Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 13 Maj, 2014 | read_nums (250)

Рођен је шест векова пре Христа у селу Анатоту недалеко од Јерусалима. Почео је да пророкује у време цара Јосије, у својој 15 години.

Стално је прогањан, јер је пророковао многе несреће царевима и великашима због њихове вере у лажне идоле и приношења деце на жртву тим идолима. Цару Јоакиму је прорекао да ће му се тело вући несахрањено изван зидина Јерусалима; потоњем цару Јехонију да ће бити одведен у Вавилон са целом породицом и тамо умрети.

Кад је на престо у Јерусалим дошао цар Седекија, Јеремија је прорекао пад Јерусалима и ропство у јарму Вавилонаца. У долини Тотеф под Јерусалимом, на месту где су деца клана као жртве идолима, прорекао је скори пад Јудејског царства.

Ускоро Вавилонци заузму Јерусалим, град разоре и опљачкају, много људи убију, а робље одведу у Вавилон. Пророк Јеремија узео је кивот из храма и сакрио га на брду Нават где је умро Мојсије, а огањ из храма сакрио је у један дубок бунар. Неки Јевреји одвели су га у Мисир, где је пророковао пропаст мисирских идола и долазак Деве са Младенцем.

Ту, у Мисиру, Јевреји су каменовали светог Јеремију и ту је сахрањен. По предању, цар Александар Велики посетио је гроб пророка Јеремије. По царевој наредби Јеремијино тело је пренето и сахрањено у Александрији.

СРБИМА, који СВЕТОГ ЈЕРЕМИЈУ - ЈЕРЕМИЈЕВДАН сутра /14. 5./ славе као своју крсну славу, уз божији благослов желим сваку срећу и упућујем честитке! Moлитвама СВЕТОМ ЈЕРЕМИЈИ, нека вам Господ дарује мир, здравље, сваку утјеху, духовни напредак и свако благостање!
НА МНОГАЈА ЉЕТА!
АМИН!

 

Autor sjovicicslavuj | 13 Maj, 2014 | read_nums (256)
Autor sjovicicslavuj | 13 Maj, 2014 | read_nums (153)

Autor sjovicicslavuj | 13 Maj, 2014 | read_nums (218)
Autor sjovicicslavuj | 13 Maj, 2014 | read_nums (200)

За сјећање и за памћење...
На данашњи дан /13. маја/ рођен је ЛАЗА ЛАЗАРЕВИЋ.
Једна од највише изговараних реченица или синтагми или поука у српском народу је дјело Лазе Лазаревића: "СВЕ ЋЕ ТО НАРОД ПОЗЛАТИТИ"!
********************
Живио је само 40 година. Његова приповијетка "Све ће то народ позлатити", као да је јуче написана. По мени, наравно, она је сад актуелнија, него у оно доба кад је написао ЛАЗА ЛАЗАРЕВИЋ.

Autor sjovicicslavuj | 12 Maj, 2014 | read_nums (184)
ВЈЕЧНА СЛАВА И ВЕЛИКО ХВАЛА
СРПСКИМ ЈУНАЦИМА 
КОЈИ СУ СВОЈЕ ЖИВОТЕ ДАЛИ 
ЗА СЛОБОДУ СРПСКОГ НАРОДА!
АМИН!

Autor sjovicicslavuj | 12 Maj, 2014 | read_nums (185)

12. мај 2014.
ЖИВИ ТРАЈНО РЕПУБЛИКО СРПСКА!

Два датума се ове године први пут заједно обиљежавају. Војска Републике Српске формирана је у околностима рушења СФРЈ, као израз потребе да се српски народ заштити од уништења и одбране простори у БиХ гдје живи српски народ.Трећи пјешадијски /Република Српска/ Пук Оружаних снага БиХ чува традицију Војске Републике Српске.


Поводом дана ВРС, 12. маја, Војска Републике Српске "формирана на позив народа 1992. године, а циљ је био да одбрани народ који је у историји дао најбоље синове за слободу.

