Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 6 Jul, 2018 | read_nums (74)
 
Обавјештајне службе и слободе грађана, односно слобода човјека и слободе медија!


Свака демократија подразумијева и СЛОБОДУ! 
Свака слобода није и демократија!


ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Констатација из наслова овог текста би отприлике била поједностављено гледање на демократски плурализам и цивилизацијски напредак у ослобађању човјека од прокламованих друштвених ограничења и стега!

Нетачна је теза да демократска друштва дефинишу слобода изражавања и плурализам различитих мишљења. Можда би се овај став везан за различита мишљења и могао прихватити, али од тога се морају издвојити различита друштвена понашања. Многа су врло опасна. Кад кажем опасна, онда прије свега мислим на деструктивна понашања која се заговарају у плуралистичким и демократским друштвима. Ипак се многе слободе човјека морају ограничити законима и то у оној разумној и прихватљивој мјери општедруштвеног и цивилизованог понашања! Јер у супротном, за очекивати би било да се деси неминован суноврат и распад цивилизације!

Системска дјелатност у сваком друштву, па самим тиме и у свакој демократској држави мора бити дефинисана као безбједност за миран живот сваког човјека. А јели то и могуће? Па није! Зато и Обавјештајне службе као државни иструменти морају бити државни органи, а не органи за задовољавање партикуларних интереса појединих група и политичара, који би их користили за своје интересе, а против свих осталих, чији се политички и друштвени прагматизам коси са једноумљем разних авантуриста, који постају огроман друштвени баласт, поготово кад ничим изазвани дођу на власт и кад управљају државом и друштвом.

ОБАВЈЕШТАЈНЕ СЛУЖБЕ

Сама организација Обавјештајних /тајних/ служби не смије бити талац нити под јармом домаћих, а поготово не страних разно разних организација, јер информације до којих долазе тајне службе имају највећу цијену на коњуктурном тржишту уцјена и владања великих над оним малим и неотпорним системима, друштвима и државама.

Не треба изгубити из вида чињеницу да савремене Обавјештајне службе креирају и понашања и вођења политика великих свјетских сила. Многе велике свјетске Обавјештајне службе су главни креатори у вођењу осмишљених политика у сфери унутрашњих, а много више у међународним и спољним конфликтима, који се манифестују у насилним промјенама граница, промјенама друштвених система, устава, трговином оружја, растурањем дроге, изазивањем вјештачких болести, епидемија и зараза, као и диригованим тектонским климатским поремећајима и промјенама.

Много је разних пријетњи по стабилност малих држава и народа, јер се ради о сукобу модерниста и традиционалиста, чиме се тај двобој веже за пријетње и за националну безбједност. Заправо, ради се о конвенционалним државним пријатњама и недржавним неконвенционалним антицивилизацијским активностима и сталним атацима на уставне системе нејаких држава, са једним и јединим циљем - пљачкањем и отимањм свих природних богатстава и природних ресурса.

У савременом добу посебан фактор који је интересантан, поготово за Обавјештајне службе је и експлозија разних информација и дезинформација. Велики изазови и проблеми су у домену стратешког, оперативног, тактичког, техничког и материјалног статуса оних најјјачих служби.
Ипак и прије свега, и у свему, доминантан је људски фактор
Такође, у посљедњим деценијама највећу пажњу свих обавјештајаца привлаче савремене комуникације, интернет, мобилна и фиксна телефонија.

Давно, давно напуштен је превазиђени систем "голубова писмоноша” и партизанских курира типа “Јовице” који je мораo прогутати писмо да којим случајем, не дао Бог, не би дошао у опасност да писмо падне у руке непријатељу.

Тешко је рећи о којим постотцима прихватљивих и интресантних информација се ради, али они су доминатни и долазе из јавних контаката, јер многе службе користе информације из такозваних отворених извора и највјероватније је да се тај проценат креће између 70 и 80 одсто, а свега двадесетак одсто тих информација долази из тајних извора и такве информације су најдрагоцјеније.

Обавјештајне службе се успостављају ради заштите уставних система, па и самог поретка и трајања државе и мирног живота њених грађана.
И опет остаје оно питање са почетка овог текаста – а је ли то баш тако?
Није.

