Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 20 Avgust, 2015 | read_nums (161)
 
За сјећање и за памћење...
На данашњи дан /20. 8./ рођен је 
славни Србин ЈОВАН СКЕРЛИЋ, 
чије дјело чини један од темеља 
српске националне културе.
 
Autor sjovicicslavuj | 19 Avgust, 2015 | read_nums (182)

ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

На данашњи дан.

Некад било много давно.  Давно је то било.

Данас је у Новом Сарајеву /Федерација БиХ/ на велики православни празник, своју крсну славу прославио и Храм Светог Преображења Господњег.

Некада су у самом центру Сарајева одзвањали звуци српских пјесама и игара у порти Храма, али и на главној улици.

НЕКАД БИЛО. Прије 80 и више година у центру Сарајева
уз десетине хиљада присутних Срба, 
углавном обучених у националне ношње - СЛАВИЛО СЕ.  
На слици лијево у горњем дијелу види се постројена 
 краљева војска у част и у славу прославе 
Светог Преображења Господњег.
Били су то празници српског саборовања уз своју, једну од три српске светиње у Сарајеву. Кажем једну од три, јер толико је било српских цркава у Сарајеву и прије рата, а толико их је и данас.

У предратном Сарајеву било је 78 џамија, четири католичке и три православне цркве и једна јеврејска синагога. Данас у Сарајевском Кантону /десет општина предратне Скупштине града Сарајева/ има преко 220 џамија.

Вјерски објекти и богомоље граде се тамо гдје има вјерујућег народа и граде их они народи који ту и живе. Данас у Сарајеву живи свега пар десетина хиљада од скоро 160 хиљада предратних Срба.

Дакле, у Сарајеву скоро да и нема више Срба. То се најбоље може видјети управо данас, и опет, код храма Светог Преображења Господњег. Наиме,  данас се окупи једва хиљаду и нешто мало више Срба и то највећи број их дође из Републике Српске, из Источног Новог Сарајева, из Источне Илиџе, из Пала и околних мјеста у којима претежно живе Срби у Републици Српској.

А некад прије прошлог рата окупљало се и преко 20 хиљада Срба.

Био сам један међу ријетким Србима који је из Републике Српске одмах по завршетку рата поново одлазио у Свети храм Преображења Господњег. Вратила су ми се сјећања на вријеме кад ме мајка још као дијете на данашњи дан водила на велико славље код наше Свете цркве. Након завршетка рата двије године сам узимао микрофон и пјевао на радост малог броја присутних Срба. Одјекивале су мелодије пјесама: "Под Игманом село што је" и "Бања Луко и та твоја села".

Међутим, остале су само успомене на те предратне дане и на нашу радост у Сарајеву, данас тужном граду, граду скоро без Срба. Тако ће и остати за наредне вијекове. Остаће неко да некад прича о тим прошлим временима. 

Можда ће неки историчар или хроничар времена негдје записати да су некад у Сарајеву живјели и Срби, у Сарајеву граду који је прије рата послије Београда био други град у бившој Југославији по броју Срба. Данас их је остало толико мало да су само на нивоу статистичке грешке у односу на Бошњаке који чине преко 90 одсто становника тог града...
 
Данас умјесто велике свечаности тужна слика.
Не постоји више ни минумум могућности за неко евентуално "преображење" и промјену садашње етничке слике Сарајева, града у којем су и данас јаке полицијске снаге Кантона Сарајево обезбјеђивале и оно мало Срба који дошли на молитву и на вишечасовну прославу нашег православног празника, славе и имена Светог храма. Били су код Светог храма и опет су се вратили у Републику Српску.

                                                                         ЗБОГОМ Сарајево!
 
Autor sjovicicslavuj | 18 Avgust, 2015 | read_nums (189)
 
Треће године Своје проповеди на земљи Господ Исус чешће говораше ученицима Својим о блиском страдању Своме, но уједно и о слави Својој после страдања на крсту. Да не би предстојеће страдање Његово сасвим раслабило ученике те да не би отпали од Њега, Он Премудри, хтеде им престрадања показати делимично славу Своју божанску.

