Autor sjovicicslavuj |
6 Mart, 2015 |
read_nums (242)
Волим спорт. Волим све спортове. Кад год имам времена пратим све утакмице, а времена увијек нађем за спорт.
Пише: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Волим спорт. Волим све спортове. Кад год имам времена пратим све утакмице, а времена увијек нађем за спорт.Ништа необично и ништа неуобичајено. Напротив, све је разумљиво.
Живимо у таквом свијету и у таквој стварности у којој се чак ни спорт не може изоловано посматрати од укупног стања у друштву. А то стање детерминишу историјске прилике и наравно у већини случајева и појединци. Појединци? Који? Они који су имали политичку моћ и који су клечали пред ногама великих и моћних свјетских политичара чинећи све да се прво развали некадашња заједничка држава Југославија, а касније и да се у свакој прилици СРБИЈИ нанесе велика штета.
Нема потребе за било каквим додатним елаборацијама оваквих констатација. Да одагнам све сумње и да одмах кажем - навијам за све репрезентативне селекције и то само за оне са грбом, заставом и химном СРБИЈЕ.
Појединачно навијам за све селекције Спортског друштва ЦРВЕНА ЗВЕЗДА. Али репрезентативни спорт Србије је изнад свега, без обзира да ли се ради о колективним или о појединачним спортовима.
Сдашњост као дигресија и поређење са не тако давном прошлошћу. Док пишем овај кратки осврт, данас ће у Краљеву снаге одмјерити тениске селекције Србије и Хрватске. Заправо, данас ће почети одмјеравање до коначне побједе једне селекције. Кажем једне репрезентације, као да се богами унапријед не може већ сад рећи – побједа Србије. Овај двобој је много више од саме игре. Долазе Хрвати. Никаквог немам разлога да према њима гајим било какве симпатије, па чак ни оне спортске. Данас су околности много другачије. Оне су допринијеле да Хрватска има своје репрезентативне тимове. Присутне разлике између Србије и "лијепе њихове" морају се ставити у одређени временски и историјски контекст.
Знам да многи спортисти, па и хрватски не сносе одговорност за стање у којем су се и они борили против Србије, а боре се и данас и то боре се грчевито, па чак и више него против неких других репрезентација.
У таквој констелацији укупних друштвених односа, а спорт је само један сегмент тог стања, и Хрвати морају да знају, а и знају, да наши анимозитети према њима су најизраженији кад играју против наше СРБИЈЕ, као што и ми разумијемо Хрвате.
Ако ћемо бити искрени и поштени, онда треба отворено казати – Хрвати ни смислити не могу Србе, па на крају крајева ни СРБИЈУ. Сваки други закључак било би најобичније лицемјерство и људска подлост са највећом дозом покварености.
Стање је такво и никакво уљепшавање не може да промијени чињенично стање, дакле ово, па чак и спортско надметање на терену и у међусобним односима и то не само спортских екипа, већ у крајњој линији и у међусобним пријатељским међудржавним односима, много пута изнуђеним. Но, то је тако, па ком' било мило било му, а ком' не било, опет ће остати овако.
И да закључим. Најважније је да тениски дуел двије спортске репрезентације протекне у спортском духу. Срби најбоље знају како се воле своји спортисти, али и како се поштују и они који играју против наше Србије. Многи ће Србију поистовјетити са Новаком Ђоковићем, јер планета зна ко је Ноле.
Текст који написах је ствар личног опредјељења и сопствене перцепције и у њему нема мржње према хрватском народу, али нема ни љубави као некада, кад су нас многи лагали да су СРБИ и и Хрвати “братски” народи. Можда и није лоше да напокон и то знамо! Слика Србије из Краљева ће отићи у свијет, у онај свијет који је много зла нанио Србији и чију мржњу према Србима неће и не може да опере ниједан меч, јер данашњи почетак тениског дуела између Србије и Хрватске у Дејвис купу је више од сваке игре.
Autor sjovicicslavuj |
4 Mart, 2015 |
read_nums (789)
На данашњи дан,
5. Марта 194о. године,
у Београду је рођена
5. Марта 194о. године,
у Београду је рођена
Оливера Катарина.
Пребогата биографија
и умјетничка каријера
и умјетничка каријера
диве Катарине
једва могу да стану
у само један живот!
.gif)
Autor sjovicicslavuj |
4 Mart, 2015 |
read_nums (203)
4. 3. 2015. ОВО ЈЕ ТА - НАША ЦРВЕНА ЗВЕЗДА!