Јер, оне најјаче свјетске Обавјештајне службе се баве и другим врло опасним стварима по интегритет других и малих, јер непријатељ и ако не постоји, службе су дужне да га измисле. 
Пријетње по опстанак цивилизације су разнолике и оне се не смију ни измишљати, али истовремено се не смију ни минимизирати!
------------------------------

 Све иоле боље опремљене Обавјештајне службе свијета имају посебна одјељења која прате све интернет комуникације ... друштвене мреже, фиксну и мобилну телефонију итд.

 

На основу ИП броја могуће је лоцирати сваког корисника на друштвеним мрежама, без обзира што се преко 90 одсто корисника крије иза псеудонима и лажних слика!

 
Autor sjovicicslavuj | 5 Jul, 2018 | read_nums (120)
 
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

"Правда је спора, али достижна" - НЕТАЧНО!

Не постоји правда ... 

Правда поготово не постоји кад су у питању жртве из српског народа! 
Постоји само истина, али она истовремено није и правда ... 

Право и правда су само фикције, 
јер правда као апсолутна категорија не постоји!

О каквој се наводној правди ради,
ако је неко насилно и злочиначки усмртио друго лице 
чији угашени живот се не може вратити.

 Шта се наводном "правдом" добија? 
Ништа, сем истине. 

Све друго је бесмислено.



Након више од шест година суђења, 
Суд Босне и Херцеговине данас, 5. јула 2018. године, 
донио је првостепену пресуду.

СРАМНО МАЛЕ КАЗНЕ!

Пресуда за ратне злочине у "Силосу"!

Послије најдужег поступака у историји Суда Босне и Херцеговине – који је трајао преко шест година – изречена је пресуда осморици оптужених за злочине почињене у “Силосу”, касарни “Крупа” и Основној школи “9. мај” на подручју опћине Хаџићи.

Суд Босне и Херрцеговине донио је првостепену пресуду за осморицу Бошњака оптужених за злочине почињене на подручју Хаџића у злогласним казаматима смрти  - "СИЛОСУ", "Крупи" у Зовику и Основној школи "9. мај" у Пазарићу.
За злочин на подручју сарајевске општине Хаџића оптужени су Мустафа Ђелиловић, Фадил Човић, Мирсад Шабић, Незир Казић, Халид Човић, Бећир Хујић, Шериф Мешановић и Нермин Калембер.

Тужилаштво их је теретило за нечовјечно поступање, наношење физичке и душевне патње заточеницима у логорима “Силос”, касарни “Крупа” и Основној школи “9. мај”.

Према оптужници, Ђелиловић је био предсједник Скупштине општине Хаџићи те Кризног штаба и Ратног предсједништва општине, Фадил Човић начелник Станице јавне безбједности (СЈБ) Хаџићи и члан Кризног штаба, а Мирсад Шабић командир полиције у Пазарићу.

Незир Казић је, према наводима из оптужнице, био командант Девете брдске бригаде Армије БиХ, док су Бећир Хујић и Халид Човић били управници и замјеници управника логора “Силос”. Шериф Мешановић је, према оптужници, био један од замјеника управника у “Силосу” и управник логора у магацину у касарни “Крупа”, а Нермин Калембер стражар у “Силосу”.

Суђење оптуженима почело је 19. априла 2012. године.


Суд Босне и Херцеговине потврдио је дана 12. јануара 2012. године оптужницу која оптужене Мустафу Ђелиловића, Фадила Човића, Мирсада Шабића, Незира Казића, Бећира Хујића, Халида Човића, Шерифа Мешановића и Нермина Калембера терети за кривично дјело ратни злочин против цивилног становништа и кривично дјело ратни злочин против ратних заробљеника у вези са чланом 173. став 1. и у вези са чланом 180. став 1. КЗ БиХ.

На изјашњењу о кривњи одржаном 21. фебруара 2012. године, оптужени Мустафа Ђелиловић, Фадил Човић, Мирсад Шабић, Бећир Хујић, Халид Човић, Шериф Мешановић и Нермин Калембер су се изјаснили да нису криви. 

 На рочишту за изјашњење о кривњи одржаном 27. фебруара 2012. године оптужени Незир Казић се изјаснио да није крив.

Главни претрес у овом предмету почео је 19. априла 2012. године. Поступак је окончан изрицањем првостепене пресуде.