Зато узевши собом Петра, Јакова и Јована изиђе с њима ноћу на гору Тавор, и ту сепреобрази пред њима. И засја се лице његово као сунце а хаљине његове посташе свијетле као снијег. И појавише се покрај Њега Мојсеји Илија, велики старозаветни пророци. И видеше ученици и удивише се. И рече Петар: Господе, добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сјенице (колибе): Теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији. 

Но док још Петар говораше, удаљише се Мојсеј и Илија, и сјајан облак окружи Господа и ученике, и дође глас из облака: ово је син мој љубазни, који је по мојој вољи; њега послушајте. Чувши овај глас ученици падоше ничице на земљу као мртви и осташе тако лежећи у страху докле им Господ не приђе и не рече им: устаните и не бојте се (Мат. 17). Зашто Господ узе само тројицу ученика на Тавор а не све? Јер Јуда не беше достојан да види божанску славу Учитеља, кога ће он издати, а њега самог Господ не хте оставити под гором, да не би тиме издајник правдао своје издајство. Зашто се преобрази на гори а не у долини. Да би нас научио двема врлинама: трудољубљу и богомислију. Јер пењање на висину захтева труд, а висина представља висину мисли наших, т.ј. богомислије. 

Зашто се преобрази ноћу? Јер је ноћ подеснија за молитву и богомислије него дан, и јер ноћ закрива тамом сву земаљску красоту а открива красоту звезданог неба. Зашто се појавише Мојсеј и Илија? Да се разбије заблуда јеврејска, као да је Христос неки од пророка, Илија, Јеремија или неки други - зато се Он јавља као Цар над пророцима, и зато се Мојсеј и Илија јављају као слуге Његове. Дотле је Господ много пута показао ученицима божанску моћ Своју, а на Тавору им је показао божанску природу Своју. То виђење Божанства Његовог и слишање небеског сведочанства о Њему као Сину Божјем требало је да послужи ученицима у дане страдања Господњег на укрепљење непоколебљиве вере у Њега и Његову крајњу победу.

Свети Јефрем Сиријски: Беседа на Преображење Господа и Бога, Спаситеља нашег, Исуса Христа
*****************************
Небу да открије блесак човечанства, Земљи и људима истину Божанства. Нека небо види Посланика свога, Нека земља позна Спаситеља Бога.
 
АМИН!
 

Autor sjovicicslavuj | 18 Avgust, 2015 | read_nums (181)

ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
 
 
Хајд' да нешто напишем. Нисам одавно. 
Нисам тај вакат.

О чему да пишем?

Уосталом, кога уопште интересује шта ја пишем?

Шта да узмем за тему? Безброј је тема, а још више је дилема. За шта се онда одлучити?

Да пишем о свјетској економској кризи? Ма јок. Па о томе сви пишу, а јуче ме на то упозорила и баба Милосава из комшилука. 
Вели баба да је свјетска економска криза - кад цијели свијет нема пара.

Кажем баби да није тако, јер много људи на свијету има и превише пара.

Опет ће баба Милосава: “Ма кад ја немам, онда нема нико ни на бијелом свијету, ето то је тако”, закључи баба без било какве додатне анализе. Знам такође да баба није ни аналитичар опште праксе.

Без обзира на фактичко гледиште и на закључке бабе из комшилука и овим путем желим да отклоним сваку сумњу да сам на било који начин повезан са бабом Милосавом у подривању свјетских глобалних или микро економских или политичких система.

Наиме, баба Милосава ми није никакав род, али из извора блиских неким високо рангираним дипломатама у Бриселу, као и неким треће разредним страним чиновницима који вршљају по БиХ, односно неким  службеницима у страним амбасадама, поуздано знам да баба не ради ни за једну страну обавјештајну службу, а не ради ни за било коју другу страну плаћеничку организацију.

Да пишем о временским приликама? Ма јок. О томе сви знају све. А кад сви знају све, онда је логично да о томе немам појма или да још мање oд тога знам.

