Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 18 Jul, 2016 | read_nums (248)
 
Након синошњег сјајног и историјског успјеха наших одбојкаша,
 те неочекиваног пораза ватерполиста на турниру „Осам нација“ у Бору и сасвим очекиваног пораза слабе тениске репрезентације Србије од тенисера Велике Британије у четвртфиналу Дејвис купа у Београду -
у сјенци не смију остати сјајни резултати наших кајакаша и кануиста на Европском првенству који се враћају са пет медаља, двије златне, једна сребрна и двије бронзане. 
 -------------------------------------
Биљана Релић постала је првакиња Европе у спринту (к-1 200м). Релићка је оставила иза себе вршњакиње из Украјине и Русије.
Биљана Релић са два злата постала је најуспешнија јуноиорка Србије на Европском шампионату.
 
 -----------------------------------------------------------

Николина Мијушковић упислала се у историји српског кануу освојивши прву медаљу у женској конкуренцији. Кануисткиња Србије у јуниорској категорији је до првог мјеста и златне медаље дошла у финалу трке ц-1 200м.


--------------------------------------
Симо Болтић и Владимир Торубаров у конкуренцији сениора до 23 године окитили су се сребрном медаљом. Српска комбинација у двосједу на 1000м.
-----------------------------------
Николина Мијушковић и Николина Милићосвојиле су бронзану медаљу у А финалу дисциплине ц-2 200м.
-----------------------------------
До бронзаног одличја довеслао је и мушки двос
јед
у конкуренцији сениора до 23 године у саставу
Бојан Милинковић, Марко Драгосвљевић.
 

 
 
Autor sjovicicslavuj | 17 Jul, 2016 | read_nums (196)

Одбојкашка репрезентација Србије
је постала најновији „инвеститор“.

Сјајни момци су у своју земљу
унијели 1.050.000 долара!


 
СРБИЈА
 

је освојила
 

Свјетску лигу!

------------------

СРБИЈА - Бразил
 

3:0 (25:22, 25:22, 25:21)
 
 
Лакше него што се очекивало, максималним резултатом 3:0, Србија је у Кракову у финалу Свјетске лиге побиједила Бразил и први пут се попела на трон.

До сада је наша селекција играла пет финала и свих пет пута је поражена.

У првом сету је послије 14:13 услиједила серија 4:0 изабраника Николе Грбића за недостижну предност и освајање првог сета.

У другом сету послије предности нашег тима 11:7 Бразил је стигао на 12:12, држао се до 22:21, а онда је СРБИЈА убацила у већу брзину и уз лаку завршницу привела крају освајање другог сета за предност од 2:0.

У трећем и последњем сету предност је створена после 12:11. 
Серијом 6:1 Србија је повела 18:12 и славље је полако могло да почне... 
Србија је први пут у историји освојила Свјетску лигу.

 
СРБИЈА је уз титулу приде освојила и милион долара.

МВП /најкориснији играч/ завршног турнира Марко Ивовић 
добио је 30.000, а остали чланови идеалне поставе по 10.000 долара .

Марко Ивовић уз 30.000 долара као најкориснији играч, добио је и додатних 10.000 као најбољи примач и члан најбоље петорке турнира. 

Такође са 10.000 долара постао је богатији и Срећко Лисинац, који је проглашен за најбољег средњег блокера и члана најбоље поставе турнира.

СРБИЈА:
Ковачевић , Станковић, Јововић, Никић, Докић, Лисинац, Мајсторовић (либеро), Брђовић, Ивовић , Околић, Катић, Лубурић , Подрашчанин, Росић (либеро).
Селектор: Никола Грбић.

 

Autor sjovicicslavuj | 14 Jul, 2016 | read_nums (206)
 
 
Елзан Бибић освојио злато!

Репрезентативац 
Србије у атлетици Елзан Бибић освојио је златну медаљу у трци на 3.000 метара на Европском првенству за младје јуниоре у Тбилисију, у Грузији. 

Овај 17-годишњи Новопазарац убједљиво је побиједио у конкуренцији 19 атлетичара временом од осам минута, девет секунди и шест стотинки.
 
 
Бибићев лични рекорд на 3.000 метара износи 8:01,90 минута и то је најбоље овогодишње остварење на свијету у узрасту до 18 година и четврто у конкуренцији такмичара до 20 година старости.

Елзан Бибић
 ће већ сутра  у Тбилисију трчати у квалификацијама на 800 метара.



Autor sjovicicslavuj | 14 Jul, 2016 | read_nums (154)

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ



Од 1902. године, када је основано, па све до данас, Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" остварује своју грандиозну улогу у очувању и развоју културе и духовности српског народа. Сама чињеница да се једно овакво друштво, упркос бурним историјским догађањима, одржало и опстајало више од пуног  вијека, довољно говори о његовој виталности и духовној снази. Сматра се да дјеловање "Просвјете" у очувању културног, духовног и националног идентитета српског народа долази одмах иза улоге коју је на том пољу остваривала Српска православна црква.

О значењу оснивања "Просвјете" као културне и духовне институције, можда најупечатљивије говоре ријечи Владимира Ћоровића, објављене у "Босанској вили" 30. августа 1912. године, поводом обиљежавања десетогодишњице Друштва:

"Стварање "Просвјете" био је најсвјетлији моменат у јавном животу Босне и Херцеговине... Јер то није установа једног мјеста, једне врсте и једне генерације, него трајно поприште рада за све благородне духове са најширим циљевима какви се уопште могу тражити у људском дјеловању."

