Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 16 Decembar, 2015 | read_nums (154)
 
 16.12.2015. Директно: ПАЛЕ/Ивањица

ЗВЕЗДА ДОМИНАЦИЈА!


Фудбалери ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ доказали су и у посљедњем колу јесењег дијела Суперлиге да им нема равних у Србији: са 0:3 (0:1) савладали су Јавор уз голове Вијеире, Плавшића и Катаија, чиме су свој нестваран, а рекордни низ подигли на 19 узастопних побједа у првенству.

То је рекордна 19. узастопна побједа Звезде у Суперлиги. Звезда послије 22 утакмице има 62 бодова од могућих 66, постигла је скоро три гола по утакмици (65) и има гол разлику +50.

Већ у петом минуту Вијеира је изврсним соло продором преварио одбрану Ивањичана и довео свој тим у вођство, а у 56. минуту предност је дуплирао Срђан Плавшић.

У 70. минуту Александар Катаији је обишао голмана и рутински пласирао лопту у мрежу Јавора и тако ставио тачку на ову утакмицу, али и на први дио рекордне полусезоне у којој је ЗВЕЗДА доминирала.

 



МИОДРАГ 
 Г Р О Ф  БОЖОВИЋ,
 
тренер ЗВЕЗДЕ.

Са ЗВЕЗДОМ је оборио многе рекорде!
 
 
Autor sjovicicslavuj | 15 Decembar, 2015 | read_nums (390)
 
Najtiražnije dnevne novine u Bosni i Hercegovini

Autor sjovicicslavuj | 14 Decembar, 2015 | read_nums (203)
 14.12.2015.

Каратисти Црвене звезде остварили су фантастичан успјех на 6. Свјетском првенству у фудокану које је одржано у Београду.

Црвено-бели су освојили три титуле шампиона Свијета, а томе су додали 5 сребрних и 7 бронзаних медаља!

Екипну златну медаљу и титулу шампиона Свијета у борбама освојили су Сулејман Мехмедали, Михајло Берић, Милан Павловић и Ненад Ђуричић.

Титулу свјетског шампиона у појединачној конкуренцији у борбама у апсолутној категорији освојио је Хаџи Страхиња Стојковић. Сјајни каратиста црвено-белих је освојио још двије медаље. Бронзану у дисциплини спортски карате и сребрну са репрезентацијом Србије у конкуренцији старијих сениора.
Каратисти Црвене звезде остварили су фантастичан успех на 6. Светском првенству у фудокану које је одржано у Београду. Црвено-бели су освојили три титуле шампиона Света, а томе су додали 5 сребрних и 7 бронзаних медаља! Екипну златну медаљу и титулу шампиона Света у борбама освојили су Сулејман Мехмедали, Михајло Берић, Милан Павловић и Ненад Ђуричић.

Овај садржај је копиран од http://www.mojacrvenazvezda.net/126264/2015/12/14/tri-titule-svetskih-sampiona-za-crveno-bele/
Каратисти Црвене звезде остварили су фантастичан успех на 6. Светском првенству у фудокану које је одржано у Београду. Црвено-бели су освојили три титуле шампиона Света, а томе су додали 5 сребрних и 7 бронзаних медаља! Екипну златну медаљу и титулу шампиона Света у борбама освојили су Сулејман Мехмедали, Михајло Берић, Милан Павловић и Ненад Ђуричић. Титулу светског шампиона у појединачној конкуренцији у борбама у апсолутној категорији освојио је Хаџи Страхиња Стојковић. Сјајни каратиста црвено-белих је освојио још две медаље. Бронзану у дисциплини спортски карате и сребрну са репрезентацијом Србије у конкуренцији старијих сениора.

