Autor sjovicicslavuj |
16 Decembar, 2016 |
read_nums (365)
Отац ове славне следбенице Христове, која се од раних лета уневести Христу, по имену Диоскор, беше знаменит положајем и богатством у граду Илиопољу Мисирском, а у вери незнабожац.
Своју ћерку јединицу, мудру умом и красну ликом, затвори Диоскор у кулу високу, окружи је свим угодностима, даде јој слушкиње на службу, постави идоле за клањање, сазида јој купатило с два прозора. Посматрајући кроз прозор куле земљу доле и звездано небо горе, Варвари се отвори ум благодаћу Божјом, те познаде јединог истинитог Бога Творца, иако немаде никога од људи за учитеља у томе. па када се њен отац једном удаљи из града, она изиђе из куле и, по Божјем Промислу, срете се с неким хришћанкама, које јој јавише истину вере Христове.
Срце се Варварино распламти љубављу према Христу Господу. Она нареди, те се просече и трећи прозор на купатилу, да три прозора буду символом Свете Тројице; на једној стени у купатилу прстом нацрта крст и крст се удуби у камен као гвожђем урезан; из њене стопе на поду купатила прокључа извор воде, која доцније многима причини исцељење од болести.
Узнав Диоскор веру своје ћерке, изби је сурово, истера из куле и појури за њом да је убије. Стена се једна раступи и сакри Варвару од суровог оца. Када се поново јави, отац је одведе началнику Мартијану, коме предаде ћерку на мучење. Невину Варвару разденуше и шибаху, док јој цело тело не би покривено крвљу и ранама.
У тамници јави јој се сам Господ с ангелима и исцели је. Видевши то, нека жена Јулијанија, и сама пожели мучеништва. И беху обе страшно мучене и с поругом по граду вођене.
Одсекоше им груди женске, и крв многа из њих истече. Најзад их изведоше на губилиште, где сам отац закла ћерку своју, а војници Јулијанију. Тога истог дана удари гром у кућу Диоскорову и уби и њега и Мартијана.
Пострада света Варвара 306. године. Мошти јој се чудотворне налазе у Кијеву. Прослављена у Царству Христовоме, она се много пута јављала до дана данашњега, понекад сама, понекад у пратњи Пресвете Богородице.
Autor sjovicicslavuj |
15 Decembar, 2016 |
read_nums (281)
Ватерполисткиње Црвене звезде
Ватерполисткиње Црвене звезде
освојиле су трофеј у Купу Србије
пошто су у финалу у Нишу побиједиле Врачар
са 12:8 (4:0, 3:2, 4:1, 1:5).
Црвена звезда је лако стигла до побједе у финалу,
а да није било опуштања у посљедњем дијелу,
побједа црвено-белих била би и убједљивија.
Звезда је одлично отворила утакмицу, водила је да би на крају, највише због умора мало посустале. Утакмица је тада изгубила у интезитету. Треба истачи да је осим једне играчице комплетна постава напустила клуб. Но, и даље Звезда је у врху и практично је непобједива. Звездашице очекују и освајање титуле у првенству и даљој доминацији у Србији.
Звезда је одлично отворила утакмицу, водила је да би на крају, највише због умора мало посустале. Утакмица је тада изгубила у интезитету. Треба истачи да је осим једне играчице комплетна постава напустила клуб. Но, и даље Звезда је у врху и практично је непобједива. Звездашице очекују и освајање титуле у првенству и даљој доминацији у Србији.
Autor sjovicicslavuj |
15 Decembar, 2016 |
read_nums (242)
Приликом истрага око злоупотребе донација у Босни и
Херцеговини, које је водила Комисија Парламента БиХ, дошло се до податка
да је после рата у БиХ стигло око 10 милијарди марака страних донација,
што, тврде чланови комисије, није коначна цифра, јер још много података
нису могли добити од невладиних организација које су биле укључене у
добијање донација, а данас више не постоје.Из Комисије
Парламента БиХ су поручили да је због тога вероватно реалнија цифра од
20 милијарди марака донација, него упола мања колико су они званично
написали у својим извештајима!Радомир Павловић, потпредседник
Скупштине општине Сребреница, каже за "Новости" да ће се прво кренути од
покушаја да се сазна ко су били људи одговорни за донације у општини,
па онда да се иде према државном врху и врху Федерације БиХ. 
Тихомир Глигорић
С. МИШЉЕНОВИЋ | 14. децембар 2016.
Општинско руководство решило да коначно покрене истрагу око нестанка
новца из донација. Глигорић: Комисију опструисали Бошњаци. Павловић:
Тражићемо да се укључи СИПА
НОВОИЗАБРАНО руководство Сребренице покренуће истрагу око нестанка
стотина милиона марака донираних средстава из иностранства, која су била
намењена за Сребреницу и њен развој. Саговорници "Новости" процењују да
је после рата за Сребреницу и њену обнову из иностранства стигло више
од милијарду марака, али да тај новац никада није уложен у ову општину,
већ је завршио у приватним џеповима.
Приликом истрага око злоупотребе донација у Босни и Херцеговини, које
је водила Комисија Парламента БиХ, дошло се до податка да је после рата
у БиХ стигло око 10 милијарди марака страних донација, што, тврде
чланови комисије, није коначна цифра, јер још много података нису могли
добити од невладиних организација које су биле укључене у добијање
донација, а данас више не постоје.
Из Комисије Парламента БиХ су поручили да је због тога вероватно реалнија цифра од 20 милијарди марака донација, него упола мања колико су они званично написали у својим извештајима!
