Субота 12. 04. 2014. 
Кадетима ЗВЕЗДЕ дерби и титула
************************
ЦРВЕНА ЗВЕЗДА - Партизан 2:0
Кадети ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ побиједили су Партизан и тако практично овјерили титулу у конкуренцији до 1997. годишта.

 ЗВЕЗДА сада на челу табеле има очекиваних осам бодова више и утакмицу мање од ’вечитог ривала’.

Bakir Izetbegović i turski ministar Nihat Zejbekči

BANjALUKA - Da Turska ne odustaje od svojatanja Sarajeva i BiH, potvrđuje izjava ministra ekonomije ove zemlje Nihata Zejbekčija da je „bosanska država bila osmansko carstvo“!

Posle istupa šefa turskog premijera i šefa diplomatije, Redžepa Tajipa Erdogana i Ahmeta Davutoglua, da je „Sarajevo produžena ruka Ankare“, i Zejbekči je, tvrde srpski političari, nastavio da promoviše neoosmanske ciljeve Ankare.

Uprkos stavu Srpske da se turski zvaničnici zalažu isključivo za ostvarivanje bošnjačkih i islamskih interesa, čime dodatno urušavaju političku i bezbednosnu situaciju u zemlji, novokolonijalni vetrovi sa Bosfora su sve jači.

Ako se analiziraju istupi turskih zvaničnika, smatraju srpski političari, veoma lako se može videti da je cilj spoljne politike Ankare uspon otomanskog Balkana, a ostvarivanje te strategije počelo je upravo iz Sarajeva i BiH.

Zejbekči je, tokom predavanja studentima turkologije sarajevskog Filozofskog fakulteta, poručio da su odnosi između Turske i BiH čvrsti i da ih treba razvijati u budućnosti.

- Mi smo potomci ljudi koji su na istom geografskom prostoru delili ista osećanja, mi smo deca i potomci iste kulture. Osmansko carstvo je bila turska država, bosanska država, hrvatska država, srpska država, arapska država. Stvorili su je mnogi narodi koji su se našli na okupu, mnoge kulture i mnogi jezici. Mi smo blizu 550 godina proveli zajedno ovde, a nakon osmanske države ja ovde vidim spomenike i istoriju tog vremena - rekao je Zejbekči.

On je rekao da je „bosanska država iznedrila 22 velika osmanska vezira“.

- Prevedeno rečnikom današnjice, to znači da je tadašnja Bosna dala 22 premijera. Hiljade velikih vladara je došlo iz ove države, stotine pesnika, arhitekata, umetnika. I dan-danas veoma smo srećni što živimo sa vašim sunarodnicima u Turskoj - pojasnio je Zejbekči.

Pre njega, Erdogan i Davutoglu su poručili da BiH zauzima posebno mesto u srcu Turaka i Turske i da će tako ostati i ubuduće.

- Alija Izetbegović mi je u amanet otavio Bosnu - kazao je ranije Erdogan i dodao da mu je Izetbegović u bolnici rekao da je „Bosna ostavština Osmanlija“.

---------------------------------------------------------------

SARAJEVO (NI)JE TURSKO

Davutoglu je više puta ponovio i da je istorija Balkana i BiH otomanska. Poslanik SDS Borislav Bojić zamera Ankari što uporno svojata Sarajevo.

- Ako je Sarajevo tursko, čiji su onda ostali gradovi u BiH. Čini mi se da je Turska ovim poručila da će prisvojiti ono što smatra da je njeno u ovoj zemlji, ali šta će onda biti sa BiH. To su opasne izjave turskih zvaničnika, kojima se raspiruje međunacionalna mržnja u zemlji i jačaju bošnjačke hegemonističke ideje- rekao je Bojić.

---------------------------------------------------------------

Poslanik SNSD u parlamentu BiH Slavko Jovičić kaže, za „Novosti“, da Turska samouvereno i dosledno provodi svoju neoosmansku strategiju u BiH, ali i na Balkanu.

