Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 22 Maj, 2018 | read_nums (78)

 
СПОМЕНИК У БАЊА ЛУЦИ

ВЕЛИКА СРАМОТА 
НА САВЈЕСТИ ЧОВЈЕЧАНСТВА 
И НА САВЈЕСТИ МОЋНИКА 
КОЈИ НИСУ ДОЗВОЛИЛИ ДА СЕ ТЕК 
РОЂЕНИ ЖИВОТИ НАСТАВЕ!
------------------------------

ЗЛОЧИНЦИ


ВИ КОЈИ СТЕ УБИЛИ ТЕК РОЂЕНУ ДЈЕЦУ -

 ТО ВАМ НИКАДА НЕ МОЖЕМО ОПРОСТИТИ!
-------------------------------------

Данас се обиљежава 25 година од страдања 12 бањалучких беба, које су умрле од посљедица недостатка кисеоника чији је транспорт, због неразумијевања свјетских злочинаца и моћника, онемогућен на простор Бањалуке.

У болници у Бањалуци, 22. маја. 1992. године, умрла је прва беба због несташице кисеоника, за вријеме оружаних сукоба за коридор код Брчког током грађанског рата у БиХ.

САД и друге западне земље тада нису дозволиле допремање хуманитарне помоћи ваздушним путем западном дијелу Републике Српске.

На одјељењу за интензивну његу бањалучког породилишта од 22. маја до 19. јуна 1992. године умрло је 12-оро новорођенчади због недостатка кисеоника који није могао да буде допремљен из Београда.


+++++++++++++++++
РЕПУБЛКА СРПСКА и српски народ ће носити бол за 12 беба и он никада неће престати, као ни за страдалим у рату. Та бол је најјача код родитеља, браће и сестара, али сви морамо да будемо одговорнији и да на бољи начин прикажемо и докажемо све оно што нам се трагично дешавало у рату.

У Бањалуци је данас обиљежено 26 година од насилне смрти 12 беба у бањалучком Клиничком центру због недостатка кисеоника.


Као датум oбиљежавања овог догађаја узима се 22. мај, јер је на тај дан 1992. године, због недостака кисеоника умрла прва од 12 беба, а остале су преминуле до 19. јуна 1992. године.
 

Autor sjovicicslavuj | 21 Maj, 2018 | read_nums (85)
 
СРБИЈА се дичи још једним свјетским златом. Куглашка репрезентација је на Шампионату планете у Шпајхерздорфу, у финалу савладала домаћина, Њемачку, са 3.902:3.848, у чуњевима и 6:2 у играчким поенима, и освојила трећу шампионску титулу (2009, 2011. и 2015), уз коју сијају и три бронзе (2000, 2004. и 2013).

Нијемцима нису могли да помогну ни 2.500 грлатих и пивом "мотивисаних" домаћих навијача, који су бубњевима дизали атмосферу до усијања. 

Заварко, Ерњеши, Симијоновић, Ковачић ... и остали српски репрезентативци су играли сјајно и на крају заслужено стали на пиједестал резервисан само за истинске шампионе.


ФИНАЛЕ

ЊЕМАЧКА - СРБИЈА (2:6). Резултати играча: Вебер -Ерњеши 0:1, Шонделмајер - Чонгор Барањ 1:0, Зајц -Милош Симијоновић 0:1, Хел - Игор Ковачић 0:1, Шнајдер - Горан Остојић 1:0, од 116. хица замена Даниел Тепша , Хофман - Вилмош Заварко 0:1.


Микс тандем Србије 
Хермина Лукач и Бојан Кличарић 
на „златне кугле“ је дошао до злата на 
јуниорском Првенству свијета! 
У свим мечевима су доигравали и 
– излазили као побједници!
У изузетно узбудљивом финалу микс пар из Црвене звезде побиједили су словеначки микс Ања Форштнарич – Тими Јуранчич.