Овај садржај је копиран од http://www.mojacrvenazvezda.net/126264/2015/12/14/tri-titule-svetskih-sampiona-za-crveno-bele/
Каратисти Црвене звезде остварили су фантастичан успех на 6. Светском првенству у фудокану које је одржано у Београду. Црвено-бели су освојили три титуле шампиона Света, а томе су додали 5 сребрних и 7 бронзаних медаља! Екипну златну медаљу и титулу шампиона Света у борбама освојили су Сулејман Мехмедали, Михајло Берић, Милан Павловић и Ненад Ђуричић. Титулу светског шампиона у појединачној конкуренцији у борбама у апсолутној категорији освојио је Хаџи Страхиња Стојковић. Сјајни каратиста црвено-белих је освојио још две медаље. Бронзану у дисциплини спортски карате и сребрну са репрезентацијом Србије у конкуренцији старијих сениора.

Овај садржај је копиран од http://www.mojacrvenazvezda.net/126264/2015/12/14/tri-titule-svetskih-sampiona-za-crveno-bele/
Каратисти Црвене звезде остварили су фантастичан успех на 6. Светском првенству у фудокану које је одржано у Београду. Црвено-бели су освојили три титуле шампиона Света, а томе су додали 5 сребрних и 7 бронзаних медаља! Екипну златну медаљу и титулу шампиона Света у борбама освојили су Сулејман Мехмедали, Михајло Берић, Милан Павловић и Ненад Ђуричић. Титулу светског шампиона у појединачној конкуренцији у борбама у апсолутној категорији освојио је Хаџи Страхиња Стојковић. Сјајни каратиста црвено-белих је освојио још две медаље. Бронзану у дисциплини спортски карате и сребрну са репрезентацијом Србије у конкуренцији старијих сениора.

Овај садржај је копиран од http://www.mojacrvenazvezda.net/126264/2015/12/14/tri-titule-svetskih-sampiona-za-crveno-bele/
Каратисти Црвене звезде остварили су фантастичан успех на 6. Светском првенству у фудокану које је одржано у Београду. Црвено-бели су освојили три титуле шампиона Света, а томе су додали 5 сребрних и 7 бронзаних медаља! Екипну златну медаљу и титулу шампиона Света у борбама освојили су Сулејман Мехмедали, Михајло Берић, Милан Павловић и Ненад Ђуричић. Титулу светског шампиона у појединачној конкуренцији у борбама у апсолутној категорији освојио је Хаџи Страхиња Стојковић. Сјајни каратиста црвено-белих је освојио још две медаље. Бронзану у дисциплини спортски карате и сребрну са репрезентацијом Србије у конкуренцији старијих сениора.

Овај садржај је копиран од http://www.mojacrvenazvezda.net/126264/2015/12/14/tri-titule-svetskih-sampiona-za-crveno-bel
Autor sjovicicslavuj | 13 Decembar, 2015 | read_nums (173)
 
 
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ!
 
 
Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић 14. децембра 1995. године у Јелисејској палати у Паризу потписали су Дејтонски споразум. 

Босна и Херцеговина споразумом је подељена на два ентитета: РЕПУБЛИКУ СРПСКУ 
и Федерацију БиХ.


Мировни споразум за Босну и Херцеговину, парафиран је 21. новембра 1995. године у Дејтону, у америчкој држави Охају, послије тронедјељних преговора, потписан је 14. децембра исте године у Паризу.

Споразум су, у присуству тадашњег државног секретара САД Ворена Кристофера, потписали Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић у Јелисејској палати у Паризу.

Потписници су се обавезали да међусобне односе регулишу према Повељи УН, Завршном хелсиншком акту и другим документима ОЕБС-а, као и на међусобно поштовање суверенитета и решавње неспоразума на мирољубив начин.
 
                                        ЖИВИ ТРАЈНО
                 РЕПУБЛИКО СРПСКА!
 
 
Autor sjovicicslavuj | 13 Decembar, 2015 | read_nums (225)
 
13.12.2015. ПАЛЕ/Јеро
БРАВО АМЕЛА!
БРАВО СРБИЈО

Српска атлетичарка Aмела Tерзић освоjила jе бронзану медаљу у конкуренциjи до 23 године на Eвропском првенству у кросу, коjе се одржава у француском Jеру.