Радомир Павловић, потпредседник Скупштине општине Сребреница, каже за "Новости" да ће се прво кренути од покушаја да се сазна ко су били људи одговорни за донације у општини, па онда да се иде према државном врху и врху Федерације БиХ.
- Желимо да јавност сазна где је завршио огроман новац о којем сви причају. Тражићемо одговоре и од страних амбасада земаља које су слале донације за Сребреницу - поручио је Павловић.
Он каже да су многи усмеравали новац на друге стране и убирали политичке поене на патњи сребреничког становништва, па пита због чега претходне општинске власти нису покретале питање злоупотребе донација, о којој се годинама прича у Сребреници и целој БиХ.
- Тражићемо и да се у све укључи СИПА и Тужилаштво БиХ. Време је већ одавно било да се сазна ко је покрао новац намењен за развој Сребренице - каже Павловић.
Радомир Павловић
Тихомир Глигорић био је први председник Комисије Парламента БиХ која је истраживала злоупотребе страних донација у БиХ. Он каже за "Новости" да су за три године рада, од 2003. до 2006, открили да је у БиХ стигло око седам милијарди страних донација у неколико година након рата.
Он додаје да је Комисија имала великих опструкција Бошњака који никада нису допустили да се та прича до краја отвори у Парламенту БиХ и сви покушаји покретања истрага у Тужилаштву били су заустављени.
Тамо где је стала Комисија на челу са Глигорићем наставио је нови састав, у чијем раду је предњачио Славко Јовичић Славуј, бивши посланик СНСД у Парламенту БиХ.
Пре неколико година Јовичић је за "Новости" изнео податак да су чланови комисије упутили упитнике на 4.000 адреса са којих су захтевали податке о трошењу донација, а да су одговоре добили са само 1.300 адреса.
- Упутили смо дописе свим страним амбасадама, али од већине смо добили одговор да не могу да нам дају податке. Оно што је неспорно јесте да је 98 одсто тих донација завршило у ФБиХ. Претходна комисија је утврдила да је нестало око 7,5 милијарди, а ми смо да је непознато шта се догодило са још 2,5 милијарде. Значи, у БиХ недостаје 10 милијарди КМ - каже Јовичић.
Тихомир Глигорић
ЧЛАНОВИ СДА НАЈВИШЕ ДОБИЛИ
НОВАЦ је стизао пре свега у Федерацију БиХ. Долазио је из арапских земаља, САД и из Европе. У свим комбинацијама чланови Странке демократске акције били су и главни у добијању донација. Највише новца је узето на причу о Сребреници и страдању у овом граду, али од тог новца грађани Сребренице нису видели ни марку - каже Глигорић.
И СДП РАНИЈЕ ТРАЖИО ИСТРАГУ
ОПШТИНСКИ одбор СДП Сребреница пре неколико година изнео је податак да су земље западне Европе Сребреници донирале око 135 милиона КМ.
- То је податак који су изнеле амбасаде ових земаља, а кад томе додамо и помоћ Саудијске Арабије у износу од 127 милиона америчких долара и донације осталих земаља, добијамо износ донације од око 700 милиона КМ - поручили су тада из СДП и тражили истрагу око нестанка ових средстава.
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
Кад сам у данашњим "Новостима" ово прочитао мој коментар је сљедећи:
Павловић је потпуно необавијештен!
Е мој Павловићу /иначе је мој пријатељ/. Ти као да си све ово вријеме преспавао и ништа ниси пратио. Знаш ли ти, а видим да не знаш да су поред Бошњака у парламенту не мању опструкцију правиле и неке моје колеге из истог посланичког клуба.
Сасвим одговорно тврдим да никоме сем мени није било у интересу да се утврди огромна пљачка свих народа у БиХ.
Сасвим одговорно тврдим да никоме сем мени није било у интересу да се утврди огромна пљачка свих народа у БиХ.
Највећи неуспјех у бављењу политиком сматрам скоро никакав резултат у борби против огромног броја лопова који су се на патњама и крви народа енормно обогатили и сад су модерно названи тајкуни што је глупост, јер се ради о ЛОПОВИМА, а народ најбоље зна шта су и ко су ЛОПОВИ!
Павловић каже да ће тражити да се укључи СИПА?
Ма је ли богати? Опет Павловићу показујеш да ништа ниси пратио. Па на моје инсистирање и на позиве на неколико састанака тадашње парламентарне комисије су долазили и из СИПЕ и Тужилаштва БиХ и шта се десило?
Павловићу желим ти да успијеш у својим наканама, али ако ти до сада није била позната ситуација у БиХ, онда неће никада.
Запамти - КО ЈЕ ШТА ЈАМИО, ЈАМИО ЈЕ!
Autor sjovicicslavuj |
13 Decembar, 2016 |
read_nums (255)
Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ!
Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић
14. децембра 1995. године у Јелисејској палати
у Паризу потписали су Дејтонски споразум.
Босна и Херцеговина споразумом је подељена на два ентитета:
РЕПУБЛИКУ СРПСКУ
и Федерацију БиХ.
Мировни споразум за Босну и Херцеговину, парафиран је 21. новембра 1995. године у Дејтону, у америчкој држави Охају, послије тронедјељних преговора, потписан је 14. децембра исте године у Паризу.
Споразум су, у присуству тадашњег државног секретара САД Ворена Кристофера, потписали Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић у Јелисејској палати у Паризу.
Потписници су се обавезали да међусобне односе регулишу према Повељи УН, Завршном хелсиншком акту и другим документима ОЕБС-а, као и на међусобно поштовање суверенитета и решавње неспоразума на мирољубив начин.
