Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 20 Mart, 2018 | read_nums (71)
 
Споменко Гостић
 
(15. август 1978 — 20. март 1993

Био је војник и најмлађи одликовани борац Војске 
Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату. 
Одликован је Медаљом заслуга за народ.


Рођен је 15. августа 1978. у Добоју. Основну школу похађао је у Маглају, али је због избијања ратног сукоба у Босни и Херцеговини није завршио. Врло млад је остао без оца.

Године 1992, почетком рата, живио је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја. Село је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта. На почетку рата, тачније у мјесецу априлу умрла му је мајка, па је остао да живи са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању села од стране тзв. Армије Републике Босне и Херцеговине.


Убрзо се пријављује у Војску Републике Српске гдје је у почетку био курир, да би потом био пребачен на развожење хране борцима на првим линијама фронта. Обављајући повјерене му задатке, једном приликом је са коњском запрегом упао у минско поље, при чему су коњи страдали, а он је био лакше поврјеђен. Након тог рањавања, још је једном био лакше рањен.

У офанзиви муслиманских снага на планину Озрен народ се повукао из Јовића, а Гостић је са неколико војника остао да брани село. У марту 1993, у гранатирању положаја српске војске, пет војника је погинуло, а Гостић је тешко рањен. Умро је 20. марта 1993. у Јовићима на Озрену, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу.
+++++++++++
Послије рата

Након завршетка рата Јовићи су припали Федерацији Босне и Херцеговине, а село Бочиња, надомак Јовића убрзо је постало духовно и политичко упориште радикалних исламиста, злогласних вехабија.

 Покретана је иницијатива за измјештање посмртних остатака Споменка Гостића на територију Републике Српске. Међутим, то још увијек није остварено. 

У неким градовима Републике Српске покренуте су иницијативе за именовање улица по Споменку Гостићу. 

На годишњицу његове погибије 20. марта 2014. године, у Добоју испред цркве откривен је споменик овом младом српском јунаку.

 Три године касније, 19. марта 2017. године у вишеградском насељу Гарча, једна од улица је понијела име овог младог српског јунака.

 
Autor sjovicicslavuj | 19 Mart, 2018 | read_nums (78)
 
На данашњи дан, 19. марта,  умро је
славни српски шансоњер 
- непоновљиви

ДРАГАН СТОЈНИЋ
 

++++++++++++
 
 
Bila je tako lijepa
****************
Ref.
Bila je tako lijepa
uvijek se sjecam nje
bila je tako lijepa
kao tog jutra dan

Divna je ona bila
kada sam ostao sam
vise se nismo sreli 
jer nju je odnio dan 

Sve je kao tajna
ostalo na keju tom
oci, njene ruke
placni pogled njen

Mozda je tako bolje
zaborav brise sve
al' ipak, ipak cesto
cesto se sjetim nje
  
Danima kisa lije
uz prozor stojim sam
proslo je mnogo dana
obuze tad me san

Sjetih se onog jutra
nasega rastanka
sjetih se tihe rijeke
kojom je otisla

Ref.
 
Autor sjovicicslavuj | 18 Mart, 2018 | read_nums (123)
 
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан, 18. марта умро је 

Његова светост владика 

Николај Велимировић


 
 
+++++++++++++++++++
++++++++++++++
+++++++++++++++++++++


Autor sjovicicslavuj | 17 Mart, 2018 | read_nums (181)
 
16.3.2018.
 
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан, 16. марта умро је
славни српски глумац

ДАНИЛО БАТА СТОЈКОВИЋ




 
 
Autor sjovicicslavuj | 17 Mart, 2018 | read_nums (68)
 
16.3.2018.
 
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан, 16. марта умрла је 

АНА МАРИ ФРАНК

 

 Јеврејска дјевојчица коју је њен дневник о скривању током Другог свјетског рата учинио симболом жртава холокауста, вјероватно је умрла раније него што се мислило, показује истраживање Музеја Ане Франк.
Закључак истраживања објављен на годишњицу званичног датума смрти Ане Франк и њене сестре Маргот који су одредиле холандске власти послије рата.

Истраживачи Ерика Принс и Гертјан Брек тврде, међутим, да су Ана и Маргот вјероватно умрле од тифуса мјесец дана раније, у фебруару 1945. године. Тај закључак је донијет на основу сјећања свједока и докумената. Истраживањем је још једном указано на тешке услове у којима су Јевреји живели у логору Берген-Белзен, где ја Ана Франк умрла када је имала 15 година.
 
