ПОСЛИЈЕ ОА ОЖЕ И КАФА...

  14. 6. 2014. ДИРЕКТНО: ПАЛЕ/Брно

Србија не иде на Свјетско првенство!

Дебакл у реваншу баража мора да доведе до хитне смјене селектора Владана Матића, aли и захваљивању појединим играчима.

Смјена тренера неће бити никаква утјеха за понижену Србију.

Србија неће играти на Свјетском првенству у Катару 2015. године.

Послије осам година ћемо пропустити планетарно такмичење.

У реваншу Чешка је побиједила и понизила Србију са 33:21 и тако анулирала оних 23:15 из Ниша.

Не брините, неће вас рукометаши Србије нервирати у данима послије новогодишњих празника када се буде играло првенство свијета у рукомету.

Јер, они нису способни да се пласирају на рукометни Мундијал.

Чешка је демолирала и разгонила српске рукометаше "на буљуке" у реваншу баража Свјетског првенства. 

Захваљујући Владану Матићу, ничим изазваном рукометном тренеру и његовим изабраницима Србија је добила још један шамар у спорту у којем и дефинитивно можемо неки значајнији резултат да направимо једном у сто година и то у случају када смо домаћини.

Све линије тима су биле очајне, чак и у тренуцима када је могло нешто да се учини јер смо са поразом од осам голова могли да рачунамо на одлазак у Катар.

Овако, за очекивати је прекид сарадње са Матићем, као и одлазак у пензију неколико истрошених играча. Некима би требало захвалити се. Очигледно је превише играти за национални тим послије играња у скупоценим шампионатима. 

Српски писац Јован Јовановић - Змај, члан Српске краљевске академије, лиричар богате инвенције, према оцјени књижевне критике "пјеснички израз духовног и душевног живота српског народа" у другој половини 19. вијека. Основну школу је учио у родном Новом Саду, гимназију у Халашу и Пожуну /Братислава/, а матурирао је у словачкој Трнави.

Прије медицине, коју је завршио у Пешти, студирао је права у Пешти, Прагу и Бечу.

Радио је као љекар у Новом Саду, Панчеву, Сремским Карловцима, Футогу, Београду, Загребу и Бечу, а у Београду је од 1890. до 1898. био драматург Народног позоришта. Пјеснички се развијао под утицајем српске народне поезије и лирике Бранка Радичевића. Испјевао је збирке љубавних пјесама "Ђулићи" и "Ђулићи увеоци" - потресне, елегичне исповијести послије смрти супруге и четворо дјеце.

Написао је велики број родољубивих и изузетно вриједних политичко-сатиричних пјесама, а као дјечији пјесник је непревазиђен у српској књижевности. Основао је и уређивао књижевни лист "Јавор", сатиричне листове "Змај", "Жижа", "Стармали" и дјечји лист "Невен".

Преводио је са руског, њемачког, мађарског и енглеског језика. Остала дјела: обимна књига пјесама "Певанија", пјесничка легенда "Видосава Бранковић", шаљиви комад "Шаран".

Španija i Brazil preči od BiH!

LINK: PRESS

 

Ево и насловнице моје књиге...
Камо пусте среће да нисам прошао толике патње и мучења и да уопште нисам имао разлога да напишем ову књигу пакла и српског страдања, које свијет и цивилизација  никада неће моћи да разумију...

Овај изванредни роман свједок је историјских збивања преплетених око Сарајевског атентата и Првог свјетског рата. Пратећи стопе Гаврила Принципа, Драгутина Димитријевића Аписа, војводе Степе Степановића, Живојина Мишића, краља Николе, Николаја Романова... Пржуљ открива и не мање вриједне фигуре обичних људи: Тодора Вујичића и судбине Бошка, Лазара, Милинка, Миладина, Јелене... „Заборављена“ српска историја, страшно невријеме, битке на Церу, Мојковцу само су мали дио онога што нам Жељко Пржуљ „Руком анђела“ пружа на увид као чињеницу.

 На празник Силаска Светог Духа на апостоле (који је у народу познат и као Духови, односно Света Тројица) под у храмовима покрива се травом, поред зидова се прислањају гране липе или неког другог дрвета, а иконе се ките цвећем. 

Овај обичај потиче још од првих хришћана, који су га, пак, преузели од Јевреја, који су на празник Педесетнице китили своје богомоље и куће.