Tерзићева jе до трећег мјеста дошла скоро три секунде заостатка за побједницом из Белгиjе.

Само неколико стотинки од наше атлетичарке jе била бржа такмичарка из Холандиjе, коjа jе заузела друго мјесто.

Aтлетичарка из Новог Пазара се опростила од такмичења до 23 године. Ово је Амели пета европска медаља у кросу, послије jедног злата, два сребра и бронзе.

 
Autor sjovicicslavuj | 13 Decembar, 2015 | read_nums (136)

Осванула је Света неђеља.


Скоро пола децембра је прошло. Јутро прохладно. Мраз добро прошарао. На небу нигдје облачка. Сунце се полако, онако стидљиво помаља.

Прије неки дан паде мало и снијега који се не задржа ни цијели дан. Да не знам који је датум врло тешко бих се орјентисао, јер само у једном дану промијене се четири годишња доба.

Остало је још само неколико дана до календарског почетка зиме. 

Календарског? Изгледа да се нико више ни у календар не може поуздати. 

Могу само пензионери, јер већ је прошло неколико дана од када су примили пензије, а оне су скоро већ при крају. Највећи дио отишао је за плаћање режијских трошкова. А ту су пензионери најодговорнији у извршавању својих обавеза.

Међутим, оне друге обавезе држава и друштво слабо измирују према људима који су у трећем добу живота, а њима је свега најпотребније. Једино они по свему судећи никоме не требају.

Тако је одлучила држава. А држава се увијек маћехински понашала према својим грађанима.

Да. Сад су сви грађани, јер сељак је понижен и обесправљен. Мало ко води рачуна о људима, уопште. Јер да води онда би у некој стратегији развоја друштва сељак добио своје право мјесто. Ако ништа друго, онда бар због непобитне чињенице, а чињенице су увијек биле једина истина, а истина је ако не буде сељака неће бити ни грађана...

     Држава у којој нема богатих сељака нема ни будућности.

 
Расписах се у ово недјељно јутро, а кафа чека...

 
Скоро пола децембра је прошло...
 
Autor sjovicicslavuj | 12 Decembar, 2015 | read_nums (184)
 
 Син Јонин и брат Петров, родом из Витсаиде, и рибар по занимању. Најпре је био учеником св. Јована Крститеља, но када св. Јован указа прстом на Господа Исуса говорећи: гле, јагње Божје! (Јов. 1, 36), тада св. Андреја остави свога првога учитеља и пође за Исусом. 

По том Андреја приведе свога брата Петра ка Господу. По силаску Св. Духа паде у део овоме првом апостолу Христовом, св. Андреји, да проповеда Јеванђеље у Византији и Тракији, по том у земљама Дунавским, па у Русији и око Црног Мора, и најзад у Епиру, Грчкој и Пелопонезу, где и пострада.

У Византији постави првога епископа у лицу св. Стахија; у Кијеву пободе крст на висини и прорече сјајну хришћанску будућност народу руском; по Тракији, Епиру, Грчкој и Пелопонезу преведе мноштво народа у веру, и постави им епископе и свештенике.

У граду Патрасу учини многа чудеса именом Христовим и задоби многе за Господа, међу којима беху брат и жена царског намесника Егеата. Егеат разјарен због тога стави Андреју светога на муке, а потом распе на крсту.

Докле год беше жив на крсту апостол Христов говораше корисне поуке хришћанима, који се беху сабрали око крста његова. Хтеде га народ скинути с крста, но он се опре томе. Најзад се апостол поче молити Богу, и при том нека необична светлост обасја га целог.

То светлосно обасјање трајаше пола сата, и када оно ишчезе апостол предаде своју свету душу Богу. Тако сконча свој земни век првозвани апостол, који први од 12 великих апостола позна Господа и пође за Њим.

