Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 20 Oktobar, 2018 | read_nums (114)
 
На данашњи дан 20.10.
у великој биједи и неимаштини 
умро је непоновљиви
 
Миодраг Петровић Чкаља
 
који је годинама уносио радост у наше домове 
и који нас је засмијавао до суза.




ЧИЈА ЈЕ СРАМОТА ШТО ЈЕ ЧКАЉА УМРО 

У ВЕЛИКОЈ БИЈЕДИ И НЕИМАШТИНИ!

Неко је давне 1987. записао: “Ми можемо да немамо много ствари – јер имамо Чкаљу. Они који немају Чкаљу, морају да имају све остало“. 

Миодрага Петровића Чкаљу смо изгубили. Пустили смо га да умре у великој биједи.

Посљедњи великан међу звијездама југословенског глумишта, а надасве посљедњи национални јунак – човјек из народа који је својим земљацима подарио толико смијеха да ће увијек остати у њиховим сећањима као Паја Јаре, Гвозден, Мита, Благоје, Срећко напаст, Јованча Мицић… 

Умро је 20. октобра 2003. године у великој биједи, више гладан неко сит.

Жалио се како га мучи самоћа. Напуштен од колега, гледајући како му пријатељи један по један умиру, Чкаљин чувени осмјех почео је да блиједи. Он је добио награду за животно дјело „Цар Константин“, у говору је рекао оно што смо одавно заборавили. Дуго је живио као да је сахрањен.

 Да сам у Америци, и да сам примио овако велику награду захвалио бих се, прво, својој жени, па деци, па ташти, затим продуценту и редитељу. Али, пошто сам, срећом, у својој драгој земљи Србији, захваљујем се, прво, свом шефу самопослуге што ми, понекад, одвоји пензионерску коску, па комшиници у бараци која ми остави млеко испод тезге, па мом поштару који ми увек, на време са закашњењем, донесе пензију. Да није било њих, не бих био овде“, открио је тада глумац.

 
Autor sjovicicslavuj | 20 Oktobar, 2018 | read_nums (95)
 
Славни српски књижевник, комедиограф,
дипломата и академик
 
 
 
Бранислав Нушић
 
 

рођен је у Смедереву на данашњи дан

- 20. октобра 1864. године.



Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба

у нашој историји





Писац цинцарког порекла, студирао је право у Грацу и Београду. Као дипломата је радио у конзулатима Србије у Солуну, Битољу, Скопљу и Приштини. Био је драматург и управник позоришта у Београду, Новом Саду, Скопљу и Сарајеву.

Због сатиричне песме "Два раба" осуђен је на две године затвора. Учествовао је као добровољац у Српско-бугарском рату 1885. године.
У Првом светском рату прешао је са српском војском преко Албаније.

Даровит портретиста и писац веома развијеног смисла за позоришну сцену и њене законе, запажао је негативне појаве и са много духа сликао свет који га је окруживао. Његова дела редовно су била на репертоару српских позоришта између два рата, а и данас се играју на нашим позоришним сценама.

Најпознатије Нушићеве комедије су: "Сумњиво лице", "Госпођа министарка", "Народни посланик", "Ожалошћена породица", "Покојник", "Пут око света", "Др", "Мистер долар".

Познате Нушићеве приповетке и романи су: "Аутобиографија", "Приповетке једног каплара", "Општинско дете", као и трагедије "Кнез Иво од Семберије" и "Хаџи- Лоја".




Autor sjovicicslavuj | 20 Oktobar, 2018 | read_nums (88)
 
Ови свети и дивни мученици и јунаци вере Христове беху најпре први великаши на двору цара Максимијана. И сам их цар уважаваше много због храбрости, мудрости и верности. Али кад чу цар, да су ова два великаша његова хришћани, промени љубав своју према њима на гнев.

И једном када беше велико жртвоприношење идолима цар позва Сергија и Вакха, да заједно с њима жртве принесу, али они отворено отказаше цару послушност у томе. Ван себе од јарости цар нареди, те свукоше с њих војничко одело, и прстење, и одликовања, и обукоше их у женске хаљине; још им метнуше гвоздене обруче о врат, и тако их вођаху улицама града Рима на подсмех свима и свакоме.

