Фудбалери ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ доказали су и у посљедњем колу јесењег дијела Суперлиге да им нема равних у Србији: са 0:3 (0:1) савладали су Јавор уз голове Вијеире, Плавшића и Катаија, чиме су свој нестваран, а рекордни низ подигли на 19 узастопних побједа у првенству.
То је рекордна 19. узастопна побједа Звезде у Суперлиги. Звезда послије 22 утакмице има 62 бодова од могућих 66, постигла је скоро три гола по утакмици (65) и има гол разлику +50.
Већ у петом минуту Вијеира је изврсним соло продором преварио одбрану Ивањичана и довео свој тим у вођство, а у 56. минуту предност је дуплирао Срђан Плавшић.
У 70. минуту Александар Катаији је обишао голмана и рутински пласирао лопту у мрежу Јавора и тако ставио тачку на ову утакмицу, али и на први дио рекордне полусезоне у којој је ЗВЕЗДА доминирала.
МИОДРАГ Г Р О Ф БОЖОВИЋ,
Rođeni Hadžićanin /sarajevska opština/ 1992. godine odveden je u logor Silos u Tarčinu u kojem je ostao zarobljen 3,5 godine. Prvi put je u Parlament BiH ušao 2006. godine, kada nije bio član nijedne stranke, a 2010. putem kompenzacije s liste SNSD-a.
Osim što je poznat po aktivnom učešću u parlamentarnim klupama, pamtimo ga i po pjevanju sevdalinki, ali i izjavi da je prije rata u Hadžićima “bio u džamijskom odboru, mnogo puta bio u mnogim džamijama i tada znao proučiti Kulhuvallahu i Subhaneke i toga se ne stidi”.
Od prošle godine Jovičić je bez političkog angažmana, a u međuvremenu mu se pogoršalo zdravstveno stanje
1. Jeste li još član SNSD-a?
– Vodio sam se kao član dok sam bio u zadnjem mandatu u Parlamentu BiH, ali nisam plaćao članarinu.
2. Čime se sada bavite?
– Prikupljam dokumentaciju za penziju. Četiri godine u logoru nisu mi nigdje računate, kad su me Srbi istjerali iz OSA-e, i tu mi fale tri godine, nisu mi uplaćivali beneficije. Da je bilo regularno, imao bih sad 49 godina staža.
3. Gubi li Milorad Dodik popularnost?
– To će se tek vidjeti na lokalnim izborima iduće godine. Mislim da vlast u Banjoj Luci vuče mnoge neracionalne poteze.
4. Ko Vam najviše nedostaje u Parlamentu BiH?
– Fale mi mnogi kao ljudi, ne kao političari.
5. Snimate li i dalje sevdalinke?
– S obzirom na zdravstvene probleme, rijetko kada zapjevam, a rado poslušam sevdalinke. To je jedina pjesma koja vrijedi.
6. A kako zdravlje?
– Vrlo loše i svjestan sam da će vremenom biti gore i da su to posljedice iz logora, ali borim se i neću se predati.
7. Ko Vam je draži, Šefik Džaferović ili Dušanka Majkić?
– Nemojte mi Dušanku spominjati, naježim se kad čujem njeno ime. A kada je u pitanju gospodin Džaferović, neću zaboraviti njegov korektan odnos i kada mi je pomagao u parlamentu. Kada nisam mogao više da stojim na nogama, on mi je pomagao. Uvijek je bio fer.
8. Mislite li i dalje da bolje pjevate od Severine?
– Mislim, ali pošto je Severina postala beogradska snaha, neću više nju spominjati, evo sada kažem da bolje pjevam od Jelene Karleuše.
9. Hoće li biti referenduma o 9. januaru u RS?
– Ma, kakav referendum. Ne vjerujem.
10. A o Sudu i Tužilaštvu BiH?
– Svima treba biti jasno da je BiH međunarodno priznata i članica UN-a. Nije protivzakonito nešto željeti. Ali moguće je samo ono šta je realno.
11. A o otcjepljenju RS?
– RS se ne može otcijepiti. Moraju se prihvatiti činjenice da se bez sva tri naroda ništa ne može. Parlament o svemu odlučuje.