Пострада св. Андреја за свога Господа 62. год. Мошти његове беху пренете у Цариград. Доцније глава му је пренета у Рим, а једна рука у Москву.
 
Autor sjovicicslavuj | 12 Decembar, 2015 | read_nums (198)
 
ВЕЉА ДОМИНАЦИЈА!

ПАЛЕ/Дубаји - Српски пливач Велимир Стjепановић остварио jе фантастичних девет побједа током два дана такмичења на митингу Хамилтон Aкватикс у Дубаиjу.

Стjепановић jе у петак освоjио прва мјеста на 400м слободно, 100м леђно, 50м слободно, 200м делфин, 100м делфин, а данас jе био наjбржи на 100м слободно, 200м слободно, 50м леђно, 50м делфин.

 
Autor sjovicicslavuj | 12 Decembar, 2015 | read_nums (193)

На данашњи дан 12.12. умро је
 
један од највећих српских научника

свјетског гласа

МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ
 
 
Autor sjovicicslavuj | 12 Decembar, 2015 | read_nums (120)

На данашњи дан 12.12. 
умро је Слободан ЈОВАНОВИЋ,
политичар, научник и један од највећих свјетских теоретичара
правних наука тадашњег времена.
 
 
Autor sjovicicslavuj | 9 Decembar, 2015 | read_nums (234)

Моја маленкост са МИРОСЛАВОМ ИЛИЋЕМ

Мирослав Илић, рођен је у Мрчајевцима, 
10. децембра 1950. године.
МИРОСЛАВ је српски пјевач народне музике,
један од најпознатијих и најпопуларнијих.

Своју пјевачку каријеру МИРОСЛАВ ИЛИЋје започео
1972. године, са пјесмом „Волео сам девојку из града“,
текстописца Обрена Пјевовића, коју је снимио
за издавачку кућу Дискос из Александровца.
-----------------------------------------------------------------------------------------
 
UVEK SI MI FALILA (DUET SNEZANA DJURISIC) - MIROSLAV ILIC
**************
Ostala sam bez tebe
kad je bilo najteze
ti si bio oduvek
pravi covek za mene

Ref. 2x
Uvek si mi falila
srce da oporavim
sad se cesto napijem
tebe da zaboravim
tebe da zaboravim

Ostala su secanja
kad smo srecni bili mi
sad se gorko kajemo
sto smo sve izgubili

Ref. 4x
 

Autor sjovicicslavuj | 8 Decembar, 2015 | read_nums (171)

Рођен је у Андријанапољу и од малена је био предан на службу Богу.
Као ђакон, служио је у цркви у Андријанапољу код епископа Теодора.

Свети Алимпије желео је да се посвети Богу и живи у молитви и усамљеништву, па се повукао на једно јелинско гробље од којег су људи бежали због демонских привиђења. Ту је поставио крст и саградио храм у част свете Ефимије која му се јавила у сну.
Покрај храма подигао је стуб, попео се на њега и ту, у посту и молитви, провео 53 године. Ни подсмех људи, ни зла демонска нису га могла одатле померити.

Од свега се ограђивао крсним знамењем и именом Христовим. Најзад, људи су почели да га поштују и да му долазе ради утехе, поуке и исцељења. Око његовог стуба подигнута су два манастира, један мушки и један женски.

У женском манастиру живеле су светитељева мајка и сестра, а он је са свог стуба, примером и речима, указивао људима пут ка спасењу.

Свети Алимпије поживео је сто година и упокојио се 640. године, у време цара Ираклија. Од његових моштију сачувана је глава у Котломушком манастиру на Светој гори.
године, у време цара Ираклија.

Од његових моштију сачувана је глава у Котломушком манастиру на Светој гори.

 
Autor sjovicicslavuj | 8 Decembar, 2015 | read_nums (121)

 

 За сјећање и помен 
славном српском пјеснику
на дан његове 
смрти 9.12.
 
