Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 26 Mart, 2014 | read_nums (201)
Данас се обележава дан стравичног злочина регуларне Хрватске војске који је почињен у Сијековцу /Босански Брод/ 26. марта 1992. године, али није то званичан почетак рата, а нити су то први злочини почињени на простору тадашње БиХ, злочини у којима су на почетку рата углавном страдали СРБИ!
       ****************************
СВЕДОК СА ЛИЦА МЕСТА!

            Пише: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Прошле су више од две деценије од самог почетка рата у БиХ. Време неумитно пролази. Догађаји се довољно не памте. Сећања полако бледе. Шта раде сведоци тог времена?

Додуше, они су ту, али нажалост, шуте!? Још само новинари и понеки хроничар по нешто бележе. Новинари пишу, онако и како им ко каже, јер оних правих новинарских истраживача и очевидаца неких од стварних догадјаја - скоро и да нема. Или не смeју да саопштавају истину, или само, опет, по задатку пишу своју историју и јавности презентирају догађаје по систему: ''накнадне памети''. Хоће ли онда, ишта остати за историју?

Ово су само неке од констатација, и, нека од отворених питања на која се морају дати одговори: тачни, јасни и прецизни.

Почетак последње деценије прошлог века донео је највећу несрећу за све народе на просторима тадашње СФР Југославије. Најтрагичнија судбина и највећа катаклизма задесила је све три «конститутивна народа» у Босни и Херцеговини.

Почео је рат!
Неки «експерти» из разно разних области, поготово политички и војни аналитичари, к томе, дакле рату, додају још и префиксе, односно атрибуте - «крвави и прљави» рат. Баш чудно? Као да постоји рат без пролевања крви!? Као да постоји чист, поштен и мирољубив рат, уопште?! Овде се, заправо, на овим просторима није водила само «љубав», овде су се међусобно убијали људи, и то на најсвирепије и на најгнусније начине. Овде, на овим увек национално трусним подручјима и стално тектонски уздрманим, поремећеним и нерешеним међунационалним односима – сваки од народа ратовао је против оног другог или трећег... Слободно се може рећи да је у БиХ ратовао свако против свакога. Бројне су комбинације и варијанте ратног учешћа једних, других или трећих народа. Не треба заборавити да је у дужем временском периоду у току трајања рата, изванредно функционисала хрватско-муслиманска ''братска'' коалициона машинерија, која је била усмерена, наравно, против Срба. Чак су међусобно ратовали и припадници истог народа (Изетбеговићевци против Абдићеваца). О ''псима рата'' (исламским плаћеницима) и тзв. добровољцима из исламског света биће говора неком другом приликом. У свакој од тих ситуација само су Срби увек били сами и увек су остајали на једној страни – одбрани својих прадедовских огништа.

. Непријатеље, дакле своје противнике, убијао је онај ко је имао пушку или, пак, онај ко је имао злочиначке пориве. Убијали су и они који су бранили своја огњишта, породична гнезда, па напокон и државу. Мада ни једно убијање није оправдано, ипак, није грех, ни људски, а поготово не може бити божији – бранити се, бранити свој народ, своју родну груду...

Већ рекох, почео је рат! Али, како, где и због чега? До првих озбиљнијих оружаних акција дошло је нападом на објекте и припаднике ЈНА. Тако је крајем августа 1991. године у близини Посушја (''Хрватска Херцеговина'') убијен старији водник на редовној служби у формацијама ЈНА. Убили су га припадници ХОС-а (Хрватске оружане снаге – нп.). Недуго затим, на другом крају БиХ, припадници «Патриотске лиге» код војног складишта Љубаче у Тузли, из засједе, убили су једног поручника ЈНА. На сличан начин, и, по истом сценарију, муслимански патриотски «лигаши» ликвидирали су још једног подофицира (заставник) ЈНА у Сапни код Зворника.