По том их посла цар у Азију, своме намеснику Антиоху, на истјазање. А овај Антиох беше се и дигао до тога положаја помоћу Сергија и Вакха, који га у своје време препоручише цару. Када их Антиох поче саветовати, да се одрекну Христа, и да себе спасу бешчешћа мука и смрти, одговорише ови светитељи: „и чест и бешчешће, и живот и смрт — све је једно ономе ко иште царства небескога."

Антиох баци Сергија у тамницу, и нареди прво да се мучи Вакх. Слуге се мењаху један за другим тукући Вакха светога, све док му цело тело не раздробише. Из раздробљеног и крвавог тела св. Вакха изађе душа његова света и на рукама ангелским оде Господу.

Пострада св. Вакхо у граду Варвалису.
Тада Сергије свети би изведен, и обувен у гвоздене опанке, с начичканим ексерима, па тако отеран у град Росаф у Сирију, и тамо мачем посечен; и душа му оде у Рај, да тамо заједно са Вакхом, другом својим, приме венце славе бесмртне од Христа Цара к Господа свога. Пострадаше ови красни витези вере Христове око 303. г.
 
 
Autor sjovicicslavuj | 19 Oktobar, 2018 | read_nums (137)
 
НАЈВЕЋА ТРАГЕДИЈА 
И ДАН НАЈВЕЋЕ ЗАБЛУДЕ 
У ИСТОРИЈИ ПОСТОЈАЊА 
СРПСКОГ НАРОДА! 

ТА НАИВНОСТ И НЕПОПРАВЉИВА ЛАКРДИЈА 
КОШТАЋЕ НАС ЦИЈЕЛИ ДВАДЕСЕТИ ВИЈЕК 
НАЈВЕЋЕГ СРПСКОГ СТРАДАЊА 
У НАШОЈ ИСТОРИЈИ!
 


ЉУБАВ НА БАЛКАНУ, ПРОТКАНА СУЛУДИМ ТЗВ. БРАТСТВОМ И ЈЕДИНСТВОМ ЗЛОЧИНЦА ЈОСИПА БРОЗА – НАЈВЕЋА ЈЕ ТРАГЕДИЈА 
У ИСТОРИЈИ СРПСКОГ НАРОДА:

На данашњи дан су Срби и Хрвати постали “ПРАВА БРАЋА”, 
која ће се касније цијели вијек 
у непрекидној мржњи и ратовима убијати!
----------------
Декларацију су потписали, тадашњи предсједник српске владе Никола Пашић и предсједник Народнога вијећа СХС Антон Корошец, уз учешће представника Југословенског одбора. Овом декларацијом призната је равноправност Државе Срба, Хрвата и Словенаца.

На данашњи дан, 19. октобра 1918. године у Загребу је Народно вијеће Срба, Хрвата и Словенаца донијело Декларацију о уједињењу свих Јужних Словена у једну државу. Ово је био посљедњи корак пред уједињење јужнословенских народа.

Неколико дана касније делегација Вијећа у Београду објавила је постигнут договор у Загребу, о уједињењу преосталог јужнословенског етничког простора бивше Аустро-Угарске у јединствену државу са Србијом и Црном Гором.

Након ове објаве, требало је изједначити права свих народа који ће се ујединити. Те је тако склопљена Женевска декларација, споразум који је направаљен посљедњег дана Женевске конференције која је трајла од 6. до 9. новембра.



 
Autor sjovicicslavuj | 19 Oktobar, 2018 | read_nums (69)
 
    

Кроз његову сумњу у васкрсење Христа Господа добила се нова потврда тога чудесног и спасоносног догађаја. 

На име: васкрсли Господ поново се јавио ученицима, да би уверио Тому. И рече Господ Томи: пружи руку твоју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран.
И Тома узвикну: Господ мој и Бог мој (Јов. 20).

После силаска Св. Духа, када апостоли метаху коцку, где ће ко ићи на проповед, паде коцка на Тому да иде у Индију. Он се мало ожалости, што мораде ићи у тако далеку страну, али му се Господ јави и охрабри га.

У Индији св. Тома обрати многе, великаше и сиромахе, у веру Христову, и заснова тамо цркву, и постави свештенике и епископе. Између осталих обрати Тома у веру и две сестре, жене двојице кнежева Индијских, Тертијану и Мигдонију. Због вере обе ове сестре бише намучене од својих мужева, с којима не хтеше живети после крштења свога, и отпуштене.


