Slavko Jovičić

Да се не заборави ... Стари Брод – мјесто великог српског страдања ...

Autor sjovicicslavuj | 22 Mart, 2021 | read_nums (80)

Стравични злочини хрватских усташа

и муслиманске Ханџар дивизије

Знамо ли било шта и да ли смо уопште раније
и чули о незапамћеним злочинима.

Немамо право да овакви стравични догађаји
остану заборављени, као што нас је томе

учио систем злочинца Јосипа Броза,

због његове сулуде кованице о наметнутом
"братству и јединству" југословенских народа.

УВОД:

Ако не говоримо о стравичном страдању нашег народа за чије страдање и овакве догађаје и незапамћене злочине над нашим народом, онда ће нам и будућност бити саткана из препарираних тзв. истина и историја нашег народа биће саткана од лажи оних који су нам ломили и уништавали корјене нашег постојања.

Убијеђен сам да је некад раније врло мали број Срба било када и чуо за овај и овакве стравичне злочине над нашим народом. Млађе генерације о оваквим злочинима не знају ништа, у то сам сигуран, јер наше школство је препуно лажне историје.

Познато је, такође, да су тзв. историју писали побједници и да су је славодобитно прилагођавали својим успјесима који су углавном били лажни.

ВЈЕЧНА СЛАВА СВИМ СРБИМА КОЈИ СУ НА НЕЗАПАМЋЕНЕ НАЧИНЕ УМОРЕНИ ОД ЗЛОЧИНАЧКИХ УСТАШКИХ – хрватских и муслиманских руку!

С посебним пијететом и скрушеношћу одајем помен страдалим својим сународницима. Вјечна има слава.

Славко Јовичић Славуј

Дио спомен-музеја.

Скулптуре жртава у води Дрине ...

Споменичко рјешење дјело је архитекте

Новице Мотике из Зворника

Прије 79. година, у кањону Дрине код Вишеграда, у селима Мишевићи и Стари Брод, Црна легија Јуре Францетића и Ханџжар дивизија су убиле око 6.000 српског живља, избјеглог пред усташама које су пустошиле источну Босну.

О овом стравичном злочину се ћутало деценијама. За злочине нико није одговарао, а тек је 2008. године обиљежено мјесто великог страдања у Старом Броду.

Други свјетски рат обиљежили су стравични злочини, за коjе се сматрало да су углавном објелодањени и истражени. Но, било jе злочина коjи су се из различитих разлога, укључуjући и „очување братства и jединства”, минимизирани и напросто скривани од шире jавности.

Драстичан случаj „заборава и скривања” су масовни злочини над 6.000 недужних српских цивила, прије свега жена и дјеце, коjе су починиле усташе, у чиjим редовима jе био знатан броj муслимана, с прољећа 1942. године у кањону ријеке Дрине, у селима Милошевићи и Стари Брод, подручjу коjе административно припада општини Рогатица, а много jе ближе Вишеграду.

Шта се то, у ствари, овдје десило почетком 1942. године?

Усташе покрећу офанзиву у намјери да освоjе границу на Дрини. Средином марта 1942. године из Сараjева, под командом злогласног усташког кољача Јуре Францетића, креће десетак хиљада до зуба наоружаних усташа коjи пред собом тјераjу непрегледне збјегове Срба од Олова, Сараjева, Кладња, Хан Пиjеска, са Романиjе и Соколца, из Рогатице и Борика.

Уплашени народ се кретао ка Вишеграду, надаjући се да ће ту прећи Дрину и склонити се у Србиjу.

На вишеградскоj ћуприjи италиjанска стража jе преко ријеке пуштала само оне коjи су имали злато, стоку или неку другу вриједност. Остали су морали низводно до Милошевића и Старог Брода, гдје су скелом или чамцима покушавали избјећи патроле злогласне црне легиjе.

И тако из дана у дан, од краjа марта до почетка маjа, непрегледне колоне Срба улазиле су у дрински кањон из кога се велика већина никад ниjе вратила.

У вечерњим часовима скела и чамци обустављали су превоз људи преко Дрине, а преостале би изненада опкољавале усташе. Долазили су стрмим путељцима са Боричке висоравни, гдје су формирали сатниjе у селима Бранковићи и Сjеверско, у коjима су били наjброjниjи муслимани из источне Босне. Услиједили би незапамћени злочини, убиства, клања, мучења, силовања и бацања у Дрину. Многи су сами скакали у ријеку, неријетко и у групама.