Само да попијем кафу... ваљда ће ми на ум пасти нешто паметно, мада ће то бити врло тешко. Јер у данашње вријеме на коњуктурном и презасићеном тржишту информација, пролазе само сензационалистичке вијести и актуелне су само оне хорор теме, које у себи садрже највише будалаштина и глупости.

E,  у томе нећу да учествујем. 
Нећу и готово!

Autor sjovicicslavuj | 17 Avgust, 2015 | read_nums (146)
 
За сјећање и за памћење...
Никада не смијемо заборавити 
наше славне претке 
који су прославили српски народ!


Колико мало живота,
а колико пуно заслуга за наш народ, 
културу и историју.

Разочаран у корумпирану власт
и лоповена свим нивоима власти
/НАПОМЕНА СЈС: ово ми нешто познато 
из садашњег времена/,
 
одавао се све више боемском  животу, много је пио, и усамљен, огорчен и сиромашан умро је у 35. години живота, у Београду.
 


Autor sjovicicslavuj | 16 Avgust, 2015 | read_nums (175)
 
За сјећање и памћење...
На данашњи дан /16. 8. 1984. г./ 
умро је непоновљиви 
ДУШКО РАДОВИЋ.


Autor sjovicicslavuj | 15 Avgust, 2015 | read_nums (172)


15.8.2015. ДИРЕКТНО: ПАЛЕ/МОСКВА
НА ГРАН ПРИ ТУРНИРУ У ТЕКВОНДУ У МОСКВИ,
КОЈИ ЈЕ ЈЕДАН ОД ЧЕТИРИ ТАКМИЧЕЊА 
КОЈА СЕ БОДУЈУ ЗА ОДЛАЗАК
НА ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ У РИО ДЕ ЖАНЕИРУ
- ТИЈАНА БОГДАНОВИЋ 
ЈЕ ОСВОЈИЛА БРОНЗАНУ МЕДАЉУ.
 
ТИЈАНА ЈЕ ПОСЛИЈЕ ТРИ ПОБЈЕДЕ У ПОЛУФИНАЛУ ПОРАЖЕНА ОД КОРЕАНКЕ СО ХУИ КИМ 10:3, ДОК ЈЕ ПРИЈЕ ТОГА САВЛАДАЛА ПРЕДСТАВНИЦЕ ЕГИПТА, ФРАНЦУСКЕ И БРАЗИЛА.

БРОНЗА НА ЊЕНОМ ПРВОМ ГРАНД ПРИЈУ ЈЕ ЗЛАТА ВРИЈЕДНА. НАЖАЛОСТ, ТО НИЈЕ ДОВОЉНО ЗА ДИРЕКТАН ПЛАСМАН НА ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ. 
ОСТАЈУ ЈОШ ДВА ГРАНД ПРИЈА, КАО И ФИНАЛНИ У ДЕЦЕМБРУ, АЛИ И АКО СЕ НЕ ПЛАСИРА ДИРЕКТНО ИМАМО ЕВРОПСКЕ КВАЛИФИКАЦИЈЕ. 

ТИЈАНИ ЈЕ СВАКАКО МЈЕСТО НА ОИ, СА ТЕК НАПУЊЕНИХ 17 ГОДИНА ОСВОЈЛА ЈЕ ЗАИСТА ПУНО МЕДАЉА!

 

Autor sjovicicslavuj | 14 Avgust, 2015 | read_nums (174)
14.8.2015. ПАЛЕ/Габала (Азербејџан)
Зорана Аруновић је освојила златну медаљу у надметању ваздушним пиштољем на посљедњем овогодишњем Свјетском купу у стрељаштву у Габали у Азербејџану, захваљујући резултату од 199 кугова.

Ово је јубиларна десета медаља Зоране Аруновић са Свјетских купова у каријери и трећа златна, послије Марибора 2014. и Минхена 2012. 

Има и четири сребра у Чангвону, Гранади и Форт Бенингу 2013. те Минхену 2011, као и три бронзе у Форт Бенингу 2014, те двије у 2013. у Гранади и Форт Бенингу. 