Финале је било за – инфаркт. У сетовима је било 1:1 (први добили Словенци - три „деветке“ у „чишћењу“, други српски микс и одлучивале су по двије додатне кугле 8и наши су били бољи

 
 
Autor sjovicicslavuj | 21 Maj, 2018 | read_nums (78)
 
Саида Буквић 
је двострука првакиња свијета 
и шампионка Европе у лоу-кику!


Репрезентативка Србије у кик-боксу, чланица Спортског удружења борилачких спортова Нови Пазар Саида Буквић освојила је златну медаљу у лоу-кику на Свјетском купу у Будимпешти.
Она је у финалној борби у категорији до 52 килограма савладала Вилму Раилио из Финске одлуком судија 3:0.

 
Autor sjovicicslavuj | 21 Maj, 2018 | read_nums (66)

Репрезентативка Србије у кик-боксу 
Ајла Лукач освојила је златну медаљу на Свјетском купу у Будимпешти.

23-годишња такмичарка Клуба борилачких спортова Нови Пазар побиједила је у финалу лоу-кика до 56 килограма Ренату Ракочи из Мађарске са 3:0.

Autor sjovicicslavuj | 21 Maj, 2018 | read_nums (799)
 
ДАНАС, 21. маја је: Свети апостол и еванђелист Јован Богослов (грчки облик јеврејског имена: Јахве је милостив) 

Био је један од првих ученика Исуса Христа, са братом Јаковом. Назива се и Свети Јован Богослов. 
Јован је био и (према Писму) син Заведејев и рибар на Галилејском језеру. Јован и Јаков су названи синовима грома, према надимку који им је дао Исус Христос када их је позвао за своје ученике, апостоле.

Према предању, умро је у Ефесу, у дубокој старости. Исус Христос је Јована посебно волео, зато што је био живахан, брз, вредан, изузетно одан и марљив ученик. Због ових особина дао му је име Воанергес, што значи: син громова.

Од свих својих ученика, Исус Христос је издвајао Јакова, Петра и Јована. Они су били са њим кад је васкрсао Јаирову кћерку. На гори Тавор, када су видели његово Преображење, и само њих је повео са собом у Гетсимански врт, ноћ уочи страдања.
Према предању, у градићу Витсаиди, на обали Галилејско језеро Галилејског језера, живела је породица Јована Богослова. Отац му се звао Заведеј, а мајка Саломија, била је кћерка Јосифа, хранитеља и старатеља Пресвете Богородице. Јован је био ученик светог Јована Крститеља.
 
Колико је Исус Христос волео Јована говори и то да је на Тајној вечери Јован седео поред њега, и да је једино њему Христос открио Јудино издајство. Кад су Христа ухватили и повели на суђење, Јован није одступао од њега ни кад су се сви остали разбежали. Све време страдања Христовог, до крста и под крстом, бол са њим је делио и Јован. Немоћан да помогне, ублажи или отклони страдања, он је стајао, саучествујући и састрадавајући са учитељем и Месијом. Колика је Христова љубав и поверење, видело се кад је са крста, у последњим тренуцима земног живота, поверио Јовану да се стара о његовој мајци, Пресветој Богородици.

После Христовог Вазнесења на небо и све док је Богородица била жива, Јован се бринуо о њој, и проповедао по Палестини. После њене смрти проповедао је у Ефесу и Риму. Римски цар Доментијан га је затворио и мучио, али кад је и после испијања најјачег отрова Јован остао жив, цар се уплашио и није смео да га погуби мачем, него га је послао у прогонство, на острво Патмос. На том острву, Христос се у пуној сили и слави јавио Јовану и прорекао што ће се збивати са Црквом до последњих времена, односно његовог другог доласка. Јован је то описао у књизи названој Апокалипса или Откривење.

Када је Доментијан убијен и на престао дошао цар Нерва, који био блажи према хришћанима Јован се из прогонства вратио у Ефес, где су га малоазијски архијереји молили да им запише Христово учење, бојећи се да нешто може да се заборави или погрешно пренесе, зато што је Јован до тада само проповедао.

