Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 14 Februar, 2017 | read_nums (102)
 
 
Српска православна црква и верници славе Сретење Господње, успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу.
Сретење Господње, успомену на дан када је Богородица први пут увела у храм новорођеног Христа да га посвети Богу, данас славе Српска православна црква и верници.

Први сусрет Бога и човека под сводовима јерусалимског храма и сретење новорођеног Месије кога је у наручје примио праведни старац, познат као свети Симеон Богоносац, слави се увек четрдесетог дана по Божићу.
Сретење је празник од суштинске важности за хришћанство и његово значење указује на на први сусрет Спаситеља са људима.

Према канону СПЦ, сврстан је у ред Господњих, али и Богородичних празника, јер се на тај дан истовремено велича чистота Богородице коју је, како каже предање, првосвештеник Захарија, отац Јована Крститеља, увео у јерусалимски храм на место одређено за девојке.

Сретење Господње је један од најсвечанијих догађа и на литургији, у једној од најлепших православних молитви, изговарају се речи праведног Богоносца које изговара са Богомладенцем у наручју - "Отпусти сад раба твојега Господе, јер видеше очи моје спасење твоје".

Овај догађај из живота цркве описан је у четворојеванђељима где се међу сведоцима помиње и Ана, кћи Фануилова, која је присуствовала Сретењу Господњем, и потом објавила становницима Јерусалима да је "коначно стигао онај који је одавно најављиван и очекиван".

Предање даље каже да су фарисеји обавестили цара Ирода о догађају у јерусламском храму. Уверен да је то нови цар кога су најавили пророци са Истока, Ирод је наредио да убију Исуса.
Међутим, према упутству Анђела Божјег, божанска породица је већ била на путу за Мисир.

Сретење се слави од времена цара Јустинијана, када је епидемија куге односила и до 5.000 живота дневно, а земљотрес у Антиохији оставио за собом велику пустош.

Слава Сретења веома је честа у српском народу, који за овај празник везује своју традицију и обичаје.

Дан Сретења 1804. године пресудан је за историју српског народа, јер је тог дана Крађорђе Петровић подигао у Орашцу Први српски устанак.
На Сретење 1835. године у Крагујевцу је проглашен и први устав кнежевине Србије, познат као Сретењски устав, а Србија на овај дан слави Дан државности.

У нашем народу постоји и веровање да се на Сретење срећу зима и лето.
Ако на Сретење осване сунчан дан, а медведи уплашени од сопствене сенке врате се у зимски сан, верује се да ће зима потрајати још шест недеља.
 
Autor sjovicicslavuj | 13 Februar, 2017 | read_nums (138)
 
ИСТИНА и контраверзе о непостојећем Дану љубави!

пише: Славко Јовичић Славуј

Срби, а посебно је то карактеристично у Србији се сваке године на дан 14. фебруара дијеле на "трифуновце" и "валентиновце". Један дан и један светац мало су да у свијету пуном мржње побиједи љубав.

Талас "валентиноваца" запљуснуо је српски народ деведесетих година прошлог вијека. А, посљедњих година Срби се баш око 14. фебруара подијеле на "трифуновце" и "валентиновце" - оне који прате западњачки тренд празновања и друге који инсистирају да је то прастари дан Светог Трифуна, заштитника вина и виноградара. 

Ова два свеца, осим што се помињу истог дана, и то по два различита календара, немају везе један са другим.

- Свети Трифун заштитник је виноградара и вина и крсна слава многих Срба. Треба знати да у православном календару нема свеца који штити љубав. Љубав је Бог!

Светог Валентина славе католици и свакога ко то слави треба оставити на миру и његово право треба поштовати. И, код католика није из саме цркве проистекло слављење љубави на тај дан. То се више раширило у народу.
Легенда каже да је свети Валентин венчавао војнике кришом, иако је то римски цар Клаудије Други строго забранио, пошто је то, наводно, смањивало њихову ратничку моћ. Зато му је на овај дан 269. године одрубио главу.

