 4 500 новинара. 

Након 14. зимских олимпијских игара, Сарајеву је, уз олимпијске објекте, остало 2 850 новоизграђених станова, више хотела, а било је отворено и 9 500 радних мјеста. 

Такмичења су одржана на Јахорини, Требевићу, Игману, Бјелашници, у "Зетри" и "Скендерији". 

Југославија је, након СССР, односно Москве 1980. године, била друга земља са тадашњим социјалистичким политичким уређењем која је добила организацију овог највећег спортског догађаја на планети.

-----------------------------------------
 "ВУЧКО", који нас је касније,

мање од једне деценије - све "ПОЈЕО"!

 
Autor sjovicicslavuj | 8 Februar, 2019 | read_nums (66)
 
На данашњи дан, 8. фебруара 1926. године
у Крушевцу је рођена прослављена српска глумица
 
Радмила Савићевић
 

 
Autor sjovicicslavuj | 7 Februar, 2019 | read_nums (67)
 
НИКАД НИ СЛИЧАН ОВАКО
МОНСТРУОЗАН ЗЛОЧИН 
ДА СЕ ВИШЕ НИГДЈЕ НЕ ПОНОВИ 
И НИКАД ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
Данас је 77. година од усташког покоља 
у овом бањалучком насељу, као 
и оближњим мјестима Мотике, Шарговац 
и руднику Раковац у коме је убијено 2.300 Срба.


Уписана имена на спомен плочи,
звјерски ликвидираних Срба



Усташе су 7. фебруара 1942. године извршиле покољ српског становништва у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац. Према до сада прикупљеним званичним подацима, убијено је најмање 2.300 људи, међу којима 551 дијете.

У овом злочину усташке снаге су, под командом надпоручника Јосипа Мишлова и фра Вјекослава Филиповића, из такозваног "Тјелесног здруга Анте Павелића", уз помоћ бањалучких усташа убијале Србе без иједног испаљеног метка - сјекирама, ножевима и крамповима.
У документима, чак и оним из усташких извора тадашње Независне Државе Хрватске, наведено је да је злочин у овим бањалучким насељима био највећи покољ почињен за само један дан.
 
Крајем априла 1945. године, заједно са другим усташким кољачима  из Јасеновца усташки злочинац Мирослав Филиповић побјегао је према Загребу а касније према Аустрији. Тамо се почетком маја мјесеца предао Британциима мислећи како ће га ови заштити, али они су га одмах изручили југословенским властима, који га хапсе и спроводе у Загреб. 

Послије је усташки злочинац Мирослав Филиповић изведен пред војни суд. Зато што је као један од водећих команданата усташке терористичке војске судјеловао у околини Бање Луке, посебно села Дракулићи, те Херцеговини у етничким чишћењима, у којима је масовно убијао невино српско становништво, палио њихову имовину, мучио, пљачкао, одводио у логоре, те као командант усташког логора у Јасеновцу и логора у Старој Градишки извршио масовне злочине, лично или као наредбодавац,

Војни суд ЈНА Команде града Загреба га је 29. јуна 1945. године прогласио кривим и осудио на смртну казну вјешањем, трајан губитак грађанске части и конфискацију имовине.
 
Autor sjovicicslavuj | 7 Februar, 2019 | read_nums (58)

 
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан 7. 2. умро је 

Вук Стефановић Караџић





Писати ћирилицом увијек и свагда 
значи бити дио очувања својих 
прадједовских корјена.

Очувањем писма, његујемо душу 
самог српског народа и нашег опстанка! 


 Споменик Вуку Караџићу у Београду
 
Autor sjovicicslavuj | 6 Februar, 2019 | read_nums (79)
 
За сјећање и памћење...

На данашњи дан 6. 2. умро је


ВАСА ПЕЛАГИЋ





Васа Пелагић, рођен је 1833. године у Доњим Жабарима, Босна и Херцеговина.

Данас у Републици Српској општина носи његово име – Пелагичево.