Хроничари су записали да jе jедног од тих тужних дана 1942. године, не желећи да допадну у руке усташа, са стијена у Дрину заjеднички скочило чак 320 дјевоjака(!), а наjвећи и наjмасовниjи покољ над Србима усташе су у Старом Броду починиле на православни празник Младенце, 22. марта 1942. године.

У том дринском гротлу, окруженом водом и стрмим каменитим литицама, звјерски jе убиjено и бачено у Дрину преко 6.000 невиних Срба.

У Старом Броду, одмах краj Дрине, недавно је подигнуто спомен-обиљежjе са крстом, поред кога су постављене и мермерне плоче са именима свих страдалих Срба.

Још незавршени спомен музеј

у Броду на обали Дрине

Злочин је заборавити злочин, поручује скромно спомен обиљежје и сведоче преживјели, који су као дјеца на овој обали, само чудом избјегли смрт.

Циљ њемачко-италијанске и усташке офанзиве је био, да се, како је наведено, “територија НДХ, проширена до Дрине, очисти од православаца“. Усташе су биле толико ревносне у својим злочинима, да су на крају, у Старом Броду и Нијемци занијемили.

Деценијама се о овом стравичном злочину није смјело говорити, а они који су се усудили да траже казну за злочинце, били су одмах ућуткани, кажњени, затварани.

Тек је од 2008. године Стари Брод означен као мјесто великог српског страдања.

Памтити – да се не понови, али не злопамтити, говоре људи са Дрине, увјерени да је ова ријека однијела небројено српских жртава.

+++++++++++

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

ГОРАНЕ БРЕГОВИЋУ - СРЕЋАН ТИ РОЂЕНДАН ...

Autor sjovicicslavuj | 22 Mart, 2021 | read_nums (81)

22. марта 1950. године рођен је један од највећих

умјетника и музичара на простору бивше Југославије

ГОРАН БРЕГОВИЋ

Линк ГОРАН БРЕГОВИЋ - ГУЧА

************

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

За православне вјернике ... 22. марта су: Четрдесет Светих мученика - МЛАДЕНЦИ

Autor sjovicicslavuj | 22 Mart, 2021 | read_nums (63)

Четрдесет Светих мученика - МЛАДЕНЦИ

Римски војници у Севастији, тврдо вероваху у Господа. Кад за време Ликинија поче прогон, буду изведени пред суд, али не хтедоше да се одрекну вере. Каменовани, али камење се враћао од њих и падало на њихове мучитеље. Везани и бачени у ледено језеро, али се, осим једног, не поколебаше.

Ноћу, док су се мрзли, нека Светлости паде с неба и загреје воду и тела мученика, а са светлошћу се спустише венци на њихове главе. Кад то виде један стражар, и он се на исповеди у име Исусово, и уђе у језеро да би се удостојио цетрдесетог венца.

Сутрадан, пребисе им голени и њихова тела бацише у воду, да их хришћани не би сахранили.

Трећег дана јавише месном епископу Петру и позваше га да сабере по води мошти њихове. У мрачној ноћи епископ и клир видеше како се кости мученика у језеру сјаје и тако покупе све мошти и часно сахране 320. године.

На овај дан се прослављају Младенци, јер су страдалници били младићи, па је тај дан повезан са неким прастарим обичајем даривања младих брачних парова, оних који су се венчали од претходних Младенаца до тада.

Овај дан је посвећен њима и због венаца којима су мученици овенчани (венчани) љубављу Христовом. Јер и на венчањима (овенчањима) у цркви, на главе младих супружника (младенаца), се стављају венци, који имају троструку символику: венци царски-сваки је човек цар у свом малом царству, својој кући, венци мученички, јер у браку треба подносити жртве и венци бесмртне славе у Царству Христовом.

Овим се указује на то да супружници треба да буду један другом верни, као што су севастијски младенци били верни Христу и да ту верност и љубав никакво искушење не може и не сме да савлада.

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

21. марта је Свјетски дан борбе против свих облика расне дискриминације ... Данас је Свјетски дан поезије ... Данас се обиљежава Свјетски дан заштите шума.

Autor sjovicicslavuj | 21 Mart, 2021 | read_nums (86)

Са љепотом жене

и љепотом природе,

ништа се не може поредити!

----------------

Ни мање слова, ни мање ријечи,

а све је речено...

Не знам да је неко до сад написао краћу,
али и бољу пјесму,

као што је ево ја написах
за Свјетски дан поезије!