12. Šta mislite o Aleksandru Vučiću?
– Mislim da je promijenio politiku i da je ovo sad prihvatljiva politika za cijeli region. Radi za dobrobit Srbije, ali smatram da ne misli zlo Sarajevu.
13. Kad će logoraši ostvariti svoja prava u BiH?
– Nikada. Tužit ću BiH Strazburu zbog logora i dobit ću tu presudu u korist svih logoraša.
14. Tražite li još uvijek original Dejtonskog sporazuma?
– Tražim.
15. Vjerujete li da ima “papaka” u Narodnoj skupštini RS?
– Ima ih na svakom koraku.
16. Hoće li BiH postati članica NATO saveza?
– E, to će biti pitanje, ali jasno je da BiH ne može ostati izolovano ostrvo. Mislim da će se BiH ponašati kako Srbija bude odlučila, a ni Srbija ne može ostati izolovana.
17. Šta čitate?
– Svaki dan kupim i pročitam “Dnevni avaz”, dvoje beogradske i jedne banjalučke novine.
18. Zovu li Vas još u članstvo u džematske odbore?
– Niko me nigdje ne zove.
19. Jeste li se vratili u svoje Hadžiće?
– Nisam. Prodao sam kuću, bolje rečeno poklonio.
20. Gdje ćete za doček Nove godine?
– Neću nigdje. Nije patetika, ali kada vidim da narod nema hljeba, a lopovi kojih se baš “nakotilo” će slaviti i to po mondenskim mjestima, još mi je gore.
Autor: S. DEGIRMENDŽIĆ
Овај садржај је копиран од http://www.mojacrvenazvezda.net/126264/2015/12/14/tri-titule-svetskih-sampiona-za-crveno-bele/
Овај садржај је копиран од http://www.mojacrvenazvezda.net/126264/2015/12/14/tri-titule-svetskih-sampiona-za-crveno-bele/
Овај садржај је копиран од http://www.mojacrvenazvezda.net/126264/2015/12/14/tri-titule-svetskih-sampiona-za-crveno-bele/
Овај садржај је копиран од http://www.mojacrvenazvezda.net/126264/2015/12/14/tri-titule-svetskih-sampiona-za-crveno-bele/
Овај садржај је копиран од http://www.mojacrvenazvezda.net/126264/2015/12/14/tri-titule-svetskih-sampiona-za-crveno-bel
и Федерацију БиХ.
Српска атлетичарка Aмела
Tерзић освоjила jе бронзану медаљу у конкуренциjи до 23 године на Eвропском
првенству у кросу, коjе се одржава у француском Jеру.
Tерзићева jе до трећег
мјеста дошла скоро три секунде заостатка за побједницом из Белгиjе.
Само неколико стотинки
од наше атлетичарке jе била бржа такмичарка из Холандиjе, коjа jе заузела друго
мјесто.
Aтлетичарка из Новог
Пазара се опростила од такмичења до 23 године. Ово је Амели пета европска
медаља у кросу, послије jедног злата, два сребра и бронзе.
Осванула је Света неђеља.
Скоро пола децембра је прошло. Јутро прохладно. Мраз добро прошарао. На небу нигдје облачка. Сунце се полако, онако стидљиво помаља.
Прије неки дан паде мало и снијега који се не задржа ни цијели дан. Да не знам који је датум врло тешко бих се орјентисао, јер само у једном дану промијене се четири годишња доба.
Остало је још само неколико дана до календарског почетка зиме.
Календарског? Изгледа да се нико више ни у календар не може поуздати.
Могу само пензионери, јер већ је прошло неколико дана од када су примили пензије, а оне су скоро већ при крају. Највећи дио отишао је за плаћање режијских трошкова. А ту су пензионери најодговорнији у извршавању својих обавеза.
Међутим, оне друге обавезе држава и друштво слабо измирују према људима који су у трећем добу живота, а њима је свега најпотребније. Једино они по свему судећи никоме не требају.
Тако је одлучила држава. А држава се увијек маћехински понашала према својим грађанима.