Освојила је злато и сребро на сениорском шампионату свијета у Минхену 2010. 
Из финала Светског купа 2013. у Минхену има два сребра.

Autor sjovicicslavuj | 14 Avgust, 2015 | read_nums (161)
 
15. август - ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
СРБИЈА НИКАД НИЈЕ ПАЛА, УВИЈЕК СЕ БРАНИЛА
И ЈУНАЧКИ ОДБРАНИЛА, А ПОТОМ ОПСТАЈАЛА И ОСТАЛА!
 
 
 
Церска битка је први велики окршај у Првом свјетском рату у којем су Централне силе доживјеле први пораз, почела је 15. августа 1914. и трајала је девет дана. По објави рата 28. јула Аустроугарска је према Србији концентрисала своје три армије.

Од 30.јула отпочело је прикупљање и размјештање непријатељских снага. Пета и Шеста армија, стациониране у источној Босни добиле су задатак да изврше главни удар на Србију. Друга аустроугарска армија концентрисана је у Срему и Банату, како би тактички заварала српску Врховну команду у погледу правца наступања.

У првим данима рата јединице Друге армије бомбардовале су насеља на северу тадашње Србије, укључујући Београд и Смедерево, а 12.августа накратко окупирале Шабац.

Српска војска у одбрани бројала је око 180 хиљада војника првог и другог позива. Начелник Штаба Врховне команде тада је био војвода Радомир Путник, а његов помоћник генерал Живојин Мишић. Насупрот српским јединицама налазиле су се трупе аустроугарске Балканске војске од око 200 хиљада војника.

Блистава српска побједа у Церској бици резултат је више фактора. С једне стране било је искуство модерног ратовања наше војске и њеног командног кадра стицано током два претходна балканска рата, с друге стране – способност брзог маневрисања наших трупа.

Војвода Путник и генерал Степа Степановић, који је после ове битке унапређен у чин војводе, успели су да вештим управљањем потчињеним јединицама и контранападима у одлучујућим тренуцима изненаде аустроугарске војсковође. И морал српске војске био је на неупоредиво вишем нивоу од морала непријатеља.
Као прва српска и прва савезничка победа у рату, Церска битка је оснажила самопоуздање Србије и подстакла веру у даље успехе.
 
 
Autor sjovicicslavuj | 13 Avgust, 2015 | read_nums (198)
Изношење Часног Крста. Овај празник договорно су установили Грци и Руси у време грчког цара Мануила и руског кнеза Андреја, као спомен истовремене победе, Руса над Бугарима и Грка над Сараценима. 

И Руска и Грчка војска пред собом носиле су крстове, из којих је засветлела небеска светлост.

Установљено је да се на данашњи дан износи крст из цркве Свете Софије, и то најпре на средину цркве, а потом на улице ради поклоњења народа и спомена на помоћ крста у ратовима.

Није изношен обични крст, него управо Часни Крст, који је чуван у храму царског двора. Дан раније, он је преношен у цркву Свете Софије, одакле је ношен улицама Цариграда, ради освештавања земље и ваздуха. Након 14 дана поново је враћан у храм царске палате.
-----------------------------------------------------
 14. августа 2015. године, почиње Великогоспојински пост који ће трајата до празника Успенија Пресвете Богородице, у народу званим Велика Госпојина, 28. августа.
 
Autor sjovicicslavuj | 12 Avgust, 2015 | read_nums (192)
 
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ 
 
НЕКА СРПСТВО НАСТАВИ ДА ЖИВИ!
 