ЖИВИ ТРАЈНО
РЕПУБЛИКО СРПСКА!
Autor sjovicicslavuj |
12 Decembar, 2016 |
read_nums (258)
Син Јонин и брат Петров, родом из Витсаиде, и рибар по занимању. Најпре је био учеником св. Јована Крститеља, но када св. Јован указа прстом на Господа Исуса говорећи: гле, јагње Божје! (Јов. 1, 36), тада св. Андреја остави свога првога учитеља и пође за Исусом.
По том Андреја приведе свога брата Петра ка Господу. По силаску Св. Духа паде у део овоме првом апостолу Христовом, св. Андреји, да проповеда Јеванђеље у Византији и Тракији, по том у земљама Дунавским, па у Русији и око Црног Мора, и најзад у Епиру, Грчкој и Пелопонезу, где и пострада.
У Византији постави првога епископа у лицу св. Стахија; у Кијеву пободе крст на висини и прорече сјајну хришћанску будућност народу руском; по Тракији, Епиру, Грчкој и Пелопонезу преведе мноштво народа у веру, и постави им епископе и свештенике.
У граду Патрасу учини многа чудеса именом Христовим и задоби многе за Господа, међу којима беху брат и жена царског намесника Егеата. Егеат разјарен због тога стави Андреју светога на муке, а потом распе на крсту.
Докле год беше жив на крсту апостол Христов говораше корисне поуке хришћанима, који се беху сабрали око крста његова. Хтеде га народ скинути с крста, но он се опре томе. Најзад се апостол поче молити Богу, и при том нека необична светлост обасја га целог.
То светлосно обасјање трајаше пола сата, и када оно ишчезе апостол предаде своју свету душу Богу. Тако сконча свој земни век првозвани апостол, који први од 12 великих апостола позна Господа и пође за Њим.
Пострада св. Андреја за свога Господа 62. год. Мошти његове беху пренете у Цариград. Доцније глава му је пренета у Рим, а једна рука у Москву.
По том Андреја приведе свога брата Петра ка Господу. По силаску Св. Духа паде у део овоме првом апостолу Христовом, св. Андреји, да проповеда Јеванђеље у Византији и Тракији, по том у земљама Дунавским, па у Русији и око Црног Мора, и најзад у Епиру, Грчкој и Пелопонезу, где и пострада.
У Византији постави првога епископа у лицу св. Стахија; у Кијеву пободе крст на висини и прорече сјајну хришћанску будућност народу руском; по Тракији, Епиру, Грчкој и Пелопонезу преведе мноштво народа у веру, и постави им епископе и свештенике.
У граду Патрасу учини многа чудеса именом Христовим и задоби многе за Господа, међу којима беху брат и жена царског намесника Егеата. Егеат разјарен због тога стави Андреју светога на муке, а потом распе на крсту.
Докле год беше жив на крсту апостол Христов говораше корисне поуке хришћанима, који се беху сабрали око крста његова. Хтеде га народ скинути с крста, но он се опре томе. Најзад се апостол поче молити Богу, и при том нека необична светлост обасја га целог.
То светлосно обасјање трајаше пола сата, и када оно ишчезе апостол предаде своју свету душу Богу. Тако сконча свој земни век првозвани апостол, који први од 12 великих апостола позна Господа и пође за Њим.
Пострада св. Андреја за свога Господа 62. год. Мошти његове беху пренете у Цариград. Доцније глава му је пренета у Рим, а једна рука у Москву.
Autor sjovicicslavuj |
12 Decembar, 2016 |
read_nums (270)
Млада српска тенисерка Олга Даниловић
Млада српска тенисерка Олга Даниловић
заједно са Рускињом Анастасијом Потаповом
освојила је престижни Оранж боул
у конкуренцији женских дублова.
Олга Даниловић и Потапова су у финалу незваничног
првенства свијета у драматичном мечу биле боље
од хрватско-словеначке комбинације
Леа Бошковић/Каја Јуван са 2:1 (6:2, 3:6, 10:8).
Леа Бошковић/Каја Јуван са 2:1 (6:2, 3:6, 10:8).
Даниловићева, која има само 15 година,
придружила се Миомиру Кецмановићу,
који је претходно одбранио титулу у синглу
и постао тек трећи играч у историји коме је то пошло за руком.
Autor sjovicicslavuj |
11 Decembar, 2016 |
read_nums (253)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан, 12.12. умро је
један од највећих српских научника свјетског гласа
МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ
Autor sjovicicslavuj |
11 Decembar, 2016 |
read_nums (246)
На данашњи дан 12.12. 1.958. године умро је
На данашњи дан 12.12. 1.958. године умро је
Слободан ЈОВАНОВИЋ
- политичар, научник и један од највећих
свјетских теоретичара
правних наука тадашњег времена ...
Autor sjovicicslavuj |
11 Decembar, 2016 |
read_nums (274)
РОЂЕН ЈЕ НАСЉЕДНИК
РОЂЕН ЈЕ НАСЉЕДНИК
НОВАКА ЂОКОВИЋА!
Најбољи јуниор свиjета одбранио је титулу на Оранж Боулу.
Најбољи јуниор свијета Миомир Кецмановић успио је да одбрани титулу на незваничном првенству свијета Оранж Болулу пошто је у финалном мечу прегазио другог јуниора на свијету Кинеза Вуа Јублинга са 2:0, по сетовима 6:3, 6:1.
Наш тенисер ће ову годину завршити као најбољи на свијету, а тек му је 17 година.
Само два пута до сада се догодило да један тенисер одбрани титулу на овом турниру.