Autor sjovicicslavuj | 12 Maj, 2014 | read_nums (218)
 
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

О политици, фудбалу и о климатским промјенама сви се разумију или тачније – сви све знају и нуде своја рјешења за спас. Међутим, нико не пружа руку спаса дављенику. Напротив, дављеника сви гурају још више и многи ликују да дављеник што прије потоне, рачунајући да ће без "дављеника” лакше ићи у будућност. Међутим, многи заборављају да будућност нестаје са дављеником у тамним дубинама огромног понора.

Многи политичари расправљају о судбини троглаве аждаје и такве заједнице. Tоме је најсличнија Босна и Херцеговина. Свака глава те заједнице води својеглаву политику док желудци обесправљеног и осиромашеног народа не престају да крче.

Гдје ће БиХ? Гдје смо пошли? Хоћемо ли у Европу? Хоћемо ли са Русијом? Хоћемо ли у Џамахирију?

Хоћемо ли у првобитну заједницу или на планету мајмуна на којој не успијевају увозне банане, него ћемо остати на својој земљи гдје успијевају наше домаће шљиве, јабуке, крушке, а по негдје у медитеранским крајевима успијева и грожђе.

Много је људи који су заинтересовани за многе ствари, али углавном за оне небитне. Међутим, живот је сасвим нешто друго и мед од домаћих незатрованих пчела је здрав и љековит. Али, најопаснији су они који су лизали прсте дубоко стављене у мед и није им било важно каквог је квалитета. Њима је било, а и сад је тако у многим сферама живота, важно да замеде своје велике апетите за пљачком и за личним богаћењем. Зна се да увијек постоје незајежљиви лопови који “устрепталог срца” никада неће вратити дио плијена који су покрали.
Лопови ће увијек потенцирати своју такозвану доброту и са ореолом јуначког поноса настојаће лажно да стану у одбрану људског достојанства сваког униженог човјека.

У прашуми се нико није снашао. Џунгла је елдорадо за сва зла и за пустошења ионако обесправљеног и опљачканог народа. У џунгли нико никада није могао да заведе ред. Сви они који би и покушали знају да зечеви први страдају, али ко им је крив, најлакше је рећи. Јер зечеви се боје и своје сјенке. Чак ни обилне привилегије не чине људе људима, већ такве грамзивце и лопове чине само ЛОПОВИ.
Под плаштом такозване велике мудрости и светачко-филозофске мисли и разних аналитичара опште праксе све се додатно усложњава. Јер, ти аналитичари су обични смутљивци који само покушавају да анализирају прошло вријеме, при том не нудећи никаква рјешења. Прошлост многи памте и за то им нису потребни самозвани аналитичари који су преплавили медијски ионако загушени простор. У оптицају су стални ликови који сипају од идеја и памети (!).

Народ најмање занима ко ће му ионако папрено јело додатно забиберити, под условом, ако још увијек има шта да једе, а таквих је много. Много је богатог и честитог народа постало сиротиња. Зашто? Па зато што је лоповска елита опустошила и пљачкала све редом. А то су могли, јер су стратегијски добро наступали и били су добро распоређени. Знали су то добро.

Данас зна и народ о чему се ради.
Али нико од тог сазнања нема користи...

На крају, могало би се закључити да је корист у бескорисности. 
 

Autor sjovicicslavuj | 11 Maj, 2014 | read_nums (255)
 

12. 05. 2.014.

ЖИТИЈЕ СВЕТОГ И БОГОНОСНОГ ОЦА НАШЕГ ВАСИЛИЈА, ОСТРОШКОГ ЧУДОТВОРЦА, МИТРОПОЛИТА ЗАХУМСКОГ

Сваком народу и у сваком времену Свечовекољубиви Господ даје Црквом Своје светитеље, који ће његов верни народ просвећивати и освећивати и на земаљском путу његовом ка Царству Небеском руководити. И у Српском народу, од како он постаде Христов, Господ непрекидно даваше Своје светитеље, у којима се Бог прослављаше и посведочаваше, а православни људи кроз њих спасаваше и богоугодно просветљиваше. Многе и велике светитеље Господ даде сваком крају земље Српске у сваком времену његове историје, и у прво доба слободе и у касније доба ропства. Тако и Захумској земљи Српској, а кроз њу и свему роду светосавском, даде Бог у тешко доба Турског ропства овог светог и богоносног оца нашег Василија, новојављеног чудотворца Острошког и Захумског.

