Autor sjovicicslavuj |
18 Avgust, 2016 |
read_nums (433)
ТИЈАНА
БОГДАНОВИЋ
*********
Нашу сјајну 18-годишњу ТИЈАНУ БОГДАНОВИЋ
само секунда је дијелила од освајања златне олимпијске медаље.
Ривалка нашој Тијани у финалу била је Сохуи Ким из Јужне Кореје.
Дјевојка из постојбине теквондоа повела је 2:1 у првој рунди.
У другој је погодила ногом у главу за три поена у повела 5:1, али је и кажњена због пада на земљу, па је послије двије рунде било 5:2 за Јужнокорејку.
У одлучујућој трећој рунди Тијана је кренула на све или ништа, Корејка је добила још бод, али и Тијана два и смањила на 4:6 минуту прије краја.
До краја је Богдановићева нападала, а Корејка је падала, добијала казнене поене и стигло се до 6:7.
А, онда је пала и у посљедњој секунди, и умјесто 7:7 судије додјељују побједу Кимовој.
Autor sjovicicslavuj |
17 Avgust, 2016 |
read_nums (808)
Мира Ступица
---------------------------------------------------
Некад давно ...
Данас у дубокој старости живи
у Дому за стара лица ...
-----------------------------------------------------------------------------
Autor sjovicicslavuj |
17 Avgust, 2016 |
read_nums (217)
За сјећање и памћење ...
За сјећање и памћење ...
Никада не смијемо заборавити наше славне претке
који су прославили српски народ!
Колико мало живота,
а колико пуно заслуга за наш народ,
културу и историју.
Разочаран у корумпирану власт и лопове у врху власти,
одавао се све више боемском животу,
много је пио, и усамљен, огорчен и сиромашан
умро је у 35. години живота у Београду.
Autor sjovicicslavuj |
16 Avgust, 2016 |
read_nums (450)
ДАВОР
ШТЕФАНЕК
ШТЕФАНЕК
Штефанек је у финалу побиједио Јермена Миграна Арутујнана. Меч је завршен резултатом 1:1, али је српски рвач славио јер је посљедњи узео поен.
Суботичанин Штефанек је тако донио најсјајнију прву медаљу Србији у Рију, а ово је укупно друго злато за нашу земљу на Играма послије тријумфа Милице Мандићприје четири године у Лондону.
Ово је иначе и прва медаља за српско рвање послије 32 године, односно прво злато послије 40 година.
Сјајни српски ас, првак свијета из 2014. године, маестрално је одрадио наступ у Рију.
Почео је убједљивом побједом на старту против Јапанца Томохира Иноуеа 9:0, потом је у четвртфиналу савладао актуелног првака свијета Нијемца Франка Штеблера 6:2, да би у полуфиналу туширао Шмагија Болквадзеа 7:0.
Autor sjovicicslavuj |
15 Avgust, 2016 |
read_nums (764)
За сјећање и памћење ...
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан 16. 8. 1984. године
умро је непоновљиви
ДУШКО РАДОВИЋ
-----------------------------------------------------------------------------------
Autor sjovicicslavuj |
14 Avgust, 2016 |
read_nums (310)
Церска битка је први велики окршај у Првом свјетском рату у којем су Централне силе доживјеле први пораз, почела је 15. августа 1914. и трајала је девет дана. По објави рата 28. јула Аустроугарска је према Србији концентрисала своје три армије.
Од 30. јула отпочело је прикупљање и размјештање непријатељских снага. Пета и Шеста армија, стациониране у источној Босни добиле су задатак да изврше главни удар на Србију. Друга аустроугарска армија концентрисана је у Срему и Банату, како би тактички заварала српску Врховну команду у погледу правца наступања.
У првим данима рата јединице Друге армије бомбардовале су насеља на северу тадашње Србије, укључујући Београд и Смедерево, а 12.августа накратко окупирале Шабац.
Српска војска у одбрани бројала је око 180 хиљада војника првог и другог позива. Начелник Штаба Врховне команде тада је био војвода Радомир Путник, а његов помоћник генерал Живојин Мишић. Насупрот српским јединицама налазиле су се трупе аустроугарске Балканске војске од око 200 хиљада војника.
Блистава српска побједа у Церској бици резултат је више фактора. С једне стране било је искуство модерног ратовања наше војске и њеног командног кадра стицано током два претходна балканска рата, с друге стране – способност брзог маневрисања наших трупа.
Војвода Путник и генерал Степа Степановић, који је после ове битке унапређен у чин војводе, успели су да вештим управљањем потчињеним јединицама и контранападима у одлучујућим тренуцима изненаде аустроугарске војсковође. И морал српске војске био је на неупоредиво вишем нивоу од морала непријатеља.
Као прва српска и прва савезничка победа у рату, Церска битка је оснажила самопоуздање Србије и подстакла веру у даље успехе.
У првим данима рата јединице Друге армије бомбардовале су насеља на северу тадашње Србије, укључујући Београд и Смедерево, а 12.августа накратко окупирале Шабац.
Српска војска у одбрани бројала је око 180 хиљада војника првог и другог позива. Начелник Штаба Врховне команде тада је био војвода Радомир Путник, а његов помоћник генерал Живојин Мишић. Насупрот српским јединицама налазиле су се трупе аустроугарске Балканске војске од око 200 хиљада војника.
Блистава српска побједа у Церској бици резултат је више фактора. С једне стране било је искуство модерног ратовања наше војске и њеног командног кадра стицано током два претходна балканска рата, с друге стране – способност брзог маневрисања наших трупа.