Учинили су то Харолд Соломон 1970. и Били Мартин 1974. године.
Покушавали су прије њега шампиони попут Џона Мекинроа, Ивана Лендла, Џимија Куријера, Роџера Федерера и Ендија Родика, али безуспјешно.
Најбољи јуниор свијета Миомир Кецмановић успио је да одбрани титулу на незваничном првенству свијета Оранж Болулу пошто је у финалном мечу прегазио другог јуниора на свијету Кинеза Вуа Јублинга са 2:0, по сетовима 6:3, 6:1.
Наш тенисер ће ову годину завршити као најбољи на свијету, а тек му је 17 година.
Само два пута до сада се догодило да један тенисер одбрани титулу на овом турниру.
Учинили су то Харолд Соломон 1970. и Били Мартин 1974. године.
Покушавали су прије њега шампиони попут Џона Мекинроа, Ивана Лендла, Џимија Куријера, Роџера Федерера и Ендија Родика, али безуспјешно.
Autor sjovicicslavuj |
11 Decembar, 2016 |
read_nums (460)
На данашњи дан, 11.12.
На данашњи дан, 11.12.
у Сарајеву је рођен
Ненад Јанковић
- ДР НЕЛЕ КАРАЈЛИЋ
Autor sjovicicslavuj |
10 Decembar, 2016 |
read_nums (251)
Пише: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Темпо живота је убитачан. Сви се негдје журе и свакоме се негдје жури. Свако се сналази како зна и како умије. Живот никога не чека. Живот не прави паузе, нити се живот може одложити на чекање.
Пише: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
ЉУДСКА ПРАВА
СУ САМО
ФИКЦИЈА!
У питању је бизарна и понижавајућа стварност за људску свијест. Данас је Међународни дан људских права. Али људска права скоро и не постоје. Људска права су самопрокламована фикција. Јер да није тако не би баш данас широм планете небројено невиних људи изгубило своје животе и то због кршења основног људског права - ПРАВА НА ЖИВОТ!
Темпо живота је убитачан. Сви се негдје журе и свакоме се негдје жури. Свако се сналази како зна и како умије. Живот никога не чека. Живот не прави паузе, нити се живот може одложити на чекање.
Људи живе у свом времену, али нађу времена и да то своје вријеме одвоје за некога. Одвоје вријеме за себе или за другога.
Заправо, људи ослушкују и региструју сва дешавања око себе, а најмање знају о себи.
У том сабирању или одузимању чињеница и у прављењу рачунице свако по нешто додаје или одузима. Ма ко би га знао шта је у питању?
Мелодија је позната, а и ријечи се саме од некуд и за некога пишу.
Не знам да ли се ради о чуду или је, ипак, све чудесно.
Заправо, људи много тога показују, али ништа не доказују. Јер, сваки доказ је тежак, а доказивање је још теже. Но, ипак ради се само о још једном доказу да је живот чудо и да све што мислимо и осјећамо утиче на некога знаног или незнаног, јер "сви смо ми из исте породице - Човјечанства."
Друго је питање да ли смо сви у тој породици и ЉУДИ.
Е то сигурно нисмо!
Ништа се промијенити неће само од себе, па ни људи.
Али промјене се дешавају ван нашег утицаја, па биле оне на боље или на горе.
Све зависи из ког угла ко посматра исте ствари, односно исте догађаје.
А људска права? Ма ко још о томе да брине и да се са тиме замајава.
И сасвим на крају.
Онако како успијеш да се снађеш и каква ти је судбина - тако ћеш и живјети.
И за сва времена треба запамтити - СУДБИНУ не бирамо ми, ОНА БИРА НАС!
И за сва времена треба запамтити - СУДБИНУ не бирамо ми, ОНА БИРА НАС!
Autor sjovicicslavuj |
10 Decembar, 2016 |
read_nums (397)
Моја маленкост са МИРОСЛАВОМ ИЛИЋЕМ
Своју пјевачку каријеру МИРОСЛАВ ИЛИЋје започео
УВЕК СИ МИ ФАЛИЛА (ДУЕТ
СНЕЖАНА ЂУРИШИЋ) - МИРОСЛАВ ИЛИЋ
Моја маленкост са МИРОСЛАВОМ ИЛИЋЕМ
Мирослав Илић,
рођен је у Мрчајевцима, 10. децембра 1950. године.
МИРОСЛАВ је српски пјевач народне музике,
један од најпознатијих и најпопуларнијих.
Своју пјевачку каријеру МИРОСЛАВ ИЛИЋје започео
1972. године, са пјесмом „Волео сам девојку из града“,
текстописца Обрена Пјевовића, коју је снимио
за издавачку кућу Дискос из Александровца.
-------------------------------------------------------------------------------------
УВЕК СИ МИ ФАЛИЛА (ДУЕТ
СНЕЖАНА ЂУРИШИЋ) - МИРОСЛАВ ИЛИЋ
**************
Остала сам без тебе
кад је било најтеже
ти си био одувек
прави човек за мене
Остала сам без тебе
кад је било најтеже
ти си био одувек
прави човек за мене
Реф. 2x
Увек си ми фалила
срце да опоравим
сад се често напијем
тебе да заборавим
тебе да заборавим
Остала су сећања
кад смо срећни били ми
сад се горко кајемо
што смо све изгубили
Реф. 4x
Увек си ми фалила
срце да опоравим
сад се често напијем
тебе да заборавим
тебе да заборавим
Остала су сећања
кад смо срећни били ми
сад се горко кајемо
што смо све изгубили
Реф. 4x
Autor sjovicicslavuj |
10 Decembar, 2016 |
read_nums (232)
Преживјеће само они који буду имали хљеба да једу!