 

Свети отац наш Василије, назван Острошки, роди се у хумској земљи, данашњој Херцеговини, којом раније владаше Свети Сава пре свог одласка у Свету Гору. А по повратку из Свете Горе, када установи Српску Архиепископију, Свети Сава у тој земљи основа Захумску епископију, којом касније управљаше и овај свети отац наш Василије као митрополит њен. Али треба прво изложити по реду његово свето житије.

 

Свети Василије роди се у селу Мркоњић у Поповом Пољу 28. децембра 1610. године , од побожних и благочестивих православних родитеља Петра Јовановића и супруге му Анастасије. Родитељи на крштењу дадоше детету име Стојан, а затим га научише страху Божјем и свакој доброј мудрости. Блажени Стојан од детињства беше бистрог ума и врло паметан, а душом беше сав окренут ка Богу врлином побожности. Прву школу врлине и побожности Стојан изучи у својој кући, јер се у његовој породици више мислило о Богу и души, него о земаљским и пролазним стварима. Друга школа његове побожности беше му пост, молитва и стално похађање богослужења у цркви.

 

Иако млад, преподобни је редовно ишао на света црквена богослужења. Ступајући на праг храма Божјег, он је правио метанија и побожно целивао најпре црквени под, а онда и свети Крст и свете иконе у храму. На светој Литургији је стајао са страхом Божјим, вером и љубављу, као да стоји пред престолом Божјим. Одликовао се свагда смиреношћу и озбиљношћу, а такође и милостивошћу срца и душе. Његова породица беше сиромашна и једва да хлеба имађаше колико треба. Но он, ни оно мало хлеба што је јео, није никада јео сам, него је увек делио са другима, особито када је као чобанин чувао овце заједно са другим чобанима.

 

Његове родитеље мржаху неки зли суседи, отпадници од вере и потурчењаци, па ту мржњу своју окренуше и против младог Стојана због његове побожности и мудрости. То беху прва искушења за младу душу његову, која ће касније имати да трпи још многа таква искушења. Да би дете склонили од непријатеља, а уједно желећи да се он и књизи и писмености научи, родитељи га одведоше у најближи у том крају манастир звани Завала, који беше посвећен Ваведењу Пресвете Богородице, и у којем игуман беше Стојанов стриц Серафим. Манастир беше познат у херцеговачком крају и имађаше повеће братство. У манастиру беше и учених монаха, а имађаху тамо и доста књига. Овде се благоразумни младић Стојан научи мудрости Светога Писма и Светих Отаца, а такође и корисним светским наукама. Читајући књиге и речи Светих Отаца душа му се распали љубављу према Богу и светом подвижничком живљењу, те зато жељаше да се замонаши.

 

У манастиру Завали преподобни остаде неко време, па онда преће у манастир Успења Пресвете Богородице, звани Тврдош, у Требињском крају, у коме беше и седиште Требињске епархије. Живећи у овом манастиру, блажени још више заволе монашки живот и зато увећа своје подвиге, јер сада коначно одлучи да овде прими свети и анђеоски чин монашки. Сво време он овде провођаше у посту, бдењу и молитвама, и у телесним трудовима. Када затим би замонашен, на монашењу доби име Василије. Ово му име беше знак да се у будућем подвижништву и епископству свом угледа на светог и великој јерарха Цркве Божје Василија Великог.

 

После неког времена преподобни би удостојен и ђаконског и свештеничког чина. И служаше од тада пред престолом и жртвеником Божјим са сваком побожношћу и чистотом. Пошто проведе још неко време у овом манастиру, он отиде у Црну Гору код тадашњег митрополита Цетињског Мардарија, који га задржа код себе на Цетињу. Али ускоро измећу њих двојице дође до неслагања око једне веома важне ствари, о којој ћемо сада проговорити.

 

У то време беше се проширила у западним православним крајевима усиљена латинска пропаганда. Клирици римски звани језуити, послани из Рима од римског папе да користе тешко стање робовања и страдања православних еда би их обратили у своју Латинску јерес и потчинили папској власти, беху насрнули у то време на крајеве Приморске, Црногорске и Херцеговачке. На њихов подмукли рад против православних скрену пажњу митрополиту Мардарију ревнитељ Православља блажени Василије, али митрополит не хајаше за то и беше попустљив према унијатској пропаганди. Благодарећи својој вери и привржености Православљу, а такође и ревносном деловању преподобног Василија против уније, православни народ и свештенство не подлегоше латинској пропаганди.