Био је представник  утопијског социјализма код Срба у другој половини 19. вијека, просвјетни радник и народни љекар.

Због свог слободног става био је трн у оку режиму у Србији. Јавно је рашчињен, затваран у лудницу и послије осуђиван на затвор.

Преминуо је у пожаревачком казненом затвору Забела 6. фебруара 1899. године.

Тајно је сахрањен ноћу на затворском гробљу.
Касније је поново сахрањен на Старом гробљу у Пожаревцу.


-----------------------------------------
Споменик Васи Пелагићу
у Карађорђевом парку, Београд


 
Autor sjovicicslavuj | 5 Februar, 2019 | read_nums (89)
 

5. фебруара у Београду рођена је

Ксенија Атанасијевић

 

 
Рођена је 5. фебруара 1894.године у Београду.

Уз прекиде због ратних догађања, бриљантно, са свим десеткама дипломирала је филозофију на Београдском универзитету јуна 1920. године, и тако постала прва жена дипломирани филозоф у Краљевини СХС. 
Са само 28 година, Ксенија Атанасијевић је 1922. године на фасцинантан начин одбранила докторску тезу “Бруново учење о најмањем“ пред препуном салом знатижељних студената и петочланом комисијом, у којој је био и наш научни геније Милутин Миланковић. Тако су Београд и Србија пре 95 година добили прву жену доктора филозофије.

Прво је предавала у нишкој гимназији, да би 1923. године постала прва жена доцент, универзитетски наставник у Краљевини СХС. Ксенија Атанасијевић је провела 12 година као предавач класичне, средњевековне и модерне филозофије и етике на Филозофском факултету у Београду. Била је више него омиљена међу студентима и колегама. Млада, оригинална, пуна знања и добрих намера према студентима, постала је узор младим девојкама тог времена.
Држала је бројна предавања и семинаре и ван наставе, о Сократу, Шопенхауеру, Сенеки… Између наставе и предавања и у земљи и у иностртанству, интензивно се бавила научним радом.

Објавила је више од 400 научних радова и студија из области филозофије, филологије, етике и естетике. Њени радови превођени су на све важније светске језике, а сама Ксенија је, као велики полиглота, преводила посебно са немачког и грчког језика. Превела је бројна дела Аристотела, Платона, Спинозе, Адлера, Сократа…
Без грађанских права

Ксенија Атанасијевић пише полемичке текстове, позива оне који је нападају да јавно кажу у чему је ствар, тражи право да се брани. Осам година безуспешно тражи правду и заштиту. У међувремену, Енциклопедија Британика увршћује у своје одреднице њен докторски рад. Коначно она сама 1936. пише захтев за пензионисање.

У Београду за време Другог светског рата пише против национализма и брани Јевреје, па је Гестапо хапси. Хапсе је, после рата, и нове комунистичке власти, одузимају јој грађанска права и забрањују књиге.

Сматра се да је Ксенија Атанасијевић творац оригиналног и целовитог филозофског система, највећа српска жена мислилац, чија је главна тема проблем зла у појединцу и друштву. Добијала је и званичне позиве да предаје у Америци, али је до смрти остала у Београду.

Умрла је 1981. Њен гроб на београдском Новом гробљу је прекопан, а гробно место продато новим власницима.
 
Autor sjovicicslavuj | 4 Februar, 2019 | read_nums (84)
 
За сјећање и памћење
На данашњи дан 4. 2.
 рођен је
славни српски књижевник


БОРИСЛАВ ПЕКИЋ



Да се зна, да се не заборави ...

Био је члан илегалне студентско-гимназијске организације која се звала Савез демократске омладине Југославије (СДОЈ). 

Ухапшен је 7. новембра 1948, маја 1949. осуђен по Закону о кривичним дјелима против народа и државе, на првостепеном Окружном суду на 10 година, а потом је на Врховном суду (Народне Републике Србије 26. јуна 1949. године) казна повећана на 15 година затвора са присилним радом и извјесним бројем година губитка грађанских права након издржане казне. 