Иако има православних вјерника који прослављају дан љубави, Српска православна црква не гледа на то са осудом или критиком. Један дан и један светац мало су да у свијету пуном мржње заштити љубав. 

Свети Трифун је опет светачки ореол добио 250. године, када је убијен, јер није хтио да се одрекне Христа. У житију овог мученика, који се родио у Кампсади у Малој Азији, пише да је имао исцјелитељски дар и да је истјерао зао дух из ћерке римског цара Гордија. Све царске дарове раздијелио је сиротињи и наставио да у свом селу чува гуске. 



ОБРИСАН ВАЛЕНТИН!


ДОК су Срби за Светог Валентина махом чули 
тек посљедњих деценија, Католичка црква 
га је још прије пола вијека 
избрисала са листе светаца чији дан се светкује.

Разлог је био практичан - да се смањи број дана који се празнују. 
А, Валентин је и даље остао светац у њиховом календару.


Autor sjovicicslavuj | 13 Februar, 2017 | read_nums (127)
 
 
Свети Трифун живео је у трећем веку, а рођен је у Кампсади, у Фригији. Родитељи су му били побожни и своју побожност су и на свог сина пренели.
У свом животу бавио се домаћом економијом и чувањем гусака, али пошто је био одан Христовој вери, Бог га је обдарио даром чудотворства, те је многе болеснике од разних болести молитвама лечио.

Прича се да је, између осталих, исцелио и Горду, кћер римског цара Гордијана, која је патила од неке душевне болести од које је ниједан лекар није могао излечити. За то га је цар богато наградио, али он је све дарове раздао сиромасима. За време римског цара Деција, Трифун је претрпео страшно мучење и на крају умро.

Српска православна црква, верујући у чудну моћ молитвеног заступништва светог мученика Трифуна, установила је нарочити молитвени чин, који се врши са њивама или баштама, ако се догоди штета од инсеката, мишева и других животиња. Кад се врши овај чин узима се зејтин из кандила светог Трифуна и богојављенска водица, па свештеник унакрст шкропи њиву, башту или виноград, и поред осталог чита и "заклинаније свјатаго мученика Трифуна". На тај начин свети Трифун се сматра заштитником пољских усева.

Наши виноградари због тога славе светог Трифуна као патрона, па тога дана иду у винограде, орезују по коју лозу и вином заливају по који чокот, да би тиме повратили винограду малаксалу снагу, после дугог зимског мртвила, па да почне бујати у пролеће које се већ почиње примицати. Због тога светог Трифуна у Источној Србији зову Орезач и Заризој.

Ако на Трифундан пада снег или киша, биће кишна и родна година, ако је ведро, година ће бити сушна и неродна. Народ још каже: "Триша забо угарак у земљу, па зато снег и лед почињу да се топе"
 
Autor sjovicicslavuj | 13 Februar, 2017 | read_nums (111)
Руђер Јосип Бошковић

Умро у Милану 13. фебруара 1787. године



Руђер Јосип Бошковић је рођен у Дубровнику 18. маја 1711. године. Умро је у Милану 13. фебруара 1787. 

Био је српски физичар, астроном, математичар и дипломата из Дубровника, један од најзначајнијих научника свога времена. 

     Увршћен међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена. 

Био је професор универзитета, оснивач Миланске опсерваторије и директор Оптичког института Француске морнарице.

Био је универзалан стваралац: филозоф, математичар, астроном, физичар, инжењер, педагог, геолог, архитекта, археолог, конструктор, оптичар, дипломата, путописац, професор, исусовац, најбољи песник на латинском језику осамнаестог века и преводилац-полиглота.

Рођен је као седмо дете трговца Николе Бошковића, Србина из Орахова код Требиња у Херцеговини и мајке Павле, италијанског порекла, из породице Бара Бетере, познатог дубровачког песника. 

Цео радни век провео је у туђини, где је стекао и светску славу, а само једном свратио у свој завичајни Дубровник,1747. године.

Своје отаџбинско порекло никада није крио – остао је Словинац, како су се тада називали Јужни Словени.
 