---------------

ЧУВАЈМО ШУМЕ!

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

Почиње прољеће

Autor sjovicicslavuj | 20 Mart, 2021 | read_nums (64)

Прољеће на сјеверној Земљиној полулопти почиње у суботу, 20. марта, у 10 часова и 37 минута.

У исто вријеме за становнике на јужној Земљиној полулопти почиње јесен.

На дан почетка прољећа сунце у Београду излази у пет часова и 40 минута, а залази у 17 часова и 50 минута, што значи да ће обданица трајати 12 сати и 10 минута, а ноћ 11 часова и 50 минута.

На дан прољећне равнодневице обданица и ноћ нису једнаке дужине, јер Земља посједује атмосферу која привидно уздиже сунце изнад хоризонта,

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

20. март је Међународни дан среће

Autor sjovicicslavuj | 20 Mart, 2021 | read_nums (44)

Будите весели и насмијани

Некада је потребно тако мало да се лијепо осећате, предузмите неке основне кораке да вам сваки дан буде испуњен.

Срећу чине мале ствари, свакодневне ситнице на које често ни не обраћамо пажњу. Ако желите да се осјећате боље, и да будете генерално срећнија особа, за то вам није потребно много.

СРЕЋАН ВАМ ДАН СРЕЋЕ

Генерална Скупштина Уједињених Нација прогласила је 20. март као датум за обиљежавање Међунардног дана среће, давајући значај срећи и добробити универзалних циљева и аспирација у животима људи жиром свијета.
У званичном саопштењу наводи се колико је важно да та срећа и добробит буду дио закона и циљева.

ПРИХВАТИТЕ СЕБЕ

Срећни људи имају скромна очекивања и аспирације.
Желе оно што могу да добију и не теже неостваривим сновима. Избјегавају разочарања.

- Срећни људи имају реалне циљеве и зато су и срећни. Поента је да уживате у благодетима које имате, а не да кукате. То је губљење времена.

УЖИВАЈТЕ У СВЕМУ ШТО РАДИТЕ

Радите оно у чему уживате и уживајте у ономе шта радите. То је најбољи рецепт за срећу. Не радите неке ствари само због новца, славе, моћи.

Не жалите за прошлим временима, за некадашњим неуспјесима, лошим изборима. Сходно томе не сањајте и не идеализујте превише будућност. Никако не брините о стварима унапријед, на њих не можете да утичете, само се трошите у празно.

ИЗАБЕРИТЕ СРЕЋУ

Не плашите се да направите корак уназад и преиспитате своје циљеве.
Замислите свој живот као причу коју можете да преправите, допишете, измијените. Овако флексибилан приступ захтјева позитивно мишљење, заправо треба да изаберете да будете срећни.

ВЕЗЕ СУ ВАЖНЕ

На нашу срећу веома много утичу други људи. Ако од њих добијамо подршку и ако им пружамо одређено задовољство, ми се осјећамо добро.
Истраживања су показала да су срећнији људи у браку, него самци.

МИСЛИТЕ ПОЗИТИВНО

Срећене особе у свему виде позитивну страну.
Када се атлетичари припремају за такмичење они су фокусирани на побједу, не промашај.
Треба да мислимо да је чаша до пола пуна, а не полупразна.

БУДИТЕ ЗАПОСЛЕНИ

Ако намјеравате да у животу будете срећни, развијте своју личност да будете отворени, јаки, да волите друштво и дружење. Људи који су стално "у току" су задовољни, њима се свашта дешава.
Дружите се са људима, не затварајте се у себе. То је основна карактеристика позитивних људи.

ИЗБЈЕГАВАЈТЕ ПОРЕЂЕЊА

Амбиција је здрава и људе чини срећнијим, али завист урушава сваког човјека. Не поредите се ни са ким, у срцу будите искрено срећни због туђих напредака и успјеха.
Жудите да будете спонтани? Немојте да се заваравате, јер срећни људи оперативно планирају своје циљеве

БУДИТЕ ОНО ШТО ЈЕСТЕ

Као што не треба да се поредите са другима, тако не треба ни да мислите шта ти други људи мисле о вама.
Задовољне особе су спонтане, природне.

ПРЕСТАНИТЕ ДА СЕ БРИНЕТЕ

Не прихватајте себе превише озбиљно. Срећни људи не брину, јер знају да се 90 одсто класичних, свакодневних брига никада не остварује.