Autor sjovicicslavuj | 14 Mart, 2018 | read_nums (195)
 
На данашњи дан 14.3. рођен је 
велики српски пјесник, сценариста
и стваралац у култури 
 

МИКА АНТИЋ
 
 

Имао сам срећу да неколико пута будем у друштву 
славног Мике. Такви догађаји се не описују. 

Могу само да кажем - 
ХВАЛА за велику част 
која ми је ни кривом ни дужном, 
а понајмање заслужном - била указана!


 

 

 


 
Autor sjovicicslavuj | 13 Mart, 2018 | read_nums (170)
 
13.3.2018.
Хокејаши Црвене звезде освојили су титулу шампиона Србије пошто су синоћ и у реванш мечу финала плеј-офа прегазили Војводину, у Новом Саду са 1:7(1:2, 0:2, 0:3).

Послије тријумфа у првој утакмици финалне серије плеј-офа резултатом 6:2, београдски црвено-бели су и у реваншу у Новом Саду савладали Војводину са 7:1 и заслужено стигли до титуле првака послије 13 година.
Звездини оклопници су оправдали улогу фаворита, ове сезоне у првенству забиљежили су све побједе и заслужено су дошли до шампионског пехара.
 
Црвена звезда: Ранковић, Митић, Подунавац, Новаковић, Ђумић, Шефић, Клука, Сабадош, Костев, Бркушанин, Бјелогрлић, Керезовић, Анић, Пајевић, Бучкин, Даниел, Вучуревић, Марковић, Звицк, Вукићевић, Новаковић, Гачић.
****************
 
Autor sjovicicslavuj | 12 Mart, 2018 | read_nums (192)
 
На данашњи дан 12. марта 1995. год.

УМРО је славни српски глумац,
који нас је деценијама забављао и одушевљавао


МИЈА АЛЕКСИЋ



Autor sjovicicslavuj | 12 Mart, 2018 | read_nums (123)
 
На данашњи дан 12. 3. 1943. год.

рођен је генерал и командант 

Војске РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

РАТКО МЛАДИЋ

 
Autor sjovicicslavuj | 12 Mart, 2018 | read_nums (126)
 
На данашњи дан 12. марта

УМРО је славни српски научник

МИХАЈЛО ПУПИН



 
 
Autor sjovicicslavuj | 11 Mart, 2018 | read_nums (98)
 
Кик боксер „Палминих тигрова” 
Александар Коновалов 
одбранио је у Јагодини 
титулу професионалног првака свијета, 
а његов клупски колега 
Немања Пантелић 
постао је професионални првак Европе.

Коновалов је титулу професионалног првака свијета други пут одбранио побиједивши нокаутом на почетку прве рунде Португалца Виктора Коимбру у дисциплини лоу кик до 64,5 килограма.
-----------------------------------------------
Немања Пантелић је титулу професионалног првака Европе освојио побиједивши са 3:0 Италијана Марија Нанија у дисциплини К1 до 78,1 килограма.

Autor sjovicicslavuj | 11 Mart, 2018 | read_nums (85)
 
ДРАГАН НИКОЛИЋ

преминуо је 11. марта 2016. године, оставивши празнину
у шмекерском, умјетничком и глумачком универзуму
коју нико неће попунити.


Тешко је чак и побројати,
а камоли написати биографију умјетника
и бар поменути све његове улоге у позоришту,
на филму и на телевизији ...
као и све награде и признања која је добио.
 

 
Autor sjovicicslavuj | 11 Mart, 2018 | read_nums (65)
 
На данашњи дан, 11. марта 2006. године
у злочиначком Хашком трибуналу умро је

СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ



Много је било оних који су волили СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА.

Наравно, било је и оних који су оспоравали и који нису волили СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА.

Много тога из биографије СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА је познато и нека се тиме баве историчари и сви они који су заинтересовани.

Увијек ће бити оних који ће памтити МИЛОШЕВИЋА као правог предсједника, као што ће бити и оних који га ни смислити нису могли.

 

Autor sjovicicslavuj | 10 Mart, 2018 | read_nums (134)

На данашњи дан /11.3.1995/ муслимански снајпериста убио двије српске дјевојчице на Грбавици у Сарајеву.
 