Умро је и сахрањен 13. фебруара 1787.  године, а срце му је пренето у завичај.
 

Autor sjovicicslavuj | 12 Februar, 2017 | read_nums (131)

За сјећање и памћење ...
На данашњи дан 13.2.1961. године,
у Београду је умро 
најпознатији српски сликар 20. вијека

ПЕТАР ЛУБАРДА



--------------------------------------------------------

СВЕ ЈЕ ЗНАО И ТО ДАВНО ПРИЈЕ, 
ЗНАО ЈЕ И КО ЈЕ И ШТА ЈЕ И КОМЕ ПРИПАДА


 Петар Лубарда о себи
-------------------------------------
Писмо поводом изложбе у Паризу
Београд, 18. март 1971.

Драги Коларићу,


Желео бих да ти се обратим са једном молбом; унапред се извињавам за узнемирење.

Како си ти члан Одбора за приређивање "Југословенске изложбе кроз векове" у Паризу (од 2. марта до 17. марта 1971. године), молио бих те да на првој идућој седници Одбора прочиташ ово моје писмо.

Као што сам и писмено обавештен од Одбора, учествујем на поменутој изложби са сликом "Сумрак Ловћена", датирана 1970. године, а у саставу који шаље СР Србија (што је и била моја изричита жеља). Међутим како не знам ко шаље податке о аутору који ће изаћи у каталогу (а знајући да се у том обимном послу може подкрасти грешка), решио сам да пошаљем следеће и једине тачне биографске податке о мени. То су: Петар Лубарда, рођен 1907. године, Љуботињ; Србин; живи у Београду, Иличићева бр. 1.

Молим да се ови подаци најхитније (телеграфски) доставе другу који уређује каталог да би могао направити евентуалне исправке.

Што се тиче аранжирања саме изложбе, ја ћу бити слободан да замолим следеће: уколико се изложба аранжира по републикама, односно по националном кључу, да као што је разумљиво - будем у саставу другова-колега СР Србије.

Све сам ово саопштио у телефонском разговору са другом Матвејевићем, као и са проф. др Стеље, такође и са тобом, али желим да то потврдим и писмено, да не би било забуне и нових компликација.

Још једном захваљујем теби као и друговима из Одбора на труду и желим много успеха.
Срдачно те поздрављам,
Петар Лубарда,
Иличићева бр. 1
БЕОГРАД
 ---------------------

Текст према завештању Петра Лубарде од 14. априла 1972. године  које је предато САНУ

 
Петар Лубарда
 
Рођен је 27. јула 1907. у Љуботињу у Црној Гори,
по националности Србин,
отац Ђуро И. Лубарда, мајка Марија М. Вујовић.
 
______________________________
 Основну школу похађао у Љуботињу, Цетињу и Херцег Новом, а гимназију у Херцег Новом, Сплиту, Сињу и Никшићу.
Уметничку школу у Београду уписао је 1925. (проф. Б. Вукановић, Љ. Ивановић, И. Шобајић).

Годину дана касније одлази у Париз, где први пут излаже на Салону независних 1927. године. У Паризу остаје до 1932, а непосредно пред Други светски рат поново борави у њему годину дана и путује по Шпанији и Немачкој.

Рат проводи у заробљеништву, а од 1946. до 1950. је на Цетињу где заједно са Милом Милуновићем оснива прву Уметничку школу у Црној Гори. За дописног члана САНУ изабран је 1959, а за редовног 1961.

Добитник је многих значајних награда и признања од којих су најзначајније "Grand prix" на Светској изложби у Паризу 1937, прва награда на Интернационалној изложби у Хагу 1939, прва савезна награда ФНРЈ 1948, прва републичка награда Црне Горе 1948. и 1949, интернационална откупна награда на II Бијеналу у Сао Паолу 1953, награда на II Бијеналу у Токију 1955, Октобарска награда града Београда 1955, Национална награда у Гугенхајму 1956, Седмојулска награда СР Србије 1964, награда АВНОЈ-а 1966. и Хердерова награда 1973. у Бечу.