Нека српство настави да живи. Aли како? Због чега? У којем времену треба да се одигра историјаска утакмица сјећања и истине у борби против фалсификата. Тешко је одредити прави термин, јер вријеме је већ одавно прошло. Прошло је много тога и прије нас и поред нас и са нама, онако удружено.                                                                                                                              
Осврнуо сам сe и нигдје не видјех оно тамо, а тражио сам пут изласка из мрака . Гдје год да пођем чекају ме препреке, не од жице и камења, већ од људи. Људи стали у колоне и не покрећу се. Стоје као укопани. Изгледају као да су повезани у исту нит судбине, која им као крагана од кошуље стоји за вратом и притишће врат, стеже га...                                                                                                                                                                              
Тишина је. Она злокобна и нема гласа. Не чује се ништа. Нема ни еха из даљине. Како и да га буде кад су сви у близини. Приближили су се на смртну удаљеност. Смрт је увијек најближа, мада нико не смије да прогнозира колико је она близу или колико је далеко.                                                                                                                                                                                         
Нико не зна шта се дешава на путу живота, јер га многи још увијек пролзе.                                                                                                         
Они који су прошли тај пут не могу да нам кажу куда су ишли? Са киме су походили земаљске просторе или су били изгубљени у путешествију и трагању за животом. Не зна се јесу ли имали проблема или је све протекло у духу толеранције и разумијевања. Није ваљда наопака судбина да се и тамо - на другом свијету и у царству небеском људи, међусобно не разумију. О чему се ради, може се само претпостављати.                                                                                                                           
Мада су претпоставке велике обмане. Јер оно што човјек није видио или што није чуо или што није додиром или мирисом и осјетио - то се није ни десило. Или можда јесте, али све је сакривено у дубоком понору незнања.                                                                                                                                                 
Тешко је све ово схватити, поготово што сваки човјек најмање познаје себе, али зато зна све о другим људима, па чак и о онима које никад није срео у животу или за које никада није ни чуо. Али ето, из властитог интереса зна!? Интерес се успоставља због користи, а не из нужде или разјашњења стварности у коју смо сви запетљани и упетљани. У сталном смо трагању да пронађемо прави пут - пут нашег спасења...                                                                                                                     
Нема краја оваквим опсервацијама. И баш због тога, закључићу овај текст и кратак осврт из свакодневице.   

Како год да буде 
– нека српство настави да живи...




                                  
Autor sjovicicslavuj | 11 Avgust, 2015 | read_nums (200)

На данашњи дан рођен је 
српски глумац, 
непоновљиви 

МИЛАН ЛАНЕ ГУТОВИЋ
 
Autor sjovicicslavuj | 11 Avgust, 2015 | read_nums (168)
За сјећање и памћење...
На данашњи дан /11.8/ рођен је 
славни српски глумац 