ТАТЈАНА ЈЕЛАЧА и САВА РАНЂЕЛОВИЋ најбољи спортисти у породициСпортског друштва ЦРВЕНА ЗВЕЗДА у 2014. години! **************************
Прослава јубиларног рођендана одржана је у медија центру стадиона "Рајко Митић", а за најбољи тим проглашен је џудо клуб, док је најбољи тренер ДЕЈАН САВИЋ, тренер ватерполиста и репрезентације Србије.
Репрезентативка Србије у бацању копља ТАТЈАНА ЈЕЛАЧА проглашена је на прослави 70. рођендана Спортског друштва ЦРВЕНА ЗВЕЗДА, за најбољу спортискињу у 2014. години, док је ватреполиста САВА РАНЂЕЛОВИЋ најбољи у мушкој конкуренцији.
Специјална признања припала су фудбалском клубу, који је послије шест година освојио титулу првака Србије и тренеру кошаркаша Дејану Радоњићу.
Радоњић је предводио Звезду до првог пласмана у Топ 16 фазу Евролиге и одбране трофеја у Купу Радовија Кораћа.
Специјална признања приплал су и ватерполисткињама и одбојкашима ЗВЕЗДЕ.
Спортско друштво ЦРВЕНА ЗВЕЗДА тренутно има секције у скоро 30 спортова, а највећи успјех "црвено-бели" остварили су 1991. године када је фудбалски клуб освајио Куп европских шампиона и Интерконтинентални куп.
4. 3. 2015.
ОВО ЈЕ ТА - НАША ЦРВЕНА ЗВЕЗДА!
ТАТЈАНА ЈЕЛАЧА и САВА РАНЂЕЛОВИЋ најбољи спортисти у породициСпортског друштва ЦРВЕНА ЗВЕЗДА у 2014. години!
Прослава јубиларног рођендана одржана је у медија центру стадиона "Рајко Митић", а за најбољи тим проглашен је џудо клуб, док је најбољи тренер ДЕЈАН САВИЋ, тренер ватерполиста и репрезентације Србије.
Репрезентативка Србије у бацању копља ТАТЈАНА ЈЕЛАЧА проглашена је на прослави 70. рођендана Спортског друштва ЦРВЕНА ЗВЕЗДА, за најбољу спортискињу у 2014. години, док је ватреполиста САВА РАНЂЕЛОВИЋ најбољи у мушкој конкуренцији.
Специјална признања припала су фудбалском клубу, који је послије шест година освојио титулу првака Србије и тренеру кошаркаша Дејану Радоњићу.
Радоњић је предводио Звезду до првог пласмана у Топ 16 фазу Евролиге и одбране трофеја у Купу Радовија Кораћа.
Специјална признања приплал су и ватерполисткињама и одбојкашима ЗВЕЗДЕ.
Спортско друштво ЦРВЕНА ЗВЕЗДА тренутно има секције у скоро 30 спортова, а највећи успјех "црвено-бели" остварили су 1991. године када је фудбалски клуб освајио Куп европских шампиона и Интерконтинентални куп.
Autor sjovicicslavuj |
3 Mart, 2015 |
read_nums (223)
ОВО ЈЕ СТРАВИЧНО!
ОВО ЈЕ СРПСКА СРАМОТА!
ОВО ЈЕ УЖАС!
ОСТАВИТЕ СЕ СРБОВАЊА И КОЈЕКАКВИХ ГЛУПОСТИ И ОКРЕНИТЕ СЕ ОКО СЕБЕ И ПОГЛЕДАЈТЕ ОВАЈ СРПСКИ ЈАД И ЧЕМЕР У 21. ВИЈЕКУ.
Гдје су они силни и свима познати портали по србовању и разним катаклизмичним хистеријама, које карактеришу разне обајаве које ни "пас с маслом појео не би"! Гдје су "велики Срби" и разни такозвани интелектуални форуми? Гдје је такозвана културна и грађанска елита и сличне будалаштине?
Зар ово не видите?
Приоиритет сваког хуманог човјека требао би бити покретање свих дозвољених активности и других акција за рјешавање ове катастрофалне ситуације.
Прво, требало би забранити све културне и спортске манифестације док се ово стање не нормализује. Мада културни радници, естрадни умјетници и спортисти за ово нису криви.