- Evidentne su neoosmanske pretenzije spoljne politike Turske. Tu strategiju je upravo Davutoglu i teorijski uobličio u svojoj knjizi „Strategijska dubina“. Turska očigledno želi da postane regionalna sila, a Sarajevo i Bošnjaci su njihovo sredstvo za ostvarivanje tog cilja - tvrdi Jovičić.

On je naglasio da je problem što Ankara sve otvorenije promoviše bošnjačke interese u BiH na štetu ostalih naroda.

- Srbi i Hrvati se nikada neće moći identifikovati sa osmanskim identitetom, kako to Ankara pokušava da nametne svim narodima u BiH. Zejbekčijeve izjave su na tom fonu - zaključio je Jovičić.

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300.-Turska uporno svojata Bosnu

Четвртак 10. 04. 2014. 
Војводина - ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 7:12

 ************************

Ватерполисти ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ први су финалисти првенства Србије, пошто су и у другој утакмици полуфинала славили против Војводине.
Послије тријумфа са 14:4 у Београду, изабраници ДЕЈАНА САВИЋА су у Новом Саду били бољи од Војводине са 12:7.

 ‘Црвено-беле’ су до тријумфа предводили браћа СТРАЊИЊА И ВИКТОР РАШОВИЋ са по три поготка, по два су постигли МАН и ПРЛАИНОВИЋ, а по један ВУКЧЕВИЋ и РАНЂЕЛОВИЋ. За браниоце титуле није играо ШЕФИК, па је прилику на голу добио ДРАКСИМОВИЋ.

                          /ПРЕУЗЕТО ИЗ ДРУГОГ МЕДИЈА/.

  Британски „Индипендент“ од 7. априла, објавио је чланак Тонија Петерсона, под насловом „Аустроугарска војска убија цивиле у Србији“, а све у оквиру једног сета од стотину текстова на тему Првог светског рата – „Историја Првог светског рата у сто слика“. Чланак о Србији је пети у низу осврта на догађаје из Првог светског рата. Такав „пројекат“, везан за стогодишњицу Првог светског рата, „Индипендент“ је започео 3. априла.

                                  *************************************

Свака илузија о „романтичном рату“ – пише Патерсон – нагло је нестала када је Аустроугарска напала Србију. Огромна сила наишла је на неочекивано јак отпор, чиме је покренут један циклус невиђених злочина.

Патерсон каже да га је шокирала црно-бела фотографија, која је снимљена крајем лета 1914. године. На прилазима једном српском селу, само неколико дана по уласку огромне Аустроугарске силе у Србију, виде се Срби у цивилној одећи, привезани за стубове: били су највероватније већ мртви или су чекали егзекуцију.

Постоје и друге фотографије. На једној од њих виде се три жене у живописним сеоским костимима и четири човека у тамним оделима како беспомоћно висе на дрвеним стубовима направљеним у облику крста; лица су им прекривена белим повезима, док около стоје аустроугарски војници, са пушкама у рукама. На трећој фотографији, цивили, такође с повезима преко очију, клече у полукругу, сви везани за мале стубове, док их стрељачки строј узима на нишан.

Такве снимке, највероватније, направили су аустроугарски војници – закључује Патерсон. Оне нам дају само површни увид у ужас који су доживели цивили готово непосредно по нападу Аустроугарске на Србију 12. августа 1914.

Оправдање за овакав масакр цивила углавном се тражило у тврдњама да је ту реч о „одметницима“ који су укључени у герилски рат против освајача. Негде око 17. августа, аустроугарски генерал Лотар фон Хортштајн се пожалио да је било немогуће да се пошаље извидничка патрола унутар територије коју су контролисали Срби, јер „сви би бивали убијени од стране српских сељака“.

Али – напомиње Патерсон – засигурно се зна да је [унутар Царевине] преовлађујући антисрпски сентимент давао аустроугарској војсци „бланко кредит“ за вршење злочина над Србима. Те године у августу била је посебно популарна песма “Алле Сербен мüссен стербен” („Сви Срби морају да умру“).