"СРЕЋАН" ДАН ЉУДСКИХ ПОНИЖЕЊА!
Autor sjovicicslavuj |
9 Decembar, 2016 |
read_nums (261)
За сјећање и помен
Опрости, мајко света, опрости,
што наших гора пожалих бор,
на ком се, устук свакој злости,
блаженој теби подиже двор;
презри, небеснице, врело милости,
што ти земаљски сагреши створ:
Кајан ти љубим пречисте скуте,
Санта Мариа делла Салуте.
Зар није лепше носит’ лепоту,
сводова твојих постати стуб,
него грејући светску лепоту
у пеп’о спалит’ срце и луб;
тонут’ о броду, трунут’ у плоту,
ђаволу јелу а врагу дуб?
Зар није лепше вековат’ у те,
Санта Мариа делла Салуте?
Опрости, мајко, много сам страд’о,
многе сам грехе покај’о ја;
све што је срце снивало младо,
све је то јаве сломио ма’,
за чим сам чезн’о, чему се над’о,
све је то давно пеп’о и пра’,
на угод живу пакости жуте,
Санта Мариа делла Салуте.
Тровала ме је подмукло, гњило,
ал’ ипак нећу никога клет’;
штагод је муке на мени било,
да никог за то не криви свет:
Јер, што је души ломило крило,
те јој у јеку душило лет,
све је то с ове главе са луде,
Санта Мариа делла Салуте!
Тад моја вила преда ме грану,
лепше је овај не виде вид;
из црног мрака дивна ми свану,
к’о песма славља у зорин свит,
сваку ми махом залечи рану,
ал’ тежој рани настаде брид:
Шта ћу од миља, од муке љуте,
Санта Мариа делла Салуте?
Она ме гледну. У душу свесну
никад још такав не сину глед;
тим би, што из тог погледа кресну,
свих васиона стопила лед,
све ми то нуди за чим год чезну’,
јаде па сладе, чемер па мед,
сву своју душу, све своје жуде,
— сву вечност за те, дивни тренуте!
— Санта Мариа делла Салуте.
Зар мени јадном сва та дивота?
Зар мени благо толико све?
Зар мени старом, на дну живота,
та златна воћка што сад тек зре?
Ох, слатка воћко, танталског рода,
што ниси мени сазрела пре?
Опрости мени грешне залуте,
Санта Мариа делла Салуте.
Две се у мени побише силе,
мозак и срце, памет и сласт.
Дуго су бојак страховит биле,
к’о бесни олуј и стари храст:
Напокон силе сусташе миле,
вијугав мозак одржа власт,
разлог и запон памети худе,
За сјећање и помен
славном српском пјеснику
на дан његове смрти 9.12.
на дан његове смрти 9.12.
ЛАЗА КОСТИЋ
Лазар Костић био је српски књижевник, песник, новинар, драмски писац и естетичар.
Лаза Костић је рођен је у Ковиљу, у Бачкој, у војничкој породици. Основну школу је учио у месту рођења, гимназију у Новом Саду, Панчеву и Будиму, а права и докторат права на Пештанском универзитету. Службовање је почео као гимназијски наставник у Новом Саду; Затим постаје адвокат, велики бележник и председник суда. Све је то трајало око осам година, а потом се, све до смрти, искључиво бави књижевношћу, новинарством, политиком и јавним националним пословима.
Лаза Костић је двапут допао затвора у Пешти: први пут због лажне доставе да је учествовао у убиству кнеза Михаила и други пут због борбеног и антиаустријског говора у Београду на свечаности приликом проглашења пунолетства кнеза Милана. Кад је ослобођен, у знак признања, био је изабран за посланика Угарског сабора, где је, као један од најбољих сарадника Светозара Милетића, живо и смело радио за српску ствар. Потом живи у Београду и уређује „Српску независност“, али под притиском реакционарне владе Лаза Костић је морао да напусти Србију. На позив кнеза Николе одлази у Црну Гору и ту остаје око пет година, као уредник званичних црногорских новина и политички сарадник кнежев. Но и ту дође до сукоба, па се врати у Бачку.
Лаза Костић је говорио више страних језика: грчки, латински, енглески, немачки, француски, руски, мађарски. Изабран је за члана Српског ученог друштва 27. фебруара 1883, а за редовног члана Српске краљевске академије 26. јануара 1909. Написао је око 150 лирских и дванаестак епских песама, балада и романси, три драме и бројне текстове полемичког карактера, предавања, скице и фељтоне. Његовим најзначајнијим преводима сматрају се Шекспирови Ромео и Јулија, Хамлет и Ричард ИИ. Написао је и неколико приповедака: Чедо вилино, Махараџа и Мученица.
Лаза Костић је умро је 1910. године у Бечу, а сахрањен је на Великом Православном гробљу у Сомбору. Остаће запамћен као један од најзначајнијих књижевника српског романтизма.
Своју најбољу песму и једну, по општем мишљењу критичара, од најлепших песама српске књижевности уопште, Санта Мариа делла Салуте, Лаза Костић завршио је пред смрт. Писао ју је 14 година. Песму је посветио Ленки Дунђерски, најмлађој кћерци Лазара Дунђерског - трговца и велепоседника, у коју је био заљубљен иако је била доста млађа од њега. Песма је настала након Ленкине смрти 1895 године.
