Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 6 Februar, 2017 | read_nums (268)
 
ДА СЕ НИКАД НЕ ЗАБОРАВИ!

75. година од усташког покоља у овом бањалучком насељу,
као и оближњим мјестима Мотике, Шарговац и руднику Раковац
у коме је убијено 2.300 Срба.


Уписана имена на спомен плочи,
звјерски ликвидираних Срба



Усташе су 7. фебруара 1942. године извршиле покољ српског становништва у бањалучким селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац. Према до сада прикупљеним званичним подацима, убијено је најмање 2.300 људи, међу којима 551 дијете.

У овом злочину усташке снаге су, под командом надпоручника Јосипа Мишлова и фра Вјекослава Филиповића, из такозваног "Тјелесног здруга Анте Павелића", уз помоћ бањалучких усташа убијале Србе без иједног испаљеног метка - сјекирама, ножевима и крамповима.

У документима, чак и оним из усташких извора тадашње Независне Државе Хрватске, наведено је да је злочин у овим бањалучким насељима био највећи покољ почињен за само један дан.

 

Крајем априла 1945. године, заједно са другим усташким кољачима  из Јасеновца побјегао је према Загребу а касније према Аустрији. Тамо се почетком маја мјесеца предао Британциима мислећи како ће га ови заштити, али они су га одмах изручили југословенским властима, који га хапсе и спроводе у Загреб. 


Послије је усташки злочинац Мирослав Филиповић изведен пред војни суд. Зато што је као један од водећих команданата усташке терористичке војске судјеловао у околини Бање Луке, посебно села Дракулићи, те Херцеговини у етничким чишћењима, у којима је масовно убијао невино српско становништво, палио њихову имовину, мучио, пљачкао, одводио у логоре, те као командант усташког логора у Јасеновцу и логора у Старој Градишки извршио масовне злочине, лично или као наредбодавац,

Војни суд ЈНА Команде града Загреба га је 29. јуна 1945. године прогласио кривим и осудио на смртну казну вјешањем, трајан губитак грађанске части и конфискацију имовине.
 
Autor sjovicicslavuj | 6 Februar, 2017 | read_nums (125)

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан 7. 2. умро је 

Вук Стефановић Караџић
 




Писати ћирилицом увијек и свагда 
значи бити дио очувања својих 
прадједовских корјена.

Очувањем писма, његујемо душу 
самог српског народа и нашег опстанка! 

 
Autor sjovicicslavuj | 6 Februar, 2017 | read_nums (120)
 
Ксенија Атанасијевић

је рођена 5. фебруара 1894. године 
у Београду.
 
 

 
Уз прекиде због ратних догађања, бриљантно, са свим десеткама дипломирала је филозофију на Београдском универзитету јуна 1920. године, и тако постала прва жена дипломирани филозоф у Краљевини СХС. Са само 28 година, Ксенија Атанасијевић је 1922. године на фасцинантан начин одбранила докторску тезу “Бруново учење о најмањем“ пред препуном салом знатижељних студената и петочланом комисијом, у којој је био и наш научни геније Милутин Миланковић. Тако су Београд и Србија пре 95 година добили прву жену доктора филозофије.

Прво је предавала у нишкој гимназији, да би 1923. године постала прва жена доцент, универзитетски наставник у Краљевини СХС. Ксенија Атанасијевић је провела 12 година као предавач класичне, средњевековне и модерне филозофије и етике на Филозофском факултету у Београду. Била је више него омиљена међу студентима и колегама. Млада, оригинална, пуна знања и добрих намера према студентима, постала је узор младим девојкама тог времена.

Држала је бројна предавања и семинаре и ван наставе, о Сократу, Шопенхауеру, Сенеки… Између наставе и предавања и у земљи и у иностртанству, интензивно се бавила научним радом.
Објавила је више од 400 научних радова и студија из области филозофије, филологије, етике и естетике. Њени радови превођени су на све важније светске језике, а сама Ксенија је, као велики полиглота, преводила посебно са немачког и грчког језика. Превела је бројна дела Аристотела, Платона, Спинозе, Адлера, Сократа…
За време Другог светског рата била је хапшена и мучена од Гестапоа, јер је јавно писала против расне и националне мржње. Одбила је да потпише злогласни “Апел београдских интелектуалаца“ који је Гестапо саставио и присиљавао београдске интелектуалце да га потпишу. 
После рата хапсиле су је и комунистичке власти, а по изласку из затвора све њене књиге биле су забрањене. Амерички универзитети су је звали да на њима предаје, што је она одбила. Храбра и достојанствена, наставила је да ради анонимно и припрема трећи том свог животног дела Филозофски фрагменти“. 