Кад је остарио и више није могао да иде у цркву, ученици су га носили, а он је, уместо проповеди, говорио: "Децо моја, волите један другог". Један од ученика га је питао зашто само те речи изговара. Стари апостол је одговорио: "Зато што је то највећа заповест Господња, и доста је ако само њу испунимо како ваља."

Када, је Јовану било више од сто година он узе седам својих ученика, изиђе из Ефеса и нареди ученицима да ископају гроб у виду крста. Потом сиђе старац жив у тај гроб и би погребен. Када доцније отворише верни гроб Јованов, не нађоше тела у гробу. Свети Јован Богослов се упокојио 21. маја. Сваке године на тај дан, из његовог гроба се издиже мирисни и лековити беличасти прах.

Српска православна црква прославља Светог Јована Богослова 26. октобра. Сваког 21. маја, на дан смрти Св. Јована Боглослова спомиње се чудо пројављено од његова гроба.

Апостол Јован је написао Свето Еванђеље, три Саборне Посланице и Откривење.

Спомен овог великог апостола и еванђелисте празнује се 26. октобра. Но 21. маја спомиње се чудо пројављено од гроба његова. Када, наиме, Јовану беше више од 100 година он узе 7 својих ученика, изиђе из Ефеса и нареди ученицима да ископају гроб у виду крста. Потом сиђе старац жив у тај гроб, и би погребен. Када доцније отворише верни гроб Јованов, не нађоше тела у гробу. А 8. маја сваке године дизаше се нека прашина од гроба његова, од које се исцељиваху болесници од разних болести.
 
Autor sjovicicslavuj | 20 Maj, 2018 | read_nums (71)
 
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

Свакодневица у стварности ...

Недјељни осврт  ...


Нико ни приближно не може казати колико је на друштвеним мрежама објављено изрека, мисли, цитата или неких порука које су касније "реемитоване", понављане, преписиване, дописиване, преправљане, позајмљиване, злоупотребљаване, итд. 

Мноштво је примјера о покраденом интелектуалном и ауторском туђем власништву које појединци неоправдано себи присвајају. О томе не вриједи ни говорити. Интернет трпи све, уосталом као и човјек.

Доста велики број постављених објава на свим друштвеним мрежама заснован је без било каквих чињеница и доказа.  Јер чињенице би елиминисале сваку другу субјективност, интриге, лажи и сплеткарења која су доминатна на друштвеним мрежама. 

Сви, па нисам ни ја изузетак - на друштвеним мрежама постављамо разне објаве и пишемо поруке, циљано настојећи да мијењамо туђу свијест. При том свјесно избјегавамо да  сами код себе и у себи било шта промијенимо. Многим објавама  некоме другом желимо да дајемо савјете како и шта би требао да ради и како и на који начин би требао да живи. Али себе штедимо. Свако од нас је "безгрешан".

Бављење туђим животима постала је уносна и профитабилна дисциплина. Хљеба и игара никад није доста. Све се, пак, своди на опште преживљавање до судњега дана. Па нека игре почну. А за хљеб као и до сада свако ће се сналазити онако како зна и умије. 

Скоро занемарљив број је оних који ће признати да никада нису прихватали "савјете" упућене путем разно разних порука и објава. То се поготово односи на божанске законе и свјетоназоре религијских и вјерских завјета који су од њиховог настајања па све до данашњих дана остали исти. Дакле остали су непромјењиви. 
У међувремену, човјечанство је еволуирало и напредовало као што је, такође, у многим областима и назадовало. Цивилизација је данас спутана разним пошастима које уништавају и само људско биће без којег нема разумног свијета. Безброј је и добрих, али и лоших цикличних кругова који нам трасирају или диктирају начин живота. И тако то траје генерацијама и трајаће ...
 