***********************************************
Пјесма која остаје да траје...
 
Laza Kostić | Santa Maria Della Salute

**************************

Oprosti, majko sveta, oprosti,
što naših gora požalih bor,
na kom se, ustuk svakoj zlosti,
blaženoj tebi podiže dvor;
prezri, nebesnice, vrelo milosti,
sto ti zemaljski sagreši stvor:
Kajan ti ljubim prečiste skute,
Santa Maria della Salute.

Zar nije lepše nosit' lepotu,
svodova tvojih postati stub,
nego grejući svetsku grehotu
u pep'o spalit' srce i lub;
tonut' o brodu, trunut' u plotu,
djavolu jelu a vragu dub?
Zar nije lepše vekovat' u te,
Santa Maria della Salute?

Oprosti, majko, mnogo sam strad'o,
mnoge sam grehe pokaj'o ja;
sve što je srce snivalo mlado,
sve je to jave slomio ma',
za čim sam čezn'o, čemu se nad'o,
sve je to davno pep'o i pra',
na ugod živu pakosti žute,
Santa Maria della Salute.

Trovalo me je podmuklo, gnjilo,
al' ipak necu nikoga klet';
sta god je muke na meni bilo,
da nikog za to ne krivi svet:
Jer, sto je duši lomilo krilo,
te joj u jeku dušilo let,
sve je to s ove glave sa lude,
Santa Maria della Salute!

Tad moja vila preda me granu,
lepse je ovaj ne vide vid;
iz crnog mraka divna mi svanu,
k'o pesma slavlja u zorin svit,
svaku mi mahom zaleči ranu,
al' tezoj rani nastade brid:
Sta cu od milja, od muke ljute,
Santa Maria della Salute?

Ona me glednu. U dušu svesnu
nikad jos takav ne sinu gled;
tim bi, što iz tog pogleda kresnu,
svih vasiona stopila led,
sve mi to nudi za čim god čeznu',
jade pa slade, čemer pa med,
svu svoju dusu, sve svoje žude,
-svu večnost za te, divni trenute!-
Santa Maria della Salute.

Zar meni jadnom sva ta divota?
Zar meni blago toliko sve?
Zar meni starom, na dnu zivota,
ta zlatna voćka sto sad tek zre?
Oh, slatka voćko, tantalskog roda,
sto nisi meni sazrela pre?
Oprosti moje gresne zalute,
Santa Maria della Salute.

Dve u meni pobiše sile,
mozak i srce, pamet i slast.
Dugo su bojak strahovit bile,
k'o besni oluj i stari hrast:
Napokon sile sustaše mile,
vijugav mozak odrza vlast,
razlog i zapon pameti hude,
Santa Maria della Salute.

Pamet me stegnu, ja srce stisnu',
utekoh mudro od sreće, lud,
utekoh od nje - a ona svisnu.
Pomrca sunce, vecita stud,
gasnuse zvezde, raj u plac briznu,
smak sveta nasta i strašni sud. -
O, svetski slome, o strašni sude,
Santa Maria della Salute!

U srcu slomljen, zbunjen u glavi,
spomen je njezim sveti mi hram.
Tad mi se ona od onud javi,
k'o da se Bog mi pojavi sam:
U duši bola led mi se kravi,
kroz nju sad vidim, od nje sve znam,
zasto se mudrački mozgovi mute,
Santa Maria della Salute.

Dodje mi u snu. Ne kad je zove
silnih mi želja navreli roj,
ona mi dodje kad njojzi gove,
tajne su sile sluškinje njoj.
Navek su sa njom pojave nove,
zemnih milina nebeski kroj.
Tako mi do nje prostire pute,
Santa Maria della Salute.

U nas je sve k'o u muža i žene,
samo sto nije briga i rad,
sve su miline, al' nežežene,
strast nam se blaži u rajski hlad;
starija ona sad je od mene,
tamo cu biti dosta joj mlad,
gde svih vremena razlike cute,
Santa Maria della Salute.