Војвода Путник и генерал Степа Степановић, који је после ове битке унапређен у чин војводе, успели су да вештим управљањем потчињеним јединицама и контранападима у одлучујућим тренуцима изненаде аустроугарске војсковође. И морал српске војске био је на неупоредиво вишем нивоу од морала непријатеља.
Као прва српска и прва савезничка победа у рату, Церска битка је оснажила самопоуздање Србије и подстакла веру у даље успехе.
Autor sjovicicslavuj |
13 Avgust, 2016 |
read_nums (282)
Изношење Часног Крста. Овај празник договорно су установили Грци и Руси у време грчког цара Мануила и руског кнеза Андреја, као спомен истовремене победе, Руса над Бугарима и Грка над Сараценима.
И Руска и Грчка војска пред собом носиле су крстове, из којих је засветлела небеска светлост.
Установљено је да се на данашњи дан износи крст из цркве Свете Софије, и то најпре на средину цркве, а потом на улице ради поклоњења народа и спомена на помоћ крста у ратовима.
Није изношен обични крст, него управо Часни Крст, који је чуван у храму царског двора. Дан раније, он је преношен у цркву Свете Софије, одакле је ношен улицама Цариграда, ради освештавања земље и ваздуха. Након 14 дана поново је враћан у храм царске палате.
-----------------------------------------------------
14. августа 2016. године, почиње Великогоспојински пост који ће трајата до празника Успенија Пресвете Богородице, у народу званим Велика Госпојина, 28. августа.
И Руска и Грчка војска пред собом носиле су крстове, из којих је засветлела небеска светлост.
Установљено је да се на данашњи дан износи крст из цркве Свете Софије, и то најпре на средину цркве, а потом на улице ради поклоњења народа и спомена на помоћ крста у ратовима.
Није изношен обични крст, него управо Часни Крст, који је чуван у храму царског двора. Дан раније, он је преношен у цркву Свете Софије, одакле је ношен улицама Цариграда, ради освештавања земље и ваздуха. Након 14 дана поново је враћан у храм царске палате.
-----------------------------------------------------
14. августа 2016. године, почиње Великогоспојински пост који ће трајата до празника Успенија Пресвете Богородице, у народу званим Велика Госпојина, 28. августа.
Autor sjovicicslavuj |
13 Avgust, 2016 |
read_nums (298)
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ 
13. август, 2016. године
U pratnji direktora SFF-a Mirsada Purivatre Robert De Niro je prvo obišao Jevrejsko groblje.
На линку портала "ВЕСТИ" објављен је текст,
преузет од Новинске агенције "СРНА"
и дневних новина "Фокус",
о фамозном сарајевском ратном "Тунелу"
и о мом иступу на сједници парламента БиХ,
чији сам тада био посланик.
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Роберт Де Ниро у пратњи Мирсада Пуриватре,
директора сарајевског филмског фестивала
у обиласку фамозног ратног сарајевског "Тунела"
13. август, 2016. године
Јучерашњи догађај дубоко вријеђа српски народ у БиХ, а посебно у Републици Српској. Нажалост, Срби све то морају да гледају /наравно ако хоће, али гледају то они који не воле Србе/. Дакле, гледају или још боље речено - Срби морају да плаћају телевизијску таксу и за ТВ БХ1, коју скоро са пола новца финансира и Република Српска, односно плаћају и Срби. Да буде јасније. ТВ БХ1 је медијски покровитељ фестивала и у стопу прати боравак славног глумца.
Наиме, јуче је као најважнији и почасни гост филмског фестивала (SFF-a) у Сарајево стигао славни холвудски глумац Роберт Де Ниро. И након што је допутовао, гдје су га Бошњаци одмах "из авиона" прво одвели?
Желим да подсјетим да сам још 2010. године обновио своје постављено посланичко питање на сједници парламента БиХ - По којем праву и на основу које одлуке ви Бошњаци, који волите да кажете да представљате државу БиХ, стране госте кад посјећују Сарајево водите у обилазак фамозног ратног "Тунела" итд.
Након мог иступања и посланичког питања четири године ниједна страна делегација није посјетила фамозни "Тунел" у организацији протокола тзв. државе БиХ.
Изгледа да то више никога од Срба у институцијама БиХ не интересује и нема више никога да заустави лажи против Срба, као и лажи о самом "Тунелу"!
----------------------------------------------------
Поставља се незаобилазно питање - куда су то јуче Бошњаци водали Роберта Де Нира и шта су му то баш на мјестима обиласка показивали? Што су га баш водили на ова мјеста? Па није тамо брао цвијеће! Могу само да претпоставим шта су му говорили и каквим су се служили лажима. А куда су га све водали пише сарајевска бошњачка штампа, па између осталог и бошњачки портал "Кликс.ба".
Скраћени текст федералних медија у наставку:
U pratnji direktora SFF-a Mirsada Purivatre Robert De Niro je prvo obišao Jevrejsko groblje.
Jevrejsko groblje je nacionalni spomenik koji svjedoči u višestoljetnom prisustvu Jevreja u glavnom gradu BiH. Tokom opsade Sarajeva Jevrejsko groblje je bilo uporište Vojske RS-a sa kojeg je svakodnevno pucano po Sarajlijama, najčešće iz snajpera.
De Niro je posjetio i lokalitet Zlatišta iznad Sarajeva sa kojeg se pruža pogled na cijeli grad. Upravo sa Zlatišta je artiljerija VRS gađala mnoge ciljeve u gradu.
Nakon Jevrejskog groblja De Niro je obišao ratni Tunel spasa na Dobrinji.
Tunel je ispod piste Sarajevskog aerodroma spajao opsjednuti dio grada s ostatkom države.