ДАНИЛО БАТА СТОЈКОВИЋ

Autor sjovicicslavuj | 9 Avgust, 2015 | read_nums (204)
Свети Пантелејмон је рођен у угледној и богатој породици која је живела у Никомидији, граду у Малој Азији. Његов отац Евстрогије био је незнабожац, а мајка Евула, хришћанка. Рано је остао без мајке, па бригу о његовом васпитању преузима отац.Пантелејмон је био необично леп, добар, сјајан ученик, са посебним даром за медицинске науке, а изнад свега милостива и добра срца.
Име Пантелејмон, које значи: свемилостиви, заиста му је у
потпуности одговарало. Медицину је учио код најчувенијег лекара тог доба, Ефросина, који је био и дворски лекар. Приликом посета двору, Ефросин је са собом стално водио и најдаровитијег и најбољег ученика, Пантелејмона.
Пантелејмон је свакога дана пролазио поред куће Ермолаја,
старог хришћанског свештеника. У срцу младог лекара живело је сећање на веру његове мајке, па се зближио са свештеником, Ермолајем који га је утврдио у вери, а затим и крстио.
Поред лекарске вештине, коју је стекао учењем, Пантелејмону
је био дат и дар исцељења молитвом. Излечио је слепог човека. Сви лекари су говорили да за његове очи нема спаса. Пантелејмон је слепца излечио именом Христовим. Једном му је очајна мајка донела дете које је ујела змија отровница. Призвао је Бога у помоћ и излечио дете, спасивши га од сигурне смрти.
Кад му је умро отац, Пантелејмон је распродао имање и сиротима и убогима поделио милостињу.
Живео је скромно, а све који су му се обраћали за помоћ, лечио је потпуно бесплатно.
Ово је изазвало завист његових колега лекара, па су га
оптужили цару рекавши да је хришћанин. Позвао је Пантелејмона на двор и покушао да га одврати од хришћанства. Пантелејмон је слушао речи земаљског цара, а његов ум и срце били су "пред Царем небеским". Није се уплашио ужасних мука којима му је цар Максимијан претио.
Био је смирен, одлучан и решен да пострада за Христа. Није се одрекао своје вере, већ је именом Христовим, ту пред свима, излечио одузетог човека. Цар га је осудио на страшно мучење и смрт. У немоћном, слепом бесу, Максимијан је наредио да се погуби и стари свештеник Ермолај.
Пантелејмон је претрпео невиђене муке, али га је Бог крепио и
зацељивао му ране. Кад су га извели на губилиште, Пантелејмон је клекао на молитву. Џелат је замахивао мачем, али није могао да га погуби, јер се мач пред светитељевом главом савијао као да је од воска. Тек кад је свети Пантелејмон завршио молитву и рекао да могу да га погубе, џелат га је посекао.
Маслина, под којом је његово тело било сахрањено, се
окитила плодом, а на гробу су се дешавала чудесна исцељења.
Свети Пантелејмон је пострадао за Христа 9. абгуста 304.
године, а његово име се призива при освећењу воде и јелоосвећењу.
Један од најлепших храмова на Светој Гори посвећен је овом светитељу.
На иконама се представља као прелепи младић који у рукама држи кутијицу са лековима, знак лекарске професије.
Празник св. великомученика Пантелејмона се слави 9. августа. Његове мошти су постале целебне, а име светог Пантелејмона призива се при водоосвећењу и јелеосвећењу заједно са светим Ермолајем и осталим бесребреницима и чудотворцима. Најлепши храм посвећен овом светитељу налази се на Светој Гори.

Autor sjovicicslavuj | 8 Avgust, 2015 | read_nums (157)
СРБИЈА ЈЕ ПРВАК СВИЈЕТА
СРБИЈА - Хрватска 11:4 (2:2, 3:0, 2:2, 4:0)
--------------------------------------------------------------------------
 
Autor sjovicicslavuj | 8 Avgust, 2015 | read_nums (134)
 
На данашњи дан /8.8./ умро је 
велики човјек Арчибалд Рајс, 
који је више истине рекао и написао о Србима 
него многи Срби сами о себи!
ВЕЛИКА ЗАХВАЛНОСТ И ЗА ПАМЋЕЊЕ!
 

Autor sjovicicslavuj | 8 Avgust, 2015 | read_nums (390)
 
Неуништивост нашег постојања!
 
СРПСКО ВАСКРСЕЊЕ!


Autor sjovicicslavuj | 8 Avgust, 2015 | read_nums (153)
 
 
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
 
4. август 1991. године. Сунце упекло. Пржи. Неколико дана прије светог догађаја правимо план дочека Његове светости патријарха Павла у мученичком мјесту страдања Срба у Пребиловцима. 

У неколико наврата се договарам са Мирославом Радовановићем, тадашњим портпаролом Српске демократске странке и министром за културу и образовање у Скупштини Града Сарајева. Разговарамо о програму и протоколу боравка Његове светости у Пребиловцима.

Прво о чему разговарамо је начин и вријеме доласка Његове светости патријарха Павла. Сјећам се да је прва варијанта била да Његова светост допутује авионом на Мостарски или на Сарајевски аеродром, па затим аутомобилом. Али, Његова светост Павле све је то одбио и допутовао је возом из Београда у Мостар.

У Мостар, са још неколико колега стигли смо неколико сати раније. Распитујемо се о времену доласка воза. Касни воз, уобичајено је то. Али занемарљиво је  вријеме кашњења.

Са разгласа најављују долазак воза. Зове ме Мирослав Радовановић који је заједно са представницима Организационог одбора Срба у Пребиловцима задужен за дочек Његове светости. Мирче /тако сам га звао/ ме пита какве су моје процјене о тренутној безбједности на самој жељежничкој станици, у Мостару, а поготово у Пребиловцима. 

