Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 20 Novembar, 2015 | read_nums (212)
21.11.2015.


ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Данас се навршава 20 година од кад је договорен Дејтонски мировни споразум, којим је заустављен рат у БиХ. И не само то, већ је Дејтонским споразумом направљена и уставна структура БиХ на једини начин како може да функционише и опстане. Успостављена су два аутономна ентитета /РЕПУБЛИКА СРПСКА и Федерација БиХ/ као саставни дијелови БиХ!
 
На годишњицу споразума много је разних идеја, спекулација и иницијатива за промјену Дејтонског споразума - једнима је циљ укидање Републике Српске и стварање унитарне БиХ, док је нама из Републике Српске циљ очување Републике Српске, а то није ништа друго већ очување Устава Босне и Херцеговине. Многи су покушали да сруше Републику Српску, али она се вратила изворним вриједностима. Из Републике Српске јасна и стална порука да је спровођење изворног Дејтона основни услов и да нема простора за његово мијењање.

 Када се у контексту Дејтона посматра цијела БиХ, можемо видјети да је различитим интервенцијама међународне заједнице, првенствено високих представника, дошло до одређених девијација и да је вршен страшан притисак како би дошло до централизације БиХ. Сталним наметањима разно разних одлука, које су на ум падале високим представницима у БиХ и њиховом диктатуром која није била ничим омеђена, дошло се до драстичног нарушавања изворних принципа Дејтонског споразума. Високи представници су били апсолутисти са неограниченим моћима владања каква нису имали ни цареви ни краљеви, па ни диктатори-владари..

 Такве егзибиције или експерименти који су вршени над БиХ никада нису донијели структуру која ће бити боља, ефикаснија, рационалнија и јефтинија. По правилу смо, кроз такве интервенције, добијали нагомилане институције на нивоу БиХ које су прегломазне и нефункционалне ...

Каква је БиХ показује и данашњи дан. У Републици Српској је празник и нерадни дан. У Федерацији БиХ, другом дијелу Босне и Херцеговине је радни дан и није никакав празник, као што ни заједничке институције БиХ ни на који начин не обљежавају данашњи дан.

Autor sjovicicslavuj | 20 Novembar, 2015 | read_nums (139)
 
 
Autor sjovicicslavuj | 20 Novembar, 2015 | read_nums (1365)
 
СРБИМА, који сутра /21.11./ славе 
Светог Архангела Михаила - АРАНЂЕЛОВДАН, 
као своју крсну славу, уз божији благослов 
желим сваку срећу и упућујем честитке! 
Moлитвама Светом Архангелу Михаилу, 
нека вам Господ дарује 
мир, здравље, сваку утјеху, 
духовни напредак и свако благостање!

АМИН!
 
 
 
Autor sjovicicslavuj | 20 Novembar, 2015 | read_nums (459)
 
Ангели Божји били су празновани од људи још из дубоке старине. по то празновање чеcто cе изметало у обожавање ангела (IV Цар. 23, 5). Јеретици cу cвашта баcноcловили о ангелима. Неки cу од тих гледали у ангелима богове; други и ако их не cматраху боговима називаху cтворитељима ваcцелог видљивог cвета. Лаодикајcки помеcни cабор који беше на 4 или 5 година пре I Ваcељ. Сабора, cвојим 35. правилом
одбаци поклоњење ангелима као боговима и уcтанови правилно поштовање ангела. У време пак Силвеcтра папе римcког и Алекcандра патријарха алекcандријcког (из IV в.) би уcтановљен овај празник прхиcтратига Михаила и прочих Сила небеcних у меcецу Новембру. 

Зашто баш у Новембру? зато што Новембар предcтавља девети
меcец поcле меcеца Марта. У меcецу Марту cматра cе да је било cтворење cвета. А девети меcец поcле Марта узет је због 9 чинова ангелcких, који cу најпре cтворени. Св. Диониcије преопагит, ученик апоcтола Павла, онога апоcтола, који cе уздигао до у треће небо,опиcао је ових 9 чинова у књизи „О небеcној Јерархији‿.
 