На линку портала "ВЕСТИ" објављен је текст,
преузет од Новинске агенције "СРНА"
и дневних новина "Фокус",
о фамозном сарајевском ратном "Тунелу"
и о мом иступу на сједници парламента БиХ,
чији сам тада био посланик.
-----------------------------------------------------------------------
Напомена:
У тексту на претходном линку
речена је истина о фамозном "Тунелу",
речена је истина о фамозном "Тунелу",
јер сам и сам као логораш доведен из логора "Силос"
у логор у Храсници и 6,5 мјесеци свакодневно био
изложен најтежим физичким радовима на копању траншеја
и канала за фамозни тунел, као и физичким злостављањима
и пребијањима, а не онако како ту "истину" фабрикују
и предочавају Бошњаци својим гостима
и предочавају Бошњаци својим гостима
који посјећују федерално Сарајево.
Autor sjovicicslavuj |
11 Avgust, 2016 |
read_nums (287)
Знам неке који се стиде Гуче,
Знам неке који се стиде Гуче,
као да су им родитељи рођени у Паризу
и као да су докторилали на Сорбони!?
Данас је подизањем заставе,
уз химну манифестације "Са Овчара и Каблара",
отворен 56. традиционални Сабор трубача у Гучи!
Сабор трубача један од догађаја
који СРБИЈУ чини јединственом
на културолошкој и туристичкој мапи свијета.
Највећа трубачка фешта на Балкану
СРБИЈУ промовише у најбољем свјетлу,
као земљу весеља, оптимизма и искреног гостопримства,
трајаће од 11. до 13. августа.
Autor sjovicicslavuj |
11 Avgust, 2016 |
read_nums (309)
На данашњи дан рођен је
На данашњи дан рођен је
српски глумац,
непоновљиви
МИЛАН ЛАНЕ ГУТОВИЋ
Autor sjovicicslavuj |
11 Avgust, 2016 |
read_nums (253)
За сјећање и памћење...
За сјећање и памћење...
На данашњи дан 11.8 рођен је
славни српски глумац 
ДАНИЛО БАТА
СТОЈКОВИЋ
Autor sjovicicslavuj |
8 Avgust, 2016 |
read_nums (351)
Свети Пантелејмон је рођен у угледној и богатој породици која је живела у Никомидији, граду у Малој Азији. Његов отац Евстрогије био је незнабожац, а мајка Евула, хришћанка. Рано је остао без мајке, па бригу о његовом васпитању преузима отац.Пантелејмон је био необично леп, добар, сјајан ученик, са посебним даром за медицинске науке, а изнад свега милостива и добра срца.
Име Пантелејмон, које значи: свемилостиви, заиста му је у
потпуности одговарало. Медицину је учио код најчувенијег лекара тог доба, Ефросина, који је био и дворски лекар. Приликом посета двору, Ефросин је са собом стално водио и најдаровитијег и најбољег ученика, Пантелејмона.
потпуности одговарало. Медицину је учио код најчувенијег лекара тог доба, Ефросина, који је био и дворски лекар. Приликом посета двору, Ефросин је са собом стално водио и најдаровитијег и најбољег ученика, Пантелејмона.
Пантелејмон је свакога дана пролазио поред куће Ермолаја,
старог хришћанског свештеника. У срцу младог лекара живело је сећање на веру његове мајке, па се зближио са свештеником, Ермолајем који га је утврдио у вери, а затим и крстио.
старог хришћанског свештеника. У срцу младог лекара живело је сећање на веру његове мајке, па се зближио са свештеником, Ермолајем који га је утврдио у вери, а затим и крстио.
Поред лекарске вештине, коју је стекао учењем, Пантелејмону
је био дат и дар исцељења молитвом. Излечио је слепог човека. Сви лекари су говорили да за његове очи нема спаса. Пантелејмон је слепца излечио именом Христовим. Једном му је очајна мајка донела дете које је ујела змија отровница. Призвао је Бога у помоћ и излечио дете, спасивши га од сигурне смрти.
је био дат и дар исцељења молитвом. Излечио је слепог човека. Сви лекари су говорили да за његове очи нема спаса. Пантелејмон је слепца излечио именом Христовим. Једном му је очајна мајка донела дете које је ујела змија отровница. Призвао је Бога у помоћ и излечио дете, спасивши га од сигурне смрти.
Кад му је умро отац, Пантелејмон је распродао имање и сиротима и убогима поделио милостињу.
Живео је скромно, а све који су му се обраћали за помоћ, лечио је потпуно бесплатно.
Ово је изазвало завист његових колега лекара, па су га
оптужили цару рекавши да је хришћанин. Позвао је Пантелејмона на двор и покушао да га одврати од хришћанства. Пантелејмон је слушао речи земаљског цара, а његов ум и срце били су "пред Царем небеским". Није се уплашио ужасних мука којима му је цар Максимијан претио.
оптужили цару рекавши да је хришћанин. Позвао је Пантелејмона на двор и покушао да га одврати од хришћанства. Пантелејмон је слушао речи земаљског цара, а његов ум и срце били су "пред Царем небеским". Није се уплашио ужасних мука којима му је цар Максимијан претио.
Био је смирен, одлучан и решен да пострада за Христа. Није се одрекао своје вере, већ је именом Христовим, ту пред свима, излечио одузетог човека. Цар га је осудио на страшно мучење и смрт. У немоћном, слепом бесу, Максимијан је наредио да се погуби и стари свештеник Ермолај.
Пантелејмон је претрпео невиђене муке, али га је Бог крепио и
зацељивао му ране. Кад су га извели на губилиште, Пантелејмон је клекао на молитву. Џелат је замахивао мачем, али није могао да га погуби, јер се мач пред светитељевом главом савијао као да је од воска. Тек кад је свети Пантелејмон завршио молитву и рекао да могу да га погубе, џелат га је посекао.