Ништа неуобичајено, јер и у ваздуху се осјећа распад бивше Југославије. У Хрватској се на великом подручју води рат. Све кипти од надолазеће катаклизме. Кажем му да имам екипе у граду Мостару и у самим Пребиловцима и да сам у сталној вези са момцима. Све су Срби. Јављају ми путем радио-везе да нема никаквих проблема. Пребиловци су далеко и са момцима који су на лицу мјеста још немам контакта.

Стиже воз. Дочекујемо Његову светост у чијој је пратњи било неколико свештеника. Његову светост чекају највиши црквени великодостојници Српске православне цркве и поздрављају. 

Скрушен и поносан крстим се, рукујем и љубим руку Његове светости. Крећемо према возилима која су паркирана испред ауле жељежничке станице у Мостару. Испред је полицијско возило. Са својом екипом сједам у друго ауто. Иза нас је аутомобил у којем је Његова светост патријарх Павле. Колона са аутомобилима је подужа. Колега који је на зачељу колоне ме обавјештава да је све у реду.

Стижемо у Пребиловце. Видим има доста народа. Из оближње кафане треште звуци музике. Страшно. Распитам се о чему се ради? Кажу ми из полиције да ту кафану држи неки Хрват. Одмах наредим да полиција оде на лице мјеста и да се музика прекине. Тако је и било. 
Око стотињак возила и камионета са посмртним ковчезима и светим костима преко 4.000 пребиловачких великомученика креће према вјечној крипти и почивалишту ...

Остало је историја ...
Морамо даље и само напријед!
+++++++++++++++++++++++++

 
 
 
Autor sjovicicslavuj | 8 Avgust, 2015 | read_nums (130)
Патријарх српски Иринеј освештао је Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима, код Чапљине, који је саграђен у знак сјећања на 4.000 Срба из доње Херцеговине страдалих од усташа у Другом свјетском рату и бачених у јаме, а чије су кости миниране 1992. године у Спомен-костурници у овом мјесту.
Храм је саграђен на мјесту Спомен-костурнице. Остаци костију биће положени у крипти Храма Васкрсења Христовог, изграђеног по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму, која је симбол Васкрсења и симбол живота. 

Тамо на југу, крај Хутова, Неретве, Брегаве, на бријегу у Пребиловцима, догађа се чудо. Збива се догађај најважнији за човјека, свијет и постојање његово. Догађа се Васкрсење. Бог походи народ свој; Бог васкрсава кости људске, премудрост Божија зида дом себи и њима, мученичким костима. Прије седамдесет и пет година пребиловачки мученици су живјели исто као и ми данас: бринули се, радили, стрепили, надали се, имали, оскудијевали, радовали се и туговали, некада пјевали, некада плакали; маштали, вољели, снивали.

Међутим, неки други људи, пустивши у своја срца зло и злога, одлучише да их убију. Не да им узму имања само, њихову радост и тугу, него много више, наумили су да им одузму сами живот. И то су злодјело и починили. Убили су жене, дјецу, одрасле људе, старце и старице. Бацили су их у јаме тамнице, безданице, у таму најкрајњу, у дубину земље. Потом су дијелили плијен, њихова имања, њихов мал, овце и коње, волове, воће и поврће, жита и винограде. Али убрзо, чим се рат сврши, не би им дато да уживају у уграбљеном плијену. Ходили су земљом зли људи, убице и крвници, опијали се, лагали, траг заметали и нетрагом нестајали. Коначно, педесет година послије страдања, кости мученика угледаше свјетлост и сунце и засијаше у тами људске злобе као мир и опомена, а синови страдалника напокон достојно сахранише кости предака.