Судило је вијеће у саставу: Предсједник вијећа Крехо Минка, те судије Глухајић Станиша /Напомена: он је замијенио судију Љубомира Китића који је у вријеме поступка умро/ и Маренић Жељка, данас су оптуженима изрекли првостепену пресуду:


ПРЕСУДА:

Укупно 60 година затвора за злочине у Хаџићима

Након шестогодишњег поступка, Суд Босне и Херцеговине осудио је осморицу оптужених на укупно 60 година затвора за злочине почињене у “Силосу”, касарни “Крупа” и Основној школи “9. мај” на подручју општине Хаџићи.

Суд БиХ осудио је Мустафу Ђелиловића, Фадила Човића, Мирсада Шабића, Незира Казића, Халида Човића, Бећира Хујића, Шерифа Мешановића и Нермина Калембера за нечовјечно поступање, наношење физичке и душевне патње заточеницима у логорима на подручју Општине Хаџићи.

На по десет година затвора осуђени су некадашњи предсједник Кризног штаба Општине Хаџићи Мустафа Ђелиловић и бивши командант Девете брдске бригаде Армије БиХ Незир Казић.

Вијеће је на по осам година затвора осудило некадашњег начелника Станице јавне безбједности у Хаџићима Фадила Човића, као и управника логора “Силос” Бећира Хујића, док су командир полиције у Пазарићу Мирсад Шабић и замјеник управника у “Силосу” Халид Човић осуђени на по шест година.

Бивши управник логора у касарни “Крупа” Шериф Мешановић осуђен је на седам, а некадашњи стражар у логору "Силос" Нермин Калембер на пет година затвора.

Сва осморица су осуђени за злочине над цивилима српске и хрватске, а ослобођени кривице за злочине над ратним заробљеницима, с обзиром да је Вијеће утврдило да су сви заточеници српске националности били цивили.

Вијеће није утврдило да је затварање лица националности било безбједносно оправдано, а није утврђено ни да су цивили представљали опасност”, рекла је на крају саопштавања пресуде, предсједавајућа Судског вијећа Минка Крехо.

На ову пресуду постоји могућност жалбе.


ОСУЂЕНИ СУ:

- Мустафа Ђелиловић - 10 година затвора,
- Незир Казић - 10 година затвора 
- Фадил Човић - осам година затвора,
- Бећир Хујић - осам година затвора,
- Мирсад Шабић - шест година затвора,
- Халид Човић - шест година затвора,
- Шериф Мешановић - седам година затвора,
- Нермин Калембер - пет година затвора.



О самом току суђења, процесу, свједоцима и другим детаљима биће говора у неким наредним текстовима. 

Првостепену пресуду која није коначна не желим да коментаришем.

Овом приликом желим да истакнем забрињавајуће чињенице, а оне су:

- Зашто се неки бивши српски логораши и позвани свједоци нису хтјели да одазову на суђење (?),

- Зашто су неки свједоци били сасвим непоуздани у својим исказима на суду (?),

- Зашто сам баш ја седам дана свједочио у Суду БиХ, иако сам једва одлазио на суђења због великих здравствених проблема, док се ниједан други свједок није задржао више од два три сата на "свједочењу" (?),
 
НАПОМЕНА: 
Са свједочења у Суду БиХ за ратне злочине 
почињене у логору "Силос". /10. 10. 2012. год./
Слика преузета са Федералне телевизије.
 
- Зашто су неки српски логораши свједочили у корист муслиманских злочинаца, односно зашто су били свједоци одбране оптужених (?)
 
Autor sjovicicslavuj | 3 Jul, 2018 | read_nums (85)
 
На данашњи дан, 3.7. рођен је велики српски пјесник за дјецу

Љубивоје РШУМ РШУМОВИЋ

 


 
Autor sjovicicslavuj | 2 Jul, 2018 | read_nums (110)
 
За сјећање и за памћење...

На данашњи дан 2.7. умрла је
прослављена српска глумица 
 

ОЛИВЕРА МАРКОВИЋ



 
Autor sjovicicslavuj | 2 Jul, 2018 | read_nums (111)
 
За сјећање и памћење ...

На данашњи дан 2.7. умро је
славни српски књижевник 
 

БОРИСЛАВ ПЕКИЋ




  

Да се зна и да се не заборави ...

Био је члан илегалне студентско-гимназијске организације која се звала Савез демократске омладине Југославије (СДОЈ).

Ухапшен је 7. новембра 1948, маја 1949. осуђен по Закону о кривичним дјелима против народа и државе, на првостепеном Окружном суду на 10 година, а потом је на Врховном суду (Народне Републике Србије 26. јуна 1949. године) казна повећана на 15 година затвора са присилним радом и извјесним бројем година губитка грађанских права након издржане казне.