зацељивао му ране. Кад су га извели на губилиште, Пантелејмон је клекао на молитву. Џелат је замахивао мачем, али није могао да га погуби, јер се мач пред светитељевом главом савијао као да је од воска. Тек кад је свети Пантелејмон завршио молитву и рекао да могу да га погубе, џелат га је посекао.
Маслина, под којом је његово тело било сахрањено, се
окитила плодом, а на гробу су се дешавала чудесна исцељења.
окитила плодом, а на гробу су се дешавала чудесна исцељења.
Свети Пантелејмон је пострадао за Христа 9. абгуста 304.
године, а његово име се призива при освећењу воде и јелоосвећењу.
године, а његово име се призива при освећењу воде и јелоосвећењу.
Један од најлепших храмова на Светој Гори посвећен је овом светитељу.
На иконама се представља као прелепи младић који у рукама држи кутијицу са лековима, знак лекарске професије.
Празник св. великомученика Пантелејмона се слави 9. августа. Његове мошти су постале целебне, а име светог Пантелејмона призива се при водоосвећењу и јелеосвећењу заједно са светим Ермолајем и осталим бесребреницима и чудотворцима. Најлепши храм посвећен овом светитељу налази се на Светој Гори.
Autor sjovicicslavuj |
7 Avgust, 2016 |
read_nums (270)
За сјећање и памћење ...
На данашњи дан 8. августа 1832. године,
рођен је славни српски поета,
сликар и најзначајнији приповједач епохе романтизма
рођен је славни српски поета,
сликар и најзначајнији приповједач епохе романтизма
ЂУРА ЈАКШИЋ
Познати српски књижeвник и сликар Ђура Јакшић је био највећи лиричар српског романтизма и један од најдаровитијих српских сликара 19. вијека. Поред поезије, која је најврједнија у његовом књижевном опусу, писао је приповијетке и херојске поеме (На Липару, Поноћ, Падајте браћо, Отаџбина, Сеоба Србаља, Станоје Главаш). Умро је у Београду 1878. године.
Славни српски
пјесник, књижевник и сликар
још тада - 1.867. године,
писао је о настраној
и тиранској Европи
и тиранској Европи
ЈЕВРОПИ
Теби да певам — теби, тиранко!
А дух ми мори отров и гнев;
Увреда твојих жаоци јетки
Потпаљују ми племенит спев.
А дух ми мори отров и гнев;
Увреда твојих жаоци јетки
Потпаљују ми племенит спев.
Милионима народи пиште,
Милион груди просипа крв —
Милионима пале кућиште,
Милион људи гмиже кô црв.
Милион груди просипа крв —
Милионима пале кућиште,
Милион људи гмиже кô црв.
И милиони долазе смерно
Јевропи гордој на холи суд:
„Не може више, раја не може
Сносити јарам, мучити труд!
Јевропи гордој на холи суд:
„Не може више, раја не може
Сносити јарам, мучити труд!
Тиран нас гази, срамоти жене,
Усева наших отима плод.
Пресуди, силна, да л’ живет може
У таквом игу несрећни род?...
Усева наших отима плод.
Пресуди, силна, да л’ живет може
У таквом игу несрећни род?...
Изгинућемо!
„Па изгините!“
Подсмеха твога горди је збор.
„И гинућемо, гинути славно —
Ил’ мачем пресећ Гордијев чвор!
Подсмеха твога горди је збор.
„И гинућемо, гинути славно —
Ил’ мачем пресећ Гордијев чвор!
Изгинућемо — али слободни,
Јер Србин неће да буде роб!
Тамо далеко, на светом гробљу,
Потражићемо живот ил’ гроб!“
Јер Србин неће да буде роб!
Тамо далеко, на светом гробљу,
Потражићемо живот ил’ гроб!“
11. јануара 1867.
Autor sjovicicslavuj |
7 Avgust, 2016 |
read_nums (722)
Српска православна црква и вјерници 8. августа прослављају св. преподобномученицу Параскеву под именом Трнова Петка.
Српска православна црква и вјерници 8. августа прослављају св. преподобномученицу Параскеву под именом Трнова Петка.
Света Петка Трнова је била родом из Рима, потицала је из хришћанске породице и живела је у 2. веку после Христа. Након смрти родитеља, имање је разделила сиромашнима и замонашила се.
Замонашивши се, проповедала је забрањену Христову веру и зато је била оптужена цару Антонину Пију. Исцеливши и самог цара, који се крстио, наставила да мисионари у другим крајевима. Због проповедања хришћанске вере затварана је, силно је мучена и на крају је посечена мачем, по наређењу кнеза Тарасија око 140. године.. Њене мошти, према сведочењу житија, касније су пренете у Цариград.
Замонашивши се, проповедала је забрањену Христову веру и зато је била оптужена цару Антонину Пију. Исцеливши и самог цара, који се крстио, наставила да мисионари у другим крајевима. Због проповедања хришћанске вере затварана је, силно је мучена и на крају је посечена мачем, по наређењу кнеза Тарасија око 140. године.. Њене мошти, према сведочењу житија, касније су пренете у Цариград.
Празник Трнове Петке спада у непокретне, сваке године слави се 8. августа. Тај дан се веома поштује у српском народу, и ако није заповедни празник (црвено слово). Понегде се прослављају и заветине и манастирске славе.
Празником преподобне мученице Параскеве, у народу познатије као Трнова Петка, завршава се мали летњи “циклус женских празника”, коме припадају и Огњена и Блага Марија. Тада се избегавају сви тежи послови у пољу и у кући. Према народном веровању на празник Трнове Петке не ради се у руке, да током године не би трнуле, жене особито држе овај дан.