Умрла је 28. септембра 1981. године у Београду.
 
Autor sjovicicslavuj | 5 Februar, 2017 | read_nums (132)

За сјећање и памћење...
На данашњи дан 6. 2. умро је 

ВАСА ПЕЛАГИЋ




Autor sjovicicslavuj | 5 Februar, 2017 | read_nums (124)
 
Српска атлетичарка
 
Амела Терзић
 
 
поставила је нови државни рекорд 
у дворани на 800 метара.
 
 
АМЕЛА је побиједила на домаћем шампионату 
са временом 2:03,27 
и оборила досадашњи рекорд из 2011. године 
који је држала Марина Мунћан (2:05,75).



Autor sjovicicslavuj | 5 Februar, 2017 | read_nums (121)
 
Српска атлетичарка
Тамара Салашки
је поставила државни рекорд 
у трци на 400 метара, на првенству Србије у Београду.


Салашки је трку истрчала за 53 секунде и поставила рекорд Србије, 
који је од 1997. године држала Марина Филиповић, 53,52 секунде.

-----------------------------------
 
Autor sjovicicslavuj | 4 Februar, 2017 | read_nums (118)

СРБИЈА
 - Русија 4:0

 
 
СРБИЈА
 
 
 
је у четвртфиналу
 
Дејвис купа
-----------
 
 
3.2.2017. Директно: ПАЛЕ/Ниш
У ДРАМАТИЧНОМ МЕЧУ 
ВИКТОР ТРОИЦКИ ПОБИЈЕДИО
И ДОНИО ПРВИ ПОЕН СРБИЈИ!

ВИКТОР ТРОИЦКИ - Карен Качанов 
3:2 (6:4, 6:7/3:7/, 6:3, 1:6, 7:6/8:6/)
------------------------
3.2.32017. Директно: ПАЛЕ/Београд
Важна је побједа, ма како се оствари!

НОВАК ЂОКОВИЋ 
- Данил Медведев

Србија против Русије води са 2:0
послије првог дана 1. кола 
Свјетске групе Дејвис купа,
Рус је послије грчева предао меч Ђоковићу .

Новак је нанизао пет гемова за 2:1 у сетовима, 
док се Медведев вукао по терену.
И предао се тек пошто је Новак повео 1:0 
у четвртом сету. 
----------------------
4.2.2017.
Дубл 
Н. ЗИМОЊИЋ/В. ТРОИЦКИ 
Кузњецов/Кравчук
3:1 (6:3, 7:6/7:3/, 6:7/5:7/, 6:4 )
---------------------------------------
5.2.2017.
Душан Лајовић - Константин Кравчук
2:1 (6:3, 4:6, 6:3)

Пети меч се неће ни играти,
јер је СРБИЈА већ јуче забиљежила побједу!



 
Autor sjovicicslavuj | 4 Februar, 2017 | read_nums (104)



Милица Мандић заблистала у Лас Вегасу и освојила прву медаљу ове године и то ону најсјајнију.

Репрезентативка Србије у теквондоу Милица Мандић освојила је златну медаљу на Г2 турниру УС Опен у Лас Вегасу у категорији до 73 килограма

Милици је ово први турнир послије Олимпијских игара у Рију на коме је освојила изузетно значајних 20 поена за свјетску, али и олимпијску листу.

Олимпијска шампионка из Лондона на старту је била боља од Американке Лусо 24:2.

 У другом колу савладала Чен из Кинеског Тајпеха 13:2.

 У полуфиналу још једну Американку 10:7.

 У финалу била је убједљива против Порториканке Викс 15:4.
 
 

Осим Мандићеве, у Лас Вегасу златну медаљу освојила је Серђа Стевић (-55кг) у јуниорској конкуренцији, док је олимпијска вицешампионка Тијана Богдановић (-53кг) освојила сребро. 
 
 
Autor sjovicicslavuj | 3 Februar, 2017 | read_nums (189)

За сјећање и памћење

На данашњи дан 4. 2.
 рођен је

славни српски књижевник

 
БОРИСЛАВ ПЕКИЋ
 



Да се зна и да се не заборави ...
 