Поред учешћа на многобројним групним изложбама у земљи и иностранству самостално је излагао у Риму (1929, 1962), Београду (1933, 1934, 1951, 1961, 1962, 1964, 1967, 1968, 1969, 1971), Паризу (1952, 1954), Лондону (1955), Титограду (1958, 1968), Љубљани (1959/60), Њу Делхију (1963), Бомбају (1963), Нишу (1963), Скопљу (1963, 1967), Цетињу (1968), Крагујевцу (1968, 1969), Сомбору (1970), Врбасу (1970).
************************

Autor sjovicicslavuj | 12 Februar, 2017 | read_nums (142)


Први трофеј на АТП турниру за српски дубл
 
 
НЕНАДА ЗИМОЊИЋА
 
 
и ВИКТОРА ТРОИЦКОГ
 
 
Српски дубл је освојио титулу у главном граду Бугарске 
након што је са 2:0 (6:4, 6:4) побиједио 
Русе Михаила Елгина и Андреја Кузњецова


Autor sjovicicslavuj | 12 Februar, 2017 | read_nums (142)

 
 
Наша Милица Николић наставила је блистави низ успјеха. 
На првом Гран слему у години, двострука европска шампионка (У23) освојила је бронзану медаљу.

У одлучујућем мечу за медаљу, српска шампионка побиједила је одличну Хулију Фигероа (Шпанија) првакињу Гран слема у Бакуу, Гран слема у Тјумену и бронзану са Мастерса. 
Николићева је у одлучујућем дуелу на вазари побиједила џудисткињу са Пиринеја.
 
За одличан почетак, Николићева је побиједила Лауру Мартинез коју је бацила прво на вазари, а затим и на ипон. 

Јапанка Ами Кондо чекала је Звездину узданицу у дуелу који је одлучивао о побједници групе Д. Јапанка, шампионка ГС у Токију, успјела је да нађе слабу тачку Николићевој и да је баци на вазари. 
Милица Николић је затим у првој борби репасажа, савладала домаћу такмичарку, Мелани Клемен. У другој борби репасажа, Милица Николић је још једном показала да је најбоља када је најпотребније. 

Бронзано одличје освојила је у дуелу са Хулијом Фигероа (Шпанија).
 
 
 
 
Autor sjovicicslavuj | 11 Februar, 2017 | read_nums (119)

За сјећање и памћење ...
На данашњи дан, 12. 2. 1961. године,
у центру Загреба пронађен је објешен
славни српски пјесник и књижевник


БРАНКО МИЉКОВИЋ



- Године 1953. одлази у Београд на студије.

- Дипломирао је филозофију на Филозофском факултету у Београду 1957. године.

- Прве песме у Београду му објављује Оскар Давичо у часопису „Дело“.

- Прву збирку песама „Узалуд је будим“ објављује 1956. и с њом постиже велики успех; најзначајнија је збирка „Ватра и ништа“, након које излазе и збирке „Порекло наде“ (1960) и „Крв која светли“ (1961). Збирка „Смрћу против смрти“ објављена је 1959.

- Београд напушта у јесен 1960. године и одлази за уредника културе у Радио Загребу.

- У ноћи између 12. и 13. фебруара 1961. његово обешено тело пронађено је у парку у Загребу. 

                    
Имао је само 27 година.
 
 
Autor sjovicicslavuj | 11 Februar, 2017 | read_nums (144)
 


У време цара Алексија Комнена, дошло је међу ученим људима у Цариграду до несугласица и препирки, који је од тројице светитеља био највећи.

По једнима је то био Василије Велики, јер је дубоко продро у тајну бића, исти онај Василије који се својим врлинама уподобио Анђелима и такмичио се са њима. Он није тако лако опраштао грешницима, био је строг, јер немаде у себи ничег земаљског.

Насупрот њему, био је свети Јован Златоуст, који је лако опраштао грешницима и привлачио их покајању. Зато га једни сматраше мањим од Василија Великог, а други пак због његове слаткоречивости и разумевања слабости људских већим од Василија.