Штампане су и продаване пропагандне „разгледнице“ по Бечу где су Срби приказивани као заостали и ниже вредни људи (Унтерменшен) или „подљуди“ – термин који ће Адолф Хитлер и нацисти касније да користе при описивању Јевреја и Срба. Неким од тих пропагандних разгледница поручивало се да Србе треба скувати у котловима, а потом их набити на виљушке и појести.

Аустријска царевина је кренула да се свети за смрт надвојводе и престолонаследника Франца Фердинанда; и чинила је то са таквом свирепошћу каква се до тада није могла срести у модерним ратовима.

Било је много приче о масакру над цивилима у Белгији који су починили Немци на почетку Другог светског рата – подсећа нас Патерсон. Али веома се ретко причало о аустроугарским злочинима над цивилима у Србији.

Ратовање против цивила тада је описивано као почетак једне посебне врсте борбе, која је названа „рат до уништења“ (“Верницхтунгскриег”), а такав рат до уништења, само четврт века касније, безобзирно је спроводио Адолф Хитлер над цивилима широм Европе. Антон Холцер, аустријски историчар и експерт за аустроугарску инвазију на Србију 1914, године, написао је:

„Над српским становништвом вршени су безбројни системски масакри. Војска је нападала села, заробљавала ненаоружане људе, жене и децу. Потом су их убијали пушчаним мецима, бајонетима или су их вешали. Жртве су затваране у амбаре и живи спаљивани. Жене су одвођене на борбене линије и тамо пдвргаване масовним силовањима. Мештани читавих села узимани су као таоци, понижавани су и мучени. А све то су радили војници аустроугарске армије.“

Велики број доказа о аустроугарским злочинима над цивилима у Србији сакупио је швајцарски професор криминологије Родолфо Арчибалд Рајс, који је био позван од српске владе да као неутралан посматрач изврши истраживање. Рајс је сачинио извештај 1916. године у коме је потврдио да постоје небројени искази аустроугарских војника да су добијали наређења више команде да нападају и масакрирају српске цивиле, при чему им је „све било дозвољено“.

Српско цивилно становништво – завршава свој чланак Патерсон – није морало дуго да чека да би им се иста ствар поновила. Хитлер је окупирао Србију 1941. године и наставио да масакрира српске цивиле. Као и 1914, неки су називани „одметницима“. Други у били убијани у репресалијама, да би се осветила смрт немачког војника. Овог пута неки немачки војници су били опремљени филмским камерама. Њима су снимали беспомоћне српске цивиле у часовима када су они били убијани или су били масовно вешани на импровизованим вешалима. Фотографија је напредовала од 1914 – овог пута слике су биле у покрету, па и у боји.

Арханђелу Гаврилу узносимо хвалу у песмама, приређујући му празнични сабор по два пута годишње. Његов први сабор празнујемо сутрадан по Благовестима Пресветој Богородици, 8 априла. Овај Арханђел Божји научио је Мојсија писању књига, исприча му све о постанку света, стварању првог човека Адама, о потопу и раздељењу народа, објасни му положај планета небеских, научи га аритметици, геометрији и свакој другој мудрости.

Он пророку Данилу протумачи виђења о царевима и царствима, која су имала касније настати, обавести га о времену ослобођења људи Божијих из вавилонског ропства и о времену првог доласка Христа у свет, оваплоћеног од Пречисте Деве Марије.

Он се јави праведној и светој Ани и рече јој да ће затруднети и родити преблагословену кћер која ће се звати Марија.

Он се јавио и светом свештенику Захарији, стојећи са десне стране кадионог олтара и благовестио му да ће његова жена Јелисавета родити светог Јована Претечу Господњег.

Овај првак Божији, послат од Бога у Назарет да јави Пречистој Деви Марији, обрученој за праведног Јосифа о њеном зачећу Сина Божјег осењењен и дејством Светог Духа у њој. Он исти јави се и Јосифу у сну, уверивши га у девственост свете Деве Марије. А кад се Господ наш роди у Витлејему, овај Анђео Господњи јави се пастирима који су чували ноћну стражу код стада свог и рече им: "Јављам вам велику радост, данас нам се родио Спаситељ!" Сматра се да је овај анђео јавио са неба Христу пред његово добровољно страдање, крепећи га док се подвизавао у усрдној молитви. Овај анђео Господњи јавио се Мироносицама седећи на камену гроба и објављујући им Христово Васкрсење из Гроба. Он, који је био Благовесник зачећа и рођења Господњег, показује се благовесником и Васкрсења Његова.