Ослободивши се брака оне поживеше богоугодним животом до смрти. Дионисије и Пелагија, најпре верени међусобно, када чуше апостолску проповед, не саживеше се, него се посветише подвигу.
Пелагија сконча живот као мученица за веру, а Дионисије беше постављен од апостола за епископа.

Кнез Муздије, муж Тертијанин, коме Тома крсти и жену и сина, Азаиа, осуди  апостола на смрт, и посла 5 војника, који га прободоше са 5 копаља. И тако предаде душу своју у руке Xристу своме свети апостол Тома.

Пре смрти своје и он је, као и други апостоли, био чудесно пренет у Јерусалим на погреб Пресвете Богородице. Но стигавши доцкан, он зажали горко, те по његовој молби отворише гроб Свете Пречисте, али не нађоше тела у њему. Господ беше узео Матер Своју у насеља Своја небесна.

И тако Тома свети тамо својим неверовањем утврди веру у васкрсење Господа, а овде својим одоцњењем откри нам чудесно прослављење Матере Божје.
-----------------------------------------------
-----------------------------------------------
 
СРБИМА
 
 
који Светог апостола Тому  - ТОМИНДАН,
славе као своју крсну славу, уз божији благослов
желим сваку срећу и упућујем честитке!

Moлитвама Светом апостолу Томи,
нека вам Господ дарује мир, здравље, сваку утјеху,
духовни напредак и свако благостање!

АМИН

+++++++++++++


Autor sjovicicslavuj | 18 Oktobar, 2018 | read_nums (123)
 
18. октобра 1955. године,
у крагујевачкој "Застави" почела је производња
националног аутомобила "ФИЋЕ"


  

Autor sjovicicslavuj | 18 Oktobar, 2018 | read_nums (82)
 
Посљедњег дана такмичења Олимпијских игара младих
у Буенос Ајресу, каратисткиња 
 
Ивана Перовић 
 
освојила је бронзану медаљу
и укупно пето одличје за Тим Србије на овом такмичењу.
 

Она је у полуфиналу поражена од Рускиње Ане Чернишеве

након одлуке судија, пошто је резултат на крају борбе био 0:0. 

 Ивана је до полуфинала стигла као друга у групи

пошто је забиљежила двије побједе против Мађарице и Естонке,

те један пораз од Јапанке.

 

Autor sjovicicslavuj | 16 Oktobar, 2018 | read_nums (147)
 
Прошло је 11. година од трагичне погибије ...


За сјећање и памћење...

НА ДАНАШЊИ ДАН 16. 10. умро је


ТОШЕ ПРОЕСКИ




---------------------------------------------------
 

Zajdi, zajdi, jasno sonce


Zajdi, zajdi, jasno sonce,
zajdi, pomraci se,
i ti, jasna le mesecino,
begaj, udavi se.

Crni goro, crni sestro,
dvajca da crnime,
ti za tvojte lisja, le goro,
jas za mojta mladost.

Tvojte lisja, goro sestro,
pa ce se povratat.
Mojta mladost, goro le sestro,
nema da se vrati... 

----------------------------
Won't you sink, bright sunshine 



Won't you sink, bright sunshine,
disappear into the dark,
and you, clear moonlight too,
go away, drown yourself.

Sorrow forest, my sorrowful sister,
let us sorrow together,
you for your leaves, forest,
me for my youth.

Your leaves, forest - my sister,
are going to return.
My youth, forest - my sister,
is not coming back. 

------------------------

Ај зајди зоди јасно сунце


Ај зајди зајди море јасно сонце,
мене је брига ово празна жетва.
Над глава ми стоје до три спахије
и они ми кажу да брзо женујте.

Првите наши каже да брину Жените,
а други ми каже мало да жемо, а трећи ми
каже класу збирати.

А мене моје плаче моје малко дете.
Ја не могу д 'идам да га превирам,
да не превирам, да не најежим.

 

Autor sjovicicslavuj | 16 Oktobar, 2018 | read_nums (80)
 
КУЛУК У НАЈГОРЕМ ОБЛИКУ

ПОНОВО ЈЕ ВРАЋЕН!
 