Постојала је и трећа група, која је величала светог Григорија Богослова, сматравши да је он највећи од њих тројице, јер одликова се он китњастим и дивним стилом, којим је превазилазио све црквене мудраце. И тако дође до поделе међу присталицама њиховим на: Василијане, Григоријане и Јованите.

Али, по промислу Божјем све се заврши у корист Цркве и то чудесним сновиђењем епископа Евхаитског, Јована коме се јавише сва три светитеља рекавши му: "Ми смо једно у Бога, као што видиш и нема у нама ништа противречно, него смо сваки у своје време побуђивани Духом Божјим, писали разне књиге на спасење људи. И међу нама нема ни првог, ни другог, него ако једног споменеш, одмах су и друга двојица ту."

Поучише они епископа Јована да се установи један заједнички празник и да се престане са деобом оних који се споре и препиру око њих.

Састављена је једна заједничка служба и одређен је један заједнички празник за сву тројицу - СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА - који се празнује на данашњи дан, а сваки од ова три светитеља има посебан дан у години када се празнује.

И то: Свети Василије Велики празнује се 14 јануара, Свети Григорије Богослов
 
7 фебруара и Свети Јован Златоуст 26 новембра.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Autor sjovicicslavuj | 11 Februar, 2017 | read_nums (794)

За памћење и сјећање ...
На данашњи дан 11. 2. 1993. године
у Београду  преминула је наша драга
 
ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ
 



------------------------------------------------------------------------
МАНАСТИР ГРАЧАНИЦА


ОВАКО ЈЕ О НАМА
И О НАШОЈ ГРАЧАНИЦИ
ПЈЕВАЛА НАША ДРАГА
ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ!

Autor sjovicicslavuj | 11 Februar, 2017 | read_nums (122)
 
 
 На данашњи дан, 11. фебруара 
умро је славни српски сликар
 
 
УРОШ ПРЕДИЋ
 



Косовка девојка

Весела браћа

Сироче на мајчином гробу
Autor sjovicicslavuj | 10 Februar, 2017 | read_nums (308)
 
У првом наступу ове године 
наша најбоља атлетичарка 
 
ИВАНА ШПАНОВИЋ
 
сјајним скоковима је заблистала и 
освојила прво мјесто на митингу у Берлину!
 
--------------------------------
Слика коју је Ивана поставила на свом
Инстаграм профилу
која је изазвала прави хаос на интернету.
 
Пао је и Берлин. 
Избомбардовала га је Ивана Шпановић 
сјајном серијом скокова од који су најдужи био 6,87 метара, 
што је уједно и најбољи резултат на свијету ове сезонеа!
 
 
 
Autor sjovicicslavuj | 10 Februar, 2017 | read_nums (136)
 

 Милица Костов
 

Понос града Ниша је Милица Костов!

Милица Костов у пару са Кристином Петровић направила је највећи успјех у каријери освајањем бронзе на Свјетском првенству у кајаку на дивљим водама. Али поред тога што се бави кајаком, обожава борилачке спортове, ради као медицинска сестра и студира на Медицинском факултету.

Прошле недјеље, за вријеме Дејвис купа у Нишу, најбоља спортисткиња тог града имала је прилику да упозна Новака Ђоковића.
 
- Била сам одушевљена тиме што је тако велики спортиста, велики човек био толико опуштен, природан, свима је одговарао на питања са осмехом. Иако је био у великој журби, попричао је са мном и сликао се. Памтићу његов савет да је најбитније да само останеш оно што јеси и увек будеш природан без обзира на славу и успех - каже Милица за Блицспорт.

Када не тренира кајак, ради као медицинска сестра.
 
 

Autor sjovicicslavuj | 9 Februar, 2017 | read_nums (141)
 

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ

На данашњи дан 10. 2. погинуо је
славни руски  пјесник и књижевник


 
 




 

Autor sjovicicslavuj | 9 Februar, 2017 | read_nums (99)
 
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан 10. 2. рођен је
славни руски пјесник и књижевник 

 
БОРИС ПАСТЕРНАК
 
/Аутор  романа Доктор Живаго/.