Лаза Костић је рођен је у Ковиљу, у Бачкој, у војничкој породици. Основну школу је учио у месту рођења, гимназију у Новом Саду, Панчеву и Будиму, а права и докторат права на Пештанском универзитету. Службовање је почео као гимназијски наставник у Новом Саду; Затим постаје адвокат, велики бележник и председник суда. Све је то трајало око осам година, а потом се, све до смрти, искључиво бави књижевношћу, новинарством, политиком и јавним националним пословима.
Лаза Костић је двапут допао затвора у Пешти: први пут због лажне доставе да је учествовао у убиству кнеза Михаила и други пут због борбеног и антиаустријског говора у Београду на свечаности приликом проглашења пунолетства кнеза Милана. Кад је ослобођен, у знак признања, био је изабран за посланика Угарског сабора, где је, као један од најбољих сарадника Светозара Милетића, живо и смело радио за српску ствар. Потом живи у Београду и уређује „Српску независност“, али под притиском реакционарне владе Лаза Костић је морао да напусти Србију. На позив кнеза Николе одлази у Црну Гору и ту остаје око пет година, као уредник званичних црногорских новина и политички сарадник кнежев. Но и ту дође до сукоба, па се врати у Бачку.
Остатак живота провео је у Сомбору релативно мирно.
Лаза Костић је говорио више страних језика: грчки, латински, енглески, немачки, француски, руски, мађарски. Изабран је за члана Српског ученог друштва 27. фебруара 1883, а за редовног члана Српске краљевске академије 26. јануара 1909. Написао је око 150 лирских и дванаестак епских песама, балада и романси, три драме и бројне текстове полемичког карактера, предавања, скице и фељтоне. Његовим најзначајнијим преводима сматрају се Шекспирови Ромео и Јулија, Хамлет и Ричард ИИ. Написао је и неколико приповедака: Чедо вилино, Махараџа и Мученица.
Лаза Костић је умро је 1910. године у Бечу, а сахрањен је на Великом Православном гробљу у Сомбору. Остаће запамћен као један од најзначајнијих књижевника српског романтизма.
Своју најбољу песму и једну, по општем мишљењу критичара, од најлепших песама српске књижевности уопште, Санта Мариа делла Салуте, Лаза Костић завршио је пред смрт. Писао ју је 14 година. Песму је посветио Ленки Дунђерски, најмлађој кћерци Лазара Дунђерског - трговца и велепоседника, у коју је био заљубљен иако је била доста млађа од њега. Песма је настала након Ленкине смрти 1895 године.
---------------------------------
Санта Мариа Делла Салуте
Опрости, мајко света, опрости,
што наших гора пожалих бор,
на ком се, устук свакој злости,
блаженој теби подиже двор;
презри, небеснице, врело милости,
што ти земаљски сагреши створ:
Кајан ти љубим пречисте скуте,
Санта Мариа делла Салуте.
Зар није лепше носит’ лепоту,
сводова твојих постати стуб,
него грејући светску лепоту
у пеп’о спалит’ срце и луб;
тонут’ о броду, трунут’ у плоту,
ђаволу јелу а врагу дуб?
Зар није лепше вековат’ у те,
Санта Мариа делла Салуте?
Опрости, мајко, много сам страд’о,
многе сам грехе покај’о ја;
све што је срце снивало младо,
све је то јаве сломио ма’,
за чим сам чезн’о, чему се над’о,
све је то давно пеп’о и пра’,
на угод живу пакости жуте,
Санта Мариа делла Салуте.
Тровала ме је подмукло, гњило,
ал’ ипак нећу никога клет’;
штагод је муке на мени било,
да никог за то не криви свет:
Јер, што је души ломило крило,
те јој у јеку душило лет,
све је то с ове главе са луде,
Санта Мариа делла Салуте!
Тад моја вила преда ме грану,
лепше је овај не виде вид;
из црног мрака дивна ми свану,
к’о песма славља у зорин свит,
сваку ми махом залечи рану,
ал’ тежој рани настаде брид:
Шта ћу од миља, од муке љуте,
Санта Мариа делла Салуте?
Она ме гледну. У душу свесну
никад још такав не сину глед;
тим би, што из тог погледа кресну,
свих васиона стопила лед,
све ми то нуди за чим год чезну’,
јаде па сладе, чемер па мед,
сву своју душу, све своје жуде,
— сву вечност за те, дивни тренуте!
— Санта Мариа делла Салуте.
Зар мени јадном сва та дивота?
Зар мени благо толико све?
Зар мени старом, на дну живота,
та златна воћка што сад тек зре?
Ох, слатка воћко, танталског рода,
што ниси мени сазрела пре?
Опрости мени грешне залуте,
Санта Мариа делла Салуте.
Две се у мени побише силе,
мозак и срце, памет и сласт.
Дуго су бојак страховит биле,
к’о бесни олуј и стари храст:
Напокон силе сусташе миле,
вијугав мозак одржа власт,
разлог и запон памети худе,
Санта Мариа делла Салуте.
Памет ме стегну, ја срце стисну’,
утекох мудро од среће, луд,
утекох од ње — а она свисну.
Помрча сунце, вечита студ,
гаснуше звевде, рај у плач бризну,
смак света наста и страшни суд. —
О, светски сломе, о страшни суде,
Санта Мариа делла Салуте!
У срцу сломљен, збуњен у глави,
спомен је њезин свети ми храм.
Тад ми се она од онуд јави,
к’о да се Бог ми појави сам:
У души бола лед ми се крави,
кроз њу сад видим, од ње све знам,
зашто се мудрачки мозгови муте,
Санта Мариа делла Салуте.