A nasa deca pesme su moje,
tih sastanaka veciti trag;
to se ne piše, to se ne poje,
samo sto dušom probije zrak.
To razumemo samo nas dvoje,
to je i raju prinovak drag,
to tek u zanosu proroci slute,
Santa Maria della Salute.

A kad mi dodje da prsne glava
o mog života hridovit kraj,
najlepši san mi postace java,
moj ropac njeno: "Evo me, naj!"
Iz ništavila u slavu slava,
iz beznjenice u raj, u raj!
u raj, u raj, u njezin zagrljaj!

Sve ce se želje tu da probude,
dušine žice sve da progude,
zadivićemo svetske kolute,
zvezdama cemo pomerit' pute,
suncima zasut' seljanske stude,
da u sve kute zore zarude,
da od miline dusi polude,
Santa Maria della Salute.
 
 
Autor sjovicicslavuj | 8 Decembar, 2015 | read_nums (164)
 
На данашњи дан, 8 децембра 1991. године,
ЗВЕЗДАје постала првак свијета!

Иако су послије Барија остали без
Роберта Просинечког, Драгише Бинића,
Слободана Маровића, Рефика Шабанаџовића
и Стевана Стојановића, као и тренера Љубомира Петровића,
подмлађени тим предвођен Владицом Поповићем
одиграо је једну од најбољих утакмица у Звездиној историји.
--------------------------------------------
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА је у Токију играла у сљедећем саставу:
Милојевић, Радиновић, Василијевић, Југовић, Белодедић, Најдоски,
Ратковић, Стошић, Панчев, Савићевић, Михајловић.
-----------------------------------------------
Треба нагласити да Чилеанцима није помогло ни то што су
више од једног полувремена имали играча више
пошто је Дејан Савићевић, асистент код првог гола,
искључен у финишу првог полувремена.

Autor sjovicicslavuj | 8 Decembar, 2015 | read_nums (1045)
 
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан, 8.12. 2000. године умро је 
славни српски сликар Милић од Мачве...

******************
СРПСКИ ВОЈНИК НА МРТВОЈ СТРАЖИ
 
Autor sjovicicslavuj | 8 Decembar, 2015 | read_nums (107)
 
На данашњи дан, 8. 12. /1926./ године,
у Љубљани рођен је славни српски глумац
СТЕВО ЖИГОН.

Свако подсјећање на СТЕВУ ЖИГОНА
у мени изазива посебан осјећај.
Жигон је у Другом свјетском рату 

био у злогласном фашистичком 
конц-логору Дахауу...

У прошлом грађанском рату у БиХ 
био сам 1.334 дана у муслиманским 
злогласним логорима смрти.
Дакле, био сам 44 мјесеца у логорима,
а сам рат у БиХ је трајао 42 мјесеца (!).
+++++++++++
СТЕВО ЖИГОН 
је умро 28. децембра 2005. године 
у Београду.
 
 
Autor sjovicicslavuj | 8 Decembar, 2015 | read_nums (159)
 
Рођен у Риму од царскога рода: савременик светих апостола. Мајка му и два брата пловећи по мору, буду занесени буром у разне стране; отац му оде да тражи жену и синове, па се и он изгуби. Тада Климент, будући двадесет четири године стар, пође на исток да тражи своје родитеље и браћу. 

У Александрији упозна апостола Варнаву, потом се придружи апостолу Петру, коме већ следоваху његова два брата, Фаустин и Фаустинијан.

Промислом Божјим апостол Петар наиђе на мајку Климентову, као старицу просјакињу, а потом и на оца. И тако се опет састави цела породица, и сви као хришћани врате се у Рим.

Климент се није одвајао од великог апостола, који га постави за епископа пре своје смрти. После мученичке смрти Петрове, епископ у Риму беше Лин, потом Клит - обојица за кратко време - па онда Климент. Са пламеном ревношћу управљаше Климент црквом Божјом, и обраћаше у веру Христову из дана у дан велики број неверних. Још одреди он седам брзописаца, да пишу житија хришћана мученика, који у то време страдаху за свога Господа.