Да. Сад су сви грађани, јер сељак је понижен и обесправљен. Мало ко води рачуна о људима, уопште. Јер да води онда би у некој стратегији развоја друштва сељак добио своје право мјесто. Ако ништа друго, онда бар због непобитне чињенице, а чињенице су увијек биле једина истина, а истина је ако не буде сељака неће бити ни грађана...
Држава у којој нема богатих сељака нема ни будућности.
По том Андреја приведе свога брата Петра ка Господу. По силаску Св. Духа паде у део овоме првом апостолу Христовом, св. Андреји, да проповеда Јеванђеље у Византији и Тракији, по том у земљама Дунавским, па у Русији и око Црног Мора, и најзад у Епиру, Грчкој и Пелопонезу, где и пострада.
У Византији постави првога епископа у лицу св. Стахија; у Кијеву пободе крст на висини и прорече сјајну хришћанску будућност народу руском; по Тракији, Епиру, Грчкој и Пелопонезу преведе мноштво народа у веру, и постави им епископе и свештенике.
У граду Патрасу учини многа чудеса именом Христовим и задоби многе за Господа, међу којима беху брат и жена царског намесника Егеата. Егеат разјарен због тога стави Андреју светога на муке, а потом распе на крсту.
Докле год беше жив на крсту апостол Христов говораше корисне поуке хришћанима, који се беху сабрали око крста његова. Хтеде га народ скинути с крста, но он се опре томе. Најзад се апостол поче молити Богу, и при том нека необична светлост обасја га целог.
То светлосно обасјање трајаше пола сата, и када оно ишчезе апостол предаде своју свету душу Богу. Тако сконча свој земни век првозвани апостол, који први од 12 великих апостола позна Господа и пође за Њим.
Пострада св. Андреја за свога Господа 62. год. Мошти његове беху пренете у Цариград. Доцније глава му је пренета у Рим, а једна рука у Москву.
ПАЛЕ/Дубаји - Српски пливач Велимир Стjепановић остварио jе фантастичних девет побједа током два дана такмичења на митингу Хамилтон Aкватикс у Дубаиjу.
Стjепановић jе у петак освоjио прва мјеста на 400м слободно, 100м леђно, 50м слободно, 200м делфин, 100м делфин, а данас jе био наjбржи на 100м слободно, 200м слободно, 50м леђно, 50м делфин.
На данашњи дан 12.12. умро је
један од највећих српских научника
свјетског гласа
МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ
На данашњи дан 12.12.
Моја маленкост са МИРОСЛАВОМ ИЛИЋЕМ
Своју пјевачку каријеру МИРОСЛАВ ИЛИЋје започео
**************
Ostala sam bez tebe
kad je bilo najteze
ti si bio oduvek
pravi covek za mene
Ref. 2x
Uvek si mi falila
srce da oporavim
sad se cesto napijem
tebe da zaboravim
tebe da zaboravim
Ostala su secanja
kad smo srecni bili mi
sad se gorko kajemo
sto smo sve izgubili
Ref. 4x
Рођен је у
Андријанапољу и од малена је био предан на службу Богу.
Као ђакон, служио је у цркви у Андријанапољу код
епископа Теодора.
Свети Алимпије желео је да се посвети Богу и живи у
молитви и усамљеништву, па се повукао на једно јелинско гробље од којег су људи
бежали због демонских привиђења. Ту је поставио крст и саградио храм у част
свете Ефимије која му се јавила у сну.
Покрај храма подигао је стуб, попео се на њега и ту, у посту и молитви, провео
53 године. Ни подсмех људи, ни зла демонска нису га могла одатле померити.
Од свега се ограђивао крсним знамењем и именом Христовим. Најзад, људи су
почели да га поштују и да му долазе ради утехе, поуке и исцељења. Око његовог
стуба подигнута су два манастира, један мушки и један женски.
У женском манастиру живеле су светитељева мајка и сестра, а он је са свог
стуба, примером и речима, указивао људима пут ка спасењу.
Свети Алимпије поживео је сто година и упокојио се 640. године, у време цара
Ираклија. Од његових моштију сачувана је глава у Котломушком манастиру на
Светој гори.
године, у време цара Ираклија.
Од његових моштију сачувана је глава у Котломушком манастиру на Светој гори.
на дан његове смрти 9.12.