Био је члан илегалне студентско-гимназијске организације која се звала Савез демократске омладине Југославије (СДОЈ). 

Ухапшен је 7. новембра 1948, маја 1949. осуђен по Закону о кривичним дјелима против народа и државе, на првостепеном Окружном суду на 10 година, а потом је на Врховном суду (Народне Републике Србије 26. јуна 1949. године) казна повећана на 15 година затвора са присилним радом и извјесним бројем година губитка грађанских права након издржане казне. 

Помилован је послије пет година робије 29. новембра 1953. године. 
Издржавао је казну у КПД Сремска Митровица и КПД Ниш.


НАЈПОЗНАТИЈА ДЈЕЛА славног књижевника Борислава Пекића:

Писма из туђине
Градитељи
Ходочашће Арсенија Његована
У Едену, на Истоку - Изабране драме 
II
Корешподенција - Изабране драме I
Сентиментална повест Британског царства
Године које су појели скакавци III

Године које су појели скакавци II
Године које су појели скакавци I
Успење и суноврат Икара Губелкијана 

/ Одбрана и последњи дани/
Златно руно - VII том
Златно руно - VI том
Златно руно - V том
Златно руно - IV том
-----------------------------
Пекић:
 „Историја има вредности само за народе којима тек предстоји.
За оне што су је имали, више је од штете него од користи.
Претвара се у илузију која се скупо плаћа.“
----------------------------
Златно руно - III том
Златно руно - II том 
Златно руно - I том
Како упокојити вампира 
Време чуда
Нови Јерусалим
Атлантида 
Беснило
-----------------------------------
Пекић:
 “Вирус у облику метка погађа у срце цивилизације ... 

Нико није безбедан.
Визија краја света која одговара ономе што смо од света направили”.
----------------------------------
Autor sjovicicslavuj | 3 Februar, 2017 | read_nums (128)
 
 
СЕРЂА СТЕВИЋ
 

 
Млада српска репрезентативка у теквондоу, рођена 18. јула 2002. године, чланица трофејног клуба Галеб Серђа Стевић, бриљирала је на Г2 турниру, УС опену и у категорији до 55 килограма освојила златну медаљу.

Дјевојчица, за коју стручњаци тврде да ће играти веома важну улогу у овом борилачком спорту, који су код нас прославиле Милица Мандић и Тијана Богдановић, освојила је златну медаљу послије пет борби на свом првом турниру у јуниорској конкуренцији.
 
 
 
Autor sjovicicslavuj | 3 Februar, 2017 | read_nums (120)

Олимпијска вицешампионка у теквондоу

Тијана Богдановић

освојила је сребрну медаљу 
на УС Опену у Лас Вегасу, првом такмичењу 
на којем је наступала послије Игара у Рију!

 

Тијана Богдановић је на старту савладала Бразилку Лиму 
са 11:5, затим је била боља од Рускиње Кудрајшове 9:3, да би у четвртфиналу савладала Канађанку Браун 8:5. 

У полуфиналној борби била је боља од Кинескиње Ли 8:7, 
а у финалу је поражена од Тајланђанке Вонгпате
бронзане из Рија, са 24:7.
 
Autor sjovicicslavuj | 1 Februar, 2017 | read_nums (185)
 
Једна и јединствена - ИВАНА ЖИГОН!
 


******************************
ЛИНК:
Ја кћи Божја Србија
изјављујем драговољно
кроз ланце и жицу
пред сведоцима
Силом, Муком и Неправдом
да крива сам и да признајем кривицу!

Крива сам што сам неко
а не нико и нетко
Крива сам што у доба
општег Србобрста
идем у православну цркву
додуше, поретко
и што се крстим овако
с три прста!

Крива сам што јесам
а треба да нисам
Крива сам одавно
што стојим усправно
и гледам у небо уместо у траву
Крива сам што се дрзнух
против кривде
крива сам
што опет славим своју крсну славу!

Крива сам што пишем и читам
ћирилицом

Крива сам што певам
смејем се и псујем
(а понекад и лајем)

Крива сам, и признајем
да не знам што знам, и да знам што,
не знам

Крива сам и да завршим
с највећом кривицом
(пре него што се заценим од смеха)
Крива сам, тврдоглавка
што сам Православка
и Светосавка и што не верујем
у свети злочин и опроштај греха!
Крива сам и грешна, дакле што
постојим

и кад већ постојим и још дрско стојим
што бар не признам да не постојим!