Дође ми у сну. Не кад је зове
силних ми жеља наврели рој,
она ми дође кад њојзи гове,
тајне су силе слушкиње њој.
Навек су са њом појаве нове,
земних милина небески крој.
Тако ми до ње простире путе,
Санта Мариа делла Салуте.
У нас је све к’о у муза и жене,
само што није брига и рад,
све су милине, ал’ нежежене,
страст нам се блажи у рајски хлад;
старија она сад је од мене,
тамо ћу бити доста јој млад,
где свих времена разлике ћуте,
Санта Мариа делла Салуте.
А наша деца песме су моје,
тих састанака вечити траг;
то се не пише, то се не поје,
само што душом пробије зрак.
То разумемо само нас двоје,
то је и рају приновак драг,
то тек у заносу пророци слуте,
Санта Мариа делла Салуте.
А кад ми дође да прсне глава
о тог живота хридовит крај,
најлепши сан ми постаће јава,
мој ропац њено: „Ево ме, нај!“
Из ништавила у славу слава,
из безњенице у рај, у рај!
У рај, у рај, у њезин загрљај!
Све ће се жеље ту да пробуде,
душине жице све да прогуде,
задивићемо светске колуте,
звездама ћемо померит’ путе,
сунцима засут’ сељанске студе,
да у све куте зоре заруде,
да од милине дуси полуде,
Санта Мариа делла Салуте.
Памет ме стегну, ја срце стисну’,
утекох мудро од среће, луд,
утекох од ње — а она свисну.
Помрча сунце, вечита студ,
гаснуше звевде, рај у плач бризну,
смак света наста и страшни суд. —
О, светски сломе, о страшни суде,
Санта Мариа делла Салуте!
У срцу сломљен, збуњен у глави,
спомен је њезин свети ми храм.
Тад ми се она од онуд јави,
к’о да се Бог ми појави сам:
У души бола лед ми се крави,
кроз њу сад видим, од ње све знам,
зашто се мудрачки мозгови муте,
Санта Мариа делла Салуте.
Дође ми у сну. Не кад је зове
силних ми жеља наврели рој,
она ми дође кад њојзи гове,
тајне су силе слушкиње њој.
Навек су са њом појаве нове,
земних милина небески крој.
Тако ми до ње простире путе,
Санта Мариа делла Салуте.
У нас је све к’о у муза и жене,
само што није брига и рад,
све су милине, ал’ нежежене,
страст нам се блажи у рајски хлад;
старија она сад је од мене,
тамо ћу бити доста јој млад,
где свих времена разлике ћуте,
Санта Мариа делла Салуте.
А наша деца песме су моје,
тих састанака вечити траг;
то се не пише, то се не поје,
само што душом пробије зрак.
То разумемо само нас двоје,
то је и рају приновак драг,
то тек у заносу пророци слуте,
Санта Мариа делла Салуте.
А кад ми дође да прсне глава
о тог живота хридовит крај,
најлепши сан ми постаће јава,
мој ропац њено: „Ево ме, нај!“
Из ништавила у славу слава,
из безњенице у рај, у рај!
У рај, у рај, у њезин загрљај!
Све ће се жеље ту да пробуде,
душине жице све да прогуде,
задивићемо светске колуте,
звездама ћемо померит’ путе,
сунцима засут’ сељанске студе,
да у све куте зоре заруде,
да од милине дуси полуде,
Санта Мариа делла Салуте.
Autor sjovicicslavuj |
8 Decembar, 2016 |
read_nums (250)
Рођен је у Андријанапољу и од малена је био предан на службу Богу.
Као ђакон, служио је у цркви у Андријанапољу код епископа Теодора.
Свети Алимпије желео је да се посвети Богу и живи у молитви и усамљеништву, па се повукао на једно јелинско гробље од којег су људи бежали због демонских привиђења. Ту је поставио крст и саградио храм у част свете Ефимије која му се јавила у сну.
Покрај храма подигао је стуб, попео се на њега и ту, у посту и молитви, провео 53 године. Ни подсмех људи, ни зла демонска нису га могла одатле померити.
Од свега се ограђивао крсним знамењем и именом Христовим. Најзад, људи су почели да га поштују и да му долазе ради утехе, поуке и исцељења. Око његовог стуба подигнута су два манастира, један мушки и један женски.
У женском манастиру живеле су светитељева мајка и сестра, а он је са свог стуба, примером и речима, указивао људима пут ка спасењу.
Свети Алимпије поживео је сто година и упокојио се 640. године, у време цара Ираклија. Од његових моштију сачувана је глава у Котломушком манастиру на Светој гори.
године, у време цара Ираклија.
Од његових моштију сачувана је глава у Котломушком манастиру на Светој гори.
Рођен је у Андријанапољу и од малена је био предан на службу Богу.
Као ђакон, служио је у цркви у Андријанапољу код епископа Теодора.
Као ђакон, служио је у цркви у Андријанапољу код епископа Теодора.
Свети Алимпије желео је да се посвети Богу и живи у молитви и усамљеништву, па се повукао на једно јелинско гробље од којег су људи бежали због демонских привиђења. Ту је поставио крст и саградио храм у част свете Ефимије која му се јавила у сну.
Покрај храма подигао је стуб, попео се на њега и ту, у посту и молитви, провео 53 године. Ни подсмех људи, ни зла демонска нису га могла одатле померити.
Од свега се ограђивао крсним знамењем и именом Христовим. Најзад, људи су почели да га поштују и да му долазе ради утехе, поуке и исцељења. Око његовог стуба подигнута су два манастира, један мушки и један женски.