ОСНИВАЊЕ
На идеју о оснивању "Просвјете" дошла је 1901. године група од 29 српских интелектуалаца, која је упутила молбу Земаљској влади у Сарајеву са захтјевом да се формира чисто хумано друштво под називом "Просвјета", које би помагало школовање ђака и студената. А да је у то вријеме заиста постојала изузетна потреба за школовањем, говоре подаци о јадном стању образованости и просвијећености у Босни и Херцеговини. 

 Како наводи др Божидар Маџар у својој књизи "Просвјета – српско просвјетно и културно друштво 1902-1949" (која је уствари ријетка цјеловита историја овог Друштва и уједно темељни извор података за овај текст), од окупације 1878. до оснивања "Просвјете" 1902. године, у цијелој БиХ гимназију је завршило свега 188  највише Срба, па тек онда муслимана, Хрвата, Чеха, Пољака и осталих, а кад је "Просвјета" основана, било је у цијелој БиХ свега око 30 Срба високошколаца.

Разумљиво, аустро-угарска власт је ову идеју примила са подозрењем. Послије проучавања предоченог статута, изврдавања и оклијевања, Одјелни предстојник Земањске владе Бенко, ставио је 5. јула 1902. године клаузулу на нацрт статута "Просвјете" - "Предстојећа правила одобравају се." Услиједио је проглас у коме се иницијатори оснивања Друштва обраћају српском народу образлажући циљеве и намјере, а затим је 31. августа 1902, у просторијама Српског пјевачког друштва "Слога" у Сарајеву одржана оснивачка скупштина. За предсједника Друштва изабран је Ристо Хаџи Дамјановић, а за потпредсједника др Ристо Јеремић.

"Дан када је добијено одобрење за оснивање (5. јули) може се сматрати даном оснивања "Просвјете", иако је њено конституисање услиједило нешто касније" /14. јула/, наводи др Божидар Маџар.

Оснивање "Просвјете" одушевљено је прихваћено у свим слојевима српског становништва и благословено од стране црквених великодостојника. Бивши дабробосански митрополит Саво Косановић упутио је оснивачкој скупштини телеграм у коме поручује: "Бог благословио ваше племенито предузеће успјехом, да цио народ објеручке прихвати тако спасоносну за њега културну установу, којој се свесрдно радујем и одазивам са хиљаду круна." Био је то позамашан износ, што потврђује да је сљедећи добротвор, најбогатији трговац, приложио 500 круна.

"Просвјета" се иначе финансирала добровољним давањима свог чланства. Легатори и велики добротвори прилагали су по 10.000 круна или непокретну имовину, а добротвори, утемељивачи, стални и помажући чланови, мање износе.

Како су потребе "Просвјете" за остваривање својих циљева биле јако велике, приступило се учлањивању и повећавању броја чланова. Имајући у виду расцјепканост насеља и социјалну структуру становништва (углавном сељачко), те крајње лоше комуникације, може се рећи да је одзив за учлањење био јако добар. Непуних 10 година након оснивања, "Просвјета" је бројала близу 7.000 чланова и имала 80 пододбора (пододбори су бирани гдје је било најмање 50 чланова).

ЗАДАЦИ

Најважнији задатак "Просвјете" био је стипендирање ђака и студената. Према утврђеним критеријима, стипендије је одобравао Главни одбор. Прве стипендије одобрене су: 80 круна мјесечно једној дјевојци за похађање курса за бабице у Грацу или Бечу; 40 круна за завршетак препарандије у Карловцу; и 20 круна потпоре једном гимназијалцу "док се види хоће ли напредовати."
                   
У школској 1902/03. години "Просвјетине" стипендије добили су: 21 студент великих школа; 39 гимназијалаца; 2 ученика средње техничке школе; 12 ученика препарандије (учитељске школе); 5 ученика трговачке школе и 10 ученица дјевојачке школе. Од 1910. године "Просвјета" је давала потпору и за школовање  занатлија: ковача, колара, ципелара, књиговезаца, сапунџија, бојаџија и др.

Да би се побољшали услови школовања, пришло се оснивању дачких домова. Тако је 1909. године основан први "Просвјетин" ђачки дом у Мостару. Тек послије ослобођења 1918. године, основани су "Просвјетини" ђачки домови у другим већим мјестима (1919. у Бањалуци, 1923. у Босанској Градишци...).

"Просвјетине" послове водили су њени истакнути чланови, добровољно и без награде. Како се дјелатност јако ширила, 1905. године расписан је конкурс за пријем једног "интелигентног сталног радника". Први стални чиновник "Просвјете" био је Петар Кочић. Међутим, закратко. Већ у новембру 1906, због учешћа у генералном штрајку у Сарајеву, Кочић је осуђен на изгон из Сарајева.

Описмењавање и културно уздизање била је главна дјелатност "Просвјете". Према попису из 1910. године, од укупног броја становника у БиХ старијих од 7 година, било је 87,84% неписмених. Због малог броја учитеља, у рад на описмењавању били су укључени свештеници и интелигенција, а за вријеме ферија и студенти, углавном "Просвјетини" стипендисти.