Хицима испаљеним из снајпера из дијела Сарајева који је био под контролом муслиманских снага током рата у БиХ, на данашњи дан прије 23 године, убијене су српске дјевојчице Милица Лаловић и Наташа Учур у сарајевском насељу Грбавица.

Девојчице су убијене за вријеме примирја, осам мјесеци прије потписивања Дејтона.

Муслимански снајпериста са зграде "Лориса" на тадашњем Тргу Пере Косорића, а сада Тргу хероја, убио је 11. марта 1995. године десетогодишњу Милицу и деветогодишњу Наташу које су се играле ластиша у Улици Раве Јанковић, испред зграде на броју 59, у насељу које је тада било под српском контролом.

Према наводима свједока, дјевојчице је убио С.П, припадник 101. бригаде такозване Армије БиХ. Сарајка Фатима Бајрамовић свједочила је да је то учинио Сејо Пискић који је рођен 1956. године у Грачаници. За тај злочин, као и у многим другим случајевима убистава српских цивила у Сарајеву, нико никада није одговарао.

Само осам мјесеци прије потписивања Дејтонског мировног споразума Милица и Наташа одиграле су своју посљедњу игру, коју је прекинута смрћу која је дошла из дијела града гдје су рођене и живјеле. Дјевојчице су одмах превезене у болницу Касиндо. У записнику из болнице пише да је Милица довезена мртва, док је Наташа умрла 15 минута након пријема.

Према свједочењима тадашњих становника Грбавице, у вријеме када су убијене дјевојчице није било никаквих ратних дејстава, јер је био склопљен споразум о примирју које су надгледали француски и руски припадници међународних војних снага.

На само неколико десетина метара од њихових пунктова који су били распоређени на линији раздвајања између двије зараћене стране хладнокрвно су убијене Милица и Наташа.

Свједоци су испричали да се Пискић јавно хвалио да је из снајпера убио дјевојчице и још 20 Срба у насељу Грбавица. Привођен је, али никада није процесуиран. Овај случај не постоји у правосудним институцијама БиХ.

Данас нема информација гдје се Пискић налази, а спекулише се да је погинуо или умро.

 Пискић био само дио ланца команде и да је из снајпера на српска подручја пуцао по задатку свог команданта, што значи да би за овај злочин морали да одговарају руководиоци 101. бригаде, или они који су им у систему командовања били надређени. Али, нажалост, већ сад се може тврдити да никад нико за овај, као и за многобројне злочине почињене над сарајевским Србима неће одговарати.
 
Српска дјеца и цивили нису убијани и тешко рањавани само на Грбавици него и у другим дијеловима Сарајева који су у рату били под српском контролом - Војковићима, Грлици, Врацама... итд.

У Сарајеву у том периоду дјеловала је терористичка група "Шеве", чији су снајперисти убијали, не само српске цивиле у дијеловима града под српском контролом, него и српске и бошњачке цивиле, међу којима и дјецу, у Сарајеву под муслиманском контролом, а за то окривљивали Србе.

Остало је забиљежено да је тадашњи бошњачки вођа Алија Изетбеговић рекао да убијене дјевојчице за њега нису Српкиње, већ грађанке Сарајева. Ово је срамна хипокризија злочиначке изјаве.

Наташа и Милица сахрањене су једна до друге на гробљу Миљевићи у Источном Новом Сарајеву, само на пар километара од града у којем су рођене, који су вољеле, а из којег им је на њихову љубав одговорено мржњом и смрћу.
 
А биле су само дјеца на почетку живота ...
 
 
Autor sjovicicslavuj | 10 Mart, 2018 | read_nums (96)
 
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан, 11. марта рођен је 
славни српски војвода и војсковођа

СТЕПА СТЕПАНОВИЋ



 
Autor sjovicicslavuj | 10 Mart, 2018 | read_nums (89)
 
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ


Прошао је 8. Март – Дан жена. Данас је 10. март. Је ли и данас Дан жена или је дан за жене. 

Са свих страна пљуштале су честитке за празник. Мушкарци, онако како их је сам Бог створио, утркивали су се у честитањима. Много је разлога за то. Неки су то радили што заиста поштују и цијене жене и што имају лијепе манире који им не дозвољавају да то забораве. 

Било је и оних који то раде из навике, онако по инерцији, јер су се угледали на неке њима сличне.

Било је оних који су умјесто честитки женама сами прославили Дан жена. Још од старина било какво славље је незамисливо ако нема мезе и алкохола.