--------------------------------------------------

 
Autor sjovicicslavuj | 15 Oktobar, 2018 | read_nums (212)
 
На данашњи дан 15. октобра рођен је 
славни српски књижевник 

 
МИЛОРАД ПАВИЋ
 



 
Autor sjovicicslavuj | 15 Oktobar, 2018 | read_nums (157)
 
На данашњи дан 15. 10.
умро је славни књижевник

 
ДАНИЛО КИШ



Био је један од десет највећих свјетских писаца 
друге половине XX вијека.
 
 Вишеструки „кандидат“ за Нобелову награду. 
Добитник највећих југословенских књижевних признања.

------------------------

Иако је био прогањан, ипак још за живота
изабрао је своје трајно мјесто
у вјечном царству небеском 
- Сахрањен је у Београду.


Киша је мајка крстила у православној цркви, 
што му је спасило живот 
у Другом свјетском рату.

Пишчева жеља да буде сахрањен 
по православном обреду 
била је испоштована и савим јасна.



Autor sjovicicslavuj | 14 Oktobar, 2018 | read_nums (133)
 
Од увек је црква прослављала Пресвету Богородицу као покровитељку и заштитницу рода хришћанскога, која својим ходатајственим молитвама умилостивљава Бога према нама грешнима. Безброј пута показала се очигледно помоћ Пресвете Богородице како појединцима тако и народима, како у миру тако и у рату, како у монашким пустињама тако и у многољудним градовима.
Догађај који црква данас спомиње и празнује доказује само то постојано покровитељство Пресвете Богородице над родом хришћанским. 1. октобра 911. год. у време цара Лава Мудрога (или Философа) било је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Народа је била пуна црква. У позадини цркве стајао је св. Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. У четврти сат ноћи појави се Пресвета Богородица изнад народа са распростртим омофором на рукама, као да том одећом покриваше народ.
Беше обучена у златокрасну порфиру и сва блисташе у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама.
Св. Андреј видећи то јављање показа руком Епифанију блаженом, и упита га: „видиш ли, брате, Царицу и госпођу над свим, како се моли за сав свет?" Одговори Епифаније: „видим, оче, и ужасавам се!" Због тога се установи ово празновање, да нас подсети како на тај догађај тако и на стално покровитељство Пресвете Богородице, кад год ми то покровитељство, тај покров њен молитвено иштемо у невољама.
 
 
Autor sjovicicslavuj | 14 Oktobar, 2018 | read_nums (87)
 
НОЛЕ је у Шангају ОСВОЈИО 

32. трофеј из Мастерс серије у каријери!



Био је ово 1.001 меч НОВАКА ЂОКОВИЋА у каријери
- "хиљаду и једна ноћ" по дану!

О каквој доминацији се радило
показује и чињеница 
да је НОЛЕ је освојио Мастерс у Шангају, 
а да при том није изгубио ниједан сет!


НОВАК ЂОКОВИЋ - Борна Ћорић
 
2:0 (6:3, 6:3)

Овом побједом НОЛЕ је прешао "хиљадарку"! Новак Ђоковић је у досадашњем дијелу каријере одиграо 1.001 меч. Од тих 1.001-ог сусрета добио је 828, док је 173 изгубио. У тих 1.001 мечева стају 14 гренд слем трофеја, 32 мастерс титуле, односно 72 трофеја укупно!




Autor sjovicicslavuj | 13 Oktobar, 2018 | read_nums (199)
 
На данашњи дан, 13. октобра 2013. године 
у Београду је умро 
истакмути српски интелектуалац, књижевник, 
члан Академије наука и умјетности 
и сенатор Републике Српске

ВОЈИСЛАВ ЛУБАРДА


 
Много раније почело је људско, интелектуално, књижевно и свако друго страдање Војислава Лубарде у Сарајеву, који спас за себе и породицу налази бјежањем у Београд. Било је то вријеме прогона најистакнутијих српских интелектуалаца из Сарајева.

Иво Андрић је био први на удару повампиреног једноумља - настојања исламских фундаменталиста, чији су се главни носиоци налазили у врховима партије и власти - да очисте СР Босну и Херцеговину од свега што квари такозвану босанску „самобитност“ и право „старинаца“ (аутохтоних старосједилаца), муслимана, да сами управљају Босном и Херцеговином

Почело је то да се остварује чувеним манифестом Мухамеда Филиповића „Босански дух у књижевности“, па се потом пренијело и на све друге друштвене и духовне облике живота. Програм чишћења СР Босне и Херцеговине од Срба и свега што додирује Србе и Србију наставио је да остварује пјесник Мак Диздар, са десетак јуришника, у специјално припремљеном двоброју часописа „Живот“. Главни смисао свих, углавном хушкачких текстова у „Животу“, био је да Срби „кастрирају“ прелијепи б-х језик и врше духовно, културно и свако друго поробљавање СР Босне и Херцеговине.