"Просвјета" је обезбиједила и први буквар за неписмене који је штампала у 20.000 примјерака и углавном дијелила бесплатно. Такође се приступило набавци популарних књига које су доспијевале у руке читалаца и утицале да расте интересовање за читање. Убрзо се јавила потреба за ширењем мреже библиотека па су у градовима и селима  осниване сталне и покретне књижнице. Књиге су прикупљане од дародаваца, а неријетко набављане из Србије и Војводине.

"Просвјета" је штампала свој лист, уз који је претплатницима достављала и листове "Здравље" и "Народне новине" из Београда. Земаљска влада је убрзо забранила растурање листова из Србије.

Поред просвјетитељске и културне дјелатности, "Просвјета" се бавила и другим активностима за добробит народа. Тражило се начина да се приђе сељацима ради њиховог организовања и поправљања економског положаја, па се, послије дугог и упорног тражења дозволе, 1908. године приступило организовању српских земљорадничких задруга. Задругарство је било пут да сељак-кмет зарадом стеченом у задрузи откупи свој кметовски посјед. Предвидјало се такође да задруге постану центри културног живота на селу. Свакако да је све ово наилазило на подозрење и отпор окупационе власти.

Народне потребе захтијевале су од "Просвјете" да се брине о заштити народног здравља, тјелесном васпитању, борби против алкохолизма и сл. У свим овим областима "Просвјета" је давала подстицај и пружала помоћ.

ЗАБРАНЕ И ОБНОВЕ

Рад "Просвјете" одвијао се под будним оком власти, али Друштво је захваљујући вјештом вођењу и тактизирању успијевало да избјегне озбиљније сукобе са окупационом управом. Међутим, 1913. године, за врјеме Балканских ратова, рад "Просвјете" је суспендован, а за вријеме Првог свјетског рата, 31. јануара 1915, наредбом владе, Друштво је распуштено, а сва имовина конфискована. У исто вријеме распуштена су сва српска друштва, удружења и организације. Најистакнутији активисти "Просвјете" оптужени су за велеиздају, а тројици њих: предсједнику Сими Мирковићу, главном секретару Васиљу Грдићу и секретару и уреднику листа "Просвјета" др Владимиру Ћоровићу суђено је на чувеном велеиздајничком процесу 1916. године у Бањој Луци. Наредбом владе укинуто је и 120 српских основних школа, а једном броју од 198 учитеља забрањен је рад у државним основним школама.

Рад "Просвјете" обновљен је 10. новембра 1918. године када се састао главни одбор (изабран 1913) и преузео преосталу имовину, па се кренуло испочетка.

Други пут рад "Просвјете" забрањен је 1941. године успоставом усташке власти у БиХ. Сва имовина Друштва је отета, активисти и чланство растјерани, а у условима страховитих покоља и геноцида, на неко дјеловање за добро српског народа није се могло ни помишњати.

Послије ослободења 1945. године, "Просвјета" је дала изузетан допринос обнови и извлачењу народа из опште заосталости. Међутим, "у друштву уопште, па и у области народног просвјећивања, створени су такви односи да је скоро свака практична дјелатност са националним садржајем била онемогућена и често стављана под сумњу партијских и државних органа", наводи др Божидар Маџар. У тим условима, 26. марта 1949. године "Просвјета" је обуставила рад, а сву своју имовину предала новооснованом Савезу културно-просвјетних друштава. Практично, то је значило гушење једног друштва које је у историји српског народа имало изузетно значајну улогу и дало огроман допринос његовом културном, просвјетном и општем напретку. 

************
ПОНОВНО ОБНОВЉАЕЊА ПРОСВЈЕТА!




До обнове  "Просвјете" дошло је 28. јуна /на Видовдан/ 1990. године, када је усвојен нови статут којим су уређени организација, програмски циљеви, задаци и садржај дјелатности Друштва. 

Обновитељска скупштина одржана је у Вијећници у Сарајеву и колико могу да се сјетим било нас је присутно 34.

Сад се могу сјетити десетак присутних. 
За остале бих морао да листам по неким документима. 
Али знам да су били присутни: проф. др Војислав Максимовић, проф. др Алекса Буха, проф. др Митар Миљановић, Мирослав Тохољ, Љубо Босиљчић, Велибор Остојић, Владимир Настић, Михајло Јеремић, Стево Ћосовић, Сава Ћеклић, Љубо Грковић, итд.

Били су присутни и новинар /дописник/ "Политике" Мирко Царић, те Коља Бесаровић....

Наравно, 
ето и ја сам био присутан.

За првог предсједника обновљене "Просвјете" изабран је проф. др Војислав Максимовић.

**********************************
Међу основним циљевима и задацима, истичу се: проучавање историје и живота Срба; проучавање и његовање српске културне баштине; организовање и подстицање научног, умјетничког и књижевног рада; издавање публикација; ширење и популарисање књиге; чување језичког идентитета српског народа заснованог на вуковској традицији; његовање успомена из прошлости Срба давањем иницијатива и помагањем у оснивању музеја, подизању споменика и давању назива градовима, насељима, улицама, трговима, и установама; очувању ћириличног писма; оснивању културно-умјетничких друштава; сарадња са институцијама Српске православне цркве итд. 