 
Autor sjovicicslavuj | 19 Maj, 2018 | read_nums (79)
 
Српски кајакаши Небојша Грујић и Марко Новаковић освојили су сребрну медаљу на Свјетском купу у Сегедину у дисциплини К2 на 200 метара.
Српски двојац остварио је вријеме 31,752 и пласирао се одмах иза посаде Шпаније (31,429), а испред Пољака (32,268).
 
Ово је друга медаља за Србију ју Сегедину након што су јуче Марко Томићевић и Миленко Зорић освојили злато у дисциплини К2 на 1.000 метара.
 
Autor sjovicicslavuj | 19 Maj, 2018 | read_nums (71)
 
За сјећање и памћење ...

Мало година живота (само 25.) 
стало је у богату српску историју.

На данашњи дан, 19. маја рођен је 
славни српски родољуб 


МИЛУТИН БОЈИЋ



Милутин Бојић: 

ПЛАВА ГРОБНИЦА


Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне, 
Газите тихим ходом! 
Опело гордо држим у доба језе ноћне 
Над овом светом водом. 

Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата 
И на мртве алге тресетница пада, 
Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата, 
Прометеји наде, апостоли јада. 

Зар не осећате како море мили, 
Да не руши вечни покој палих чета? 
Из дубоког јаза мирни дремеж чили, 
А уморним летом зрак месеца шета. 

То је храм тајанства и гробница тужна 
За огромног мрца, кô наш ум бескрајна, 
Тиха као поноћ врх острвља јужна, 
Мрачна као савест хладна и очајна. 

Зар не осећате из модрих дубина 
Да побожност расте врх вода просута 
И ваздухом игра чудна пантомина? 
То велика душа покојникā лута. 

Стојте, галије царске! На гробљу браће моје 
Зави'те црним трубе. 
Стражари у свечаном опело нек отпоје 
Ту, где се вали љубе! 

Јер проћи ће многа столећа, кô пена 
Што пролази морем и умре без знака, 
И доћи ће нова и велика смена, 
Да дом сјаја ствара на гомили рака. 

Али ово гробље, где је погребена 
Огромна и страшна тајна епопеје, 
Колевка ће бити бајке за времена, 
Где ће дух да тражи своје корифеје. 

Сахрањени ту су некадашњи венци 
И пролазна радост целог једног рода, 
Зато гроб тај лежи у таласа сенци 
Измеђ' недра земље и небеског свода. 

Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну, 
Веслање умре хујно, 
А кад опело свршим, клизите у ноћ црну 
Побожно и нечујно. 

Јер хоћу да влада бескрајна тишина 
И да мртви чују хук борбене лаве, 
Како врућим кључем крв пенуша њина 
У деци што кликћу под окриљем славе. 

Јер тамо, далеко, поприште се зари 
Овом истом крвљу што овде почива: 
Овде изнад оца покој господари, 
Тамо изнад сина повесница бива. 

Зато хоћу мира, да опело служим 
Без речи, без суза и уздаха меких, 
Да мирис тамјана и дах праха здружим 
уз тутњаву муклу добоша далеких. 

Стојте, галије царске! У име свесне поште 
Клизите тихим ходом! 
Опело држим, какво не виде небо јоште 
Над овом светом водом!



 
Autor sjovicicslavuj | 19 Maj, 2018 | read_nums (61)
 
Томићевић и Зорић 
су кроз циљ прошли у времену 3:09,667, 
нешто мање од три секунде 
испред чамца Шпаније.
Програм такмичења у Сегедину је изашао из оквира стандардног. У једном дану двосједи на 1.000 метара веслали су квалификације, полуфинала и финале. У све три трке српски двосјед је био најбржи.
 
Autor sjovicicslavuj | 18 Maj, 2018 | read_nums (84)
 
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

Ко и од кога сакрива истину како су убијени 
Адмира Исмић и Бошко Бркић

А само су се вољели и хтјели су заједно да живе!

Срђан Алексић је постао синоним "јунаштва" за Бошњаке и Србе у Србији и то за оне који не знају ништа о том догађају. 