То је вријеме кад маспоковци подржавају исламске фундаменталисте, а фундаменталисти маспоковце, кад долази до спреге браће Поздерац Хакије и Хамдије (трећи брат Сакиб), Хасана Грапчановића и Џемала Биједића са Бранком Микулићем, кад Микулић наједном израња на површину и дуго, годинама, држи у руци кључ свих кретања у СР Босни и Херцеговини. Муслимански фундаменталисти се тада, као и за вријеме Независне Државе Хрватске, здружују са хрватским клерикалцима и ускликују о себи да су најљепше „хрватско цвијеће“.
------------------------------------------
 
Најпознатија дјела Војислава Лубарде
Ближњи свој, (1962)
Љуљашка, (1963)
Гордо посртање, (1970)
Преображење, (1979) (1980) (1982) (1990) Покајање, (1987)
Вазнесење, (1989)
Свилени гајтан,
Анатема (+ 5 наслова),
Тамни вилајет, (1994)
Српска беспућа: Књижевнополитички огледи
 
 
 
--------------
Војислав Лубарда интервјуу: НИН - 21. јануар 1990. 
 
 
»Најжешћи мој ударац била је „Посланица Маку Диздару“ објављена у листу „Студент“ (јер је други нико није смио да објави) у којој сам раскринкао, чак исмијао и разбуцао све оптужбе против Срба и Србије.
 
Та ме „безумност“ већ послије неколико дана коштала положаја уредника Редакције за умјетност и културу Телевизије Сарајево а убрзо је стигло избацивање с посла, без права на рад.
 
Ако не рачунамо информбировце, био сам први Југословен који је без суда и суђења чак и без састанка радничког савјета, изгубио практично сва грађанска права".
------------------------
 
Autor sjovicicslavuj | 12 Oktobar, 2018 | read_nums (131)

Потресна биографија Надежде Петровић и њено богато 
сликарско дјело говоре нам много о њој, али и о српској
 несрећи да лако и брзо заборављамо наше славне претке.

Послије година негирања и заборава, ретроспективна изложба њених дјела у Београду 1938. вратила је Надежди оно посебно мјесто у самом врху српског сликарства, које јој је припадало исто онолико као и славно место у српској херојској ратној историји.

До посљедње снаге сликала је шаторе ваљевске болнице, све док заразна болести није и њу оборила. 

Боловала је седам дана, а  умрла 3. априла 1915. године.




Уврштена у 100 најзнаменитијих 

Срба у нашој историји



--------------------------------------
---------------------

Надежда Петровић као ратна болничарка

у Призрену 10. априла 1913. године.
 
 
-----------------------
 
Грачаница, 1913. године
 
---------------------------
 
Поље косовских Божура
 
 
Autor sjovicicslavuj | 12 Oktobar, 2018 | read_nums (134)
 
На данашњи дан 12. октобра 1865. године 
у Лозници је рођен  
 
Јован Цвијић

Био је географ,
професор и ректор Универзитета у Београду
- академик.

Оснивач антропогеографије и геоморфологије
у Србији и Српског географског друштва.

Јован Цвијић 
је био предсједник Српске краљевске академије,
почасни доктор париске Сорбоне
и Карловог универзитета у Прагу.


Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
 
у нашој историји



Autor sjovicicslavuj | 12 Oktobar, 2018 | read_nums (106)


Еј Колумбо - што ти је то требало, забога!


Кад би сад из гроба устао и видио шта си открио,
одмах би истог часа од муке поново умро,
али би се претходно цијелом човјечанству
морао извинити за своју глупост и радозналост!
----------------------
На данашњи дан, 12. 10. 1492. године 
- шпански морепловац 
Кристифор Колумбо 
направио је највећу глупост 
од настанка човјечанства па до данас 
- открио је Америку!