Данас на просторима свих српских земаља  постоји и успјешно ради велики број одбора Друштва. 
На задовољство српских патриота у Аустрији, 21. маја 2011. године, у свечаној сали Бечког универитета основано је Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“ за Аустрију.
 
Autor sjovicicslavuj | 13 Jul, 2016 | read_nums (179)

Два брата, бесребреници и чудотворци Козма и Дамјан, родом беху из Азије, од оца незнабожца и мајке хришћанке, по имену Теодотија. Након очеве смрти, мајка се посветила служењу Христу, и богоугодном животу, како је претходно и своје синове научила. Васпитала их је у хришћанском духу. Живели су они беспрекорно, по закону Господњем, добивши дар исцељивања, дајући здравље болесним душама и телима. 

Исцељивали су они све болести, немоћи људске, изгонили зле духове, како код људи тако исто и код животиња, без икакве награде, већ искључиво у име Бога, који им је те способности и подарио, а по Христовој заповести: "Забадава добисте, забадава дајите" (Мат. 10,8). Због тога се и називају бесребреници и лекари.

Десило се да се нека жена, Пеладија, разболела од тешке болести, која је прикова за кревет већ неколико година, и када не могаше наћи јој лека, позва она Козму и Дамјана да је излече, што они радо учинише. Када је хтела да им плати они одбише, јер њихова плата је слава Богу, али жена би упорна те закле Светог Дамјана Светом Тројицом да прими од ње дар – три јајета, што он и учини не могавши то одбити не због плате, но због заклетве. Сазнавши за то, његов брат, Козма, се ожалости и остави завештање да када умру, он и његов брат, не сахране их једног поред другог, јер он прекрши завет њихов од Бога дата. 

Дође време и свети Козма се први представи Богу, а недуго за њим и свети Дамјан. Људи су били у недоумици где да га сахране, али у том часу по Божјем промисли, проговори камила, коју су њих двојица исцелили, људским гласом, да се не двоуме, већ да Дамјана сахране поред брата му Козме, јер он не прими она три јајета ради награде, већ ради имена Божјег. Тако њихове мошти беху положене скупа у месту званом Фереман.

Свој живот скончаше побожно и у миру, прославивши се многим чудесима, као усрдни посредници и исцелитељи наших душевних и телесних болести, како за живота тако и после смрти. Јер они исцељују и помажу свакоме ко их призове у помоћ, у болести и невољама и у данашње дане.

 
 
Autor sjovicicslavuj | 12 Jul, 2016 | read_nums (198)
 

Свети апостол Павле. Родом из Тарса, а од племена Венијаминова. Најпре се звао Савле, учио се код Гамалила, био фарисеј и гонитељ Хришћанства. Чудесно обраћен у веру хришћанску самим Господом, који му се јавио на путу за Дамаск. Крштен од апостола Ананије, прозват Павлом и увршћен у службу великих апостола. 

Са пламеном ревношћу проповедао Јеванђеље свуда од граница Арабије до Шпаније, међу Јеврејима и међу незнабошцима. Добио назив апостола незнабожаца. Колико су страховита била његова страдања, толико је било његово натчовечанско стрпљење. Кроз све године свог проповедања он је из дана у дан висио као о једном слабом кончићу између живота и смрти.

 Пошто је испунио све дане и ноћи трудом и страдањем за Христа, пошто је организовао цркву по многобројним местима, и пошто је достигао ту меру савршенства, да је могао рећи: "Не живим ја него Христос живи у мени", тада је био посечен у Риму, у време цара Нерона, кад и апостол Петар.


Мада сваки од дванаест великих апостола има свој нарочити дан празновања у години, ипак је црква одредила овај дан као саборни празник свих укупно, и уз њих Павла. 

Ово су имена посебног празновања свете Дванаесторице: Петар; Андреј; Јаков Зеведејев; Јован Богослов; Филип; Вартоломеј; Тома; Матеј Јеванђелист; Јаков Алфејев; Тадеј (или Јуда Јаковљев); Симон Зилот; Матија; Павле.


Да поменемо још како је који од ових најсветијих и најкориснијих људи у историји света скончао свој земни живот:
 
++++++++++++++
Петар - распет наопако;
Андреј - распет;
Јаков Зеведејев - посечен;
Јован Богослов - упокојио се чудесно;
Филип - распет;
Вартоломеј - распет, па одеран и посечен;
Тома - избоден са пет копља;
Матеј - огњем сажежен;
Јаков Алфејев - распет;
Тадеј - распет;
Симон Зилот - распет;
Матеј - каменован, па мртав посечен секиром;
Павле - посечен.

+++++++++++++++++ 
 
Господе преблаги,
помози нам чинити добро,
и добрим побјеђивати у име Твоје.
Теби слава и хвала завијек.
 
Амин.
+++++++++++++++++++++
 
Autor sjovicicslavuj | 12 Jul, 2016 | read_nums (190)

Браво Бањалучанке!
"Бањалучанке" освојиле злато у Сочију!


Хор „Бањалучанке“ је био једини представник Републике Српске и БиХ на највећем и најзначајнијем свјетском хорском такмичењу Женски хор јеосвојио злато у категорији традиционалне музике у оквиру највишег ранга такмичења.