 Алкохол опија и није то откривање топле воде, већ само дигресија и упоредни параметар са опијеношћу без алкохола. И ту има много варијанти. Неки су опијени љубављу према вољеној жени, а неки према женама које би хтјели "да имају", како се то каже, али никако им се неда да то и остваре.

Некако ми све ово изгледа поједностваљено. Није довољно убједљиво, а ни сликовито, јер многи воле само да гледају слике из једног јединог разлога што слике "говоре све". Има и оних који никад ништа нису видјели на слици нити су разумјели поруку коју шаље слика. Рекло би се - каква слика, таква и прилика.


Ово ће бити много убједљивије. Ово стварно појачава значај и даје потпуни смисао празнику и честитањима.
 
Познато је да су данас у моди разна честитања. Ништа чудно. Народ има времена на претек. У посљедње вријеме изгледа да су у моди накнадна честитања. Ретроактивна честитања. Није на одмет да поново драгим дамама честитам 8. Март Дан жена и то са данашњим датумом. Десети је март, па шта. Нико још није заборавио шта је било прије два дана. Зато и обнављам честитку да се не заборави, јер је заборавност једна од лошијих људских особина.

Додуше, постоје и они који никад ништа не заборављају и који ће оног другог увијек на нешто подсјећати, најчешће на дугове и на рок њиховог враћања. А данас је свако свакоме понешто дужан. Мало је недужних и невиних. Процеси су то. То се зове живот. Јер, ријека никад није текла, већ вода увијек тече и потоком и ријеком. Океани нигдје не теку, јер су опколили копно и немају гдје. А кад се нема гдје, онда се нема ни куд.

Ајд' здраво, до неког сљедећег осврта кад будем знао гдје ћу и како ћу и до неког новог честитања и славља.

И на самом крају да не заборавим -  свима онима који увијек имају разлога нешто да славе ЧЕСТИТАМ.


Autor sjovicicslavuj | 10 Mart, 2018 | read_nums (95)
 
За сјећање и памћење ...

На данашњи дан, 10. марта рођен је 

Владислав Петковић Дис

Био је велики српски пјесник и родољуб. 



---------------------------------

Autor sjovicicslavuj | 10 Mart, 2018 | read_nums (70)
 
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ...

На данашњи дан 1о. 3. 1856. год. у
 Вршцу умро је 

Јован СТЕРИЈА ПОПОВИЋ



-------------------------------------------
БИО ЈЕ ВЕЛИКИ ПЕСИМИСТА У ЖИВОТУ,
 јер га живот није мазио, 
а поготово је био разочаран друштвом
у којем је живио.

 
Autor sjovicicslavuj | 9 Mart, 2018 | read_nums (73)
 

Обретење значи проналазак. Када Ирод посече Светог Јована Крститеља, непријатељи Претечини се уплашише да ће пророк васкрснути и не дозволише да му се глава сахрани са телом. Иродијада нареди да се глава баци на гомилу измета. Знајући где су бацили Претечину главу, Св. Јована Мироносица је пронађе тамо потајно сахрани на Јелеонској гори. Тамо је глава остала закопана све до IV века.

Прво обретење , десило се када је подвижник Инокентије купио земљу где је глава почивала, наумивши да на том месту подигне цркву и монашку келију. Када је почео да копа темеље, наиђе на главу у глиненом суду и препозна чија је. Уплашивши се да не падне у руке безбожника, поново је закопа на истом месту. По његовом представљењу, црква коју је он саградио била је напуштена и постала је рушевина.

Друго обретење, десило се 452. године. У време цара Константина Великог (306-337), двојици монаха на поклоњењу јерусалимским светињама, јави се у сну Свети Јован, и откри где се налази његова глава. Монаси је откопаше, али се убрзо показа да је нису достојни. Лењи да носе Претечину главу, дадоше је неком грнчару из Емеса да је он носи, не рекавши му шта је у врећи. Претеча се јави том грнчару и рече му да побегне од тих немарних монаха. Он тако и уради, и глава је била код њега.

Пред своју смрт, грнчар је предао својој сестри, а после је ишла из руке у руку, док није доспела код монаха Евстратија, који је сакри у пећину. Убрзо се покрај пећине подиже манастир. Игуману тог манастира, Маркелу, јави се у сну Претеча и окри му тајну места његове главе. Тако је 452. године, други пут пронађена Претечина глава и тада је пренешена из Емеса у Халкидон, а одатле у Цариград.