О смрти Срђана Алексића Др Мирољуб Петровић пише овако: ПРОЧИТАТИ - OВДJE

Прави се тако легенда о случају Срђана Алексића који није ни близу приповједача о јунаштву. И ко онда фабрикује такве "истине". Па управо они који  ни географски не знају гдје је Требиње, а поготово немају појма о рату у Босни и Херцеговини. 

*********
Никада нико од таквих "зналаца" неће ни поменути муслиманско злочиначко стријељање двоје младих људи који су се вољели и који су само хтјели да из муслиманског Сарајева пређу на српску страну. 
Тешка времена шутње и даље трају, још из турског времена, остала су. Шутња је злато многи кажу, мада тај појам негдје другдје и не постоји. Или "Боље свашта јест' него свашта причат". Резултат је прво шутња, онда лажи. Послије шутње о двоје младих, Бошку и Адмири убијеним на Врбања мосту у Сарајеву, искрснула је истина. А истина је једна и недјељива и нико на истину нема ексклузивно право.

Међутим, како рекох истина је једна. Припадници тзв. Армије Р БиХ прво су их пустили да пређу на српску страну, а онда су убили њу, Адмиру. Затим су причекали да јој он, Бошко, покуша помоћи. Меци злочинаца из тзв. Армије Р БиХ су му прво решетали удове, онда пуцали по њему, рањавали га док није искрварио.
Седам дана након што су убијени, Војска РС извукла је њихова тијела са моста и сахранила их у Лукавици у Републици Српској. По завршетку рата, 1996. године, на иницијативу и жељу Адмириних родитеља, њихови посмртни остаци су пребачени на гробље Лав у Сарајеву, у Федерацији БиХ и заједно су сахрањени
Годинама су муслимански медији ширили лаж да су двоје младих људи, различитих нација и вјера убијени од стране Војске Републике Српске. Нажалост, ништа се није промијенило ни до данас. Лажи и даље трају, иако су убице познате.

Прокламовање неодређености је дугог вијека у БиХ, али лажи нису. Прошло је више од 26. година, откако је БиХ постала каква-таква држава. Од референдума наовамо, провлаче се теорије које је OHR озаконио о држави БиХ, али не и документовао, јер нема печата. Као у оној снимци на "YouTube", кад раднички трибун чита с папира, а "обични мали човјек" се надвирује и пита: "А гдје је ту печат!?".

И ко је онда 18. маја 1993. године снајперским хицима на сарајевском Врбања мосту убио муслиманку Адмиру Исмић и Србина Бошка Бркића. 

Њих двоје су се вољели и у жижу свјетске и домаће јавности доспјели су по два основа: прозвани су сарајевским Ромеом и Јулијом због начина њихове смрти (умрли су док су лежали једно преко другог), те је њихова смрт доведена у везу са терористима из јединице "Шеве", специјалцима  Службе државне безбједности тзв. Р БиХ.
Бошко и Адмира покушали су на једном од прелаза гдје су се договарале илегалне размјене и преласци у, и из муслиманског Сарајева - Врбања мосту, прећи на српску страну, територију коју је контролисала Војска Републике Српске. Приликом покушаја преласка убијени су снајперским хицима од стране муслиманских злочинаца.

Након завршетка рата у БиХ бивши агент тајне службе АИД Един Гараплија посвједочио је да је приликом испитивања терористе и убице Неџада Херенде дошао до његовог признања да су Бошка Бркића и Адмиру Исмић убили Неџад Херенда и Драган Шошић, припадници муслиманске терористичке јединице "Шеве",  пуцајући, како је Гараплија посвједочио, са зграде "Стелекса" /Напомена аутора текста – Ради се о згради тадашње познате сарајевске студентске "кафе-дискотеке”/.

А само су се вољели и хтјели су заједно да живе!
Иако се Херенда и Шошић, поред овог, доводе у везу са још два ратна злочина, они никада нису процесуирани од стране било којег тужилашта у БиХ. Тачније, против њих никада ниједно тужилаштво у БиХ није подигло оптужницу. Херенда се теретио за три ратна злочина у којима је учествовао - убиство Бркића и Исмићеве, затим злочин у Великом парку кад је стријељано осам припадника тадашње регуларне Југословенске народне армије и атентат на породицу првог командната тзв. Армије Републике БиХ генерала Сефера Халиловића.