Ако то признам
да сачувам главу
изгубићу часни крст и крсну славу
Ако не признам
црно ми се пише
цео свет ће на моју Земљу да кидише
Руље бивших људи
лопова и гоља
чопори робота и других монструма
кидисање на моје воћњаке и поља
и на моје беле куће поред друма
око којих, као најлепше одиве
цветају трешње, јабуке и шљиве, (...)

Моја ружна слика
озарена лика
коју умножавате у вечери и јутра
то је слика ваше свести и подсвести
То нисам ја, споља
то сте ви - изнутра!
Много смо важне
Земљо моја мила
Ја и моје сестре
Истина и Правда
чим се на нас дигла оволика сила
чим су на нас зинуле кривда
и неправда.

Шта ће овде џихадије
крсташи
амери
који ми черече синове и кћери
Мора да су чуле белосветске банде
да имамо златна Срца
па их ваде
да их пресаде у сопствене груди
не би ли и они били људи (...)

Ја се не плашим смрти црне дуге
већ ропског живота и болести дуге
Смрт је честа појава међ нама Србима
као што су пролеће
лето
јесен
зима
И није страшнија
поготову дању
од суше
поплаве
земљотреса
мраза
кад је човек сретне на своме имању
окађене душе и светла образа,

Злонамерници
сити и манити
све ми забранисте у рођеној кући
ал не може ми нико забранити
да певам и да се смејем, умирући
А то се вама више не догађа
ни кад свадбујете
ни кад, вам се рађа!

Поштедите ме коца и конопца
и разапните ме на врху планина
као ваши праоци што су мог праоца
Исуса Христа Назарећанина.

Ја ћу да гледам
а ви зажмурите
Иначе ће вам се очи распрснути
од сјаја мог лица
Само пожурите
Што пре ме разапнете
пре ћу васкрснути!

--------------------------------

Spiteful Verses (Dobrica Erić)

I
divine daughter
Serbia
hereby freely state
with shackles and through the wire
before my witnesses
Force, Suffering and Injustice
that I am guilty and that I confess!

I am guilty of being someone
instead of no one or niemand
I am guilty of going
to the Orthodox church
in times of general Serb-hunt
and guilty of crossing myself
not too often though
thus, with three fingers!

I am guilty of existing
instead of being unreal.
I have a long standing guilt
of standing upright
and looking up to the sky
instead of down at the grass
I am guilty of daring
and challenging injustice
I am guilty of celebrating again
my family patron saint!

I am to blame for reading and writing
in Cyrillic

I am guilty of singing,
laughing and cursing
(and sometimes barking)

I am guilty, and I confess
that I do not know why I do,
and that I know why I don`t know

I am guilty and to name
my greatest guilt
(before I die laughing)
I`m guilty - pig-headed as I am
of being Orthodox
devoted to St. Sava
and of not believing in
the Holy crime and the absolution!

My sin and my guilt is that I exist
and with all that I stand spitefully
refusing to confess I am not real!

Should I confess
to save my life
I will loose the sacred cross
and the patron saint.
Should I refuse
dire future awaits
the entire world will raid my land
Swarms of former men
Thieves and paupers
Packs of robots and other monsters yet
will pounce on my orchards and fields
and my little white houses along the roads
adorned by green goddesses
cherry, apple and plum trees (...)

----------------------------------------------------

With monstrous features
That you multiply morning and evening
it`s the image
of your conscience and subconscience
That`s not me on the outside
That`s you - on the inside!
We are very important,
I and my sisters
Truth and Justice
for such mighty forces have rallied against us
and Wrong and Injustice are sneering at us.

Why are Jihad warriors
Crusaders or
Yanks
to quarter my sons and daughters
I suppose that foreign hordes have heard
that we have hearts of gold
and they are ripping them out
to replace their own
hoping to become human. (...)

I fear not death - the black conclusion
but slavery and endless sickness
Death is a common thing among us Serbs
Just like Spring
Summer
Fall
Winter
and it is not so fearsome
especially in daylight
no more than the drought
flood
earthquake
frost
if one meets with it on his farm
his soul cleansed with incense
his honor untarnished.

Fiends
well-fed and deranged,
you`ve banned all in my own home,
but no one can stop me
from singing and laughing as I am dying!
For you no longer laugh or sing
neither on weddings
nor when a child is born!

Spare me the rope and the spear
and crucify me on a mountain top
as your forefathers did my forefather
Jesus Christ of Nazareth.