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

СРПСКИ ЈУНАК СПОМЕНКО ГОСТИЋ - Да се не заборави ... Najmlađi odlikovani vojnik Vojske Republike Srpske

Autor sjovicicslavuj | 20 Mart, 2021 | read_nums (76)

Споменко Гостић

Рођен 15. августа 1978. године.
Умро 20. марта 1993. године.

Био је војник и најмлађи одликовани

борац Војске Републике Српске

у Одбрамбено-отаџбинском рату.

Одликован је Медаљом заслуга за народ.

Рођен је 15. августа 1978. у Добоју. Основну школу похађао је у Маглају, али је због избијања ратног сукоба у Босни и Херцеговини није завршио. Врло млад је остао без оца.

Године 1992, почетком рата, живио је са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја. Село је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом, па се убрзо нашло на првој линији фронта. На почетку рата, тачније у мјесецу априлу умрла му је мајка, па је остао да живи са баком која је септембра 1992. године погинула у гранатирању села од стране тзв. Армије Републике Босне и Херцеговине.

Убрзо се пријављује у Војску Републике Српске гдје је у почетку био курир, да би потом био пребачен на развожење хране борцима на првим линијама фронта. Обављајући повјерене му задатке, једном приликом је са коњском запрегом упао у минско поље, при чему су коњи страдали, а он је био лакше поврјеђен. Након тог рањавања, још је једном био лакше рањен.

У офанзиви муслиманских снага на планину Озрен народ се повукао из Јовића, а Гостић је са неколико војника остао да брани село. У марту 1993, у гранатирању положаја српске војске, пет војника је погинуло, а Гостић је тешко рањен. Умро је 20. марта 1993. у Јовићима на Озрену, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу.

Послије рата

Након завршетка рата Јовићи су припали Федерацији Босне и Херцеговине, а село Бочиња, надомак Јовића убрзо је постало духовно и политичко упориште радикалних исламиста, злогласних вехабија.

Покретана је иницијатива за измјештање посмртних остатака Споменка Гостића на територију Републике Српске. Међутим, то још увијек није остварено.

У неким градовима Републике Српске покренуте су иницијативе за именовање улица по Споменку Гостићу.

На годишњицу његове погибије 20. марта 2014. године, у порти Храма Рођења Пресвете Богородице у Добоју, откривен је споменик овом младом српском јунаку.

19. марта 2017. године у вишеградском насељу Гарча, једна од улица је понијела име овог младог српског јунака. Откривена је и спомен плоча у знак и сјећање на ЈУНАКА Споменка Гостића.

Мурал Споменку Гостићу у Козарској Дубици

++++++++++++

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

МИХАЈЛО ПЕТРОВИЋ ... Отргнуто од заборава ... Славни, али нажалост истовремено и давно заборављени Срби.

Autor sjovicicslavuj | 20 Mart, 2021 | read_nums (60)

ПРИРЕДИО: Славко Јовичић Славуј

МИХАЈЛО ПЕТРОВИЋ

Погинуо је извршавајући борбени задатак

20. марта 1913. године.

Био је обдарени летач и сјајна личност. Рођен у вријеме када је Србија ишла у корак са Европом, уздигао се до славе, сврстао међу првих хиљаду пилота ФАИ (Међународне ваздухопловне федерације), за отаџбину дао је све.

Михаило Петровић рођен је 14. јуна 1884. године у селу Влакча, срцу Шумадије и Србије. У скромном, топлом породичном гнијезду, на падинама Рудника близу Тополе и Крагујевца, растао је српски Икар.

Завршава основну школу, жедан знања одлази у свијет. Прво у Војно-занатску школу у Крагујевцу, затим у Београд, а потом у Русију, ријешен да заврши техничку или војну школу. Оштра руска зима осујетила му је планове. Због болести морао је назад у родни крај. Вративши се у Србију, 1903. уписује и завршава Артиљеријско-подофицирску школу, као први у класи 1905. године. Наредник Петровић одлично је обављао војну службу у Нишу, Крагујевцу и Београду.

Био је стручан, одговоран, правичан и свестрана личност, образовао се, усавршавао, читао, сликао, писао пјесме. Припремио је и положио испит за официра. Интересовао се за разне области, посебно за авијацију. У то вријеме, 1910. и 1911. године, у Београд су долазили многи авијатичари да прикажу своје аероплане и вјештину летења: Симон, Маслеников, Русијан, Чермак... Посматрајући их, млади Михајло је био одушевљен, схватио је да то његов животни сан и циљ, јер тражи храброст, знање, дисциплину, упорност, самоувјереност изузетне људске квалитете.