 

А преподобни саветоваше митрополиту да борбено иступи против непријатеља Цркве и да се ничега не плаши кад је у питању одбрана вере и истине Христове, али то митрополит не послуша. Шта више, он поче да сплеткари против светог Василија и да га лажно окривљује пред народом. Народ није поверовао тим клеветама митрополитовим, јер је добро знао за свето и богоугодно живљење Василијево, и много га је поштовао и волео. Али, желећи да се удаљи од злобе и сплеткарења, преподобни се врати натраг у свој манастир Тврдош. Но ни тамо он не престаде да се бори за очување Православне вере и за заштиту свога народа од опаке туђинштине. Зато и би од народа назван ревнитељем Православља.

 

Живећи у Тврдошу, светитељ настави своје подвиге, али не само на спасењу своје душе, него још више на спасењу свог православног народа Божјег. Из своје молитвене келије у манастиру он је сагледавао све невоље и беде које подноси његов народ, грцајући у претешком ропству агарјанском, у немаштини и сиротињи, у страху од турских зулума и безакоња, у опасности и кињењу од унијатске пропаганде. И зато је непрестано узносио Богу топле молитве за спасење свога народа. Иако у то време већ беше архимандрит, он се не заустави само у манастиру, него крете на еванђелску службу у народ, да као духовник и пастир обилази херцеговачка села и куће и тако проповеда Еванђеље Христово. Идући по народу као некада његов праотац Свети Сава, он свршаваше сва света богослужења и свете тајне по народу, и храбраше људе у вери и трпљењу, и помагаше невољнима и уцвељенима. Под именом "рајина богомољца", како су га Турци звали, он служаше као пастир народа Божјег и његов еванђелски просветитељ.

 

Овакав његов апостолски рад изазва против њега тамошње потурчењаке, и они гледаху да га убију. Да би се уклонио од те опасности, и да би свом народу више помогао, свети крете на пут у православну земљу Русију. Вративши се после неког времена из Русије, са собом донесе многе и богате црквене дарове, свете одежде и црквене књиге, а такође и нешто новаца за свој народ.

 

Овим даровима он снабдеваше осиромашене цркве по Херцеговини, а такође и помагаше и невољнике и потребите. Такође се даде на поправљање многих запустелих и оронулих храмова, и отварање народних школа у Тврдошу и при парохијским црквама. За овај немањићски ктиторски и просветитељски рад он призиваше у помоћ и тврдошку сабраћу јеромонахе и парохијске свештенике. Али лукави враг рода људског ни овога пута не остави га на миру. Ранија мржња његових непријатеља и сада се опет разбуктаваше. С једне стране, то беху потурчењаци, а с друге агенти латинске уније.

 
Autor sjovicicslavuj | 11 Maj, 2014 | read_nums (159)
11. 5. 2014.
И ватерполисткиње близу циља – још једна побједа и титула!
******************************************
Након што су ватерполисти ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ изашли из базена као шампиони и титулу прославили са навијачима, на исто мјесто „ускочиле“ су и црвено-беле даме, које су играле други меч финала плеј-офа, против фаворизоване Сенте, која је у регуларном дијелу шампионата била успјешнија од наше екипе, али коју је ЗВЕЗДА савладала у првом финалном мечу, након велике борбе, резултатом 11:10, на гостујућем терену.

Овога пута, можда и осокољене тријумфом својих колега у капицама и атмосфером на Ташу, чији су свједоци били, наше девојке практично су демолирале гошће и побједом 13:6 дошле у ситуацију да у трећем мечу играју за титулу!

Након освојеног Купа, прије извјесног времена, ово би био фантастичан успјех за ЗВЕЗДУ, која практично пише прве странице своје историје у женском ватерполу.

Шта рећи осим, браво, дјевојке, храбро до титуле!
 