I will look on
and you close your eyes
for they might shatter
in the brightness of my face
hurry now,
crucify me this day
and I shall be resurreccted sooner!
 
Autor sjovicicslavuj | 1 Februar, 2017 | read_nums (100)

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан 2. 2. рођена је 
славна српска пјесникиња 
 
МИРА АЛЕЧКОВИЋ
 

Овакву животну биографију мало људи је имало.
Између осталог, говорила је 10 (!) свјетских језика.
 
Невјероватна је чињеница да је Мира била 
прво женско дијете, које је након 482. године 
рођена у породици Алечковић.


 

Autor sjovicicslavuj | 1 Februar, 2017 | read_nums (93)
 
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан 2.2. умро је
велики српски пјесник 

АЛЕКСА ШАНТИЋ
 
 
 
 

 

Био је јако везан за Мостар, ријетко кад га је напуштао, ту су били у Јован Дучић и Светозар Ћоровић који су тамо покренули часопис „Зора”.

Дучић је писао о њему у књизи „Моји сапутници”.
Сви су били окупљени око српског друштва „Гусле”.
Од 1891. до 1901. је објавио 3 књиге пјесама (плодан пјесник).
Прво је био под утицајем Јована Јовановића Змаја и Бранка Радичевића, али и Војислава Илића – романтичари.

Он шаље Поповићу пјесме да их објави у Српском гласнику, а онда је Богдан Поповић објавио критику која је Шантићу тешко пала. Критиковао је његов стил писања, окарактерисао га је као епигона романтичара, упутио га је да се окрене модерни. Рекао је да му нису јасне мисли, али да посједује таленат. Сматрао је да нова осјећајност мора да пронађе нова изражајна средства.

Шантић се окренуо њемачкој модерни, није био заинтересован за француску модерну.

Послије 1912и 1913. године је психички оболио и дошао је у Београд на лијечење.

Писао је: љубавну поезију, елегије, родољубиву, социјалну, дескриптивну и рефлексивну поезију.

Оставио је иза себе 6 књига пјесама, али нису све умјетнички подједнако успјеле – најбоље су послије критике Поповића (у првој деценији).
 
 

Autor sjovicicslavuj | 1 Februar, 2017 | read_nums (150)


ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј


Ништа ме не питај. 
А и да ме питаш,
не бих ти знао одговорити. 


Уосталом, нисам ни задужен, а ни овлашћен да дајем било какве одговоре, а поготово ако их не знам. А не знам много тога.

Знају други и од њих се учим, али и то је губљење времена, јер од неких никад ништа не могу паметно да научим. Не носим са собом кантар па да мјерим шта је паметно, а шта није. Јер, ако је нешто паметно мене нико о томе неће никад ништа ни питати.

Да ли је или није неко управу о томе ја не одлучујем. Нико ме за то није овластио. Ово овластио асоцира на власт, али прво треба од њих почети и упитати ко је њих за много тога и нечега - овластио? Логичан је закључак да су сами себи приграбили та овлашћења и са њима управљају над цијелим народом и шта сад ту имам ја да исправљам, поправљам, додајем или да одузимам. А одузели су ми много тога.

Нисам за било каква сврставања, а ни за калупе, па да припадам серијској групи програмираних људи која се радује сваким наредним изборима, а ни сами не знају зашто.

Водим многе унутрашње битке без стратегије о напредовању. Јер, у већини случајева назадовање само од себе дође . Стално  себе провјеравам. Нема непријатеља у мени. Много пута сам себе сам побиједио.

Битке сам многе добио, а о ратовима не размишљам, јер о њима одлучују они најјачи и много мање паметни него што о њима мисле бирачи који су их и довели на власт. 

То што је почео такозвани мачији мјесец не значи да пред сваким треба подвијати реп и сам се нудити и чекати да те узјаши неки нови Курта, јер Мурта је већ на путу и он бира неку нову жртву.

Али такав је тренд. Мало је опција за размишљање, а још их је мање за било какво опредјељење. А чим си за нешто или против нечега опредијељен одмах упадаш у очи оних других који су се већ давно опредијелили, али то прикривено чувају само за себе.

И овдје се заустављам, јер никад није добро говорити против власти, ма ни сад не говорим ништа против. То нека раде они који су је и изабрали.
 
«Prethodni   1 2 3
    My picture!

Kategorije

Arhiva