Почетком 1912. године на конкурсу за пилоте, Михаило Петровић је изабран међу првих шест питомаца. Одлази у Француску маја 1912. године у пилотску школу Фарман, у градићу Етамп код Париза. Инструктори су одмах запазили његову изузетну обдареност за летење. Чувени француски пилот Броден пратећи прве Петровићеве летове, рекао је да ће "бити ас, јер је миран и презире смрт". Послије двадесетак дана обуке Михајло Петровић је извршио самосталан лет, први међу српским пилотима. То је побудило изузетну пажњу, па је дописник листа "Фигаро" из Париза, који је присуствовао том лету, написао репортажу о "неустрашивом и дивљења достојном лету српског сержанта." Крајем јуна Петровић је испунио услове, тако да је 22. и 23. јула положио испит за дозволу пилота.

Он је био први српски пилот са дипломом (ФАИ број 979), а то звање је добио мјесец дана прије осталих српских питомаца.

По повратку у земљу, почео је Први балкански рат, наредник Петровић је са осталим пилотима укључен у ратне припреме. Први је у Србији, 10. децембра 1912. године летио на једном од набављених авиона. Јануара 1913. године летио је на аеродрому Трупалско поље код Ниша. Припремао се за предстојеће борбене летове на авиону “Фарман-20”, који је био тежак за летење, но Михајло је био упоран да га укроти. Стога је француски пилот Жил Ведрин у њему видио будућег “великог и славног авијатичара”. Са Приморским аеропланским одредом наредник Михаило Петровић је отишао на аеродром Барбалуши код Скадра, гдје су вршени први ратни летови авиона.

Погинуо је извршавајући борбени задатак 20. марта 1913. године. Јак удар вјетра преврнуо је авион, а он је беспомоћан испао из летелице и пао близу летилишта. Висиномјер је показивао 1.234 м. Казаљка на ручном сату зауставила се на 9.45 часова.

Тако је први српски пилот постао и прва жртва српског војног ваздухопловства, а други у свијету. Сахрањен је код цркве у селу Барбалуши 21. марта 1913. године. Послије Балканских ратова, априла 1914. године, његови земни остаци пренијети су на Цетиње. Залагањем Михаиловог брата, артиљеријског потпуковника, Живана Петровића, 1. октобра 1931. године пренијет је у Београд и сахрањен у породичну гробницу, уз војне почасти.

На Михајловој родној кући, у Влакчи, Ваздухопловни савез Србије поставио је 1953. године спомен-плочу, али није остварена идеја да се кућа претвори у спомен-музеј.

Залагањем Влакчана основано је Завичајно удружење Михаило Петровић, а 14. јуни је постао сеоска светковина. У Музеју ваздухопловства на београдском аеродрому “Никола Тесла”, налази се богата меморијална збирка Михајла Петровића – 76 предмета: качкет, купљен у Француској, ручни часовник, штоперица, џемпер у којем је летио, оригиналне фотографије, визит и пост-карте са његовим ликом, писма, пјесме које је писао, копије пилотских диплома, свједочанства, књиге, часописи и други предмети.

Сјећање на Михајла Петровића вјечно живи, постао је легенда и инспирација новим генерацијама ваздухопловаца у Србији. Он је симбол времена у коме је Србија, мала и сиромашна, у много чему заостала земља, у ваздухопловству ишла у корак са “великим свијетом”. На годишњицу Михаилове погибије, и за авијатичарске празнике, окупљају се ваздухопловаци око Михајлове хумке на Новом гробљу у Београду.

И свако присјећање на њега намеће питање које, и када не буде изговорено, остаје да лебди у ваздуху: Да ли смо се довољно одужили одважном првенцу нашег неба, првом сломљеном крилу нашег војног ваздухопловства?

Прије пар година у Београду је основан “Ваздухопловни фонд пилот Михаило Петровић” са циљем да се његов и допринос свих српских ваздухопловаца, нашем ваздухопловству обиљежи трајно и како доликује, и да му се у оквиру обиљежавања 100 година српске авијације подигне споменик.

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

За православне вјернике ... 20. марта је ТЕОДОРОВА СУБОТА

Autor sjovicicslavuj | 20 Mart, 2021 | read_nums (58)

Прва субота послије почетка Великог поста

ТЕОДОРОВА СУБОТА, ТОДОРОВА СУБОТА, ТОДОРИЦА, посвећена је догађају који се десио у вези са Св. великомучеником Теодором Тироном и кољивом. Када је цар Јулијан Отпадник наредио да се сва храна на тргу покропи жртвеном идолском крвљу, како би се Хришћани оскврнули (оскрнавили), Св. Теодор се јавио градском Епископу Евдоксију и рекавши му да народу нареди да једе кувану (варену) пшеницу.