Autor sjovicicslavuj | 11 Maj, 2014 | read_nums (189)
На храму Преображења Господњег у Прилужју код Вучитрна на Косову и Метохији појавио се лик пресвете Богородице Марије, што мјештани тумаче као доказ да Бог није заборавио на Србе са Косова
На храму Преображења Господњег у Прилужју код Вучитрна на Косову и Метохији, тачније на звонику исцртао се лик пресвете Богородице Марије!

Мјештани овог мјеста на Косову и Метохији били су одушевљени овом појавом, коју тумаче као доказ да “Бог није заборавио на Србе са Косова”

- Има наде. Бог нас није заборавио – рекла је мјештанка Прилужја која је окачила ову фотографију на друштвеним мрежама.
 Камен темељац за храм Преображења господњег у Прилужју је постављен 3. јуна 2006.године, а храм је завршен и освјештан на Преображење 2008. године, да би прошле 2011. године, такође на празник Преображења господњег био освјештан и живопис храма.

Први храм подигнут јужно од Ибра на Косову и Метохији послије 1999. године, самоиницијативно су почели да граде мјештани Прилужја, и успјели су у том свом подухвату захваљујући свом раду и труду, али и свесрдној и правовременој помоћи Јавног предузећа површински копови “Косово“ Обилић.
 
 
Autor sjovicicslavuj | 11 Maj, 2014 | read_nums (156)

За сјећање и за памћење...
На данашњи дан /11. 5./ рођен је славни 
српски глумац ЗОРАН РАДМИЛОВИЋ
.

Autor sjovicicslavuj | 10 Maj, 2014 | read_nums (188)

10. 5. 2014. ДИРЕКТНО: ПАЛЕ/Чачак
Борац - ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 70:78 (11:21; 8:15; 21:13; 21:17**** Продужеци 4:12)
********************************************
ЗВЕЗДА је изванредно одиграла прво полувријеме и на одмопр је отишла са скоро дуплом предношћу. У другом полувремену наступио је страховит и стрмоглав пад у игри ЗВЕЗДЕ и регуларни дио утакмице је завршен 66:66. У продужерцима ЗВЕЗДА је видјела да је враг однио шалу и убацила је у већу брзину и успјела је да добије и осму утакмицу у Суперлиги Србије и да сама остане на првом мјесту!

БОБАН МАРЈАНОВИЋ био је више него доминантан и по осми пут био МВП меча од старта сезоне, дакле, на свакој Звездиној утакмици! Статистика говори све – за 34 минута, забљеежио је 30 поена (12/17 за два, 
6/8 за један), 12 скокова, 1 блокаду, 
уз чак 8 претрпљених фаулова, 
за индекс успјешности – невероватних 38!

Autor sjovicicslavuj | 10 Maj, 2014 | read_nums (158)

10. 5. 2014. ДИРЕКТНО: ПАЛЕ/Београд
ЗВЕЗДА ЈЕ НОВИ-СТАРИ ШАМПИОН!
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА -Раднички (Крагујевац) 12:7 (2:1, 4:4, 3:1, 3:1).
***********************************************
Ватерполисти ЦРВЕНА ЗВЕЗДА нови-стари су шампиони Србије! Црвено-бели су до одбране наслова националног првака дошли тако што су у финалној серији били бољи од Радничког са 3:0, а посљедњи поен зарадили су на Ташмајдану савладавши Крагујевчане.

ПРЛАИНОВИЋ са пет голова био је главна фигура међу црвено-белима, док су ВАПЕНСКИ и РАЂЕН постигли по три гола, а искључени КЉАЈЕВИЋ једном је затресао мрежу.

Autor sjovicicslavuj | 10 Maj, 2014 | read_nums (174)

10. 5. 2014.
Слобода - ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 0:2
**********************************
Фудбалери ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ славили су релативно лако у Ужицу, против Слободе и дошли на пола корака од титуле! Одлучујући меч одиграће наши момци на Маракани, против екипе ОФК Београда, када би, у случају евентуалне побједе, могла бити прослављена титула.

Меч у Ужицу је ријешен у првом полувремену, на самом старту, када је МИЛИЈАШ постигао још један погодак из слободног ударца ове сезоне, а ПЕЧНИК дуплирао предност ЗВЕЗДЕ у самом финишу првог полувремена. У другом полувременз ЗВЕЗДА је само осигуравала своју предност и тако је заслужено побиједила!