...6о хиљада београђана три дана може пунити Арену и слушати србомрсца Дину Мерлина, а ово стање као да је далеко од њих, тамо негдје у Зимбагвеу.
СТИДИ СЕ СРБИЈО!
Власт нећу ни да помињем, иако су они најодговорији.
Њима је важан ратни злочинац Тони Блер!
Колика је то "памет" у глави ратног злочинца Блера,
па да било ко у свијету вапи за његовим савјетима?
ОВО ЈЕ ТРАГИЧНО!
***********************
У наставку је само почетак текста који слиједи, а преузет је са портала "Мондо", чији су новинари све ово и забиљежили:
ЛИНК: http://mondo.rs/a774814/Info/Drustvo/Valjevska-bolnica-Neurologiji-hitno-potrebna-pomoc.html
-----------------------------------
Valjevska neurologija, na kojoj se leče najteži i nepokretni bolesnici, nalazi se u katastrofalnom stanju. Zidovi popucali i prljavi, kreveti razvaljeni, podovi izguljeni, zarđali čučavci, buđava kupatila, dotrajale instalacije…
Nema čak ni prave intenzivne nege, šok sobe, već su to prostorije sa džinovskim, takođe zarđalim, bocama za kiseonik pored kojih su kreveti sklapani iz više delova kako bi imali obe stranice da se bolesnik sa teškim oštećenjima mozga ne bi sam povredio, pao sa kreveta i slično…
Autor sjovicicslavuj |
2 Mart, 2015 |
read_nums (197)
Да, то је био ОН - МОМО КАПОР!
Слава и божија милост за тебе МОМО
и хвала ти за пријатељство,
Слава и божија милост за тебе МОМО
и хвала ти за пријатељство,
овдје на земљи...
**********************
За сјећање и за памћење....
На данашњи дан /3. 3. / умро је
велики српски књижевник,
**********************
За сјећање и за памћење....
На данашњи дан /3. 3. / умро је
велики српски књижевник,
сликар, стваралац...
једноставно -
једноставно -
МОМО КАПОР.
Autor sjovicicslavuj |
1 Mart, 2015 |
read_nums (208)
Тирон значи регрут. Тек што свети Теодор беше ступио у војску, у пук Мармаритски, у граду Амасији, када отпоче гоњење хришћана под царевима Максимијаном и Максимином.
Како Теодор не хте крити да је и он хришћанин, то би потегнут на суд и вргнут у тамницу, и тамница закључана и запечаћена. Јер, нечастиви судија хоћаше Теодора уморити глађу.
У тамници се јави Теодору сам Господ Христос и охрабри мученика Свога говорећи му: "Не бој се, Теодоре, Ја сам с тобом, не узимај више земаљске хране и пића, јер ћеш бити у другом животу, вечном и непролазном, са Мном на небесима".
У томе се јави мноштво ангела у тамници, и сва тамница се осветли пресјајно, и стражари тамнички видеше ангеле у бело одевене, и врло се уплашише.
Потом би Теодор свети изведен, истјазаван и на смрт осуђен. Бачен би у огањ, и предаде душу своју свету Богу вишњем. Пострадао 306. године.
Како Теодор не хте крити да је и он хришћанин, то би потегнут на суд и вргнут у тамницу, и тамница закључана и запечаћена. Јер, нечастиви судија хоћаше Теодора уморити глађу.
У тамници се јави Теодору сам Господ Христос и охрабри мученика Свога говорећи му: "Не бој се, Теодоре, Ја сам с тобом, не узимај више земаљске хране и пића, јер ћеш бити у другом животу, вечном и непролазном, са Мном на небесима".
У томе се јави мноштво ангела у тамници, и сва тамница се осветли пресјајно, и стражари тамнички видеше ангеле у бело одевене, и врло се уплашише.
Потом би Теодор свети изведен, истјазаван и на смрт осуђен. Бачен би у огањ, и предаде душу своју свету Богу вишњем. Пострадао 306. године.
Autor sjovicicslavuj |
1 Mart, 2015 |
read_nums (224)
Пише: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Никола Гардовић, убиство свата на Башчаршији 1. марта 1992. године без било какве реакције муслиманских највиших функционера у тадашњем МУП-у и ДБ-еу Босне и Херцеговине
Муслимански дио руководства МУП-у БиХ исте вечери знао је ко је и како починио злочин тог 1. марта 1992. године, када је на Башчаршији убијен српски сват Никола Гардовић.