У спомен на овај догађај, у петак после Пређеосвећене литургије пева се молебни Канон Св. великомученику Теодору, који је написао преподобни Јован Дамаскин. Прва субота Васкршњег поста у Јерусалиму била је посвећена Св. Теодору већ у VII веку, а Канон Св. Теодора који се поје у суботу на јутрењу написао је у XI веку Митрополит Јован Евхаитски.

Тодорова субота је прва субота Васкршњег поста па према томе покретан празник који спада уз Васкршњи циклус празновања. Дан је посвећен Св. великомученику Теодору Тирону, кога Црква слави у Теодорову суботу успомену на његово јављање Епископу Евдоксију, прве суботе прве недеље поста.

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

ДРАГАН СТОЈНИЋ - Да се не заборави!

Autor sjovicicslavuj | 19 Mart, 2021 | read_nums (81)

19. марта 2003. године,

умро је славни српски шансоњер

- непоновљиви

ДРАГАН СТОЈНИЋ

++++++++++++

---------

ЛИНК -https://www.youtube.com/watch?v=TlPEQXJz1s4&feature=emb_logo

Bila je tako lijepa

Ref.
Bila je tako lijepa
uvijek se sjecam nje
bila je tako lijepa
kao tog jutra dan

Divna je ona bila

kada sam ostao sam

vise se nismo sreli
jer nju je odnio dan

Sve je kao tajna
ostalo na keju tom
oci, njene ruke
placni pogled njen

Mozda je tako bolje
zaborav brise sve
al' ipak, ipak cesto
cesto se sjetim nje

Danima kisa lije
uz prozor stojim sam
proslo je mnogo dana
obuze tad me san

Sjetih se onog jutra
nasega rastanka
sjetih se tihe rijeke
kojom je otisla

Ref.

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ - Да се не заборави!

Autor sjovicicslavuj | 18 Mart, 2021 | read_nums (92)

18. марта (1780. или 1783.) рођен је

МИЛОШ ОБРЕНОВИЋ

Уврштен у 100 најзнаменитијих

Срба у нашој историји

Састанак у Такову

Насликао Паја Јовановић 1898. године

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

ЊЕГОВА СВЕТОСТ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ ВЕЛИМИРОВИЋ

Autor sjovicicslavuj | 18 Mart, 2021 | read_nums (137)

18. марта 1956. године умро је

Његова светост владика

Николај Велимировић

Уврштен у 100 најзнаменитијих

Срба у нашој историји

Свети владика Николај(Велимировић)

са мајком испред храма у Лелићу

Његова светост владика Николај Велимировић

у друштву са научником свјетског гласа

Михаилом Пупином

"Бирајте, Срби,

живот или смрт;

част или срамоту;

светлост или таму;

правду или неправду;

Бога или ђавола бирајте!

Бирајте или Христа

или Барабу.

Од тог избора зависила вам је сва ваша прошлост.

Од тога зависиће и сва ваша будућност."

Манастир Лелић покрај Ваљева

Никола Велимировић током студентских дана

-----------

Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Имао сам срећу. Некад давно прије рата у БиХ много тога сам успио да пронађем о Светом владики ВЕЛИМИРОВИЋУ и много тога да прочитам. По нешто сам и научио, али нажалост - никад довољно. Тек тада сам схватио да сам о многим стварима само по нешто знао или онако површно сам знао.

Заправо, знао сам врло мало или скоро ништа. Но, на вријеме сам се опаметио и схватио све претходне комунистичке заблуде које су ми упумпавали комунистички идеолози и идиоти.

Није било разлога да се покајем због погрешног пута којим сам претходно ишао, јер тај пут нисам ни бирао. На њега ме поставио злочиначки Брозов систем који је убио више Срба него Нијемци и усташе заједно.

Било је то вријеме живота на кредит, како неки кажу благостања. И није било тешко тако живјети са испраним и препарираним мозговима.

Ни дан данас нисмо се освијестили и питање је да ли ћемо се икада опаметити.

Да ли ћемо напокон знати КО СМО и ШТА СМО и ОДАКЛЕ смо КРЕНУЛИ.