 

Колумбов брод-Санта Марија
---------------------------------
 
Autor sjovicicslavuj | 12 Oktobar, 2018 | read_nums (96)
 


Родио се у граду Коринту, у време цара Теодосија Млађег. Отац му је био презвитер свете Саборне Цркве. Свети Киријак се назива Отшелником због својих честих пустињачких усамљивања.

Још од детињства, време је проводио читајући Свето Писмо и дивећи се Богу како је од почетка света све премудро уредио за спасење људско. У осамнаестој пође он у Јерусалим, где посети света места, и презими у манастиру Светог Сиона.

Ту се почео подвизавати у монашком животу, он стиже на сам врх врлинског живота, он отиде у пустињу преподобном Јевтимију, који га с љубављу прими и предаде га светом Герасиму на реци Јордану, који му нареди да живи код њега у општежићу манастирском и да буде послушан.

И ту се млади Киријак показао спреман да изврши све трудове, са благодарношћу Богу, не дајући себи одмора. Након што се упокоји преподобни отац Јевтимије, Киријак се пресели у његову лавру у пустињу.

Заветова се он на ћутање, једини разговор би са Богом. Након тога он се пресели у Сикијски манастир, где би примљен као искушеник, обављајући сва послушања и дужности те након четири године би постављен за ђакона, а затим за презвитера и канонарха.

У том послушању проведе пуних осамнаест година, али ни то га не задовољи те напусти и тај манастир и оде у пустињу и поведе са собом једног ученика.

Чинио је чудеса, јер беше велики угодник Божији. Прочу се он надалеко, многи долазише к њему у пустињу, једни ради благослова, други ради исцељења, а трећи да разговарају са њим и добију какав користан савет за душу.
Није желео славу, те се повуче у још дубљу самоћу у пустињу, али и ту га људи пронађоше, доносећи своје болесне ради исцељења, јер свети Киријак својом молитвом исцели многе и из многих истера демоне.

Својом молитвом и речју он је сатирао безбожно учење јеретичко, заблуделе је одвраћао од заблуде, а православне утврђивао у вери. Упокоји се у Господу у 109 години живота, овај велики угодник Божији.
 
-----------------------

МИХОЉДАН
 

Православни вјерници данас обиљежавају празник, 
у народу познат као Михољдан. 

Михољдан је везан за смјену љета и јесени. 
Према народном вјеровању, 
послије Михољдана наступа права јесен 
која је календарски већ увелико почела.

Октобарски топли дани везани за овај народни 
и вјерски празник познати су као Михољско љето.

У православном календару се на овај празник помиње 
и освештање базилике Светог Михаила у околини Рима, 
што је и објашњење за назив празника.

Михољдан је и слава многих српских домова. 
Слави се у Боки Которској као заштитник помораца, 
а у појединим српским селима 
одржавају се заветине и организују литије.
 
Autor sjovicicslavuj | 11 Oktobar, 2018 | read_nums (116)
 
 
 
 Пише: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
 
 
Волим спорт. Волим све спортове. Кад год имам времена пратим све утакмице, а времена увијек нађем за спорт.

Ништа необично и ништа неуобичајено. Напротив, све је разумљиво.
Дошао је и тај дан. У Подгорици вечерас ће се играти фудбалска утакмица у Лиги нација између Црне Горе и Србије.

Живимо у таквом свијету и у таквој стварности у којој се чак ни спорт не може изоловано посматрати од укупног стања у друштвеној стварности. А то стање детерминишу историјске прилике и наравно у већини случајева и појединци. 

Појединци? Који? Они који су имали политичку моћ и који су клечали пред ногама великих и моћних свјетских политичара чинећи све да се прво развали некадашња заједничка држава Југославија, а касније и да се у свакој прилици СРБИЈИ нанесе велика штета.

Нема потребе за било каквим додатним елаборацијама оваквих констатација. Да одагнам све сумње и да одмах кажем - навијам за све репрезентативне селекције и то само за оне са грбом, заставом и химном СРБИЈЕ.

Појединачно навијам за све селекције Спортског друштва ЦРВЕНА ЗВЕЗДА. Али репрезентативни спорт Србије је изнад свега, без обзира да ли се ради о колективним или о појединачним спортовима.

Док пишем овај кратки осврт, данас ће у Подгорици снаге одмјерити фудбалске селекције Црне Горе и Србије. Овај двобој је много више од саме игре.