Са територије Хрватске у ноћи између 15. и 16. септембра 1991. године, гранатирана су српска села у општини Босански Брод, и то Лијешће, Винска, Мала Брусница и оба Клакара (Доњи и Горњи). У раним јутарњим часовима 16. септембра погинуо је инжењер Војислав Горановић, технички директор предузећа „Грамат“ у Клакару. 

Били су то - како би «аналитичари» рекли – појединачни унутрашњи инциденти. Али добро. Тзв. аналитичарима не треба земерати, јер они, заправо, увек се позивају на варијанту ''накнадне памети''. Још је горе кад се служе са подацима из ''поверљивих'' и неименованих извора, односно кад за своју ''аналитичку памет'' користе углавном туђу памет и већ испричане приче.

Но, као најтежи «инцидент», а могло би се поуздано речи, и званичан почетак рата у Босни и Херцеговини, засигурно јесте напад регуларне војске Републике Хрватске на, исто тако, тада регуларну ЈНА. Напад се десио 01. октобра 1991. године у херцеговачком селу Равно у Поповом пољу, општина Требиње. Опште познато је да је, управо у селу Равно, које је било претежно насељено Хрватима, још у Другом светском рату од стране усташа почињен стравичан злочин над српским народом. Због комунистичког прекрајања историје и прилсгођавања ''истине'' победницима, скоро сви догађаји из Другог светског рата у којима су претежно страдали Срби, Брозовим декретима, ''морали су бити заборављени''. Мало тога, из тог времена, остало је у сећању комунистичким официрима. Јер, да је било супротно, и, да их је ''држало памћење'', онда би им све те страхоте о страдању српског народа биле довољна опомена и упозорење, и не би се десило да (01.октобра 1991. год.) муслимански пуковник који је био командант једне јединице ЈНА доведе војску у то село. Проводећи војнике у «маршевском кораку» (???) кроз село, у формацији која је бројала близу 200 припадника ЈНА – бојовници регуларне војске Републике Хрватске су, из добро припремљене акције, на зачељу колоне убили 14 војника и старшина ЈНА. Тек, након неколико дана дошло је до консолидације у редовима ЈНА, чији су се припадници, сада у борбеној формацији вратили у село да извуку своје, ликвидиране другове. Дошло је до жестоких борби хрватске војске из Републике Хрватске и ЈНА и то на тлу БиХ!?. У редовима «хрватских бојовника» настала је стравична паника и расуло. Хрватски бојовници, уз велике губитке морали су се вратити на полазне линије и на своју територију, простор Републике Хрватске.

Званичним органима БиХ у Сарајево, стизале су контрадикторне информације о догађајима у селу Равно. Највиши функционери ХДЗ-а у БиХ говорили о стравичним злочинима које је наводно ЈНА починила над хрватским цивилним и домицилним становницима. Дакле, од стране највиших политичких званичника Хрвата и муслимана, најхитније је затражено да се формира «државна» делегација БиХ, којој су у задатак ставили - да утврди стварне чињенице и истину о догађајима у Равном.

Све је текло врло брзо, па је одлуком Председништва БиХ састављена мешовита делегација, која је 7. октобра кренула пут Херцеговине. На челу делегације био је члан Председништва БиХ, «Југословен» Ејуп Ганић(и). Српски члан делегације био је потпредседник Владе БиХ Миодраг Симовић. Хрвате су представљали, члан Владе БиХ и високи функционер ХДЗ-а Миро Ласић и, сам Бог би знао како и због чега, члан делегације био је и хрватски ''слободни'' кљижевник Анђелко Вулетић. (Анђелко Вулетић је родом из тог краја и по националности је Хрват што сам тек тада сазнао (?!) – н.п.а.).

Најкраће речено, делегација није до краја испунила свој задатак. Стварни догађаји на том терену и потпуна истина - нису одговарали, нити су били у интересу наручилаца извештаја. Јер, ко год је од чланова делегације хтео - могао је, без обзира на опасност, уверити се да су у селу Равно на хрватској страни углавном страдали плаћеници, тзв. «пси рата». Већина њих су били тамнопути и нису припадали белој раси.