Авај, људи ипак од њиховог страдања не научише много. Синови злочинаца, синови по хтјењу и опредјељењу, бомбама и минама разорише започети храм и костурницу, и по други пут мучки убише већ убијене. Од њихових експлозија подиже се силан пепео и избише непрегледне варнице. Као и оне прве, тако и ове убице почеше да као несрећни тумарају по свијету, носећи на себи пепео невиних и спаљених костију као неизбрисив траг. А варнице те страшне експлозије падоше пак нечујно у домове синова мученика, у пригушена кандила, и почеше смирено и тихо да служе и да свијетле. Потомци њихови, многи Херцеговци расути по свијету, стојећи пред тим иконама молише се Богу и свецима и разгоријеваше у себи сјећање на претке мученике. Из њихове вјере изниче овај храм Васкрсења Христова у Пребиловцима, бијел и свијетао, саздан на праху и костима невино убијених, саздан на вјери у Христа који изведе из ада, из утробе земље, сваку душу умрлу и смрћу заробљену. Он, Христос, у Пребиловцима изведе из смрти и преведе у живот мартире пребиловачке и херцеговачке.

Данас је празник освећења и прослављења светих страдалника. Данас је празник Васкрсења. Данас се пјева побједи. чекаће вас они, мученици пребиловачки. А са њима чекаће вас и сам Христос. Умијте душу праштањем, тијело миром и кајањем, срце пустите да гори као кандило; радошћу прекријте лице. У Пребиловцима је боље  бити потомак убијеног него убице. То што смо чекали, збило се: побједа правде и живота, јер срамота је бити не убијени, већ убица. Стога нам је боље, браћо, да се огријемо на огњишту славе и страдања неголи да цијели свијет задобијемо, души својој наудивши. Имајте добру вољу и хтјење, у Пребиловцима славимо живот и Васкрсење!

Епископ ЗХиП
Г. Григорије

Autor sjovicicslavuj | 1 Avgust, 2015 | read_nums (192)
 
 
 
Боговидац, чудотворац, ревнитељ вере Божје, св. Илија би родом од племена Аронова из града Тесвита, због чега је прозван Тесвићанин. Кад се Илија роди, отац његов Савах виде ангеле Божје око детета, како огњем дете повијају и пламен му дају да једе. То би предзнамење Илијиног пламеног карактера и његове богодане силе огњене. Сву младост своју провео је у богомислију и молитви, повлачећи се често у пустињу, да у тишини размишља и моли се.

У то време царство јеврејско беше раздељено на два неједнака дела: царство Јудино обухватајући само два племена, Јудино и Венијаминово, са престоницом у Јерусалиму, и царство Израиљево обухватајући осталих 10 племена са престоницом у Самарији. Првим царством владаху потомци Соломонови, а другим потомци Јеровоама, слуге Соломонова.

Највећи сукоб имаше пророк Илија са Израиљским царем Ахавом и његовом опаком женом Језавељом. Јер ови се клањаху идолима и одвраћаху народ да служи Богу јединоме и живоме. При том још
Језавеља. као Сиријанка, наговори мужа те подиже храм Сиријскоме Богу Ваалу, и одреди многе свештенике на службу томе лажном богу.

Великим чудесима Илија доказа силу и власт Божју: он затвори небо, те не би кише три године и шест месеци; спусти огањ с неба и запали жртву Богу своме, док жречеви Ваалови то не могоше учинити; сведе кишу с неба молитвом својом; чудесно умножи брашно и уље у кући удовице у Сарепти, и васкрсе јој умрлог сина; прорече Ахаву, да ће му пси крв лизати, и Језавељи, да ће је пси изјести, што се и догоди; и друга многа чудеса учини и догађаје прорече. На Хориву разговараше с Богом и чу глас Божји у тихом светлом поветарцу.

Пред смрт узе Јелисеја и одреди га за наследника у пророчком звању; својим огртачем пресече воду у Јордану: и најзад би узет на небо у огњеним колима са огњеним коњима. На Тавору јавио се заједно с Мојсејем Господу нашем Исусу Христу.
Пред крај света опет ће се Илија јавити, да сузбије силу Антихристову (Откр. 11)
 
 
«Prethodni   1 2
    My picture!

Kategorije

Arhiva