Терориста Херенда живи у Гронингену /Холандија/. Никада ниједна надлежна институција у БиХ није тражила његово изручење!

Такође, Шошић се доводи у везу са два ратна злочина и четири убиства, али до данас никада није ни осумњичен од стране било којег "независног" тужилаштва у БиХ, већ је, парадоксално, запоселен као шеф обезбјеђења Централне банке БиХ што довољно говори како се систем у случају Херенде и Шошића добро побринуо за своје штићенике и убице.


А о покојној Адмири и покојном Бошку 
Сарајево шути и скрива истину. 

То је Босна и Херцеговина.
Autor sjovicicslavuj | 18 Maj, 2018 | read_nums (64)
 
Академик, српски писац, романсијер и есејиста,
политички и национални теоретичар
 
Добрица Ћосић
 
преминуо је 18. маја 2014. године,
у Београду у 93. години.


 
Autor sjovicicslavuj | 18 Maj, 2018 | read_nums (65)
 
Руђер Јосип Бошковић

је рођен у Дубровнику 18. маја 1711. године


Руђер Јосип Бошковић је рођен у Дубровнику 18. маја 1711. године. Умро је у Милану 13. фебруара 1787. 

Био је српски физичар, астроном, математичар и дипломата из Дубровника, један од најзначајнијих научника свога времена. 

     Увршћен међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена. 

Био је професор универзитета, оснивач Миланске опсерваторије и директор Оптичког института Француске морнарице.

Био је универзалан стваралац: филозоф, математичар, астроном, физичар, инжењер, педагог, геолог, архитекта, археолог, конструктор, оптичар, дипломата, путописац, професор, исусовац, најбољи песник на латинском језику осамнаестог века и преводилац-полиглота.

Рођен је као седмо дете трговца Николе Бошковића, Србина из Орахова код Требиња у Херцеговини и мајке Павле, италијанског порекла, из породице Бара Бетере, познатог дубровачког песника. 

Цео радни век провео је у туђини, где је стекао и светску славу, а само једном свратио у свој завичајни Дубровник,1747. године.

Своје отаџбинско порекло никада није крио – остао је Словинац, како су се тада називали Јужни Словени. Умро је и сахрањен 13. фебруара 1787.  године, а срце му је пренето у завичај.

Autor sjovicicslavuj | 18 Maj, 2018 | read_nums (64)
 
СРБИМА у нашој Бања Луци,
 као и у нашем братском Београду, 
наискреније честитам 
крсну славу градова 
- Вазнесење Господње СПАСОВДАН!

Честитајући Крсну славу 

желим да Вам Господ Бог подари
све оно што је свето и честито!

На многаја љета

АМИН!


--------------------------------------------------------------------------------------
ХРАМ СВЕТОГ САВЕ БЕОГРАД

 
Autor sjovicicslavuj | 17 Maj, 2018 | read_nums (86)
 
Вазнесење Господње слави црква у четрдесети дан после Васкрсења Христова, када се Господ узнео на небо, и увек пада у четвртак шесте недеље после Васкрса. Пошто се Господ кроз четрдесет дана иза свога васкрсења јављао ученицима говорећи им о Царству Божијем и пошто им је заповедио да се не одаљују од Јерусалима но да чекају обећање Св. Духа, извео је Господ своје ученике до Витаније, подигао је своје руке и благословио их је, и благосиљајући их узнео се на небо. Када су ученици са Горе Елеонске гледали на облак који је Господа сакрио од њихових очију и на небо, објавише им анђели да ће исти Исус који се од њих узнео на небо на исти начин доћи, као што су га видели да се узноси на небо (Дап. 1, 1-12; Мк. 16, 12-19; Лк. 24, 50-52).

