Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 7 Jul, 2016 | read_nums (154)

 
7.7.2016.

БРАВО АЊА!

БРАВО СРБИЈО!
 
Ања Цревар је јуниорска првакиња Европе! Наша најмлађа олимпијка је освојила злато на 400 м мјешвито на шампионату Старог континента у мађарском Ходнезовашархељу.
 
Српска пливачица је поправила и свој, национални рекорд за скоро двије секунде – 4.41,74.
 
Тинејџерка из Панчева је летјела стазом. Послије 100 м (делфин) била је трећа, али је зато бриљантно отпливала 100 м леђно када је стекла недостижну предност. У другом дијелу трке (100 м прсно и 100 м краул) успјела је да одбрани титулу.
 
Тако се 16-годишња гимназијалка придружила Милораду Чавићу, Ивана Ленђеру, Чаби Силађију и Велимиру Стјепановићу, који су били шампионии на јуниорским шампионатима Европе.
 
Autor sjovicicslavuj | 6 Jul, 2016 | read_nums (249)
 
Рођење светог Јована Претече и Крститеља Господњег. На шест месеци пре свога јављања у Назарету Пресветој Деви Марији велики Гаврил, архангел Божји, јавио се првосвештенику Захарију у храму Јерусалимском. 

Пре него што је објавио чудесно зачеће безмужне девице, архангел је објавио чудесно зачеће бездетне старице. Захарије не поверова одмах речима весника Божјег, и зато му се језик веза немилом, и остаде нем све до осмог дана по рођењу Јовановом. У тај дан скупише се сродници Захаријини и Јелисаветини ради обрезања младенца и ради надевања имена. Па када упиташе оца, какво би име он желео дати сину, он, будући нем, написа, на дашчици: Јован. И у том часу одреши му се језик, и он поче говорити. Дом Захаријин беше на висинама између Витлејема и Хеврона. 

По целом Израиљу беше се разнео глас о појави ангела Божјег Захарији, о немилу овога и о одрешењу језика његовог у часу када написа име Јован. Глас о томе беше дошао и до Ирода. Зато Ирод, када посла да се покољу деца по Витлејему, упути људе у брдско обиталиште породице Захаријине, да убију и Јована. Но Јелисавета благовремено сакрије дете. Разјарен због овога цар Ирод посла џелате у храм Захарији (јер се деси да Захарији опет беше чреда служења у храму Јерусалимском) да га убију. 

Између притвора и храма Захарија би убијен, а крв његова се усири и скамени на плочама, и оста тако као сталан сведок против Ирода. Јелисавета се сакрије са дететом у неку пештеру, где ускоро она премине. 

Младенац Јован оста у пустињи сам на старању Бога и ангела Божјих (в. 7. јануар ; 24. фебруар ; 25. мај; 29. август и 23. септембар).

 
Autor sjovicicslavuj | 4 Jul, 2016 | read_nums (182)
 
 
 
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
 

Никад неће престати хистерична кампања „домаћих“ тзв. НВО /невладиних организација/ која је усмјерена против Београда и Бања Луке. Разно разне резолуције манифестоване уцјенама и ултиматумима стално ће висити о главама на полупрекланим, никад докланим српским вратовима.
Резолуција „о геноциду“ који се наводно десио у Сребреници је покушај најјачих сила које ведре и облаче у Европској унији да Србима наметну колективну одговорност за сва ратна дешавања на просторима екс Југославије. Додуше, нема ту ништа ново што већ не знамо и што до сад није виђено. Јер, ради се о покушају препарирања истине и прању сопствене савјести Лондона, Берлина, Париза и свих чланица бриселског конгломерата држава, односно ради се о америчкиим сатрапимаа и послушницима који ће стално покушавати да сломију и униште српски народ.

Наравно да је у тој бјесомучној кампањи против Срба своје високо мјесто обезбиједила и Хрватска. Уосталом, кад је то Хрватска мировала кад је Србија у питању. Није никад, већ се увијек лажно представљала као тобожњи пријатељ Србије што је, најблаже речено, потпуна хипокризија и лицемјерство. Званичном Загребу једини интерес је стабилизација хрватских привредних интереса у Србији.

Хрватски новокомпоновани бизнисмени будзашто су покуповали многа предузећа и фирме по Србији, највише у Београду. Јер да није отворене Србије хрватска привреда и економија би банкротирале. Зар неко мисли да Хрватска у било чему може бити конкурентна Њемачкој или Аустрији. Свакоме ко иоле прати друштвене прилике и стање у балканској вукојебини зна да су ови простори намијењени за утапање Балкана у бриселско ропство. Свима је познато да су све државе са простора Балкана, а богами и мало шире,  обични заморчићи у глобалној стратегији најјачих држава у Европи.