У организацији Свјетске хорске асоцијације "Интеркултур - Мусика Мунди" хорска Олимпијада у Сочију одржава се од 6. до 16. јула уз учешће више стотина хорова из 73 земље. Наступе оцјењује седмочлани жири састављен од угледних стручњака за хорску музику из Русије, Финске, Аргентине, Кине, Филипина, Турске и Јужноафричке Републике.
 

Хор "Бањалучанке" директно се квалификовао на Свјетску хорску Олимпијаду у Сочију захваљујући претходно освојеној златној медаљи на Европском хорском првенству у Магдебургу прошле године.
 

Autor sjovicicslavuj | 12 Jul, 2016 | read_nums (169)

 
Србија има првакињу свијета у бодибилдингу. 
 
Нишлијка Марија Ђелић је освојила шампионску титулу у категорији фитнес модел у ИБФФ федерацији.

На првенству које је одржано у Копру у Словенији учествовало је више од 400 такмичара.
 
 
 - Најлепши осећај на свету је на победничком постољу подићи српску тробојку! И  зато ћу се потрудити да бар још неколико пута подигнем нашу заставу на трон. Посебно сам поносна на то што побеђујем девојке од двадесетак година - рекла је Марија
 
 
 
Autor sjovicicslavuj | 11 Jul, 2016 | read_nums (152)

Звездин јуниор Милан Бунчић имао је сјајан наступ на Европском купу у џудоу које је за викенд одржано у мађарском Пакшу. Бунчић (до 73 кг) је на јуниорском такмичењу у Мађарској савладао Аустралијанца Сема Кинга у мечу за бронзану медаљу и тако стигао до још једног запаженог резултата на међународној сцени.


Autor sjovicicslavuj | 11 Jul, 2016 | read_nums (170)

 
 
Свети апостол Петар - Син Јонин, брат Андреје првозваног, из племена Симеонова, из града Витсаиде. Био је рибар, и најпре се звао Симеоном, но Господ је благозволео назвати га Кифом, или Петром (Јн 1, 42). Он је први од ученика јасно изразио веру у Господа Исуса рекавши: "Ти су Христос, Син Бога живога" (Мт 16, 16). Његова љубав према Господу била је велика, а његова вера у Господа постепено се утврђивала. Када је Господ изведен на суд, Петар Га се три пута одрекао, но само један поглед у лице Господа - и душа Петрова била је испуњена стидом и покајањем.

После силаска Светога Духа Петар се јавља наустрашивим и силним проповедником Јеванђеља. После његове једне беседе у Јерусалиму обратило се у веру око три хиљаде душа. Проповедао је Јеванђеље по Палестини и Малој Азији, по Илирику и Италији. Чинио је моћна чудеса: лечио је болесне, ваксрсавао мртве; чак и од сенке његове исцељивали су се болесници. Имао је велику борбу са Симоном Волхом, који се издавао за бога, а у ствари био је слуга сатанин. Најзад га је посрамио и победио.

По заповести опакога цара Нерона, Симоновог пријатеља, Петар би осуђен на смрт. Поставивши Лина за епископа у Риму и посаветовавши и утешивши стадо Христово, Петар пође радосно на смрт. Видећи крст пред собом, он умоли своје џелате, да га распну наопако, пошто сматраше себе недостојним да умре као и Господ његов. И тако упокоји се велики слуга великог Господара, и прими венац славе вечне (в. 16. јануар).

Свети апостол Павле - Родом из Тарса, а од племена Венијаминова. Најпре се звао Савле, учио се код Гамалила, био фарисеј и гонитељ Хришћанства. Чудесно обраћену веру хришћанску самим Господом, који му се јавио на путу за Дамаск. Крштен од апостола Ананије, прозват Павлом и увршћен у службу великих апостола.

Са пламеном ревношћу проповедао Јеванђеље свуда од граница Арабије до Шпаније, међу Јеврејима и међу незнабошцима. Добио назив апостола незнабожаца. Колико су страховита била његова страдања, толико је било његово натчовечанско стрпљење. Кроз све године свог проповедања он је из дана у дан висио као о једном слабом кончићу између живота и смрти.

Пошто је испунио све дане и ноћи трудом истрадањем за Христа, пошто је организовао цркву по многобројним местима, и пошто је достигао ту меру савршенства, да је могао рећи: "Не живим ја него Христос живи у мени", тада је био посечен у Риму, у време цара Нерона, кад и апостол Петар.
---------------------------------------


Неуки и уки, но духом једнаки
И љубављу Божјом ко ангели јаки,
Петар прости човек, Павле школовани -
Благодаћу Духа оба обасјани.

Две пламене свеће, свеће неугасне,

Две блиставе звезде, високе и красне.
Обиграше земљу, и светлост пронеше
Све људима даше, ништа не узеше,
Сиромаси пуки - свет обогатише,
Узници и слуге - сав свет покорише.

Свет обогатише учењем Христовим,

Сав свет покорише оружијем новим:
Смирењем и миром, и благом кротошћу.
Молитвом и постом и силном милошћу.

Кад им бурног дана стиже бурно вече

Нерон крвожедни живот им пресече.
Но кад владар света заповест издаде
И Петра и Павла страдању предаде.
Свет бејаше њихов, a не његов више -
Апостоли смрћу царство задобише.