 
Autor sjovicicslavuj | 9 Februar, 2017 | read_nums (122)


ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан 9.2./УМРО је 
један од највећи писаца на свијету

Фјодор Михајлович 

Достојевски



Најпознатија дјела су му "Злочин и казна" 
и "Браћа Карамазови"

Осим тога познати су и његови романи 
"Коцкар" и "Идиот"


 
ВЕЛИКЕ МИСЛИ -
ВЕЛИКОГ ДОСТОЈЕВСКОГ!
 
"Ако нема Бога,
све је допуштено".

"Сви идеали овог света
не вреде сузе једног детета".

"Лепота ће спасити овај свет".

"Бесмртан сам. Моја бесмртност је нужна једном чињеницом
да Бог неће хтети да заувек угаси пламен љубави
који се запалио за њега у мом срцу".

"Жена је свака жена,
па ма то била и калуђерица".

"Глупан који је постао свестан да је глупан,
није више глупан".

"Кад би на земљи било све разумно,
не би се ништа догађало".

"Они који знају да говоре,
говоре ретко".

"Човек је тајна и загонетка, иако читав живот проведеш
у њеном одгонетању, немој рећи да си узалуд проживео век".

"Сваки је човек пред свима
и за све крив".

"Ако при свакој пријатељској услузи
одмах мислиш на захвалност,
онда ниси давао, већ продавао".

"Не можете замислити каква туга и срџба обузимају душу
када велику идеју, коју одавно поштујемо као своју светињу,
дохвате невешти људи и извуку јена улицу пред глупаке какви су и сами".

------------------------------------------

 
Autor sjovicicslavuj | 8 Februar, 2017 | read_nums (126)

На данашњи дан 9. 2. УМРО је сјајни забављач
и непоновљиви шармер и шоумен -

МИЛОВАН ИЛИЋ
 
 
МИНИМАКС
 
 


----------------------------------------------
 
Autor sjovicicslavuj | 8 Februar, 2017 | read_nums (123)



ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ


Имам ли користи од тога што сам на интернету и што имам два блога, што имам профиле на Фејсбуку, Твитеру, на Пинтересту, и наравно на Гоогле+...
На то питање нема децидног одговора, али овај текст може дати бар дјелимичан одговор. Кад сам још прије осам и нешто више година отворио први блог нисам баш о томе много знао, јер сам мислио да ту и нема потребе да се много зна. Само сам онако на брзину сконтао – отвориш блог и пишеш о оним стварима које те интересују и пратиш шта други, такође, пишу и шта објављују.

Наравно да сам очекивао да ће на моје прве текстове бити коментара и то се управо тако и догодило. Сваким даном успостављана је нова комуникација са углавном непознатим људима који су из знатижеље настојали да се својим коментарима укључе у расправе и полемике о разним темама из бројних области, како се то каже – друштвеног живота.

Истина на почетку, али наравно као и много пута у животу преварио сам се, јер сам мислио да ће то бити слабо запажено и да ће ми писање доћи само као тренутно опуштање и “убијање” времена у комуникацијама са непознатим људима. И тако је све почело. А онда од те слабе “примијећености” блога и мојих текстова све је постајало много видљивије, доступније и муњевитом брзином се ширило као епидемија.

Морам признати да ми је одговарала таква комуникација и размјена мишљења, али не и искустава, јер су сва та друга и другачија искуства била мање више неискрена. Са друге стране углавном имао сам анонимне саговорнике који су отварали своје профиле по интернету и узимали су анонимна имена. Заправо иза тих “ницкова” крили су свој стварни идентитет. 

Мислим да је у томе сав проблем интернета, односно свих друштвених мрежа ... Фејсбука, поготово Твитера и разних блоговања итд., што та пракса никада није напуштена, јер се све више и више множило анонимних ликова, а чим су се сакривали иза анонимности то значи да су се одлучили за баражну ватру из свих врста интернет оружја, односно за нападе, вријеђања, пљувања, па чак и за пријетње, што није непозната “интернет стратегија”.