Многи св. Петку, која је била Римљанка и која се слави у августу, мешају са св. Петком која је била Гркиња која се слави у октобру, не знајући да у календару има више светитељки са овим именом.
Празником преподобне мученице Параскеве, у народу познатије као Трнова Петка, завршава се мали летњи “циклус женских празника”, коме припадају и Огњена и Блага Марија. Тада се избегавају сви тежи послови у пољу и у кући. Према народном веровању на празник Трнове Петке не ради се у руке, да током године не би трнуле, жене особито држе овај дан.
Многи св. Петку, која је била Римљанка и која се слави у августу, мешају са св. Петком која је била Гркиња која се слави у октобру, не знајући да у календару има више светитељки са овим именом.
Autor sjovicicslavuj |
6 Avgust, 2016 |
read_nums (252)
+++++++++++++++++++++++++
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
4. август 1991. године. Сунце упекло. Пржи. Све "гори". Неколико дана прије светог догађаја правимо план дочека Његове светости патријарха Павла у мученичком мјесту страдања Срба у Пребиловцима.
У неколико наврата се договарам са Мирославом Радовановићем, тадашњим портпаролом Српске демократске странке и министром за културу и образовање у Скупштини Града Сарајева. Разговарамо о програму и протоколу боравка Његове светости у Пребиловцима.
Разговарамо о свим детаљима доласка и посјете Његове светости патријарха Павла мученичком мјесту страдања Срба у Пребиловцима. Сјећам се да је прва варијанта била да Његова светост допутује авионом на Мостарски или на Сарајевски аеродром и да за наставак пута користи аутомобил. Али, Његова светост Павле није то прихватио и из Београда у Мостар допутовао је возом.
Са још неколико колега у Мостар сам стигао неколико сати раније. Распитивао сам се о времену доласка воза. Воз је каснио што је било уобичајено на жељезници.
Са разгласа најављују долазак воза. Зове ме Мирослав Радовановић који је заједно са представницима Организационог одбора Срба у Пребиловцима задужен за дочек Његове светости. Мирче /тако сам га звао/ пита ме какве су моје процјене о тренутној безбједности на самој жељежничкој станици у Мостару, а поготово у Пребиловцима.
Кажем му - ништа неуобичајено, јер се и у ваздуху осјећао распад бивше Југославије. У Хрватској се на великом подручју водио рат. Све кипти од надолазеће ратне катаклизме. Такође, му кажем да имам екипе у граду Мостару и у самим Пребиловцима и да сам у сталној вези са момцима. Све су Срби. Јављају ми путем радио-везе да нема никаквих проблема. Пребиловци су далеко и са момцима који су на лицу мјеста још немам контакта.
Кажем му - ништа неуобичајено, јер се и у ваздуху осјећао распад бивше Југославије. У Хрватској се на великом подручју водио рат. Све кипти од надолазеће ратне катаклизме. Такође, му кажем да имам екипе у граду Мостару и у самим Пребиловцима и да сам у сталној вези са момцима. Све су Срби. Јављају ми путем радио-везе да нема никаквих проблема. Пребиловци су далеко и са момцима који су на лицу мјеста још немам контакта.
Стиже воз. Дочекујемо Његову светост у чијој је пратњи било неколико свештеника. Његову светост дочекали и поздравили мјесно надлежни највиши црквени великодостојници Српске православне цркве.
Скрушен и поносан крстим се, рукујем и љубим руку Његове светости. Крећемо према возилима која су паркирана испред ауле жељежничке станице у Мостару. Испред је и полицијско возило. Са својом екипом сједам у ауто. Иза нас је аутомобил у којем је Његова светост патријарх Павле. Колона са аутомобилима је подужа. Колега који је на зачељу колоне ме обавјештава да је све у реду.
Стижемо у Пребиловце. Видим има доста народа. Из оближње кафане треште звуци музике. Страшно. Распитам се о чему се ради? Кажу ми из полиције да ту кафану држи неки Хрват. Одмах наредим да полиција оде на лице мјеста и да се прекине са емитовањем музике Тако је и било.
Око стотињак возила и камионета са посмртним ковчезима и светим костима преко 4.000 пребиловачких и херцеговачких великомученика креће према вјечном почивалишту у крипти Светог храма ...
Око стотињак возила и камионета са посмртним ковчезима и светим костима преко 4.000 пребиловачких и херцеговачких великомученика креће према вјечном почивалишту у крипти Светог храма ...
Остало је историја ...
Морамо даље и само напријед!
Морамо даље и само напријед!
---------------------------------------------
-------------------------------------------
Шта су за нас СРБЕ Пребиловци!
Мало је насеља у Босни и Херцеговини која имају таку бурну историју као Пребиловци у Херцеговини. Насеља руралног типа, као што су Пребиловци, мало је и у свијету а да су тако страдали.
У Другом свјетском рату село је израсло у симбол страдања српског народа у усташкој Павелићевој Независној држави Хрватској (НДХ).
Бацањем живе дјеце и њихових мајки у јаму Голубинку код Шурманца убијено је око 600 становника овог села. Догодило се то 6. августа 1941. године. У истом мјесецу на више од 40 других мјеста убијено је још - више од 200 људи из овог села које је пред Други свјетски рат имало око хиљаду становника. У Пребиловцима су, тада, потпуно уништене 52 породице, а 36 огњишта је угашено.