Свети владика Николај Велимировић
        
Autor sjovicicslavuj | 11 Jul, 2016 | read_nums (207)

     У нашем народу постоји обичај да се уочи овог великог празника, који је посвећен светим апостолима, Петру и Павлу, пале лиле, које се праве од младе коре дивље трешње или брезе.    Обично се то ради на местима где се народ окупља, на трговима, раскршћима и у томе учествују деца и омладина. 
  
    Паљење ватре и лила симболише на она времена када су христоборни цареви прогонили и мучили хришћане, везујући их за дрвене стубове, натапајући их смолом и палећи их.

    Њихова тела су тада горела као буктиње, осветљавајући тргове као данас симболичне ватре и лиле.


Autor sjovicicslavuj | 10 Jul, 2016 | read_nums (159)
 
11. јула је годишњица смрти 
великог српског писца, 
мислиоца и дипломате 
 
МЕШЕ СЕЛИМОВИЋА


 
МЕША СЕЛИМОВИЋ: 
 
"Тешко ће се споразумјети два човјека која мисле различито. 
Лако ће се споразумјети два човјека која мисле"!

 
 
 
Autor sjovicicslavuj | 9 Jul, 2016 | read_nums (515)

На данашњи дан /10. јула/ рођен је 
један од највећих српских глумаца...
 
 
ПАВЛЕ ВУЈИСИЋ

 

 
Autor sjovicicslavuj | 9 Jul, 2016 | read_nums (184)

На данашњи дан /10.јула/ рођен је
један од највећих научника 
свјетског гласа
 

 
 
СРБИН
 

НИКОЛА ТЕСЛА!
 
 



-------------------------------------
Гроб рјечитији од свих
 хрватских ходајућих мртваца
 који лажу и СРБИНА НИКОЛУ ТЕСЛУ
себи својатају!
 
------------------------------------

ЧЛАНОВИ ПОРОДИЦЕ НИКОЛЕ ТЕСЛЕ!
 
Autor sjovicicslavuj | 9 Jul, 2016 | read_nums (160)
ДОМИНАЦИЈА!
ОЧЕКИВАНО!
*****
СРБИЈА
је на Олимпијским играма!


СРБИЈА  - Порторико 108:77
 
(37:11, 23:16, 22:29, 26:21)

СРБИЈА: Теодосић 3, Симоновић 11, Дангубић,
Богдановић 26, Марковић 2, Калинић 15, Недовић 5,
Бирчевић 13, Радуљица 4, Јокић 23, Штимац 4, Јовић 2.
 
---------------------------------------------
Пуче стотка! Са 12 кошаркаша, који су у суботу увече обезбиједили пласман на Олимпијске игре, број српских спортиста који је изборио пласман на смотру у Рио де Жанеиру повећан је на 103

СВИ ЗА РИО - Кошаркашице и кошаркаши заједно иду на Игре!

Послије много година заједно ће, руку под руку, на Олимпијским играма бити и кошаркаши и кошаркашице, а то се први пут дешава под именом Србија.

Поред 24 репрезента из "краљице спортова", по садашњем стању Србију ће представљати још 13 ватерполиста и 12 одбојкашица из екипних спортова.

Што се тиче индивидуалних, предњаче атлетичари са 12 спортиста, кајакаша ће бити 10, девет стријелаца, шесторо тенисера, двојица бициклиста, један џудиста, четворо веслача, четворо пливача, један стонотенисер, двије теквондоисткиње и тројица рвача!

 
Autor sjovicicslavuj | 9 Jul, 2016 | read_nums (143)
 ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

У Сарајеву чисто бошњачком граду, етнички очишћеном од Срба, у којем су све до 1961. године по званичном попису становниша Срби били вечински народ, поново су запаљене ватре мржње које никада нису ни престајале.
 
Наиме, јутрос је Анти-Дејтон група у центру бошњачког Сарајева, на Тргу дјеце Сарајева, поставила некакву инсталацију која кроз облик  Републике Српске приказује масовне гробнице у Републици Српској, јављају агенције.



Оснивач Анти-Дејтон групе Нихад Аличковић истиче како је инсталација постављена поводом годишњице "геноцида" почињеног над становницима Сребренице, која се обиљежава 11. јула.

Тако Нихад Аличковић наглашава да на данашњи и сутрашњи датум имају намјеру да обиљеже почињени "геноцид" на посебан начин: да "истину и чињенице" изнесу на улицу људима пред очи, да виде како изгледају масовне гробнице, на чему, како окорјели шовиниста истиче - лежи РС, да једноставно они људи који никад нису посјетили масовну гробницу виде како је то болно и тешко и кроз шта је прошао бошњачки народ током "агресије", вели  Аличковић доказани и проказани србомрзац и један од највећих противника постојања Републике Српске.

То што и данас, више од двије деценије након рата, српска страна тражи посмрне остаке настотине звјерски ликвидираних сарајевских Срба - у Сарајеву никога не интересује. У постављеној инсталацији нема српских костију, јер у Сарајеву нема ни предратних Срба. Више од 120 хиљада Срба је протјерано из главног града БиХ. Контраверзе настају да трају и помућени умови настављају никад прекинуто међунационално тровање, које ће нажалост, трајати и трајати.
------------------------------
Исти лик, Нихад Аличковић, оснивач Анти-Дејтон групе је с тимом људи око себе још у јануару прошле године покренуо нове и ко зна које по реду демонстрације у Сарајеву, овај пут са одлучношћу и у намјери да настави борбу за оно што, како тврди, вијековима припада Босни и Херцеговини, припајање дијела Црне Горе /Суторине/ Босни и Херцеговини.