Само је неизвјесност извјесна,

јер нико предвидјети не може гдје ћемо стићи.

------------------

Напомена - Славко Јовичић Славуј

Како нам враћаш Европо - СРАМ ТЕ БИЛО!

У тешким временима ауторитети постају ослонац. У њима проналазимо снагу и вјеру у боље сутра. Њихове ријечи дају мотив за борбу, њихове поруке постају путокази, а личним примјером постају узори. Но, како се постаје и ауторитетом?

Чини се, тако што људи препознају нечију храброст, одлучност и истину у његовим ријечима. Људи препознају оне који непобитним чињеницама и истинским примјерима снажно бране интересе свога народа. Препознају снагу разума.

Владика Николај Велимировић је рођен 1880. године у ваљевском селу Лелићу. Из родне куће и села млади Николај је понео, и кроз живот носио, отвореност и једноставност српске православне вере, дубину народне мудрости и лепоту народа. Умро је у Америци 1956. године. Много година после његове смрти, посмртни остаци Николаја Велимировића су пренети народног језика. Студирао је и путовао по Европи и Америци, по Светој Гори, Грчкој и хришћанском Истоку. По завршетку Првог светског рата постављен је за епископа у Жичкој, а потом и у Охридско-битољској епархији. Као епископ, али и као заробљеник у немачким тамницама и изгнаник у далекој Америци, Николај Велимировић је остао човек у Лелић, где је сахрањен у малој цркви која је његова задужбина.

Величина владике Николаја Велимировића лежи у истинском познавању српског народа и посебној љубави према својој земљи и роду. Изузетно је волео свој народ, не слепо, без увиђања његових мана, већ као истински народољубац свестан његове величине, али и слабости.

Размишљајући о улози српске државе и величини поднетих жртава српског народа, Николај Велимировић се на Видовдан 1916. године у Лондону обратио званичницима и народима Европе. Његове пророчке речи и данас гласно одзвањају:

Господо и пријатељи!

Дошао сам из Србије, из Европске поноћи. Тамо нигде ни зрачка светлости. Сва је светлост побегла са земље на небо и једино нам одозго светли. Па, ипак, ми нејаки у свему, сада овако, јаки смо у нади и вери у скоро свануће дана. Захвалан сам лорду архиепископу Кентерберијском који ми је омогућио да на свети Видовдан, овог лета Господњег 1916. године, у овој прекрасној цркви Светог Павла пред његовим Височанством, краљем Џорџем Петим, и најугледнијим Енглезима могу да вам се обратим.

Господо и пријатељи! Цео дан јуче провео сам разгледајући овај величанствени храм који је понос Енглеске и Хришћанства. Ја сам видио да је он саграђен од најскупоценијег материјала донешеног из разних крајева империје у којој сунце не залази. Видео сам да је саграђен од гранита и мермера које су испирали таласи стотине мора и океана. И да је украшен златом и драгим камењем донетим из најскупоценијих рудника Европе и Азије. И уверио сам се да се овај храм с правом убраја у једно од архитектонских чуда света.

Но, господо и пријатељи! Ја долазим из једне мале земље на Балкану у којој има један храм и већи, и лепши, и вреднији, и светији од овогa храма. Тај храм се налази у српском граду Нишу и зове се Ћеле кула. Тај храм је сазидан од лобања и костију мог народа, народа који пет векова стоји као стамена брана Азијатском мору на јужној капији Европе. А, кадa би све лобање и кости биле узидане, могао би се подићи храм триста метара висок, толико широк и дугачак, и сваки Србин би данас могао подићи руку и показати: ,,Ово је глава мога деде, мога оца, мога брата, мога комшије, мога пријатеља, кума.

“ Пет векова Србија лобањама и костима својим брани Европу да би она живела срећно. Ми смо тупили нашим костима турске сабље и обарали дивље хорде које су срљале као планински вихор на Европу. И то, не за једну деценију, нити за једно столеће, него за сва она столећа која леже између Рафаела и Шилера. За сва она бела и црвена столећа у којима је Европа вршила реформацију вере, реформацију науке, реформацију политике, реформацију рада, реформацију целокупног живота. Речју. Када је Европа вршила смело кориговање и богова и људи из прошлости и када је пролазила кроз једно чистилиште, телесно и духовно, ми смо као стрпљиви робови, ми смо се клали са непријатељима њеним бранећи улаз у то чистилиште.

И другом речју. Док је Европа постајала Европом, ми смо били ограда њена, жива и непробојна ограда, дивље трње око питоме руже.