Дакле, ад хоцк формирана ''државна'' делегација могла је само, а што је она и учинила - направити «оправдану бежанију» из Херцеговине и у Сарајево се вратити са необављеног, боље речено, са нарученог задатка. Истинит извештај, о свему што се догађало у селу Равно, никада није презентован пред надлежним институцијама БиХ, а самим тиме, ни пред очима беха јавности.

РАТ ЈЕ ПОЧЕО!

Са ове временске дистанце не знам - да ли сам имао срећу или несрећу – да лично будем сведок краткотрајног путешествија ''државне'' делегације. Али, оно у шта сам потпуно сигуран јесте - истина коју сам видео сопственим очима, а богами, и чуо властитим ушима. Међутим, како тада тако и данас, у зависности од ''приповедача'', слушам разно разне приче, и друге само њихове ''истине'', од којих су многе, најблаже речено, проблематичне и дискутабилне. Иако је истина једна и недељива, она је, у већини случајева, скројена по мери онога ко је био победник у ратовима и конфликтима. Не смије се заборавити да је, исто тако, по устаљеној пракси и аутоматизму, ''истина'' прилагођена и дозирана за јавност - у оној мери и количини која ће произвести најјаче ефекте на онога ко је конзумент те ''истине''.

Сви каснији догађаји у БиХ само су наставак стравичног страдања свих народа у БиХ.....

Дакле, након тих догађаја у Источној Херцеговини – рат је висио у ваздуху!

Следећи битан догађај је убиство српског свата у центру Сарајева на Башћаршији. Убијен је Никола Гардовић. Иако су муслимани из највиших структура власти, а поготово из МУП-а БиХ, исте вечери знали ко је директни починилац тог терористичког и злочиначког акта и ко стоји иза тог убиства српског свата, ево и након 14. година – још није расветљен тај злочин. И не само тај злочин да није решен, већ скоро да није разјашњен ниједан злочин који су муслимани починили над српским цивилима у Сарајеву....

Затим, 26. марта 1992. године, десио се стравичан масакр српских цивила у Сијековцу, тадашња општина Босански Брод. Наиме, регуларна војска Републике Хрватске је већ 03. марта, исте године, из Хрватске прешла на територију Босне и Херцеговине. 26. марта 1992. године, хрватски бојовници су зверски ликвидирали и масакрирали 23 српска цивила, углавном жене и изнемогле старце.

У Сијековцу сам лично био 27. марта, дакле одмах сутрадан и видео сам стравичне слике - слике српског страдања.Па, онда се ратни пожар шири и на подручје Семберије. Заправо, 31. марта 1992. године отпочињу жестоки сукоби између Муслимана и Срба у Бијељини и тако рат креће у свој крвави поход који ће, касније ће се видети, донети несрећу свим народима у БиХ.

У Бијељину сам стигао 01. априла, дакле сутрадан и могао сам се и лично уверити у стравичне слике страдања народа.

Четвртог априла 1992. године, ратни вихор стиже и у Сарајево. Дакле, ратни пламен се више није могао зауставити...Кренула је једна од највећих трагедија свих народа у БиХ....

Тако је почео рат! Како се завршио, нажалост – још не знамо. Не знамо зато што још нема праве истине о свим ратним догађајима из тог времена....
Autor sjovicicslavuj | 26 Mart, 2014 | read_nums (1188)


За сјећање и за памћење...
На данашњи дан /26. марта/

свој живот трагично је завршио

БРАНКО ЋОПИЋ

Autor sjovicicslavuj | 24 Mart, 2014 | read_nums (233)

За сјећање и за памћење...
На данашњи дан /25. марта/ 
умро је славни српски глумац

ДАНИЛО ЛАЗОВИЋ.
 
Autor sjovicicslavuj | 23 Mart, 2014 | read_nums (149)

23. 3. 2014.
*********

Рукометаши ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ савладали су у Београду екипу Колубаре из Лазаревца резултатом 32:27 у 21. колу Супер лиге Србије и на тај начин обезбиједили пласман у плеј-оф. Црвено-бели су се мучили у првом полувремену, али су у финишу стигли до два гола предности, да би почетком другог дијела игре остварили осјетније вођство које су сачували до самог краја.