Autor sjovicicslavuj | 8 Mart, 2018 | read_nums (118)
 
 
Свим женама срећан 8. Март - Дан жена!

Данас се слави Дан жена. Требале су године и године да прођу, па да сазнам шта значи тај дан и зашто се уопште и слави. Мада сам и прије поласка у основну школу знао да тај дан требам нешто да купим и да поклоним мајци и старијој сестри која ме и научила шта је моја обавеза и како да честитам Дан жена. 

 
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ 
 
СВЕ ДОК БУДЕ ЖЕНА - БИЋЕ И ПРАЗНИКА

А онда сам пошао у школу. Четири године учила ме иста учитељица и знам да смо нашој драгој учитељици сваког 8. марта нешто поклањали. Претходно смо врло брзо  прикупљали паре, јер од сваког ученика радио је барем отац. А сви у разреду су имали живе родитеље, хвала Богу. Елем, кад би прикупили новац цијели разред би одлазио у најближу и у најбољу продавницу. Ту би сви заједно бирали поклон за нашу учитељицу.
Прве године, дакле док смо ишли у први разред не знам шта смо купили учитељици. Заборавио сам. Знам да је свако од нас ученика доносио цвијеће од своје куће, јер није било цвјећара као данас на сваком ћошку. Цвијеће би углавном доносили у саксијама које су наше мајке чувале у кућама да се цвијеће не смрзне од зиме.

Друге године у другом разреду драгој учитељици опет смо купили неки поклон. Сви смо, онако колективно отишли да бирамо поклон. Чуј да бирамо? Нисмо имали појма шта да бирамо, а још мање шта да изаберемо. Трговци су нам углавном помагали. Купили смо  украсну вазну за цвијеће. Након куповине знам да нам је остало доста непотрошених пара. Остало нам је таман толико да смо могли отићи у сластичарну коју је држао неки Шиптар. Нисмо могли сви одједном да уђемо, па смо се подијелили по групама.  

У трећем разреду учитељицу смо обрадовали са златним прстеном, јер смо сакупили много више пара и могли смо да купимо вриједнији поклон. 

У четвртом разреду основне школе нашој учитељици смо купили златни ланчић.  Јер свакако на крају школске године од ње смо се и опростили.

У старијим разредима не знам како, а ни због чега, разредници су нам били мушкарци.  Нисмо се баш пуно ни трудили па да женама које су нам предавале друге предмете купујемо поклоне. 

У осмом разреду као и претходних година био сам предсједник Разредне заједнице и покренуо сам акцију да за Дан жена купимо поклон наставници музичког васпитања иако нам она није била разредни старјешина. Годину дана раније завршила је Педагошку академију и дошла је да предаје у нашу школу. О боже мој.
 
И сад мислим да никада у животу нисам видио љепшу дјевојку-жену. Само оваквог каквог ме је Бог створио и могао сам да се врло брзо заљубим (!) у наставницу.
 
Увијек сам био одличан ученик, али боље би било да су ме тада избацили из школе него што сам се заљубио у наставницу. Тада на прави начин нисам ни знао шта су емоције, а шта је љубав, као што нисам знао да су то повезане ствари.
 
Често сам послије наставе остајао и наравно кришом  пратио гдје се креће моја наставница, "моја љубав" у сновима. Једног несрећног дана сви моји снови и сва сањарења су се срушили као кула од карата. Своју прелијепу наставницу видио сам како загљена шета са момком. Мислио сам да ћу умријети од муке.

Прошло је доста година и таман кад сам завршио средњу школу ни сад не знам да објасним како, али срео сам своју бившу наставницу. Заправо, она ме са пар метара "прозвала" као некада у учионици - презименом. Стао сам као укопан, али тада сам имао много више самопоуздања у себи и био сам више него храбар, па сам наставницу позвао на кафу.

Сједили смо дуго, дуго и кад ми је рекла да се удала, па развела од оног "њеног" /ух како сам само мрзио тог човјека/ нисам знао шта да јој кажем. Али смогао сам снаге да јој испричам све моје патње из осмог разреда основне школе и да јој кажем да сам за њом био луд.

Шта се све даље дешавало и није толико важно. Јер како сам одрастао тако сам постајао и паметнији, али никад довољно паметан да неке ствари схватим нити да их поредам онако по некој важности.
Свим женама срећан 8. Mарт - Дан жена!
 
    My picture!

Kategorije

Arhiva