1. марта 1992. године око 18 часова, одмах послије убиства Николе Гардовића у МУП-у БиХ одржан је састанак на којем су са муслиманске стране били присутни тадашњи министар унутрашњих послова БиХ Алија Делимустафић, помоћник министра Јусуф Пушина, подсекретар у Државној безбједности БиХ Авдо Хебиб, а са српске стране замјеник министра Витомир Жепинић и тадашњи помоћник министра и начелник криминалистичке полиције Момчило Мандић. Био сам присутан и ја и још неколико припадника из ДБ-еа и МУП-а БиХ.
Хрватских представника који су радили у органима безбиједности БиХ није било, јер тај случај њих није ни интересовао.
На састанку су Жепинић и Мандић тражили да се блокира град и да се у најкраћем времену пронађу починиоци овог гнусног и како смо га ми Срби одмах назвали - терористичког акта.
Делимустафић је то обећао, али ништа није учињено да се то и уради. Тек послије мјесец дана, ми српски припадници МУП-а БиХ сазнали смо да је муслиманско руководство МУП-а БиХ одмах знало ко је и како убио свата, али није жељело ништа да учини тим поводом да се пронађе убица.
Послије овог састанка, сјећам се, Делимустафић је рекао да уколико се не ријеши ово убиство може доћи до хаоса у БиХ. Међутим, кадрови у МУП-у које је делегирала Странка демократске акције (СДА) учинили су све да се истрага спријечи. Било је очигледно да је у питању био добро испланиран сценарио и потпуна блокада српских кадрова у ДБ-еу и МУП-у БиХ.
Пошто ништа није учињено да се убице пронађу и ухвате, Срби су подигли барикаде у Сарајеву. Сутрадан је Странка демократске акције (СДА) организовала демонстрације и припремила демонстранте који су имали задатак да прођу кроз барикаде, све са циљем избијања већих нереда и у цијели хаос потпуно укључивање "Зелених беретки", које су само на папиру словиле као параполицијске формације.
Управо су припадници "Зелених беретки" са значкама регуларних формација МУП-а БиХ, односно пресвучени муслимански полицајци из снајпера са “Унисових” солитера пуцали у масу. Имали су за циљ да за то оптуже Србе.
Зато су одмах послије пуцњаве пронијели информацију да је пуцано из хотела “Холидеј ин” гдје су мислили да се у том тренутку у хотелу налазио Радован Караџић. Намјера је била да се он линчује, али тај план није успио.
Караџић у то вријеме није није био у хотелу.
У хотелу се затекло неколико људи из Караџићевог обезбјеђења који су ухапшени, злостављани и за мало ликвидирани. Муслимански стампедо и велика руља демонстраната рушила је све пред собом. Почела је пљачка бутика и продавница са најлуксузнијом робом и златара, као и хотелског инвентара. Опљачкана је и гаража хотела и покрадено је више од двадесетак најлуксузнијих аутомобила.
Стручњаци су касније утврдили да једна старија жена која је тог дана рањена никако није могла да буде погођена из “Холидеј ина”, већ једино из "Унисових" солитера које су Сарајлије звале “Момо и Узеир”. Због опструкције у истрази око убиства Николе Гардовића, дошло је до прве значајне подјеле у МУП-у БиХ, која је кулминирала потпуном подјелом, односно одвајањем српских кадрова.
Очигледно је да је ријеч о добро увјежбаном бошњачком сценарију, који је у наставку имао епилог - наставак крвавог грађанског рата у БиХ .
1. марта 1992. године око 18 часова, одмах послије убиства Николе Гардовића у МУП-у БиХ одржан је састанак на којем су са муслиманске стране били присутни тадашњи министар унутрашњих послова БиХ Алија Делимустафић, помоћник министра Јусуф Пушина, подсекретар у Државној безбједности БиХ Авдо Хебиб, а са српске стране замјеник министра Витомир Жепинић и тадашњи помоћник министра и начелник криминалистичке полиције Момчило Мандић. Био сам присутан и ја и још неколико припадника из ДБ-еа и МУП-а БиХ.
Хрватских представника који су радили у органима безбиједности БиХ није било, јер тај случај њих није ни интересовао.
На састанку су Жепинић и Мандић тражили да се блокира град и да се у најкраћем времену пронађу починиоци овог гнусног и како смо га ми Срби одмах назвали - терористичког акта.