Многобројне вести које говоре о вазнесењу неједнако говоре о дану и датуму вазнесења. Једне говоре о вазнесењу или одмах са васкрсењем, или за време целе Педесетнице или у педесети дан са празником Силазка Св. Духа. О вазнесењу после јављања ученицима кроз четрдесет дана говоре само Дела апостолска (Дап.) 1, 3, док ап.Лука у јеванђељу 24, 36-63 не спомиње дан вазнесења, тако да би се по овом излагању могло мислити да је вазнесење било одмах иза васкрсења.

Празник Вазнесења зове се ή α̉νάληψις του̃ κυρίου ήμω̃ν Ίησου̃ Χριστου̃ (и аналипсис ту кириу имон Иису Христу), или само α̉νάληψις (аналипсис), затим η̉μέρα α̉νάληψεως (имера аналипсеос) (према ап. Луки 9, 51). Григорије Ниски (395) каже да се овај празник у Кападокији звао η̉ ε̉πισωζομέμη (и еписозомеми) (ваљда η̉μέρα), српски Спасово, Спасовдан, по свој прилици зато, што се у овај дан довршило дело нашег спасења и искупљења. Исто тако зову овај празник и св. Јован Златоусти и други писци. У Антиохији се ова реч додавала ка недељи која претходи Вазнесењу или које долази иза њега. У српскословенским текстовима овај празник се зове преводом грчке речи α̉νάληψις, наиме узеће, а негде се и данас отуда зове овај празник „вазам“. Овај дан се звао још и τεσσάρακοστή или четрдесети дан (5. канон никејског синода). Ова реч у овом канону означава четрдесети дан иза Пасхе, а не пост св. четрдесетнице. Латински се означава овај празник Ascensio, Ascensio Domini.

Вазнесење се првобитно није славило посебним празником у четрдесети дан после Васкрса, но је првобитно Педесетница, тј. Време од педесет дана, била тако рећи један јединствен празник са више успомена, а успомена на вазнесење била је утопљена у Педесетницу, време од педесет дана. Зато неки ранији писци из 3. века као нпр. Тертулијан и Ориген не спомињу овај празник. Најстарије беседа на овај празник можемо наћи у време св. Јована Златоустог (+405) и Григорија Ниског, дакле крајем 4. века издељена је успомена вазнесења Христова од Педесетнице, педесетог дана иза Васкрса и дана Силазка Св. Духа, и постављена је на своје место у четрдесети дан иза Васкрса.

Апостолске установе (1. V, с. 20, 1) казују да се седмица иза Васкрса славила као „достојанствен празник“ и наставља овако: „Тада бројте од првог дана Господњег 40 дана и славите од дана Господњег (тј. Пасхе) до четвртка (тј. 40 дана) Вазнесење Господа, у који је Он целу економију и план искупљења извршио и вратио се натраг ка Богу Оцу, пошто се посадио с десне стране моћи и сада чека, док не буду Његови непријатељи положени код ногу његових“.

Као што се у Јерусалиму у четрдесети дан иза Васкрса ишло у Витлејем у литији, тако се и у другим местима Истока, где се славило Вазнесење, излазило на литију, као нпр. У Цариграду и Антиохији, тако је такође и у нашој Цркви се у овај дан носи литија. При увођењу литургичких обичаја руководило се принципом што већег подражавања радњама Спаситељевим. У овом случају имало се у виду да је Господ извео своје ученике на Елеонску Гору (Лк. 24, 50), што значи у правцу према Витанији.

Место са кога се Господ узнео на небо, било је одмах веома поштовано. Већ царица Јелена је дала саградити на Елеонској Гори велелепну базилику, коју су Сарацени на жалост разорили, и више није подигнута. Данас само једна мала црквица означава место, које се већ у IV –ом веку означавало као место вазнесења, и где се још и данас назире траг од стопе Спаситеља.