 

Autor sjovicicslavuj | 9 Maj, 2014 | read_nums (156)
На данашњи дан /10.maja/ 1594. године спаљене су мошти Светог Саве на Врачару у Београду. Тијело Светог Саве, једног од твораца српске средњовјековне државе, оснивача српске цркве, зачетника српске књижевности и најмлађег сина великог српског жупана Стефана Немање, почивало је од 1237. године у Милешеви. Спаљивању моштију, 359 година послије његове смрти, претходио је устанак Срба у Банату под епископом банатским Светим Теодором Вршачким, у којем су устаници носили иконе Светог Саве.

Турски султан Мухамед III наредио је Синан - паши да по сваку цијену угуши побуну Срба. Синан-паша је, знајући да се на гробу Светог Саве у Милешеви окупљају не само православци већ и Турци вјерујући у исцјељење, наредио је да се ковчег донесе у Београд и ту јавно спали.

Турци су пронијели ковчег из Милешеве кроз цијелу Србију, све до пред Београд, на поље Врачарево, како би Срби са обје стране Дунава видјели чин спаљивања. Спаљивањем моштију Светог Саве Турци су жељели да униште његов култ, потисну хришћанство и униште симбол српске традиције и историје. Мошти су спаљене, али је Светосавље наживјело турско ропство.
************************************
10. маја 1895. - Основано Друштво за подизање храма Светог Саве на Врачару, за првог предсједника изабран митрополит српски Михаило.
***********************************
10. маја 1939. - Освећени темељи Храма Светог Саве на Врачару.  
***********************************************
На сву срећу и на понос српског рода 
Храм Светог Саве на Врачару блиста пуним сјајем...
ЗА СВА ВРЕМЕНА!
 

Autor sjovicicslavuj | 8 Maj, 2014 | read_nums (212)
 
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
 
Људи су задовољни, али нису и срећни, јер задовољство се може примијетити код људи, док то не важи и за људску срећу. У великим кризама, а поготово економским, велики број људи тражи утјеху у једној реченици: “Добро је, не пуца и нема рата”! 
 
Памте људи многе страхоте и велики број је ожалошћених породица које и дан данас трагају за најближим члановима и сви добро знају да не могу поново да буду убијени. Али туга и неспокој убијају живе који никада неће наћи смирај у својим душама, јер не могу да пронађу своје најмилије чије душе лебде изнад свих нас живих.

Тешко се долази до националне свијести једног народа, јер је његов колективни организам раскомадан у парампарчад, која се тешко или никада више не могу спојити у некадашњу цјелину. А без цјелине нема ни организма, па тако нема ни јединства народа.

И превише је, а још увијек је недовољно подигнтих споменика најхрабријим и највећим синовима које су породиле српске мајке.

Сам Драги Бог зна зашто је то тако? Знају и људи, али  неки нељуди у властима су засјели у кормила флоте лађа, које без мотора и горива, односно без јарбола плутају широким морским пространствима. Ти авантуристи никада неће моћи видјети обалу спаса на хоризонту бескрајног лутања.

Нама не требају споменици са фигурама на којима се неће моћи распознати лица српских јунака који ће вјечно стајати на стражи и одбрани српства, које је и у овом турболентном времену нападнуто са свих страна, па и изнутра. Сасвим је свеједно ко су стварни непријатељи, ако немамо пријатеља, јер непријатељи све пред собом руше и уништавају.

Милиони су мртвих Срба који су кроз наше постојање бранили своју родну груду и своју отаџбину. Никада Срби нису друге нападали нити су били освајачи туђега. Сви они који су водили ратове против Срба су их и изгубили, јер наша снага је у живима који су појачани милионским ешалонима мртвих Срба, који својим сјенкама и данас не дају злотворима да славе своје побједе, јер крвници никад нису успјели, а никада неће ни моћи да нас побиједе.

У Другом свјетском рату Срби су дали огроман допринос и платили су високу цијену милионским жртвама у сламању фашизма. Та борба је представљала једно од највећих цивилизацијских достигнућа у цјелокупној људској историји. То је дан када се с поносом морамо сјећати свих оних који су своје животе дали у одбрани СЛОБОДЕ и људског достојанства.