Бацањем живе дјеце и њихових мајки у јаму Голубинку код Шурманца убијено је око 600 становника овог села. Догодило се то 6. августа 1941. године. У истом мјесецу на више од 40 других мјеста убијено је још - више од 200 људи из овог села које је пред Други свјетски рат имало око хиљаду становника. У Пребиловцима су, тада, потпуно уништене 52 породице, а 36 огњишта је угашено.
Страдање су преживјела само 172. становника Пребиловаца.
У грађанском рату у БиХ 1992. године становништво из Пребиловаца је протјерано а село запаљено. Храм посвећен Сабору српских светитеља и пребиловачких великомученика у чијој су крипти били сахрањени посмртни остаци жртава из Другог свјетског рата је миниран.
Другог дана по Васкрсу (2010) Светом архијерејском литургијом коју је служио епископ Захумско-херцеговачки и приморски Г. Григорије означен је почетак обнове храма на мјесту срушеног. Храм је, хвала Богу обновљен.
--------------
Усташки злочин над српским народом у селу Пребиловци у Херцеговини је без примјера и један је од најгорих и најсрамнијих догађаја у људској историји.
Да припадају неком другом народу, Пребиловци би били познати и поштовани у цијелом свијету и били би заштићени у сваком погледу, попут Аушвица, Хирошиме, села Лидица у Чешкој…
Овако, пошто су српски, заборављени су и запостављени од свих, нажалост и од многих Срба. Већини жртава нацизма и фашизма из Другог свјетског рата обезбијеђено је поштовање и заштита. Постоје посебни музеји посвећени њима гдје им свјетски државници и друге значајне личности указују поштовање.
На међународном нивоу постоје посебни дани посвећени овим жртвама, о њима говоре многе публикације и филмови, а они који их евентуално не признају и не поштују, зачас се нађу под општом осудом тзв. међународне заједнице и њихове јавности, а поготово медија.
Српске жртве из двадестог вијека не само да се игноришу него се и само њихово помињање и откривање крајем прошлог вијека, у знатном дијелу београдске плаћеничке јавности, сматра ратним хушкањем, које је изазвало грађанске и вјерске ратове на простору бивше Југославије. По њима је, родбина усташких жртава, која је 1990/91. године отворила јаме и из њих извадила, а потом и достојно сахранила кости мученика, подстакла све балканске шовинизме који су послије довели до крвавог распада Југославије. Јесмо ли смјели и требали да заборавимо оставимо кости у безданим јамама, како су то и усташе урадиле.
Код оваквих схватања није чудо што је у Пребиловце, који су због злочина из 1941. године требало да буду најзаштићеније мјесто у Европи,1992. године поново згазила усташка чизма, претварајући ово вјековно насеље и споменик страдања невиних у опустошен терен, или како су сами освајачи, ликујући навели, у „пасиште дивљих свиња“.
Пребиловци су били село које се налази на самом ободу долине Неретве код Чапљине, од мора удаљено 20, а од Мостара 30 километара. Све до 1941. године то је било једно од највећих и економски најјачих српски села у Херцеговини са око 1000 становника у 120 домаћинстава. У њему су живјели побожни, вриједни и мирни становници. Али, још прије Другог свјетског рата били су осуђени на смрт од стране усташких односно клерикално-франковачких структура у окружењу.
Разлози су били управо у томе што су Пребиловци били велико, богато и честито српско село које је у Првом свјетском рату Србији и Црној Гори дало 18 добровољаца, а и због, за великохрватске аспирације, незгодног стратешког положаја, посебно пошто су 1939. године, кнез Павле и Драгиша Цветковић, ово подручје срамно уступили Бановини Хрватској.
Зато је хрватска великодржавна политика 1941. године покушала, а 1992. године, заједно са свезаним заставама са муслиманима и успјела да долину Неретве, Дубраве, Мостар, Чапљину и Столац скоро потпуно очисти од Срба и свега што је на њих подсећало да су на тим просторима вјековима живјели и постојали.
ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ!
ВЈЕЧНА СЛАВА
СВИМ НЕВИНО
ВЈЕЧНА СЛАВА
СВИМ НЕВИНО
УМОРЕНИМ СРБИМА
од стране усташких злочинаца
у Пребиловцима!
Autor sjovicicslavuj |
4 Avgust, 2016 |
read_nums (329)
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Постоје ли границе до којих можемо ићи
у нашим самообманама и нашој срамоти!
у нашим самообманама и нашој срамоти!
Знамо ли о чему причамо? Ко смо заправо ми? Јесмо ли још живи или смо живи умрли прије наших сународника који су прије 21. годину злочиначки поубијани у "Олуји": војно-полицијскo-хрватско-међународном удруженом злочиначком подхвату и злочиначком погрому српског народа, који је бјежећи са својих вјековних огњишта мислио да ће барем сачувати главе своје дјеце, мајки, очева, па онда и својe.
Како могу да видим, а пратио сам многе извјештаје - на свим парстосима одржаним у светим српским правосланим храмовима, како у Републици Српској тако и у Србији - окупило се нешто мање људи него што је у тој усташкој злочиначкој aкцији убијено Срба.
Жалосно је поређење, али мртви Срби из Олује су бројнији него живи Срби који су присуствовали свим парастосима заједно. А гдје су били остали или преостали Срби?
Један дан у години, па се и он овако неславно завршиo.
Свима нам је јасно да су у сваком мањем мјесту са неколико хиљада становника биле препуне баште кафића. Сједила је омладина - наша будућност којој, нажалост, ни у примисли није било да оду до светих храмова и да се помоле Богу за покој душа невино страдалих и уморених сународника Срба.
Кога ми то покушавамо да слажемо? Погледајмо истини у очи! Погледајмо се сами пред сопственим огледалом наше савјести! Коме ми то нашу трагичну прошлост и суморну садашњост остављамо за будућност? Је ли то ова наша омладина којој су важнији кафићи него сат времена да буду у светим храмовима на молитвама нашој умореној браћи.