- Свети Владика Николај - 
Јеванђеље о вазнесењу Господа
 
Autor sjovicicslavuj | 17 Maj, 2018 | read_nums (63)
 
За сјећање и памћење

На данашњи дан 17. маја 1917. године 
умро је славни српски војвода

РАДОМИР ПУТНИК



Радомир Путник  био је српски војвода (маршал). Током своје богате војничке каријере био је два пута начелник Главног герералштаба, пет пута Министар војни и начелник Штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије у Балканским и Првом свјетском рату. 

У Балканским ратовима био је начелник штаба Врховне команде. Послије Кумановске битке унапређен је у чин првог војводе (маршала) српске војске.

У Првом свјетском рату био је начелник штаба Врховне команде, све до погоршања његове болести 1916. када га је на том мјесту наслиједио генерал Петар Бојовић. 

Путник је командовао српском војском за вријеме све четири непријатељске офанзиве на Србију. Током битке на Церу, уз помоћ промућурног команданта Друге армије Степе Степановића нанио је Аустроугарима велики пораз. 


06.12.1926. год. посмртни остаци Војводе Путника,
тадашња Краљевина преноси и схрањује у капелу
на Новом гробљу у Београду.

 
Autor sjovicicslavuj | 16 Maj, 2018 | read_nums (89)
 
На данашњи дан, 16. маја

рођена је наша драга 

ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ
 

МАНАСТИР ГРАЧАНИЦА


ОВАКО ЈЕ О НАМА
И О НАШОЈ ГРАЧАНИЦИ
ПЈЕВАЛА НАША ДРАГА

ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ

 
Autor sjovicicslavuj | 16 Maj, 2018 | read_nums (82)
 
Владислав Петковић Дис

трагично страдао 16. маја 1917, код Крфа
 
Био је велики српски пјесник и родољуб. 
Радио као учитељ и царински службеник. 
Био је извјештач са фронта у Балканским ратовима. 

За вријеме Првог свјетског рата, 
преживио је повлачење преко Албаније, 
одакле је пребачен на Крф, а затим транспортован у Француску, 
гдје пише своју посљедњу збирку пјесама Недовршене пјесме. 

При повратку у Грчку брод на коме је пловио 

пресреће и потапа њемачка подморница код Крфа

++++++++++++++++++++++
Autor sjovicicslavuj | 15 Maj, 2018 | read_nums (108)
 
 
 
Данас, 15. маја обиљежава се 26. година од злочиначког масакра који су починиле муслиманске полицијске и паравојне снаге над припадницима тадашње регуларне ЈНА!

Напад на колону ЈНА у Тузли из добро планиране акције и засједе извршиле су муслиманске снаге 15. маја 1992. године, приликом договореног повлачења припадника ЈНА из Тузле. 

Муслимански злочин је познат као „Тузланска колона“.

Напад је био један од тежих злочина током рата у Босни и Херцеговини, а извршили су га припрадници злочиначке Патриотске лиге и муслиманског МУП БиХ. 

Напад је директно преношен путем локалнe телевизиje Tузла.

У нападу на колону погинуло је 59 припадника ЈНА, док су 44 рањена. 

Међутим, тачан број страдалих никад није утврђен. Такође, никад нису откривене ни масовне гробнице у које су сахрањени спаљени остаци војника и српских добровољаца који су са породицама хтјели да напусте Тузлу, па стога није могуће ни утврдити број убијених.

Колона ЈНА је из засједе нападнута у Тузли 15. маја 1992. године, приликом договореног напуштања касарни и града.

 
Autor sjovicicslavuj | 15 Maj, 2018 | read_nums (85)
 
На данашњи дан, 15. маја умро је

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

Иако је живио само 37 година, 
спада у плејаду најзначанијих СРБА
у нашој историји.

Славни

ЈОВАН СКЕРЛИЋ

уврштен је међу 100 најзнаменитијих Срба
у историји нашег рода!

---------------------------------------
Биста Јована Скерлића, на Калемегдану

-----------------------
 
    My picture!

Kategorije

Arhiva