Помилован је послије пет година робије 29. новембра 1953. године. 
Издржавао је казну у КПД Сремска Митровица и КПД Ниш.

Прву причу је објавио под псеудонимом Адам Петровић, у Видицима. Остала дела је објавио под својим именом.

Написао је Повест времена чуда, портрет Ходочашће Арсенија Његована, драму У Едену на Истоку, комедију Генерали или сродство по оружју, новеле Успење и суноврат Икара Губелкијана, Одбрана и Последњи дани, сотију Како упокојити вампира, романе Златно руно (у седам томова), Беснило, 1999, Године које су појели скакавци, епос Атлантида (у два тома), збирку готских прича Нови Јерусалим, књиге есеја Сентиментална повест британског царства и Одмор од историје, као и књиге писама Писма из туђине, Нова писма из туђине, Последња писма из туђине.

Лично је највише волео Златно руно, али је говорио да се његов укусом не поклапа са укусом публике, која је више волела Беснило. Добитник је НИН-ове награде за књижевност.


 
Autor sjovicicslavuj | 1 Jul, 2018 | read_nums (71)
 
СРБИЈА ЈЕ СПОРТСКА ВЕЛЕСИЛА!

Завршене су  XVIII Медитеранске игре на којима је Тим Србије освојио укупно 32 медаље. На Медитеранским играма у Тарагони је наступило преко 4.000 спортиста из 33 земље, док је Србију представљало 139 спортиста у 27 спортова.

Утакмицом финала против репрезентације Грчке и освајањем златне медаље су наши ватерполисти завршили наступе спортиста Србије на Медитеранским играма.

Освојено је укупно 32 медаље, од којих је било 12 златних, 11 сребрних и 9 бронзаних у 11 различитих спортова. По броју освојених златних медаља, Србија се у пласману нација налази на седмом месту.

Златне медаље су освојили атлетичарка Ивана Шпановић у скоку у даљ, поставивиши нови рекорд Медитеранских игара скоком од 7,04м; кајакашица Милица Старовић у дисциплини К1 500м; џудиста Жарко Ћулум (+100кг); каратисткиња Јелена Милојевић (-50кг); стрелци Андреа Арсовић (ваздушна пушка 10м), Дамир Микец (ваздушни пиштољ 10м) и Милутин Стефановић (ваздушна пушка 10м); пливач Велимир Стјепановић у дисциплинама 200 делфин и 200м краул и мушка штафета 4x100м краул; теквондока Ана Бајић (+67кг) и мушка ватерполо репрезентација.

Сребрним медаљама су се окитили кајакаш Марко Драгосављевић (К1 200м); џудисти Немања Мајдов (-90кг) и Милица Николић (-48кг); веслач Марко Марјановић (М 1x); стрелкиња Зорана Аруновић (ваздушни пиштољ 10м); пливачи Ања Цревар (400м мешовито), Чаба Силађи (50м и 100м прсним стилом), мушке штафете 4x100м мешовито и 4x200м краул; рвач Давор Штефанек (ГР 77кг).

Бронзе су освојили боксери Душан Јањић (-52кг) и Трифун Дашић (-75кг); кајакашиВладимир Торубаров и Ервин Холперт у дисциплини К2 500м; каратиста Слободан Битевић (+84кг); теквондиста Милош Гладовић (-58кг) и теквондока Вања Станковић(-49кг), као и тројица рвача: Михаил Кајала (ГР 97кг), Владимир Станкић (ГР 87кг) и Стеван Мицић (Ш 65кг).
 
 
Autor sjovicicslavuj | 1 Jul, 2018 | read_nums (83)
 
Тенисер из Србије,
 
Ласло Ђере,
 
освојио је челенџер у Милану.

Наш тенисер је у финалу прегазио домаћег играча Ђанлуку Магера, који је јуче у полуфиналу побиједио Пеђу Крстина и тако спријечио српско финале.
 
ЛАСЛО ЂЕРЕ Ђанлука Магер 2:0 (6:2, 6:1)
 
 
 
Autor sjovicicslavuj | 1 Jul, 2018 | read_nums (67)

На данашњи дан
1. јула 1853. године умро је
 

БРАНКО РАДИЧЕВИЋ



Уврштен у 100 најзнаменитијих Срба
у нашој историји.



 
«Prethodni   1 2 3
    My picture!

Kategorije

Arhiva