**************************
Oprosti, majko sveta, oprosti,
što naših gora požalih bor,
na kom se, ustuk svakoj zlosti,
blaženoj tebi podiže dvor;
prezri, nebesnice, vrelo milosti,
sto ti zemaljski sagreši stvor:
Kajan ti ljubim prečiste skute,
Santa Maria della Salute.
Zar nije lepše nosit' lepotu,
svodova tvojih postati stub,
nego grejući svetsku grehotu
u pep'o spalit' srce i lub;
tonut' o brodu, trunut' u plotu,
djavolu jelu a vragu dub?
Zar nije lepše vekovat' u te,
Santa Maria della Salute?
Oprosti, majko, mnogo sam strad'o,
mnoge sam grehe pokaj'o ja;
sve što je srce snivalo mlado,
sve je to jave slomio ma',
za čim sam čezn'o, čemu se nad'o,
sve je to davno pep'o i pra',
na ugod živu pakosti žute,
Santa Maria della Salute.
Trovalo me je podmuklo, gnjilo,
al' ipak necu nikoga klet';
sta god je muke na meni bilo,
da nikog za to ne krivi svet:
Jer, sto je duši lomilo krilo,
te joj u jeku dušilo let,
sve je to s ove glave sa lude,
Santa Maria della Salute!
Tad moja vila preda me granu,
lepse je ovaj ne vide vid;
iz crnog mraka divna mi svanu,
k'o pesma slavlja u zorin svit,
svaku mi mahom zaleči ranu,
al' tezoj rani nastade brid:
Sta cu od milja, od muke ljute,
Santa Maria della Salute?
Ona me glednu. U dušu svesnu
nikad jos takav ne sinu gled;
tim bi, što iz tog pogleda kresnu,
svih vasiona stopila led,
sve mi to nudi za čim god čeznu',
jade pa slade, čemer pa med,
svu svoju dusu, sve svoje žude,
-svu večnost za te, divni trenute!-
Santa Maria della Salute.
Zar meni jadnom sva ta divota?
Zar meni blago toliko sve?
Zar meni starom, na dnu zivota,
ta zlatna voćka sto sad tek zre?
Oh, slatka voćko, tantalskog roda,
sto nisi meni sazrela pre?
Oprosti moje gresne zalute,
Santa Maria della Salute.
Dve u meni pobiše sile,
mozak i srce, pamet i slast.
Dugo su bojak strahovit bile,
k'o besni oluj i stari hrast:
Napokon sile sustaše mile,
vijugav mozak odrza vlast,
razlog i zapon pameti hude,
Santa Maria della Salute.
Pamet me stegnu, ja srce stisnu',
utekoh mudro od sreće, lud,
utekoh od nje - a ona svisnu.
Pomrca sunce, vecita stud,
gasnuse zvezde, raj u plac briznu,
smak sveta nasta i strašni sud. -
O, svetski slome, o strašni sude,
Santa Maria della Salute!
U srcu slomljen, zbunjen u glavi,
spomen je njezim sveti mi hram.
Tad mi se ona od onud javi,
k'o da se Bog mi pojavi sam:
U duši bola led mi se kravi,
kroz nju sad vidim, od nje sve znam,
zasto se mudrački mozgovi mute,
Santa Maria della Salute.
Dodje mi u snu. Ne kad je zove
silnih mi želja navreli roj,
ona mi dodje kad njojzi gove,
tajne su sile sluškinje njoj.
Navek su sa njom pojave nove,
zemnih milina nebeski kroj.
Tako mi do nje prostire pute,
Santa Maria della Salute.
U nas je sve k'o u muža i žene,
samo sto nije briga i rad,
sve su miline, al' nežežene,
strast nam se blaži u rajski hlad;
starija ona sad je od mene,
tamo cu biti dosta joj mlad,
gde svih vremena razlike cute,
Santa Maria della Salute.
A nasa deca pesme su moje,
tih sastanaka veciti trag;
to se ne piše, to se ne poje,
samo sto dušom probije zrak.
To razumemo samo nas dvoje,
to je i raju prinovak drag,
to tek u zanosu proroci slute,
Santa Maria della Salute.