Делимустафић је то обећао, али ништа није учињено да се то и уради. Тек послије мјесец дана, ми српски припадници МУП-а БиХ сазнали смо да је муслиманско руководство МУП-а БиХ одмах знало ко је и како убио свата, али није жељело ништа да учини тим поводом да се пронађе убица.
Послије овог састанка, сјећам се, Делимустафић је рекао да уколико се не ријеши ово убиство може доћи до хаоса у БиХ. Међутим, кадрови у МУП-у које је делегирала Странка демократске акције (СДА) учинили су све да се истрага спријечи. Било је очигледно да је у питању био добро испланиран сценарио и потпуна блокада српских кадрова у ДБ-еу и МУП-у БиХ.
Пошто ништа није учињено да се убице пронађу и ухвате, Срби су подигли барикаде у Сарајеву. Сутрадан је Странка демократске акције (СДА) организовала демонстрације и припремила демонстранте који су имали задатак да прођу кроз барикаде, све са циљем избијања већих нереда и у цијели хаос потпуно укључивање "Зелених беретки", које су само на папиру словиле као параполицијске формације.
Управо су припадници "Зелених беретки" са значкама регуларних формација МУП-а БиХ, односно пресвучени муслимански полицајци из снајпера са “Унисових” солитера пуцали у масу. Имали су за циљ да за то оптуже Србе.
Зато су одмах послије пуцњаве пронијели информацију да је пуцано из хотела “Холидеј ин” гдје су мислили да се у том тренутку у хотелу налазио Радован Караџић. Намјера је била да се он линчује, али тај план није успио.
Караџић у то вријеме није није био у хотелу.
У хотелу се затекло неколико људи из Караџићевог обезбјеђења који су ухапшени, злостављани и за мало ликвидирани. Муслимански стампедо и велика руља демонстраната рушила је све пред собом. Почела је пљачка бутика и продавница са најлуксузнијом робом и златара, као и хотелског инвентара. Опљачкана је и гаража хотела и покрадено је више од двадесетак најлуксузнијих аутомобила.
Стручњаци су касније утврдили да једна старија жена која је тог дана рањена никако није могла да буде погођена из “Холидеј ина”, већ једино из "Унисових" солитера које су Сарајлије звале “Момо и Узеир”. Због опструкције у истрази око убиства Николе Гардовића, дошло је до прве значајне подјеле у МУП-у БиХ, која је кулминирала потпуном подјелом, односно одвајањем српских кадрова.
Очигледно је да је ријеч о добро увјежбаном бошњачком сценарију, који је у наставку имао епилог - наставак крвавог грађанског рата у БиХ .
********************************************
НАПОМЕНА:
За убиство Николе Гардовића нико није одговарао, иако је предратни сарајевски криминалац Расим Делалић-Ћело касније јавно признао да је убио Гардовића.
Кантонално тужилаштво у Сарајеву је тек почетком 2006. године покренуло судски процес против убице, али никада није окончан, јер је овај злочинац убијен 2008. године у Сарајеву.
Осим Делалића, свједоци су као нападаче препознали и Суада Шабановића из Зворника и Мухамеда Швракића из Сарајева, сина оснивача злогласних „Зелених беретки“ Емина Швракића.
Четврти нападач је Таиб Торлаковић, који је као и Ћело, након рата убијен у мафијашком обрачуну у Сарајеву.
Делалић је одмах на почетку ратних сукоба у Сарајеву постао командант Девете муслиманске брдске бригаде такозване Армије БиХ, а од тадашњег предсједника такозваног Предсједништва БиХ Алије Изетбеговића „за заслуге“ је добио на поклон пиштољ са посветом.
Кантонално тужилаштво у Сарајеву је тек почетком 2006. године покренуло судски процес против убице, али никада није окончан, јер је овај злочинац убијен 2008. године у Сарајеву.
Осим Делалића, свједоци су као нападаче препознали и Суада Шабановића из Зворника и Мухамеда Швракића из Сарајева, сина оснивача злогласних „Зелених беретки“ Емина Швракића.
Четврти нападач је Таиб Торлаковић, који је као и Ћело, након рата убијен у мафијашком обрачуну у Сарајеву.
Делалић је одмах на почетку ратних сукоба у Сарајеву постао командант Девете муслиманске брдске бригаде такозване Армије БиХ, а од тадашњег предсједника такозваног Предсједништва БиХ Алије Изетбеговића „за заслуге“ је добио на поклон пиштољ са посветом.