Какви смо то људи? Коме то своје душе продајемо и о каквој то говоримо наводној српској саборности и српском јединству?! Нисмо се отријезнили, а ни опаметили, јер Срби су народ који своја страдања најбрже препушта забораву.
Није онда никакво чудо што још нисмо одбетонирали све јаме српског страдања из Другог свјетског рата. Још нисмо достојанствено обиљежили Јасеновац, сва наша "Јадовна", јадна нам и кукавна била мајка.
Није никакво изненађење што у највећем граду мртвих Срба у Градини /Јасеновцу/ никада нисмо окупили барем десетак хиљада Срба. А београдску "Арену" је три дана за редом пунио Дино Мерлин, који је након рата јавно говорио да његова нога никад неће стати на тло злочиначке и агресорске Србије. Био је управу. Није само стала његова нога, већ је цијели, дакле комплет - забављао егзалтиране београђане, које баш брига шта је Мерлин говорио о њиховој земљи, а тиме и о њима самима.
Знамо ли ми докле ћемо стићи овакви кави смо, а никакви смо! Имамо ли као народ икакву будућност? Како ћемо сутра пред Цара Лазара и косовске јунаке, Његоша, Војводе Мишића и Степу Степановића, Јована Дучића, Николу Теслу и мноштво других славних Срба. А сви ћемо једног дана морати тамо и са олујом и без олује.
Има ли те мој народе?
Има ли те мој народе?
Гдје сте моји Срби?
Имали нас још живих
или смо од срамоте умрли,
а још живимо!
Autor sjovicicslavuj |
3 Avgust, 2016 |
read_nums (301)
Мироносица равноапостолна. Родом из места Магдале, украј језера Генисаретског, из племена Исахарова. Била је мучена од седам злих духова, од којих ју ослободи Господ Исус и учини здравом.
Верна следбеница и служитељица Господа за време Његовог земног живота. Под крстом на Голготи стајала је и Магдалина, и горко туговала заједно са Пресветом Богородицом.
По смрти Господа она је три пут посетила гроб Његов. А када Господ васкрсе, она Га је два пута видела: једном сама она, а други пут са осталим женама Мироносицама. Путовала у Рим, изашла пред ћесара Тиберија, и предајући му јајце црвено обојено, поздравила га речима: Христос воскресе!
У исто време оптужила ћесару Пилата за његову неправедну осуду Господа Исуса. Њену тужбу ћесар је примио, и Пилата преместио из Јерусалима у Галију, где је овај неправедни судија у немилости царској и у тешкој болести скончао. По том вратила се из Рима у Ефес ка светом Јовану Богослову, коме је помагала у делу проповедања Јеванђеља.
Са великом љубављу према васкрсломе Господу и са великом ревношћу јављала је она Јеванђеље свету као прави Христов апостол. Скончала мирно у Ефесу, и сахрањена, по предању, у оној истој пећини, у којој и седам младића, чудотворно успаваних на стотине година, по том оживелих, па онда умрлих (в. 4 август).
Верна следбеница и служитељица Господа за време Његовог земног живота. Под крстом на Голготи стајала је и Магдалина, и горко туговала заједно са Пресветом Богородицом.
По смрти Господа она је три пут посетила гроб Његов. А када Господ васкрсе, она Га је два пута видела: једном сама она, а други пут са осталим женама Мироносицама. Путовала у Рим, изашла пред ћесара Тиберија, и предајући му јајце црвено обојено, поздравила га речима: Христос воскресе!
У исто време оптужила ћесару Пилата за његову неправедну осуду Господа Исуса. Њену тужбу ћесар је примио, и Пилата преместио из Јерусалима у Галију, где је овај неправедни судија у немилости царској и у тешкој болести скончао. По том вратила се из Рима у Ефес ка светом Јовану Богослову, коме је помагала у делу проповедања Јеванђеља.
Са великом љубављу према васкрсломе Господу и са великом ревношћу јављала је она Јеванђеље свету као прави Христов апостол. Скончала мирно у Ефесу, и сахрањена, по предању, у оној истој пећини, у којој и седам младића, чудотворно успаваних на стотине година, по том оживелих, па онда умрлих (в. 4 август).
Мошти св. Магдалине пренете су доцније у Цариград. Близу Гетсиманског врта налази се диван руски храм посвећен св. Марији Магдалини.
Autor sjovicicslavuj |
3 Avgust, 2016 |
read_nums (426)
***
Па можда и јесте тако,
ако се гледају главни параметри пролазног времена
ДОБРО ЈУТРО!
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Многи би рекли - данас је дан као и сваки други...
Па можда и јесте тако,
ако се гледају главни параметри пролазног времена
и ако се статистички посматра вријеме...
***
Данас је дан када се неко рађа.
***
Данас је дан када неко умире природном
***
Данас је дан када се неко рађа.
***
Данас је дан када неко умире природном
или насилном смрћу.
***
Данас је дан када се неко радује,
али и дан када неко тугује и плаче.
***
Истовремено, негдје тамо далеко
или чак и у близини нас, неко се и смије.
***
Данас је дан када нико неће добити нови посао,
али највјероватније неће добити ни отказ.
***
Данас је мало оних који раде на неком послу,
али сви су забављени око неких послова.
***
Данас нико неће примити плату.
***
Данас нико неће плаћати рате кредита,
али неће плаћати ни комуналне и друге рачуне.
***
Данас сви раде нешто различито
и није то ни налик на неки рад,
***
Данас је дан када се неко радује,
али и дан када неко тугује и плаче.