A kad mi dodje da prsne glava
o mog života hridovit kraj,
najlepši san mi postace java,
moj ropac njeno: "Evo me, naj!"
Iz ništavila u slavu slava,
iz beznjenice u raj, u raj!
u raj, u raj, u njezin zagrljaj!
Sve ce se želje tu da probude,
dušine žice sve da progude,
zadivićemo svetske kolute,
zvezdama cemo pomerit' pute,
suncima zasut' seljanske stude,
da u sve kute zore zarude,
da od miline dusi polude,
Santa Maria della Salute.
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА је у Токију играла у сљедећем саставу:
-----------------------------------------------
Треба нагласити да Чилеанцима није помогло ни то што су
На данашњи дан, 8.12. 2000. године умро је
Свако подсјећање на СТЕВУ ЖИГОНА
Жигон је у Другом свјетском рату
био у злогласном фашистичком
конц-логору Дахауу...
био сам 1.334 дана у муслиманским
злогласним логорима смрти.
.jpg)
У Александрији упозна апостола Варнаву, потом се придружи апостолу Петру, коме већ следоваху његова два брата, Фаустин и Фаустинијан.
Промислом Божјим апостол Петар наиђе на мајку Климентову, као старицу просјакињу, а потом и на оца. И тако се опет састави цела породица, и сви као хришћани врате се у Рим.
Климент се није одвајао од великог апостола, који га постави за епископа пре своје смрти. После мученичке смрти Петрове, епископ у Риму беше Лин, потом Клит - обојица за кратко време - па онда Климент. Са пламеном ревношћу управљаше Климент црквом Божјом, и обраћаше у веру Христову из дана у дан велики број неверних. Још одреди он седам брзописаца, да пишу житија хришћана мученика, који у то време страдаху за свога Господа.
Цар Трајан протера га у Херсон, где Климент нађе око две хиљаде изгнаних хришћана.
Сви беху запослени на тешком послу тесања камена на једном безводном месту. Климента примише хришћани с великом радошћу, и он им беше живи извор утехе.
Молитвом својом изведе воду из земље, и обрати у хришћанство толики број неверних мештана, да за једну годину подиже се на том месту седамдесет пет цркава.
Да не би даље ширио веру Христову, Климент би осуђен на смрт и утопљен у море с каменом о врату, у сто првој године.
Мошти његове чудотворне извађене су из мора тек у време светих Кирила и Методија.
ЛИНК - Из емисије Тање Војтеховски "Живот прича" на блогу
***************************
Беше Екатерина врло даровита од Бога и врло добро школована у грчкој
философији, медицини, риторици и логици, а при том беше и необичне лепоте
телесне.
Када злочестиви цар Максенције сам приношаше жртве идолима и наређиваше другима
да и они то чине, св. Екатерина изађе смело пред цара и изобличи
идолопоклоничку заблуду његову.
Видећи је цар јачу од себе у мудрости и знању, позва 50 најмудријих људи, да се
с њом препиру о вери и да је посраме.
Но Екатерина њих надмудри и посрами. Разјарени цар нареди да се свих 50 мудраца
сагоре у огњу.
Ови мудраци, по молитви св. Екатерине, пред смрт сви исповедише име Христово и
објавише себе хришћанима.
Када мученица беше у тамници, приведе у веру праву војводу царског Порфирија са
200 војника и саму царицу (Августу–Василису).
Сви пострадаше за Христа. При мучењу св. Екатерине јави јој се ангел Божји,
заустави и изломи точак, на коме света девојка би мучена; а по том јави јој се
и сам Господ Христос и утеши је.
После многих мучења Екатерина би мачем посечена у својој 18. години, 24.
новембра 310. године. Из њенога тела истече млеко место крви. Чудотворне мошти
почивају јој на Синају.
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
6. децембра 1833. године у Новом Саду, рођен
је српски писац
и љекар ЈОВАН
ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ,
једна од најмаркантнијих личности српског друштва
у другој половини XIX вијека.
Борац за национално и политичко ослобођење,
члан Српске краљевске академије
и драматург Народног позоришта
у Београду (1890-98), најпознатији је као дјечији пјесник
и аутор елегичних личних исповести
("Ђулићи" и "Ђулићи увеоци").
