Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 5 April, 2018 | read_nums (73)
 
За сјећање и памћење ...

На данашњи дан /5.4./ рођен је 
свјетски познати српски научник
 
ЈОСИП ПАНЧИЋ



Панчићева оморика!
 
Autor sjovicicslavuj | 5 April, 2018 | read_nums (74)
 
 
Четвртак Страсне (Страдалне) седмице, у својој служби сећа се свештеног омивања ногу Aпостола од стране Спаситеља Тајне вечере, одн. установљења Свете тајне Евхаристије, натприродне молитве и предаје Господа Исуса Христа у руке грешника. Оплакујући почетак Господњих страдања, Црква се у исто време мистично радује поводом установљења Свете Евхаристије - тајне Христовог Тела и Крви, тајне Светог Причешћа.

 Од изречених речи: "Ово чините у мој спомен..." (Лк 22,19; 1 Кор 11,24), па до данас, Света Евхаристија служи се на свим Православним престолима докле Господ поново не дође. У току вечере, Господ је открио издајство једног од својих ученика, а потом је са својим ученицима отишао у Гетсимански врт, где је својом личном молитвом указао да је молитва за време невоља, страдања и искушења највећа снага за подношење свих животних потешкоћа, па и телесне смрти.

 
Autor sjovicicslavuj | 5 April, 2018 | read_nums (69)
 
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан, 4. априла рођен је
славни српски глумац 

ПЕТАР КРАЉ


 
Autor sjovicicslavuj | 3 April, 2018 | read_nums (83)
 
 
ЛОЛА НОВАКОВИЋ

Тужна судбина велике југословенске и српске пјевачице Зоране Лоле Новаковић. Умрла је 3. априла 2016. године. На вјечни починак је испратило једва педесетак пријатеља и сарадника на Новом гробљу у Београду 
уз пјесму „Кап весеља“.


--------------------------
------------------------
 
Autor sjovicicslavuj | 3 April, 2018 | read_nums (98)

 
 

Потресна биографија Надежде Петровић и њено богато сликарско дјело говоре нам много о њој,
али и о српској несрећи да лако и брзо заборављамо 
наше славне претке.

До посљедње снаге сликала је шаторе 
ваљевске болнице,
све док заразна болести није 
и њу оборила. 

Боловала је седам дана, а  умрла 3. априла 1915. године.


Послије година негирања и заборава, ретроспективна изложба њених дјела у Београду 1938. вратила је Надежди оно посебно мјесто у самом врху српског сликарства, које јој је припадало исто онолико као и славно место у српској херојској ратној историји.

--------------------------------------
Надежда Петровић као ратна болничарка
у Призрену 10. априла 1913. године.
-----------------------
Грачаница, 1913. године
---------------------------
Поље косовских Божура
 
Autor sjovicicslavuj | 2 April, 2018 | read_nums (148)
 
Моја маленкост са Његовом светошћу патријархом Павлом 
у Патријаршији у Београду.
 
На прољећном засиједању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве, које ће се одржати у мају, једна од главних тема биће и проглашење патријарха Павла за светитеља.

Одавно су се стекли услови за канонизацију патријарха ког су вјерници још за живота називали "ходајућим свецем".

Сви поштоваоци Његове светости патријарха Павла већ девет година, колико има од кад је напустио овај свијет, жељно ишчекују ову одлуку СПЦ, а у прилог томе иде и чињеница да су многобројни вјерници који свједоче о чудима која су им се догађала након молитви на његовом гробу.

Вјерници казују да сусрет с њим остаје трајан, код њега се осјећа да је другачији. Његова канонизација је потребна нама, народу. Он је већ у заједници светих, говоре вјерници.

Било је јасно да је патријарх Павле био Божији човјек и да је живио по Његовој вољи и заповијестима. Чим неко испуњава вољу Божију, онда и њега слуша Бог, па није ни чудо ако су његове молитве помогле вјерницима.

Многи познаваоци православља истичу да послије Светог Петра Цетињског, нико у народу није био толико поштован и прихваћен као патријарх Павле, што је један од услова канонизације.

Сви у сабору то знају, али се вјероватно уздржавају, како не би то урадили преурањено. Јер, поглавари СПЦ сматрају да ова одлука не смије бити наметнута, већ искључиво воља народа, па се зато чекало на то.
  
Autor sjovicicslavuj | 2 April, 2018 | read_nums (98)
 
ПИШЕ: СлАвКо  ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ


Као и сваки добар српски домаћин пожељећу вам добар дан, наравно уз  кафу.

Прође и 1. април, а ми још увијек не знамо ко се и даље шали, а ни ко се уозбиљио. Или боље речено, не зна се је ли дошло вријеме за максималну озбиљност или је ипак многима и даље стало до шала и смијеха.    

Мудровање би требало да буде скуп свих тема које се свакоднево нуде и које се налазе на "менију" сваког човјека, па ко воли нек' и изволи.

Ипак,  мислим да се тешко одлучити за неку посебност, јер живимо у времену када је све актуелно и ништа није важно, а опет све нам је толико познато (све што се дешава око нас), па би стога било просто непристојно да о свему не дамо и неко наше виђење и гледање на стварност.

Додуше, то зависи из којег угла гледамо исте или сличне ствари и зависи од наше перцепције и умијећа могућег, поготово у разним сферама и областима живота, које нам се на почетку чине недодирљивим и немогућим. На том путу тражења рјешења и тумарања и тамо и 'вамо, ми се увијек "укопамо" у простор ограничених домета и ту се ушанчимо у свакодневну стерилност и битишемо у летаргији безнађа. Поставља се питање - до када? Одговор је - до унедоглед!