"Велики познавалац“ свега и свачега, а у ствари екстремни бунтовник и мржњом задојени борац против постојања Републике Српске је истицао да је питање Суторине јако важно за БиХ. Аличковић је, прије свега, наводио разлог да је Суторина наводно власништво Босне и Херцеговине. 
----------------------------------------
Ко је уствари Нихад Аличковић?

 То је био главни организатор протеста и блокаде парламента и заједничких институција БиХ из јуна 2013. године.


Аличковић се и тада ставио на чело орагнизатора протеста и демонстрација испред парламента Босне и Херцеговине. Протести су били организовани наводно због Закона о ЈМБ /Јединствени матични број/. Касније ће се испоставити да је протест био организован из сасвим других разлога и да није имао никакве везе са ЈМБ. 

Јер, РЕПУБЛИКА СРПСКА и Дистрикт Брчко су имали донешене своје Уредбе и  никада није било проблема са додјелом ЈМБ. Уосталом, и Савјет министара БиХ је раније био донио Одлуку о шестомјесечној примјени и додјели јединствених матичних бројева. Дакле, измишљени проблем са ЈМБ је био само повод за  организованим и оркестрираним протестима, с циљем притиска на српске посланике да се изврше корјените промјене Устава БиХ, које би ишле у првацу нукидања Дејтона и стварања централизоване исламске државе..  

То је била суштина сарајевске талачке кризе.  О томе се радило и сва сарајевска ујдурма била је усмјерена на укидање Републике Српске и то покренута из сарајевске кухиње, а Аличковић и његова Анти-Дејтон група су требали бити само извођачи прљавих радова. Протестима се прикључило и око двије хиљаде Бошњака који су цијели дан и до јутарњих сати држали као таоце све запослене, као и посланике, јер се тај дан одржавала сједница Парламентарне скупштине.

 

Дакле, Нихад Аличковић је тада о свему одлучивао. Улазио је у парламент кад је хтио. На сву срећу, било је око 10-так свједока кад је дошао и до мене, у вријеме кад ми је љекарска екипа из сарајевске Хитне помоћи указивала помоћ и давала инфузију. Присутни су чули кад је говорио: "Гдје си Славуј Сбине? Ти си мом баби прије рата био шеф и ти си добар човјек, али јеби га нећеш изаћи одавде"! 

Тачно је рекао. Његовом оцу Исмету прије рата био сам шеф у органима безбједности БиХ.

На једној од сједница парламента од свих безбједносних агенција БиХ тражио сам да ми се доставе сва имена организатора протеста како бих могао против свих њих поднијети кривичне пријаве због противправног угрожавања уставног поретка БиХ, као и спречавања слободе кретања, односно држања посланика и свих запослених у скупштини као талаца.

 Али од тога се ништа није десило. Иако сам био посланик тражене податке никада нисам добио. Истине ради, вођен је некакав прекршајни поступак против Аличковића са унапријед познатим епилогом: "Ником ништа, појео вук магарца"!

И да закључим. Никада мира, а ни потребног повјерења /не помирења/ народа у БиХ неће бити све док постоје Аличковићи и њему слични, а они постоје и у  огромном су броју што показују и чињенице. 

Логично и сасвим очекивано, бошњачко Сарајево са великим одобравањем прихвата све што је усмјерено против Срба и Републике Српске, па самим тиме и чињеницу да је Федерација БиХ етнички скоро очишћена од Срба. 
Посљедњи попис становништва чији су резултати недавно противзаконито објављени показују - да на подручју Федерације БиХ данас живи мање од 2,5 одсто Срба. Број Срба који су остали да живе у Сарајеву је на нивоу статистичке грешке.
 
Autor sjovicicslavuj | 8 Jul, 2016 | read_nums (222)
 8.7.2016. Директно: ПАЛЕ/Амстердам

ДОМИНАЦИЈА!


Шампионка Европе
Ивана Шпановић
У другој серији 
Ивана Шпановић 
је остварила сјајан скок од 6.94 метра 
и тим резултатом је постала првак Европе!


 
Autor sjovicicslavuj | 8 Jul, 2016 | read_nums (169)

 

 
ПИШЕ. Славко Јовичић Славуј

За који дан проћиће 21. година од догађаја у Сребреници из јула 1995. године. Највећи интерес Срба је био и остао да се утврди права истина о свим дешавањима у, и око Сребренице. 

Комисија Владе Републике Српске (РС) за испитивање страдања муслимана у Сребреници чије је оснивање наметнуо бивши високи представник у БиХ, апсолутни диктатор и господар живота свих грађана и цјелокупне имовине у БиХ Педи Ешдаун, дошла је до података, али никада тачних, већ до броја оних које су муслимани пријавили као нестале и страдале у Сребреници. Али, сви ти нестали ни у којем случају не могу бити подведени под ’’жртве српских злочина’’. Јер, кад би се прихватила настојања Бошњака да сви ти нестали као жртве злочина буду ’’фактурисани’’ српској страни, онда би то била не само лаж, већ и ноторна глупост. Заправо, онда би Сребреница била једини град на планети у којем за скоро четири године рата нико није умро природном смрћу или од болести. Била би то невјероватна ствар гдје нико као војник са пушком у руци није изгубио живот или да нико није умро од посљедица рањавања у ратним сукобима исл.