И тако након много времена одлучим се да забраним коментаре и да само објављујем своје текстове или све оно за шта мислим да има неку вриједност и што мислим да би и друге честите и поштене људе могло да заинтересује. Јер, сваком човјеку треба много, много информација да би могао да опстане у овом и у оваквом свијету.

Сасвим ми је јасно да разни форуми, фејсбук, твитер, блогови исл. људима много више него иначе дају храбрости да се представе онаквима какви они заправо и нису. 
Људи су на интернету храбрији него што су то у стварном животу. Интернет и разне врсте комуникација омогућавају им да се изаразе и да се на тај начин представе у најлошијем свјетлу, па чак и у најгорем облику људскости и нечовјечности. 

Многи анонимни ликови настоје да за себе приграбе улогу неког војсковође или лидера, а у стварном животу  далеко су чак и од такве  примисли, јер напросто ради се о обичном људском шљаму који се "окитио" бескрупулозним" и најнижим људским вриједностима.

Анонимност је свакоме загарантована, а из анонимности долази све, па чак се испољавају и оне најниже људске страсти и карактер који су и највећа опасност за истинску комуникацију у коју су укључени и медији који подстичу многе особе да се потпуно разобличе пред оним другим и другачијим људима. 

Наиме, на интернету ријетко се показују права лица или намјере, схватања, идеје и томе слично, јер анонимност многих дозвољава им испољавање најгрубљих понашања и појављивање у каквој таквој “јавности”.

Ово се наравно не односи на моје пријатеље и ништа од напријед реченог не може се уочити у свакодневним комуникацијама и у дружењима са познатим и са мени драгим људима.
 
Autor sjovicicslavuj | 8 Februar, 2017 | read_nums (131)

На данашњи дан, 8. фебруара 1926. године у Крушевцу
је рођена прослављена српска глумица

Радмила Савићевић


 
 
Autor sjovicicslavuj | 7 Februar, 2017 | read_nums (174)
 
 
ОЛИМПИЈСКА ПАХУЉИЦА
 

Олимпијска пахуљица, 
знак сјећања на Зимске олимпијске игаре,
које су на данашњи дан 8. фебруара 1984.
дакле, прије 33. године почеле у Сарајеву.

ПАХУЉИЦА је постављена 
у Централном парку у Палама

/Пахуљица је ротирајућа 
и стално се окреће око своје осовине/.



Некад било!

Славна Десанка Максимовић 
је у својој поеми пјевала:
"Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану" ...



Али то је прошлост и нека историја,
која се више никада не може поновити.
 
 
 
На данашњи данприје 33. године, једна од најбољих југословенских клизачица Санда Дубравчић упалила је на Олимпијском стадиону "Кошево" олимпијски пламен и означила почетак највећег спортског догађаја икад одржаног на овим просторима до тада. 

Организација Зимских олимпијских игара 1984. године коштала је 142,6 милиона америчких долара /тако је званично саопштено/, а путем ТВ-а догађај су пратиле око двије милијарде људи на планети. 

Укупно је продато 250 000 улазница, од чега само у иностранству 200 000. 

Учествовало је 1 272 спортиста из 49 земаља, а са догађаја је извјештавало више од 4 500 новинара. 

Након 14. зимских олимпијских игара, Сарајеву је, уз олимпијске објекте, остало 2 850 новоизграђених станова, више хотела, а било је отворено и 9 500 радних мјеста. 

Такмичења су одржана на Јахорини, Требевићу, Игману, Бјелашници, у "Зетри" и "Скендерији". 

Југославија је, након СССР, односно Москве 1980. године, била друга земља са задашњим социјалистичким политичким уређењем која је добила организацију овог највећег спортског догађаја на планети.
 
  "ВУЧКО", који нас је касније, мање од једне деценије - све "ПОЈЕО"!
 
Фотографија корисника Славко Јовичић Славуј
 
    My picture!

Kategorije

Arhiva