 

Autor sjovicicslavuj | 23 Mart, 2014 | read_nums (162)

23., 3. 2014.

Одбојкаши ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ славили су у другој утакмици полуфиналне серије против Радничког из Крагујевца. Наш тим је поново пружио одличну партију, резултат је био 3:0 (25:22, 25:13, 25:21), па нашим одбојкашима треба још једна побједа за пласман у финале. 

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Мунћан 7, Стоковић, Перић, Стоиловић 11, Гмитровић 7, Копривица 10, Милутиновић 8, Р. Јовановић, Петковић 13, Н. Јовановић, Буцуљевић 4, Вујић (либеро). Тренер: Душко Николић.

Autor sjovicicslavuj | 23 Mart, 2014 | read_nums (145)

Недјеља, 23. 3. 2014.

Ватерполисти ЦРВЕНЕ ЗВЕЗДЕ у 13. колу Прве А лиге Србије побиједили су Војводину у Новом Саду резултатом 15:5.

Црвена звезда: Шефик, С. Рашовић 3, Колашинац, Ивошевић 1, Кљајевић, Вукчевић 2, Аврамовић 1, В. Рашовић, Ранђеловић 1, Вапенски 2, Прлаиновић 3, Јовановић 1, Драксимовић, Милићевић 1.

У сриједу у посљедњем колу регуларног дијела лиге 'црвено-бели' дочекују Бањицу на базену СЦ "11. април".

Autor sjovicicslavuj | 23 Mart, 2014 | read_nums (156)
Недјеља 23.03.2014.

Репрезентативка Србије у теквондоу ТИЈАНА БОГДАНОВИЋ освојила је златну медаљу у категорији до 49 килограма на Свјетском јуниорском првенству на Тајвану.

То је највећи успјех српског теквондоа у тој конкуренцији. БОГДАНОВИЋЕВА је у финалу побиједила Шпањолку Лидију Гарсију са 9:5.

На почетку такмичења побиједила је Францускињу Сару Адидоу, затим Астрос Брњарсдотир са Исланда и Белгијанку Индре Краен. У четвртфиналу је на златан бод савладала Туркињу Зехру Досукур, у полуфиналу је Канађанку Ему Ларсен.

 

Autor sjovicicslavuj | 22 Mart, 2014 | read_nums (156)

  22. 3. 2014. ДИРЕКТНО: ПАЛЕ/Нови Сад
******************************
ЗВЕЗДА ЈЕ ПОБИЈЕДИЛА!
Доњи Срем - ЦРВЕНА ЗВЕЗДА 0:1
Гол за ЗВЕЗДУ у 45. минути постигао је Нејс Печник.

 

Autor sjovicicslavuj | 22 Mart, 2014 | read_nums (204)

Autor sjovicicslavuj | 22 Mart, 2014 | read_nums (156)

 

 На овај дан се прослављају Светих Четрдесет Мученика Севастијстих, који су били војници римског цара Ликинија. Кад су настали поновни прогони хришћана 320 године, њих четрдесет није хтело да се одрекне Христа. Било им је запрећено да ће бити лишени војничке части, на шта је један од њих, Кандид, рекао: „Не само част војничку, но и тела наша узми од нас; ништа нам није драже и часније од Христа Бога нашега." Тада је војвода Агриколија наредио да их каменују, али су се каменице враћале и погађале оне који су их бацали. Један камен је погодио Агриколија и разбио му зубе.

После тога, војвода се потпуно избезумио од беса и мржње и наредио да војнике свуку, повежу конопцима и баце у језеро које се ледило од љутог мраза. Унаоколо су били стражари, а да би им муке биле веће, на обали је поставио топло купатило, осветљено огромним бакљама и окружено ватрама, где се пушила топла вода. Само један од четрдесеторице војника је изгубио веру и пошао према топлом купатилу, али није далеко стигао, јер је на прагу купатила умро.