***
Истовремено, негдје тамо далеко
или чак и у близини нас, неко се и смије.
***
Данас је дан када нико неће добити нови посао,
али највјероватније неће добити ни отказ.
***
Данас је мало оних који раде на неком послу,
али сви су забављени око неких послова.
***
Данас нико неће примити плату.
***
Данас нико неће плаћати рате кредита,
али неће плаћати ни комуналне и друге рачуне.
***
Данас сви раде нешто различито
и није то ни налик на неки рад,
барем није на онај озбиљан.
Све је данас различито.
***
Ето јуче на Светог пророка Илију у многим крајевима
није било грмљавине, нити је било небеских муња,
Све је данас различито.
***
Ето јуче на Светог пророка Илију у многим крајевима
није било грмљавине, нити је било небеских муња,
које за опомену и за опамећивање човјечанству
шаље Свети Илија, а то значи да ће бити љешника.
Биће их барем довољно за чоколаде.
***
***
***
Истина, иако није било оне,
како рекох, небеске грмљавине,
Истина, иако није било оне,
како рекох, небеске грмљавине,
но, немогуће је занемарити чињеницу
да на овим трусним подручјима
да на овим трусним подручјима
никада није недостајло
разних других грмљавина
и то у свим сферама живота.
и то у свим сферама живота.
***
Рекло би се, грми на све стране.
Грми због огромних проблема у друштву.
Грми због огромних проблема у друштву.
А синоћ је посебно грмило
на "Рајку" /Маракани/ у Београду.
Напуњена је Звездина мрежа до врха.
Раштимоване Звездине трубе
не би могле наступити ни у Гучи
која почиње за неколико дана!
***
Код нас је јутро,
Код нас је јутро,
док је на неком другом дијелу свијета
већ настала ноћ,
а на неком дијелу свијета
већ настала ноћ,
а на неком дијелу свијета
још увијек је уторак.
Ваљда и они тако на својим језицима
Ваљда и они тако на својим језицима
називају дане.
***
Гледам кроз прозор.
Сунце обасјало све,
и небо и земљу и природу.
***
Гледам кроз прозор.
Сунце обасјало све,
и небо и земљу и природу.
Све бљешти и грије.
Топлина разгаљује срце и душу,
а и вријеме је.
Кад ће ако неће сад, сад у августу.
***
Кишу нећу ни да помињем.
Побјегла је из облака и са прозора.
Топлина разгаљује срце и душу,
а и вријеме је.
Кад ће ако неће сад, сад у августу.
***
Кишу нећу ни да помињем.
Побјегла је из облака и са прозора.
Autor sjovicicslavuj |
1 Avgust, 2016 |
read_nums (327)
Боговидац, чудотворац, ревнитељ вере Божје, св. Илија би родом од племена Аронова из града Тесвита, због чега је прозван Тесвићанин. Кад се Илија роди, отац његов Савах виде ангеле Божје око детета, како огњем дете повијају и пламен му дају да једе. То би предзнамење Илијиног пламеног карактера и његове богодане силе огњене. Сву младост своју провео је у богомислију и молитви, повлачећи се често у пустињу, да у тишини размишља и моли се.
У то време царство јеврејско беше раздељено на два неједнака дела: царство Јудино обухватајући само два племена, Јудино и Венијаминово, са престоницом у Јерусалиму, и царство Израиљево обухватајући осталих 10 племена са престоницом у Самарији. Првим царством владаху потомци Соломонови, а другим потомци Јеровоама, слуге Соломонова.
Највећи сукоб имаше пророк Илија са Израиљским царем Ахавом и његовом опаком женом Језавељом. Јер ови се клањаху идолима и одвраћаху народ да служи Богу јединоме и живоме. При том још
Језавеља. као Сиријанка, наговори мужа те подиже храм Сиријскоме Богу Ваалу, и одреди многе свештенике на службу томе лажном богу.
У то време царство јеврејско беше раздељено на два неједнака дела: царство Јудино обухватајући само два племена, Јудино и Венијаминово, са престоницом у Јерусалиму, и царство Израиљево обухватајући осталих 10 племена са престоницом у Самарији. Првим царством владаху потомци Соломонови, а другим потомци Јеровоама, слуге Соломонова.
Највећи сукоб имаше пророк Илија са Израиљским царем Ахавом и његовом опаком женом Језавељом. Јер ови се клањаху идолима и одвраћаху народ да служи Богу јединоме и живоме. При том још
Језавеља. као Сиријанка, наговори мужа те подиже храм Сиријскоме Богу Ваалу, и одреди многе свештенике на службу томе лажном богу.
Великим чудесима Илија доказа силу и власт Божју: он затвори небо, те не би кише три године и шест месеци; спусти огањ с неба и запали жртву Богу своме, док жречеви Ваалови то не могоше учинити; сведе кишу с неба молитвом својом; чудесно умножи брашно и уље у кући удовице у Сарепти, и васкрсе јој умрлог сина; прорече Ахаву, да ће му пси крв лизати, и Језавељи, да ће је пси изјести, што се и догоди; и друга многа чудеса учини и догађаје прорече. На Хориву разговараше с Богом и чу глас Божји у тихом светлом поветарцу.
Пред смрт узе Јелисеја и одреди га за наследника у пророчком звању; својим огртачем пресече воду у Јордану: и најзад би узет на небо у огњеним колима са огњеним коњима. На Тавору јавио се заједно с Мојсејем Господу нашем Исусу Христу.
Пред крај света опет ће се Илија јавити, да сузбије силу Антихристову (Откр. 11).
Пред крај света опет ће се Илија јавити, да сузбије силу Антихристову (Откр. 11).
