Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 3 Avgust, 2017 | read_nums (85)

3.8.2017.
 
ДОБРО ЈУТРО!


ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
 
***
Многи би рекли 
- данас је дан као и сваки други ...
Па можда и јесте тако, 
ако се гледају главни параметри пролазног времена 
и ако се статистички посматра вријеме ...

***
Данас је дан када се неко рађа.

***
Данас је дан када неко умире природном 
или насилном смрћу.

***
Данас је дан када се неко радује,
али и дан када неко тугује и плаче.

***
 Истовремено, негдје тамо далеко 
или чак и у близини нас, неко се и смије.

***
Данас је дан када нико неће добити нови посао,
али није сигурно да неће добити отказ.

***
Данас је мало оних који раде на неком послу,
али сви су забављени око неких послова.

***
Данас нико неће примити плату.

***
Данас ће неко плаћати рате кредита,
или ће плаћати комуналне услуге и друге рачуне.

***
Данас сви раде нешто различито 
и није то ни налик на неки рад, 
барем није на онај озбиљан.
Све је данас различито.


***
Ето јуче на Светог пророка Илију у многим крајевима
није било грмљавине, нити је било небеских муња,
које за опомену и за опамећивање човјечанству 
шаље Свети Илија, а то значи да ће бити љешника. 
Биће их барем довољно за производњу чоколада.

***


***
Истина, иако није било оне, 
како рекох, небеске грмљавине, 
но, немогуће је занемарити чињеницу 
да на овим трусним подручјима 
никада није недостајло 
разних других грмљавина 
и то у свим сферама живота. 

***
Рекло би се, грми на све стране. 
Грми због огромних проблема у друштву.

 
A вечерас би можда могло да грми
и то у Прагу, игра ЦРВЕНА ЗВЕЗДА!

За очекивати је да засвирају ЗВЕЗДИНЕ трубе
и да ДЕЛИЈЕ побједом најаве 
српски бренд - Сабор трубача у Гучи,
који почиње за неколико дана!
 
 
***
Код нас је јутро,
док је на неком другом дијелу свијета
 већ настала ноћ,

а на неком дијелу свијета 
још увијек је сриједа.
Ваљда и они тако на својим језицима 
називају дане.

***
Гледам кроз прозор.
Сунце обасјало све,
и небо и земљу и природу. 
Све бљешти и земља гори од врућине. 
Хладовина разгаљује срце и душу.
***
Кишу нећу ни да помињем.  
Побјегла је из облака и са прозора,
не пада данима ...



Autor sjovicicslavuj | 2 Avgust, 2017 | read_nums (114)
 
Други пишу ...


 
Јованка Бончић је неко за кога нико у Србији не зна, а ова научница може да стане раме уз раме са Теслом и Пупином.

Адвокат Михаило Бончић и његова супруга Kатарина добили су кћер Јованку 1887. године. Рођена је у Нишу, прва три разреда основне школе завршила је у Пожаревцу, а четврти и шест разреда гимназије у Пожаревцу. У Београду је похађала Трећу мушку гимназију, где је матурирала 1905. године и потом се уписала на Архитекстонски факултет. Пошто је завршила седми семестар студија, Јованка Бончић отишла је у Немачку на даље школовање, и то у Дармштат. Тамо је упознала Украјинца Андреја Kатеринића, инжењера, за кога се касније и удала.

У аналима Дармштатског престижног универзитета остаје забележено да је Бончићева стекла академско звање архитекте и диплому инжењера 18. јула 1913. године чиме је постала прва жена у историји Немачке која је стекла диплому инжењера.

О овом необичном догађају известиле су и берлинске „Илустроване новине“, и то тако што су на целој насловној страни објавили фотографију дипломаца где је међу младићима и једина девојка – млада Јованка Бончић.

Kолико је ова Српкиња била значајна у немачком „граду науке“ гховори и чињеница да једна награда Универзитета у Дармштату носи њено име, баш као и једна улица у студентском кампусу. Награда „Јованка Бончић“ додељује се женама за посебна научна достигнућа у области материјала и геонауке, а прва је додељена на стогодишњицу њеног дипломирања.