На Видовдан 1389. године српски кнез Лазар са својом храбром војском стао је на Косову Пољу, на браник Хришћанске Европе, и дао живот за одбрану Хришћанске културе.

У то време Срба је било колико и вас Енглеза. Данас их је десет пута мање.

Где су? Изгинули бранећи Европу.

Сада је време да Европа Србији врати тај дуг.

Говор владике Николаја Велимировића

на Видовдан 1916. године у Лондону

ЛИНК: Говор владике Велимировића

ПОНОС - Ово је побједнички марш српске војске кроз Лондон!

Спектакуларном лондонском парадом, какву свијет до тад није видио, земље побједнице Првог свјетског рата прославиле су свој тријумф. Међу 15.000 војничких трупа које су 19. јула 1919. прошетале Лондоном, налазили су се и српски војници.

Делегација земље најзаслужније за пробијање Солунског фронта, марширала је тог дана предвођена пуковником Браниславом. Р. Милосављевићем, уз највеће хероје рата.

На "Великој паради", одржаној у лондонском Хајд парку тог дана су храбри српски војници шетали, као што су се и борили, раме уз раме с највећима.

СРБИНЕ, ПАМТИШ ЛИ ОВО
- ЗАБОРАВ ЈЕ ГОРИ ОД СВАКЕ НЕСРЕЋЕ!

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

Српским ЈУНАЦИМА са нашег Косова и Метохије ... Поводом 17. годишњице мартовског погрома над Србима

Autor sjovicicslavuj | 17 Mart, 2021 | read_nums (65)

---------------

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

ДАНИЛО БАТА СТОЈКОВИЋ - Да се не заборави!

Autor sjovicicslavuj | 16 Mart, 2021 | read_nums (72)

16. марта 2002. године умро је славни српски глумац

ДАНИЛО БАТА СТОЈКОВИЋ

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

АНА МАРИ ФРАНК - Била је симбол и жртва фашистичког холокауста!

Autor sjovicicslavuj | 16 Mart, 2021 | read_nums (51)

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ

!16. марта 1944. године умрла је

АНА МАРИ ФРАНК

Јеврејска дјевојчица коју је њен дневник о скривању током Другог свјетског рата учинио симболом жртава холокауста, вјероватно је умрла раније него што се мислило, показује истраживање Музеја Ане Франк.

Закључак истраживања објављен на годишњицу званичног датума смрти Ане Франк и њене сестре Маргот који су одредиле холандске власти послије рата.

Истраживачи Ерика Принс и Гертјан Брек тврде, међутим, да су Ана и Маргот вјероватно умрле од тифуса мјесец дана раније, у фебруару 1945. године. Тај закључак је донијет на основу сјећања свједока и докумената. Истраживањем је још једном указано на тешке услове у којима су Јевреји живели у логору Берген-Белзен, где ја Ана Франк умрла када је имала 15 година.

Članak in GENERALNA | Komentari (0) | Trekbekovi (0)

За православне вјернике ... 15. марта почео је Велики /Часни/ Васкршњи пост

Autor sjovicicslavuj | 15 Mart, 2021 | read_nums (95)

За православне вјернике данас почиње вишенедјељни велики Васкршњи или Часни пост, који се завршава празником Васкрсења Исуса Христа – Васкрсом.

Датум почетка Часног поста зависи од датума празновања највећег хришћанског празника Васкрса, који православни вјерници увијек прослављају у недјељу пуног мјесеца послије прољећне равнодневнице.

Прва недјеља поста зове се Чиста, док се до Васкрса, смјењују – Пречиста, Крстопоклона, Средопосна, Глува, Цвијетна и Страсна или Страдална недјеља.

Према православном учењу, Велики пост нас учи покајању, праштању и правој молитви, а циљ је да се у миру и тишини дочека највећи хришћански празник Васкрс, јер је вјера у Васкрсење основ хришћанства.

Велики или Часни пост, који је име добио према Часном крсту на којем је страдао Исус Христос, установљен је по узору на подвиг Спаситеља који је, послије крштења на ријеци Јордан, отишао у пустињу и постио четредест дана и ноћи, након чега је изашао као побједник из искушња која му је поставио сотона.

Вјерници дане поста проводе у молитви, праштању и покајању како би се припремили за Свето причешће.

Пост представља и уздизање духа над тијелом, побједу духовне стране над чулима и за хришћанина он представља припрему за обељежавање и прославу Васкрса.