Зар било ко од скоро сломљених Срба, над којима се врше разни експерименти, мисли да бивши предсједник САД Бил Клинтон иде у Сребреницу зато што поштује и што воли муслимане и што вјерује да је био геноцид над муслиманским "цивилима". Клинтон и злочинци који су убијали српски народ и који су разарали српско ткиво и државу настоји са безуспјешним доказивањима да су Срби геноцидан народ, чиме би оправдао америчку и европску антисрпску политику и злочиначко бомбардовање српских земаља. За наредних неколико вијекова НАТО злочинци убили су многа српска покољења бомбама са посијаним осиромашеним уранијумом. 
СРБИЈА и РЕПУБЛИКА СРПСКА су тужни рекордери по малигним обољењима у Европи.

Коме још треба доказивати оно што је већ доказано. Не треба никоме. Јер, гдје год су Американци заједно са својим европским сателитима и сатрапима војно интервенисали – те државе су у распаду или су осуђене на нестанак. Напросто, није могуће избројати свакодневне жртве, које се броје на стотине, а има дана кад су те бројке изражене и у хиљадама невино убијених људи. Разлози су различити. Страдају људи у злочиначким НАТО интервенцијама и та агонија се касније наставља и трансформише у унутрашња међусобна истријебљења домицилних народа. 

Амери и њихови европски сателити и послушници након агресија над сувереним државама и након повлачења, свугдје су остављале само пустош и потпуно разорене државе. Чињенице то доказују. Американци су након Другог свјетског рата извршили агресију и започели су белај и ратну катаклизму у 37 држава и широм свијета су поубијали преко 20 милиона недужних људи.

Било како било, сваком Србину, па и тек рођеном српском дјетету о врату висе разне антисрпске резолуције, које странцима служе за дисциплиновање Срба и сламање Србије и српског народа у цјелини. 

Из ситуације у ситуацију мијењају се околности. Умјесто страних тзв. бораца за људска права у први план избијају домаћа балавурдија и булумента страних плаћеничких организација оличених у подмлатку и сљедбеницима Наташе Кандић, Соње Бисерко, тзв. Удружењу Жена у црном Сташе Зајовић, те извјесно-неизвјесном „лондонском новинару“ Душану Машићу /то је онај прошлогодишњи иницијатор да 7.000 људи 11. јула легне испред Народне скупштине Србије/. Ту су и они ини сатрапи и пљувачи своје државе и свог народа ако се још увијек тако осјећају?!

Мора се признати да је то данас најпрофитабилнији „посао“ у Србији. Ништа не радити, а бити на платном списку Сороша и другог бјелосвјетског олоша. Своје мјесто ухљебљења ту је нашла и  Анита Митић, самозвана директорка тзв. Иницијативе младих за људска права.
Да би слика била потпуна извјесна Митићка је у вријеме избијања рата на просторима Босне и Херцеговине била тек рођена. Тако се дотична ни у једном граду БиХ не би знала снаћи без туристичког водича и шта онда она и њени сљедбеници уопште знају о рату.

У свим тим нечасним и антисрпским работама незаобилазне су и домаће политичке перјанице Чедомир Говнановић и Ненад Чанколизац, велики противници постојања РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, а самим тиме и омиљени сарајевски политичари и стални подносиоци антисрпаких резолуција. 

Autor sjovicicslavuj | 1 Jul, 2016 | read_nums (162)

За сјећање и за памћење...
На данашњи дан /2.7./ умрла је
прослављена српска глумица 
 
ОЛИВЕРА МАРКОВИЋ
 


 
Autor sjovicicslavuj | 1 Jul, 2016 | read_nums (165)


За сјећање и памћење ...
На данашњи дан /2.7./ умро је
славни српски књижевник 
 
БОРИСЛАВ ПЕКИЋ
 
 


Да се зна и да се не заборави ...
Био је члан илегалне студентско-гимназијске организације која се звала Савез демократске омладине Југославије (СДОЈ).

Ухапшен је 7. новембра 1948, маја 1949. осуђен по Закону о кривичним дјелима против народа и државе, на првостепеном Окружном суду на 10 година, а потом је на Врховном суду (Народне Републике Србије 26. јуна 1949. године) казна повећана на 15 година затвора са присилним радом и извјесним бројем година губитка грађанских права након издржане казне.

Помилован је послије пет година робије 29. новембра 1953. године. 
Издржавао је казну у КПД Сремска Митровица и КПД Ниш.
 
 
 
«Prethodni   1 2 3
    My picture!

Kategorije

Arhiva