Бончићева је са супругом Андрејем Kатеринићем много путовала. Венчали су се у Русији, живели у Петрограду, Риги, Москви, Kозељеву, Kијеву, Падолском и у Бирзули код Одесе, а у Југославију су се вратили бежећи од револуционарних превирања. Имали су тројицу синова – Михаила, Петра и Виталија. У својој домовини Јованка Бончић је одликована орденом Св. Саве Петог реда 1928. године, а десет година касније орденом Југословенске круне Петог реда.

Андреј Kатеринић пројектовао је зграду Основне школе „Kраљ Александар И“ у Дечанској улици у Београду (1930, данас зграда Музичке школе „Станковић“) и зграду Средње техничке школе у улици Војислава Илића, док је његова супруга Јованка Бончић – Kатеринић оставила Србији неколико архитектонских дела.

Српској престоници је оставила зграде Учитељског (зграду Женске учитељске школе краљице Марије) и Ветеринарског факултета. Њена дела су и чувени Бански двор у Бањалуци, као и део бањског купатила у Бањи Kовиљачи. Радила је и на реконструкцији дела дома „Анкера“ у Балканској улици у Београду, учествовала је у извођењу зграде Правног факултета арх. Петра Бајаловића, пројектовала болницу у Деспотовцу и гимназију у Смедереву, као и неколико зграда основних школа у Србији.

Током 1941. године није радила, да би јој 1942. године били додељени мање значајни задаци у Министарству грађевина. У пролеће 1944. године отишла је на дужност у Петровац на Млави, где је изводила мање радове и дочекала крај другог светског рата, после кога се вратила у Министарство грађевина где је 1945. године пензионисана.
 
Јованка Бончић остала је у српској престоници све до своје смрти. Настрадала је је у свом стану у Београду 27. децембра 1966. у пожару који је сама изазвала заспавши са неугашеном цигаретом.
 
Autor sjovicicslavuj | 2 Avgust, 2017 | read_nums (250)
 
Великим чудесима Илија доказа силу и власт Божју: он затвори небо, те не би кише три године и шест месеци; спусти огањ с неба и запали жртву Богу своме, док жречеви Ваалови то не могоше учинити; сведе кишу с неба молитвом својом; чудесно умножи брашно и уље у кући удовице у Сарепти, и васкрсе јој умрлог сина; прорече Ахаву, да ће му пси крв лизати, и Језавељи, да ће је пси изјести, што се и догоди; и друга многа чудеса учини и догађаје прорече. На Хориву разговараше с Богом и чу глас Божји у тихом светлом поветарцу.

У то време царство јевреј
ско беше раздељено на два неједнака дела: царство Јудино обухватајући само два племена, Јудино и Венијаминово, са престоницом у Јерусалиму, и царство Израиљево обухватајући осталих 10 племена са престоницом у Самарији. Првим царством владаху потомци Соломонови, а другим потомци Јеровоама, слуге Соломонова.

Највећи сукоб имаше пророк Илија са Израиљским царем Ахавом и његовом опаком женом Језавељом. Јер ови се клањаху идолима и одвраћаху народ да служи Богу јединоме и живоме. При том још
Језавеља. као Сиријанка, наговори мужа те подиже храм Сиријскоме Богу Ваалу, и одреди многе свештенике на службу томе лажном богу.

Великим чудесима Илија доказа силу и власт Божју: он затвори небо, те не би кише три године и шест месеци; спусти огањ с неба и запали жртву Богу своме, док жречеви Ваалови то не могоше учинити; сведе кишу с неба молитвом својом; чудесно умножи брашно и уље у кући удовице у Сарепти, и васкрсе јој умрлог сина; прорече Ахаву, да ће му пси крв лизати, и Језавељи, да ће је пси изјести, што се и догоди; и друга многа чудеса учини и догађаје прорече. На Хориву разговараше с Богом и чу глас Божји у тихом светлом поветарцу.

Пред смрт узе Јелисеја и одреди га за наследника у пророчком звању; својим огртачем пресече воду у Јордану: и најзад би узет на небо у огњеним колима са огњеним коњима. На Тавору јавио се заједно с Мојсејем Господу нашем Исусу Христу.

Пред крај света опет ће се Илија јавити, да сузбије силу Антихристову (Откр. 11).

 
«Prethodni   1 2 3
    My picture!

Kategorije

Arhiva