Помилован је послије пет година робије 29. новембра 1953. године. 
Издржавао је казну у КПД Сремска Митровица и КПД Ниш.


НАЈПОЗНАТИЈА ДЈЕЛА 
славног књижевника Борислава Пекића:

Писма из туђине
Градитељи
Ходочашће Арсенија Његована
У Едену, на Истоку - Изабране драме 
II
Корешподенција - Изабране драме I
Сентиментална повест Британског царства
Године које су појели скакавци III

Године које су појели скакавци II
Године које су појели скакавци I
Успење и суноврат Икара Губелкијана 

/ Одбрана и последњи дани/
Златно руно - VII том
Златно руно - VI том
Златно руно - V том
Златно руно - IV том
----------------------------
Пекић: „Историја има вредности само 
за народе којима тек предстоји. 
За оне што су је имали, 

више је од штете него од користи. 
Претвара се у илузију која се скупо плаћа.“
----------------------------
Златно руно - III том
Златно руно - II том Златно руно
 - I том
Како упокојити вампира Време чуда
Нови Јерусалим
Атлантида Беснило
--------------------------------
Пекић: “Вирус у облику метка погађа 
у срце цивилизације ... 
Нико није безбедан.
Визија краја света која одговара ономе 

што смо од света направили”.
-----------------------
Споменик Бориславу Пекићу у Београду 
откривен је 2.марта 2016.године на Цвјетном тргу. 
Споменик је дјело вајара Зорана Ивановића.
Одлука о подизању споменика Пекићу 
донијета је на иницијативу његове породице, 
а споменик је подигнут средствима Фондације 
„Борислав Пекић“.
 
Autor sjovicicslavuj | 4 Februar, 2019 | read_nums (63)

 
На данашњи дан, 4. фебруара умро је
један од најистакнутијих СРБА

СВЕТОЗАР МИЛЕТИЋ


Уврштен у 100 најзнаменитијих
Срба у нашој историји

-----------------
Споменик СВЕТОЗАРУ МИЛЕТИЋУ 
у Новом Саду
 
Споменик Светозару Милетићу у Вршцу
+++++++++++++++
 
Autor sjovicicslavuj | 3 Februar, 2019 | read_nums (85)
 
На данашњи дан. 3. фебруара 1915, године
објешен је српски јунак, родољуб и патриота

ВЕЉКО ЧУБРИЛОВИЋ


+++++++++++++
Остаће трајно да живе ријечи
Гаврила ПРИНЦИПА:

"Ал’ право је рекао Жерајић пре
Српски соко сиви:
Ко хоће да живи нек мре,
Ко хоће да мре нек живи"!
--------------------------------------------------
-
 
Autor sjovicicslavuj | 2 Februar, 2019 | read_nums (95)
 
Једна и јединствена

ИВАНА ЖИГОН
 
   

**************************
 
ПРКОСНА ПЕСМА

Добрица Ерић

ГОВОРИ: 
ИВАНА ЖИГОН


Ја кћи Божја Србија
изјављујем драговољно
кроз ланце и жицу
пред сведоцима
Силом, Муком и Неправдом
да крива сам и да признајем кривицу!

Крива сам што сам неко
а не нико и нетко
Крива сам што у доба
општег Србобрста
идем у православну цркву
додуше, поретко
и што се крстим овако
с три прста!

Крива сам што јесам
а треба да нисам
Крива сам одавно
што стојим усправно
и гледам у небо уместо у траву
Крива сам што се дрзнух
против кривде
крива сам
што опет славим своју крсну славу!

Крива сам што пишем и читам
ћирилицом

Крива сам што певам
смејем се и псујем
(а понекад и лајем)

Крива сам, и признајем
да не знам што знам, и да знам што,
не знам

Крива сам и да завршим
с највећом кривицом
(пре него што се заценим од смеха)
Крива сам, тврдоглавка
што сам Православка
и Светосавка и што не верујем
у свети злочин и опроштај греха!
Крива сам и грешна, дакле што
постојим

и кад већ постојим и још дрско стојим
што бар не признам да не постојим!