У женском манастиру живеле су светитељева мајка и сестра, а он је са свог стуба, примером и речима, указивао људима пут ка спасењу.
Свети Алимпије поживео је сто година и упокојио се 640. године, у време цара Ираклија. Од његових моштију сачувана је глава у Котломушком манастиру на Светој гори.
године, у време цара Ираклија.
Од његових моштију сачувана је глава у Котломушком манастиру на Светој гори.
Autor sjovicicslavuj |
7 Decembar, 2016 |
read_nums (267)
ФК Црвена звезда је 8. децембра 1991. године
на Националном стадиону у Токију побиједила
чилеански клуб Коло-Коло резултатом 3-0
и постала клупски првак свијета.
Голове за наш клуб су постигли Владимир Југовић
(два гола - 19. и 59. минут) и Дарко Панчев (72. минут).
На данашњи дан, 8 децембра 1991. године
ЗВЕЗДА је постала првак свијета!
ФК Црвена звезда је 8. децембра 1991. године
на Националном стадиону у Токију побиједила
чилеански клуб Коло-Коло резултатом 3-0
и постала клупски првак свијета.
Голове за наш клуб су постигли Владимир Југовић
(два гола - 19. и 59. минут) и Дарко Панчев (72. минут).
Иако су послије Барија остали без
Роберта Просинечког, Драгише Бинића,
Слободана Маровића, Рефика Шабанаџовића
и Стевана Стојановића, као и тренера Љубомира Петровића,
подмлађени тим предвођен Владицом Поповићем
одиграо је једну од најбољих утакмица у Звездиној историји.
--------------------------------------------
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА је у Токију играла у сљедећем саставу:
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА је у Токију играла у сљедећем саставу:
Милојевић, Радиновић, Василијевић, Југовић, Белодедић, Најдоски,
Ратковић, Стошић, Панчев, Савићевић, Михајловић.
-----------------------------------------------
Треба нагласити да Чилеанцима није помогло ни то што су
-----------------------------------------------
Треба нагласити да Чилеанцима није помогло ни то што су
више од једног полувремена имали играча више
пошто је Дејан Савићевић, асистент код првог гола,
искључен у финишу првог полувремена.
Autor sjovicicslavuj |
7 Decembar, 2016 |
read_nums (230)
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан, 8.12. 2000. године
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан, 8.12. 2000. године
умро је славни српски сликар
Милић од Мачве
-----------------------------------------------
******************
СРПСКИ ВОЈНИК НА МРТВОЈ СТРАЖИ
Autor sjovicicslavuj |
7 Decembar, 2016 |
read_nums (231)
На данашњи дан, 8.12.1926. године, 
Жигон је у Другом свјетском рату
био у злогласном фашистичком
конц-логору Дахауу...----------------------------
.gif)
На данашњи дан, 8.12.1926. године,
у Љубљани рођен је славни српски глумац
СТЕВО ЖИГОН
Свако подсјећање на СТЕВУ ЖИГОНА
у мени изазива посебан осјећај.
Жигон је у Другом свјетском рату
био у злогласном фашистичком
конц-логору Дахауу...
У прошлом грађанском рату у БиХ
био сам 1.334 дана у муслиманским
злогласним логорима смрти.
био сам 1.334 дана у муслиманским
злогласним логорима смрти.
Дакле, био сам 44 мјесеца у логорима,
а сам рат у БиХ је трајао 42 мјесеца (!).
+++++++++++
СТЕВО ЖИГОН
је умро 28. децембра 2005. године
у Београду.
Autor sjovicicslavuj |
7 Decembar, 2016 |
read_nums (227)
.jpg)
Рођен у Риму од царскога рода: савременик светих апостола. Мајка му и два брата пловећи по мору, буду занесени буром у разне стране; отац му оде да тражи жену и синове, па се и он изгуби. Тада Климент, будући двадесет четири године стар, пође на исток да тражи своје родитеље и браћу.
У Александрији упозна апостола Варнаву, потом се придружи апостолу Петру, коме већ следоваху његова два брата, Фаустин и Фаустинијан.
Промислом Божјим апостол Петар наиђе на мајку Климентову, као старицу просјакињу, а потом и на оца. И тако се опет састави цела породица, и сви као хришћани врате се у Рим.
Климент се није одвајао од великог апостола, који га постави за епископа пре своје смрти. После мученичке смрти Петрове, епископ у Риму беше Лин, потом Клит - обојица за кратко време - па онда Климент. Са пламеном ревношћу управљаше Климент црквом Божјом, и обраћаше у веру Христову из дана у дан велики број неверних. Још одреди он седам брзописаца, да пишу житија хришћана мученика, који у то време страдаху за свога Господа.
Цар Трајан протера га у Херсон, где Климент нађе око две хиљаде изгнаних хришћана.
Сви беху запослени на тешком послу тесања камена на једном безводном месту. Климента примише хришћани с великом радошћу, и он им беше живи извор утехе.
Молитвом својом изведе воду из земље, и обрати у хришћанство толики број неверних мештана, да за једну годину подиже се на том месту седамдесет пет цркава.
Да не би даље ширио веру Христову, Климент би осуђен на смрт и утопљен у море с каменом о врату, у сто првој године.
Мошти његове чудотворне извађене су из мора тек у време светих Кирила и Методија.
Autor sjovicicslavuj |
7 Decembar, 2016 |
read_nums (223)
На данашњи дан, 7. децембра
На данашњи дан, 7. децембра
рођен је славни српски сликар
УРОШ ПРЕДИЋ
Косовка дјевојка
Весела браћа
Сироче на мајчином гробу