Дакле, Комисија "Владе Републике Српске" /Ешдаунова комисија/ за утврђивање броја несталих у Сребреници није имала мандат да истражује и да утврди околности под којима је било који појединац страдао.

Мандат и задатак комисији је одредио високи представник и како рекох,  бритснска вуцибатина и диктатор Педи Ешдаун.

А кључ свега је - утврдити околности на који начин је сваки појединац изгубио живот. Међутим, то никада није урађено, па самим тиме није ни утврђено шта се заправо десило у Сребреници. 

Потпуно је јасно да није било могуће утврдити ко су заиста стварне жртве злочина, а ко су лица која су страдала на неки од многих других начина. 
Друго, постоје докази који су потврђени из више извора, а који указују да је више стотина муслиманских војника са пушком и оружјем, пробијајући се из Сребренице према Тузли у међусобним муслиманским обрачунима и у сукобима са Војском РС изгубило животе. Дакле, према свим међународним стандардима и конвенцијама ти и на такав начин страдали муслимански војници били су легитимни војни циљеви. 

Надаље, постоје докази да су на десетине наводно страдалих и пописаних имена на споменику у Поточарима живи и да живе широм планете као избјегла лица.

Уосталом, не може се крвави рат у БиХ који је, како рекох, трајао скоро четири године свести само на неколико дана сребреничке трагедије. Има ту и низ других питања која се морају до краја разјаснити због будућности и историје свих народа на просторима БиХ.
Заправо, како је могуће да муслимани воде оружани рат из Сребренице кад је наводно Сребреница била ’’демилитаризована’’ зона (сиц!). Наравно, да ми не пада на памет да кажем да у Сребреници није било злочина почињених над муслиманима. Таман посла. Нажалост, појединци из српског народа починили су злочине над муслиманима у Сребреници, али тај број сигурно није ни приближан чак ни једној половини од броја 8000 како то муслимани приказују.
 
Но, поставља се безброј питања, али коме? Ко је на подручју Подриња, Братунца и Сребренице поубијао 3.262, именом и презименом евидентиране српске жртве.

Никада ниједна институција није се озбиљно и свеобухватно бавила  расвјетљавањем чињеница везаних за злочине почињене над муслиманима у Сребреници који никако не могу бити издвојено посматрани од злочина које су злочиначке фаланге Насера Орића починиле над Србима још 1992. и 1993. године, када је спаљено и потпуно уништено 56 српских села и насеља и када је на том подручју звјерски ликвидирано 3.262 именом и презименом евидентираних српских жртва.

Због свега реченог управо је највећи српски интерес да се потпуно демистификују сви догађаји око Сребренице и да се дође до истине, односно да се расвијетле све чињенице и да се одговори на питање -  шта се заправо догодило на том подручју. Мора се утврдити ко су заиста недужне жртве и на муслиманској, али и на српској страни: ко су појединци из реда и муслимана и Срба који су починиоци злочина над једним и над другим народом. Јер, појединци из свих зараћених народа су починили злочине над припадницима из реда оних других народа. 

Ниједан народ није крив за бројне монструозне злочине, нити народ може бити крив за избијање рата, а управо све интенције Бошњака перманентно су ишле у том правцу да се оптужи цијели српски народ и да му се наметне хипотека колективне одговорности што је бесмислица.  Ево 21. годину након ратних страдања у току трагичног сукоба у региону, како је и сам карактер рата у БиХ дефинисан у Дејтонском мировном споразуму - нема истине.
 
Autor sjovicicslavuj | 7 Jul, 2016 | read_nums (178)
 
На данашњи дан /8. 7./
рођен је велики човјек 

Арчибалд Рајс,

који је више истине знао,
рекао и написао о Србима,
 него што многи Срби знају сами о себи!


ЧУЈТЕ СРБИ,

ЧУВАЈТЕ СЕ СЕБЕ!

Ово је данас актуелније него икада прије!


СРБИ ТИ ДУГУЈУ ВЕЛИКУ ЗАХВАЛНОСТ,

 ВЕЛИКИ ЧОВЈЕЧЕ!


 Рајс каже:
"Говорио сам искрено у својој књизи. Нисам тражио да улепшавам истину, јер мислим да дугујем истину својим друговима. Неки ће се можда намрштити због моје искрености. Жалим унапред, али у једној књизи као што је ова писац се мора строго држати истине. Десет година је прошло од завршетка рата и време је да ишчезну извесне легенде корисне за време мучних часова да би се одржао морал".
 

 
 
Autor sjovicicslavuj | 7 Jul, 2016 | read_nums (180)

7.7.2016. Директно: ПАЛЕ/Амстердам
 
БРАВО ДУДАШ!
БРАВО СРБИЈО!
 

Михаил Дудаш
Михаил Дудаш освојио је бронзану медаљу у десетобоју на Европском првенству у Амстердаму.
Само четири бода недостајала су нашем атлетичару за сребрно одличје.

Михаил Дудаш је донио Србији и прву медаљу у десетобоју на Европском првенству.

Српски атлетичар је у коначном поретку освојио 8.153 бода, само четири мање од освајача сребрне медаље.


 

    My picture!

Kategorije

Arhiva