Међутим, тако не би требало да буде. Јер мора се даље и мора се само напријед, мада је пут непознат и препун изазова. А кад то није било у историји човјечанства? Било је увијек и биће заувијек.

Крећемо ... Идемо даље ... Идемо само напријед!

 
Autor sjovicicslavuj | 1 April, 2018 | read_nums (90)
 
На данашњи дан, 1. априла 
рођен је непоновљиви

Чкаља

који је годинама уносио радост у наше домове 
и који нас је забављао и  засмијавао до суза ...


 
 
Autor sjovicicslavuj | 1 April, 2018 | read_nums (98)
 

УЛАЗАК ИСУСА ХРИСТА У ЈЕРУСАЛИМ - ЦВИЈЕТИ 

(грч: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс. Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе (Мт 21,1-10; Јн 12,12-18). Том приликом народ Га је дочекао као Цара, простирући своје хаљине и гранчице дрвећа, носећи у рукама палмове гранчице.
Библијски опис
-------------------
Тога дана је Исус Христос, праћен својим ученицима и мноштвом народа, кренуо из села Витиније у Јерусалим. Дошавши до села Витфага, у подножју Маслинске горе, рече двојици ученика: "Идите у село које је пред вами, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одрешите је и доведите, И ако вам ко год шта рекне, кажите: требају Господу! - и одмах ће их дати". Ученици урадише како им је Христос заповедио, и кад доведоше магаре, Он га узјаха и на њему крете у Јерусалим.

Глас да долази Спаситељ, онај што је васкрсао Лазара, брзо се раширио и мноштво народа Му се придружило. Једни су га сусретали с палминим гранчицама у руци, друти су бацали своје хаљине на пут куда ће проћи, трећи су резали гранчице од дрвета и бацали на пут. Када Исус Христос изиђе на Маслинску гору, они који га пратише повикаше: "Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев!" Али Исус је целим путем био жалостан, и кад силазаше низ гору, он баци поглед на Јерусалим у долини, заплака се и рече: "О, Јерусалиме! Кад би ти знао, особито у овај дан, шта је за срећу твоју; али је сад сакривено од твојих очију. Јер ће доћи дани да ће те опколити непријатељи твоји са свих страна, и разбиће тебе и децу твоју и неће оставити у теби камен на камену за то што ниси познао време у које си похођен".

Све се то дешавало пред празник Пасхе, па се у Јерусалиму беше сакупило света из многих крајева. Угледавши Исусов улазак у Јерусалим, многи се запиташе: "Ко је то?", а из гомиле народа одговорише: "Исус, пророк из Назарета Галилејског". Потом Христос уђе у храм, где су били кљасти и сакати, смилова се на њих и све их исцели. Међу народом и децом завлада велико одушевљење, те му клицаху: "Осана, Сину Давидовом, Цару Израиљском!" Слушајући то, приђоше Му неки фарисеји, па му рекоше: "Чујеш ли то што ови говоре?", нашта им он одговори: "Зар нисте никада читали: из уста мале деце и одојчади, начинио си себи хвалу".
Целог дана је Исус Христос држао проповеди у храму, а увече се са својим ученицима вратио у Витинију.

Начин празновања
---------------------------
Уочи овог празника, држи се вечерња, врши се литија са палмовим гранчицама или врбама, а освећују се у недељу на јутрењу после читања 50. псалма, посебном молитвом и кропљењем богојављенском водицом. Гранчице се током године чувају поред славске иконе у домовима. Канон за овај празник написао је Косма Мелод - Јерусалимљанин (средином VIII века). Овај канон сматра се најлепшим каноном овог врсног песника. Догађај Христовог уласка у Јерусалим, на икони се представља: Христос јаше на магарету, кога прате ученици, а народ простире своје хаљине и баца гранчице на пут.

Народни обичаји
----------------------
Уочи Цвети девојке и деца одлазе у поља и беру цвеће. Најчешће велике цветове маргарете, да би били лепи и крупни; дрен да би били јаки; љубичицу, да би били миришљави и привлачни; врбове гранчице, да сви буду напредни. Ово цвеће се не уноси у кућу већ се оставља у посуде са водом у дворишту да преноће. Понекад се цевеће потапа у воду са златним или сребрним прстеновима и онда се том водом деца умивају. Раније је био обичај у целој Србији да на овај дан шетају окићени цвећем. До данашњих дана се одржао обичај да момак од убраног цвећа направи нарочит букет, у коме сваки цвет има своје значење и носи га девојци. По томе којих цветова има, или који преовлађују девојка разазнаје момкова осећања.

У Шумадији момци и девојке сакупљају се на игралиштима и раскршћима дарујући узајамно цвеће, где сваки цвет има неко посебно значење. Ту се сви шале и смеју, али нико не игра и не пева јер траје пост. Одлазак у цркву од ране зоре раширен је у Херцеговини, док у Поповом пољу ујутру наберу доста млечике, којом се оките штале и торови. Од празника Цвети до Духова, цвеће се не бере.

У Србији су Цвети празновани и као народни празник, јер је тог дана 1815. године, вожд Другог српског устанка, Милош Обреновић, код цркве у Такову подигао народ на Турке.
 
«Prethodni   1 2 3
    My picture!

Kategorije

Arhiva