Ако то признам
да сачувам главу
изгубићу часни крст и крсну славу
Ако не признам
црно ми се пише
цео свет ће на моју Земљу да кидише
Руље бивших људи
лопова и гоља
чопори робота и других монструма
кидисање на моје воћњаке и поља
и на моје беле куће поред друма
око којих, као најлепше одиве
цветају трешње, јабуке и шљиве, (...)

Моја ружна слика
озарена лика
коју умножавате у вечери и јутра
то је слика ваше свести и подсвести
То нисам ја, споља
то сте ви - изнутра!
Много смо важне
Земљо моја мила
Ја и моје сестре
Истина и Правда
чим се на нас дигла оволика сила
чим су на нас зинуле кривда
и неправда.

Шта ће овде џихадије
крсташи
амери
који ми черече синове и кћери
Мора да су чуле белосветске банде
да имамо златна Срца
па их ваде
да их пресаде у сопствене груди
не би ли и они били људи (...)

Ја се не плашим смрти црне дуге
већ ропског живота и болести дуге
Смрт је честа појава међ нама Србима
као што су пролеће
лето
јесен
зима
И није страшнија
поготову дању
од суше
поплаве
земљотреса
мраза
кад је човек сретне на своме имању
окађене душе и светла образа,

Злонамерници
сити и манити
све ми забранисте у рођеној кући
ал не може ми нико забранити
да певам и да се смејем, умирући
А то се вама више не догађа
ни кад свадбујете
ни кад, вам се рађа!

Поштедите ме коца и конопца
и разапните ме на врху планина
као ваши праоци што су мог праоца
Исуса Христа Назарећанина.

Ја ћу да гледам
а ви зажмурите
Иначе ће вам се очи распрснути
од сјаја мог лица
Само пожурите
Што пре ме разапнете
пре ћу васкрснути!
 
Autor sjovicicslavuj | 2 Februar, 2019 | read_nums (62)
 
На данашњи дан 2. 2. рођена је 
славна српска пјесникиња 
 
МИРА АЛЕЧКОВИЋ

Овакву животну биографију мало људи је имало.
Између осталог, говорила је 10 (!) свјетских језика.

Невјероватна је чињеница да је Мира била 
прво женско дијете, које је након 482. године 
рођена у породици Алечковић.

 

 
Autor sjovicicslavuj | 2 Februar, 2019 | read_nums (54)

 
На данашњи дан 2.2. умро је
велики српски пјесник 

АЛЕКСА ШАНТИЋ

Slika
Био је јако везан за Мостар, ријетко кад га је напуштао, ту су били у Јован Дучић и Светозар Ћоровић који су тамо покренули часопис „Зора”.

Дучић је писао о њему у књизи „Моји сапутници”.
Сви су били окупљени око српског друштва „Гусле”.
Од 1891. до 1901. је објавио 3 књиге пјесама (плодан пјесник).
Прво је био под утицајем Јована Јовановића Змаја и Бранка Радичевића, али и Војислава Илића – романтичари.

Он шаље Поповићу пјесме да их објави у Српском гласнику, а онда је Богдан Поповић објавио критику која је Шантићу тешко пала. Критиковао је његов стил писања, окарактерисао га је као епигона романтичара, упутио га је да се окрене модерни. Рекао је да му нису јасне мисли, али да посједује таленат. Сматрао је да нова осјећајност мора да пронађе нова изражајна средства.

Шантић се окренуо њемачкој модерни, није био заинтересован за француску модерну.

Послије 1912 и 1913. године је психички оболио и дошао је у Београд на лијечење.
Писао је: љубавну поезију, елегије, родољубиву, социјалну, дескриптивну и рефлексивну поезију.

Оставио је иза себе 6 књига пјесама, али нису све умјетнички подједнако успјеле – најбоље су послије критике Поповића (у првој деценији).


«Prethodni   1 2 3
    My picture!

Kategorije

Arhiva