Ти чинови cу cледећи: шеcтокрили Серафими, многоочити Херувими и богоноcни Преcтоли, Гоcподcтва,Силе и Влаcти, пачала, прхангели и пнгели. Војвода целе војcке ангелcке јеcте архиcтратиг Михаил. Када је cатана, Луцифер, отпао од Бога, и повукао cобом у пропаcт један део ангела,тада је Михаил уcтао и узвикнуо пре неотпалим ангелима вонмемъ! cтанемъ добрc,cтанемъ cо cтрахомъ! И cве небеcнe војcке верних ангела громовито cу запојале: cвјат, cвјат, cвјат Гоcпод Саваотъ
иcполнъ небо и землc cлавы твојеја!! (Види о архангелу Михаилу Иc. павина 5, 13–15; cв. Јуде 9.)

Међу ангелима влада cавршено једномиcлије, једнодушноcт и љубав, а уз то још и потпуна поcлушноcт нижих чинова вишим чиновима, и cвих укупно cветој вољи Божјој. Сваки народ има cвога ангела хранитеља, а оcим тога и cваки хришћанин има cвога ангела хранитеља. Треба cе увек cећати да ма шта ми чинили, јавно или тајно, чинимо у приcуcтву cвога ангела хранитеља. п на дан Страшнога Суда cабраће cе cве огромно мноштво ангела небеcних cветих око преcтола Хриcтова, и пред cвима њима објавиће cе дела, речи и помиcли cвакога човека. Нека би наc Бог помиловао и cпаcао молитвама cв. архиcтратига Михаила и прочих небеcних cила безтелеcних.
 
Амин
Текст преузет из књиге:

Св. епископ Николај жички,
"Охридски пролог"
 
 
Autor sjovicicslavuj | 19 Novembar, 2015 | read_nums (199)
 
На данашњи дан, 20. новембра рођен је 
један од највећих боема и пјевача народне музике 
- непоновљиви ТОМА ЗДРАВКОВИЋ!
Све док живе његове пјесме, живјеће и ТОМА!
 
--------------------------------------

КIŠA JE PADALA
*********************************
Ja znam da volim i da ljubim
ja znam da pevam i da snevam
jer ti i ja, dva smo sveta razlicita
jer ti i ja, ko to zna, ko to zna

Ref. 2x
Kisa je padala
a ja sam plakao za njom
ulica duga, k'o moja tuga
ostace u gradu tom

Ja znam to srce koje boli
ja znam za dusu koja pati
jer ti i ja, dva smo sveta razlicita
jer ti i ja, ko to zna, ko to zna

Ref. 2x

Ja znam da sve sto brzo dodje
ja znam da sve i brzo prodje
jer ti i ja, dva smo sveta razlicita
jer ti i ja, ko to zna, ko to zna

Ref. 2x

 
Autor sjovicicslavuj | 19 Novembar, 2015 | read_nums (177)
 
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан, 20. 11.
умро је славни руски књижевник
ТОЛСТОЈ!

Почетак "Ане Карењине", мисли славног Толстоја:
 "Све срећне породице налик су једна другој, 
свака несрећна породица несрећна је на свој начин"
 
 
Autor sjovicicslavuj | 19 Novembar, 2015 | read_nums (126)

 
НЕКА ДЈЕЦА РАСТУ ...
************
Свјетски дан дјетета или 
Међународни дан дјетета је 
годишњи међународни догађај 
који се слави 20. новембра. 
Установљен је од стране 
Генералне скупштине 
Уједињених нација 1954. године 
са циљем да се у свим државама 
слави истог дана.

Осмишљен је да промовише 
међусобну интеракцију 
и разумијевање међу дјецом 
и добробит дјеце у свијету. 
Овај дан се обиљежава 
и да би се скренула пажња јавности 
на обавезе друштва према дјеци, 
као и на актуелне проблеме 
 са којима се дјеца суочавају.

ДЈЕЧИЈА ПРАВА су утврђена 
Ковненцијом о правима дјетета, 
усвојеном од стране Генералне скупштине
 Уједињених нација 1989. године, 
а коју су ратификовале 193 земље.

Основни принципи Конвенције су:
- право на живот, опстанак и развој,
- најбољи интерес дјетета,
- право на партиципацију,
- право на недискриминацију
-----------------------------------------------------------
ДЕТЕ
**********
Дете није дете
Играчка за стрине и тете
Дете је дете
Да га волите и разумете.

Нећете ми веровати
И велики песник Гете
Некада је био беба
И веома немирно дете.

Бркати хајдук Вељко
Што је злотвору прашио пете
У почетку је сисао палац
И био немогуће дете.

Јунаци космоса
Што лете на друге планете
Прво су седели на ношама
А после су сели у ракете.

Дете није дете
Играчка за стрине и тете
Дете је дете
Да га волите и разумете.