Ноћу је са неба пала необична светлост, која је загрејала воду у језеру, око војника, а са светлошћу се на њихове главе спустише и 39 венаца. Један од стражара са обале, који је гледао то чудо, скинуо је одећу, објавивши свима да је Хришћанин и ступио у језеро. Тада се на његову главу спустио четрдесети венац. Сутрадан, цео град је хрлио на обале језера, јер нико није могао да поверује да су војници преживели ноћ у језерској води, на којој је била дебела кора леда, сем око тела мученика. Тада су кнез Ласија и војвода Агриколија решили да их погубе и спале њихова тела, а несагореле остатке побацају у језеро. Опаки наум је извршен.

Три дана после погубљења, јавили су се Мученици епископу Петру и позвали га да покупи њихове кости из језера. Епископ је, кришом од власти и стражара, у глуво доба ноћи отишао са свештеницима на језеро. Тамо је сво језеро светлело, као да су јата звезде са неба сишле на воду. То је звезданим сјајем светлела свака кост мученичка. Покупили су их хришћански сахранили. Они су пострадали и вечном се славом овенчали, а имена њихових мучитеља су остала забележена по злу за веке векова.

Четрдесет мученика Севастијских су пострадали и мученичком славом били овенчани 320. године.

На овај дан се прослављају Младенци, јер су страдалници били младићи, па је тај дан повезан са неким прастарим обичајем даривања младих брачних парова, оних који су се венчали од претходних Младенаца до тада. Овај дан је посвећен њима и због венаца којима су мученици овенчани (венчани) љубављу Христовом. Јер и на венчањима (овенчањима) у цркви, на главе младих супружника (младенаца), се стављају венци, који имају троструку символику: венци царски-сваки је човек цар у свом малом царству, својој кући, венци мученички, јер у браку треба подносити жртве и венци бесмртне славе у Царству Христовом.

Овим се указује на то да супружници треба да буду један другом верни, као што су севастијски младенци били верни Христу и да ту верност и љубав никакво искушење не може и не сме да савлада.
Младенци увек падају уз Часни пост, па свако славље треба да је томе саображено.

Autor sjovicicslavuj | 22 Mart, 2014 | read_nums (154)
  На данашњи дан /22. марта/ рођен је
један од највећих умјетника 

и музичара на простору бивше Југославије -
ГОРАН БРЕГОВИЋ!


Autor sjovicicslavuj | 20 Mart, 2014 | read_nums (180)

 Ех ти мостови и мостићи,

како на другу страну стићи(?!).

Autor sjovicicslavuj | 20 Mart, 2014 | read_nums (131)

Након што су увели санкције РУСИЈИ, Црногорци и даље настављају са "пријетњама"!

По свему судећи, свијет је на прагу "неизбјежног трећег свјетског рата"!

 
Како се сазнаје у дипломатским круговима и како тренутно ствари стоје, Црна Гора је спремна да употријеби силу и све војне потенцијале против РУСИЈЕ,
како би је "привела к познанију права"!!!

Autor sjovicicslavuj | 20 Mart, 2014 | read_nums (187)

Tužna su zelena polja – Pro Arte

*************************

Proljeća nisu ko nekad
suza je u oku mom
jer ona je negdje sama
negdje na svijetu tom

Tužna su zelena polja
gdje smo se voljeli mi
i sad tužno plačem sa njima
moja jedina, gdje si ti

Puste staze su stare
cvijeće je procvalo, znaj
al’ zvuci sa moje gitare
plaču kao i ja

Pro Arte, 1973.godine

Vladimir Savčić Čobi

Autor sjovicicslavuj | 19 Mart, 2014 | read_nums (156)

ДА ТЕ БОГ САЧУВА!


Потезима Црне Горе и Албаније биће

задат одлучан ударац

ПУТИНУ и Руској економији (!?!)


Не знам шта бих прије?

Или бих се овој глупости вијека

смијао или бих плакао (!?!).

 

    My picture!

Kategorije

Arhiva