Сећајући се ових јављања његових у Старом и Новом Завету и знајући његово непрестано посредовање пред Богом за хришћански род, света Црква му приређује Саборно празновање, да би људи прибегавали кж заштити и помоћи овог заступника и добротвора рода људског и његовим молитвама добијали отпуштење грехова од Христа Господа Спаса нашег.

БЛАГОВИЈЕСТИ

Живећи у Јерусалимском храму 12 година, Пречиста Дева Марија све своје време је проводила у читању Божанских књига из којих се поучавала Закону Господњем. Често је читала речи пророка Исаије: "Девојка ће затруднети и родити сина (Иса. 7,14), и тада је пламтела неисказаном љубављу према тој одабраној девојци, која ће родити Месију, Спаситеља света, не слутећи да је то баш она, од Бога изабрана још пре свог зачећа. Када наврши 14 година, првосвештеници и свештеници јој саопштише да је дошло време да оде из храма и да ступи у брак, како је тадашњи Закон налагао. Она се испочетка успротивила њиховој одлуци, јер од њеног рођења, родитељи је посветише Богу и она сама дала је завет да ће до краја живота остати девојка и да не може живети и бити жена смртном човеку. То запрепасти и уплаши свештенике, те одлучише да је збрину у дом њеног сродника Јосифа, где ће моћи да настави свој дотадашњи живот, безгрешно, чувајући своје девство.

Дође време да се роди Спаситељ света, Месија и то се догоди тако што једног дана, док је Пречиста Дева Марија седела у својим одајама читајући пророчанство Исаијино, дође арханђел Гаврил и саопшти јој радосну вест. Поклони се он Богоматери са речима: "Радуј се Благодатна, Господ је с тобом. Радуј се, јер си благословена ти међу женама и благословен је плод утробе твоје"!

Слушајући речи анђела Господњег, Пречиста се покори вољи Господа свог и одговори: "Ево слушкиње Господње нека ми буде по речи твојој" (Лук. 1,38).

И одмах, након тих речи у утроби њеној светој, дејством Духа Светога, изврши се зачеће без икакве телесне насладе, али не и без Духовне и заче се Син Божији и Слово постаде Тело и усели се у нас очовечењем.

Пошто анђео обави благовест и побожно и са страхопоштовањем одаде дужно поштовање оваплоћеном Сину Божијем у утроби Деве Марије, он оде и узнесе се ка Господу, славећи тајну Божијег очовечења са свим небесним силама у неисказаној радости.

Овим је архангел Гаврил отворио прву страницу Новог Завета да он представља радост за све људе.

Благовести се сматрају великим и између осталог веома радосним празником. Тог дана узносе се молитве и хвале Пречистој Деви Марији, која и нас својом молитвом чува и усрећује баш као што је и сама била обрадована.


Народни обичаји
***********
Док Благовести не прођу људи се још увек боје зиме. Време око Благовести, нарочито кад почне да пада снег или суснежица, зове се бабини козлићи, бабинијарци, бабини позајменици или бабини укоди. Народ слави Благовести као велики празник, па се може чути уверење да је толико велики празник да на тај дан ни птице у шуми не савијају гнездо. Светкују га највише жене због порода. Нероткиње одлазе у цркве и манастире, где су иконе посвећене Благовестима и моле се светој Богородици.

Опште раширено веровање је да се на овај дан треба умити у потоку или реци. Тимочком крајином овог дана по брежуљцима и пропланцима пале се ватре, а младићи и девојке играју око ње. На Благовести се сади паприка да би била блага. Од тог дана почиње сетва јарих жита и тада се износи семе на сунце. Воћари сматрају Благовести најсрећнијим и најбољим даном за калемљење воћа, а виноградари обрезују лозу.