Цар Трајан протера га у Херсон, где Климент нађе око две хиљаде изгнаних хришћана.
Сви беху запослени на тешком послу тесања камена на једном безводном месту. Климента примише хришћани с великом радошћу, и он им беше живи извор утехе.

Молитвом својом изведе воду из земље, и обрати у хришћанство толики број неверних мештана, да за једну годину подиже се на том месту седамдесет пет цркава.

Да не би даље ширио веру Христову, Климент би осуђен на смрт и утопљен у море с каменом о врату, у сто првој године.

Мошти његове чудотворне извађене су из мора тек у време светих Кирила и Методија.
 
Autor sjovicicslavuj | 7 Decembar, 2015 | read_nums (486)
 
Објављено је 03.12. 2015.
*************
Документарна емисија
"Живот прича" - 1334
Гост: Славко Јовичић  Славуј
бивши заточеник логора Силос
 
*****************************
Линкови:

***************************

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE
Ауторка и водитељка емисије
Тања Војтеховски и моја маленкост,
на Палама, мјесец дана прије снимања емисије.
************************************
Пеђа Марковић, режисер емисије
"Живот прича" и моја маленкост на Палама,
мјесец дана прије снимања емисије.
*******************************
Књига коју сам написао 1997. године
- СИЛОС - Најзлогласнији муслимански логор
у Босни и Херцеговини
у грађанском рату 1992. - 1996. година.

 

Autor sjovicicslavuj | 6 Decembar, 2015 | read_nums (165)
 
Ћерка цара Консте. По смрти оца живела с мајком својом у Александрији.
 
  А мајка јој беше потајна хришћанка, која преко свог духовног оца приведе и Екатерину вери Христовој. У једној визији св. Екатерина прими прстен од самог Господа Исуса, у знак обручења Њему. Тај прстен до данас стоји на руци њеној.

Беше Екатерина врло даровита од Бога и врло добро школована у грчкој философији, медицини, риторици и логици, а при том беше и необичне лепоте телесне.

Када злочестиви цар Максенције сам приношаше жртве идолима и наређиваше другима да и они то чине, св. Екатерина изађе смело пред цара и изобличи идолопоклоничку заблуду његову.

Видећи је цар јачу од себе у мудрости и знању, позва 50 најмудријих људи, да се с њом препиру о вери и да је посраме.
Но Екатерина њих надмудри и посрами. Разјарени цар нареди да се свих 50 мудраца сагоре у огњу.

Ови мудраци, по молитви св. Екатерине, пред смрт сви исповедише име Христово и објавише себе хришћанима.
Када мученица беше у тамници, приведе у веру праву војводу царског Порфирија са 200 војника и саму царицу (Августу–Василису).

Сви пострадаше за Христа. При мучењу св. Екатерине јави јој се ангел Божји, заустави и изломи точак, на коме света девојка би мучена; а по том јави јој се и сам Господ Христос и утеши је.

После многих мучења Екатерина би мачем посечена у својој 18. години, 24. новембра 310. године. Из њенога тела истече млеко место крви. Чудотворне мошти почивају јој на Синају.

 
Autor sjovicicslavuj | 5 Decembar, 2015 | read_nums (133)

 ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

6. децембра 1833. године у Новом Саду, рођен је српски писац 
и љекар 
ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ, 
једна од најмаркантнијих личности српског друштва 
у другој половини XIX вијека. 

Борац за национално и политичко ослобођење, 

члан Српске краљевске академије 
и драматург Народног позоришта 
у Београду (1890-98), најпознатији је као дјечији пјесник 
и аутор елегичних личних исповести 
("Ђулићи" и "Ђулићи увеоци").


 
    My picture!

Kategorije

Arhiva