То их је подсећало на време када су преко Мојсеја добили десет Божјих заповести, као и на време лутања по пустињи, после бекства из Мисира, јер су у пустињи живели у колибама од грања и лишћа. 

На Духове у храму народ плете венчиће од траве које после носи кући и оставља поред иконе и кандила. Многи носе венчиће у торбама и ташнама.

После Христовог Вазнесења Његови ученици су остали у Јерусалиму и у једној соби на Сиону често су се окупљали и заједно се молили Богу очекујући с нестрпљењем обећанога Утешитеља, Духа Светога, који од Оца исходи. 

Место Јуде Искариотског међу дванаесторицом, коцком је било попуњено Матијом.

На Педесетницу сви су били заједно, кад хука испуни сву кућу и показаше се огњени језици који се спустише на сваког од апостола. 

Изашавши на кров од куће, проговорили су и проповедали окупљеном народу језицима које до тада нису знали, тако да су их сви окупљени, и Јевреји и иноверни, разумели. 

Три хиљаде људи на овај дан поверовало је проповеди апостола и крстило се. 

Овај дан се сматра даном рођења Цркве Христове.

  Педесети дан после Васкрса Господа нашега Исуса Христа, десети дан после Спасовдана, наша Црква слави Духове или Свету Тројицу. На тај дан апостоли су се сви заједно окупили на једном месту. Одједном је настала хука са неба која је испунила кућу у којој су седели. Пламтећи језици испуњени Светим Духом поставили су се на сваког од њих. Сада су апостоли примили Светог Духа и постали су жива душа. Апостоли су тада почели да говоре другим језицима - како им је Дух Свети дао да говоре. Народ се туда окупљао и слушао како говоре њиховим језиком. Сви су се дивили и чудили говорећи: " Гле, зар нису сви ови што говоре Галилејац? "
-------------------------------------------------------------
На тај начин Господ је послао апостоле да проповедају веру хришћанску по целом свету.

Тако се испуни оно што је Исус својим ученицима пред одлазак на небо обећао.

Сила Светог Духа одмах је почела да дејествује, јер је Петар ватреном речју придобио тога дана три хиљаде људи за Христову науку.

Силаском Светог Духа на апостоле завршено је оснивање цркве Христове или царства Божијег на земљи од Господа Исуса Христа. Од тога момента црква Христова је почела да живи пуним животом и да расте, примањем к себи других душа. Тако да се овај празник сматра и рођенданом Цркве Христове.

У спомен овог важног и знаменитог догаћаја, силаска Светог Духа на апостоле и у част Свете Тројице, Бога у три лица, а посебно у част Светог Духа, слави црква празник који се зове Педесетница, јер се слави у педесети дан после Пасхе - Васкрса, када су Јудеји салвили своју Педесетницу. С тога овај празник има три назива: Тројице, Силазак Светог Духа наапостоле ( Духови ) и Педесетница.

Цела служба Педесетнице је веома свечана и узвишена, у којој се песнички износи учење о Светом Духу. На сам дан Педесетнице, на богослужењу се заједно са св. Литургијом одмах везује вечерње, које је посвећено Светом Духу и садржи мољење да се као на дан даровања Светог Духа апостолима у нама обнови благодат Светог Духа, ради укрепљења у богоугодном животу. Ова мољења, због усрдности, узносе се уз клечање и плетење венаца.

Обичај је да се на овај празник у наше храмове и домове уноси освећена зелена трава и цеће, свакако по угледу на страозаветни јеврејски обичај о празнику " седмица" , пошто је Дух Свети сишао на апостоле на овај јеврејски празник. Зеленило обнавља природу, а Дух Свети обнавља душе наше као и целокупно биће.

После свете Литургије служи се Молитва, Призив Светом Духу, на којој се клечи и плету се венци од траве и цвећа. Ти венчићи се носе кући и стављају поред иконе и кандила на зид. Празник Свете Тројице увек се слави у недељу.
---------------------------------------------
Молитва Светом Духу

Царе небески, Утешитељу, Душе истине, који си свуда и све испуњаваш,ризницо добара и даваоче живота, дођи и усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоте и спаси, Благи, душе наше.

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан /6. 6./ рођен је славни руски пјесник
АЛЕКСАНДАР СЕРГЕЈЕВИЧ ПУШКИН