Немам никаквог разлога да према данашњим Црногорцима гајим било какве симпатије, кажем Црногорцима и мислим на данашње, мада не заборављам ни давне прадједовске црногорске корјене, али то је било давно и из времена кад су и Црногорци били Срби.

Данас су околности много другачије. Оне су допринијеле да Црна Гора има своје репрезентативне тимове.  Присутне разлике између Србије и "братске" Црне Горе морају се ставити у одређени временски и историјски  контекст.
Знам да многи спортисти, па и црногорски не сносе одговорност за за овакво стање.

У таквој констелацији укупних друштвених односа, а спорт је само један сегмент тог стања, и Црногорци морају да знају, а сигурно знају, да наши анимозитети према њима су најизраженији кад играју против наше СРБИЈЕ, као што и ми разумијемо Милове /Ђукановићеве/ Црногорце.

Ако ћемо бити искрени и поштени, онда треба отворено казати – владајући режим Мила Ђукановића ни смислити не може Србе, па на крају крајева ни СРБИЈУ. Сваки други закључак било би најобичније лицемјерство и људска подлост са највећом дозом покварености.

Никакво уљепшавање стварности не може да промијени чињенично стање, дакле ово, па чак и спортско надметање на терену и у међусобним односима и то не само спортских екипа, већ у крајњој линији и у међусобним “пријатељским” међудржавним односима, много пута изнуђеним. Но, то је тако, па ком' било мило било му, а ком' не било, опет ће остати овако.

И да закључим. Најважније је да утакмица двије спортске репрезентације протекне у спортском духу. Срби  најбоље знају како се воле своји спортисти, али и како се поштују и они који играју против наше Србије.

Текст који написах је ствар личног опредјељења и сопствене перцепције и у њему нема мржње према црногорском народу, али нема ни љубави као некада, кад су нас многи лагали да су СРБИ и Црногорци “братски” народи. Можда и није лоше да напокон и то знамо. 

Слика из Подгорице ће отићи у свијет, у онај свијет који је много зла нанио Србији и чију мржњу према Србима неће и не може да опере ниједан меч, јер данашњи почетак фудбалског дуела између Црне Горе и Србије је више од сваке игре. Таквој атмосфери највише је допринио режим Мила Ђукановића који на сваком мјесту забија нож у леђа Србије. Режим Мила Ђукановића је био други у Европи, одмах након Бугара, који је признао тзв. независно Косоово.

Исти тај режим чини све да направи своју Црногорску православну цркву, негирајући при том постојање само једне - Српске православне цркве, као и српских светиња у Црној Гори. Мило Ђукановић је тако устоличио и свог приватног тзв. митроплоита Мираша Дедејића, наводног врховног поглавара непостојеће Црногорске православне цркве. Режим Мила Ђукановића у хировитом налету чини све да у својој држави затре све што има префикс српски и што је вијековима постојало и звало се српским именом. 

У новије вријеме режим Мила Ђукановића прави спискове непожељних Срба којима треба бити забрањен улазак у Црну Гору. На Миловом списку нашли су се многи, међу првима српски патријарх Иринеј и славни Србин Матија Бећковић.
Послије оваквих срамних поступака актуелне власти у Црној Гори, сваког Србина ће бити срамота ако се којим случајем не нађе на фамозном списку непожељних Срба којима је забрањен улазак у царство Мила Ђукановића.

Због такве неподношљиве атмосфере за Србе у Црној Гори, није онда никакво чудо што неуобичајено јаке полицијске снаге Црне Горе чувају и на сваком кораку прате репрезентативце Србије. 
Остаје питање - од кога их чувају?

Утакмица може да почне ...
 
Autor sjovicicslavuj | 11 Oktobar, 2018 | read_nums (99)
 
Надица Божанић, репрезентативка Србије у теквондоу освојила је сребрну медаљу на Олимпијским играма младих које се одржавају у Буенос Ајресу.
 
Божанићева је у категорији до 63кг у финалу пружиила руку Иранки Валинејад Јалди која је славила са 23:17.
 
 На путу ка сребру Надица је у првој борби убједљиво савладала Хрватицу Луцију Доминиц са 13:7, а у полуфиналу и Асунте – 16:4.

 
    My picture!

Kategorije

Arhiva