И недавно вођени ратови на развалинама бивше Југославије, било је вријеме у којем су се настојала потиснути сјећања да су у борби против фашизма највећу цијену платили Срби, али ни Србија, а ни Република Српска то никада не смију да забораве, без обзира колико били јаки и снажни покушаји наших непријатеља да фалсификатима препарирају историјеке чињенице.

Зато и не само због тога - Република Српска има бројне разлоге да 9. мај - Дан сламања фашизма у Другом свјетском рату - слави и као свој празник.

Па СРЕЋАН ПРАЗНИК!
 

Autor sjovicicslavuj | 8 Maj, 2014 | read_nums (270)
 
Autor sjovicicslavuj | 7 Maj, 2014 | read_nums (225)

Пореклом беше Јеврејин, из племена Левијева, ученик светог апостола Петра и његов љубљени син у Духу Светом, син, не по телу, него по Духу. Свети Марко беше уврштен у седамдесет светих апостола Христових. Најпре је пратио светог Петра и био је управо од њега постављен за епископа.

На молбу верних написао је Јеванђеље, јер ти верни хришћани у Риму молили су га да им напише оно што им је са светим Петром усмено говорио о Господу нашем, Исусу Христу. Проповедао је Христову веру, у Аквилеју и Египту, где је он био први проповедник Јеванђеља и први епископ, јер све до тада, Египат је био незнабожачки. Но, свети апостол Марко то измени и просвети народ светлошћу свете вере и многе преведе у хришћанство.

Сагради многе цркве и постави свештенике и епископе. Чинио је он многа чудеса: болесне је исцељивао, губаве чистио, нечисте и зле духове је изгонио из људи. Многи тада повероваше у Господа нашег Исуса Христа, поразбијаше своје идоле и крстише се у име Оца и Сина и Светога Духа.

Одатле он настави пут у Александрију, да и тамо шири реч Јеванђеља. И ту својим делом и чудом показа Божију силу, тиме што зацели рану обућару, који шилом прободе своју леву руку. Тим чудом он преведе многе у хришћанство, али сазнавши за то, старешине града сковаше план да га убију и у тој намери успеше и то баш на Ускрс, када свети Марко служише Литургију у александријској цркви.

Најпре га бацише у тамницу, а сутрадан га погубише, приликом чега Сунце сакри своје зраке, небо се отвори и би велики земљотрес. Овај свети апостол и јеванђелист и мученик Христов, сконча у Египту, у граду Александрији, 25. априла и беше стар 68 година и би увенчан венцем вечне славе.

Autor sjovicicslavuj | 7 Maj, 2014 | read_nums (167)
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Мислио сам да сам био, а сад сам дошао до закључка да нисам био управу. Тешко је проникнути у многе ствари и дати било какав коментар, али ипак нешто се може и предвидјети, па и ако није баш најтачније, онда ту је негдје. 

 
Тако рецимо жене у међусобним дружењима једна из друге “исисавају” енергију, јер једна према другој покушавају до краја да отворе душу, али није то баш тако у свакодневом животу.

Код мушкараца и у међусобним дружењима дешавају се сасвим супротне ствари и нико никоме се не повјерава до краја, јер су у разговорима доминантне неке друге теме.

Између те двије супротности најбољи баланс се постиже у женско-мушким односима и релацијама. За овакве “тврдње” немам егзактних доказа, али и површна сазнања ме упућују да сам близу истине.

Жене су много емотивније, док су мушкарци посесивнији и у мушким размишљањима из подсвијести долазе им разне слике у свијест и маштања о женама. Није ово никаква психо анализа тих односа, јер за такве ствари немам “стручног” знања, али на основу животног искуства дозвољавам себи да залутам и у овакве теме.

Јер, напросто човјек не може ни да помисли да буде сам са собом у некој вези или у неким односима. Човјек је друштвено биће и требају му дружења са другим особама, по некад и са другим живим бићима, па биле то животиње или биљке (цвијеће) итд. Заправо, све оно што говори не мора и да ћути или обрнуто.

Но, да не одлутам далеко, ево ипак среће...

Звони ми телефон и завршавам овај кратки осврт из свакодневице...

    My picture!

Kategorije

Arhiva