Љубивоје Ршумовић
 

Autor sjovicicslavuj | 18 Novembar, 2015 | read_nums (242)
 
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!
На данашњи дан /19. 11./ рођен је
СЛАВНИ ЗВЕЗДИН 
и југословенски фудбалер
 
РАЈКО МИТИЋ.

Некада славни звездин стадион "Маракана" 
од 21.12. 2014. године 
носи име РАЈКО МИТИЋ.
   

Фудбалски клуб Црвена звезда 21. 12. 2014. год. усвојио је на сједници Скупштине приједлог навијача и ветерана клуба да стадион у Љутице Богдана понесе име легендарног 
Рајка Митића.
 

Митић се сматра једном од највећих легенди црвено-белих, прва је "Звездина звезда" и један је од оснивача клуба. Каријеру је почео у омладинском тиму БСК-а у предратном Београду, а капитен Звезде био је од њеног оснивања, 4. марта 1945. године. Црвено-бели дрес носио је 14 сезона, одиграо је укупно 572 утакмице и постигао 262 гола.

 

Са Звездом је освојио пет титула првака Југославије - 1951, 1953, 1956, 1957. и 1959. године и четири национална Купа - 1948, 1949, 1950. и 1958. годинe.

За репрезентацију Југославије одиграо је 59 утакмица и постигао 32 гола. Учествовао је на Олимпијским играма у Лондону 1948. и четири године касније у Хелсинкију, и оба пута освојио сребрну медаљу.

 
Autor sjovicicslavuj | 17 Novembar, 2015 | read_nums (156)
 

 

 

У Италији је установљен "Дан црних мачака", на иницијативу једне локалне организације за заштиту животиња, која се бори против масовног убиства тих животиња, за које неки и данас сматрају да доносе несрећу.

На црне мачке се попријеко гледа у многим земљама, али њихова репутација је још гора у Италији, гдје су једним папским едиктом из средњег вијека проглашене за "ђавољеве вазале". Црне мачке врло често су завршавале на ломачи са женама оптуженим да су вј ештице.

У Италијанском удружењу за заштиту животиња и животне средине (АИДАА) процењују да је прошле године у Италији убијено 60.000 црних мачака ради уклањања урока, али исто тако и на сатанистичким обредима и ради потреба козметичких лабораторија, гдје су те животиње на посебној цијени због црног крзна.

"Желимо да зауставимо тај покољ, да едукујемо људе и вратимо достојанство црних мачака", објаснио је Лоренцо Кроче, предсједник удружења АИДАА, пренијела је агенција Ројтерс.

Autor sjovicicslavuj | 16 Novembar, 2015 | read_nums (149)
 

У тренутку када је цијели свијет очекивао капитулацију Краљевине Србије, вођена одлучним и енергичним ђенералом Живојином Мишићем наша војска успјела је да избори побједу над Аустроугарима.

На данашњи дан, 16. новембра 1914. године, почела је Колубарска или Сувоборска битка, најзначајнији окршај између војске Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом свјетском рату.

Окончана је након мјесец дана успјешном противофанзивом коју су извеле снаге Прве армије под командом ђенерала Живојина Мишића, против бројније и боље опремљене аустроугарске војске, у тренутку када је читав свијет очекивао вијести о капитулацији Краљевине Србије.

 Прије Колубарске битке искусни стратег и ратник војвода Радомир Путник је сумњао да српска војска може изаћи на крај са надирућим аустроугарским трупама. На то су утицали и поразни извештаји са фронта. Команданти дивизија су јављали да читаве јединице одступају у нереду и паници. Хаос је захватио српску војску у толикој мјери да ни стрељање војника због самовољног напуштања јединица није имало никаквог ефекта. Код већине војника се видјела премореност и жеља да се све једном заврши, поручивали су "да дођу да се бију Краљ Петар и Никола Пашић, ако им треба". Уз војску су одступали сељани, бабе са унуцима, ту су били и рањеници и тешки болесници...

 Суочен са овако тешком ситуацијом војвода Путник је предложио да се са Аустроугарском закључи примирје и то саопштио врховном команданту регенту Александру II Карађорђевићу у Ваљеву пред тадашњим помоћником начелника штаба врховне команде Живојином Мишићем.

"Србија нема више војске, војнички рат је завршен", рекао је Путник.

Са Мишићем је регент обишао фронт да би се увјерио у стање ствари. Они су му рекли да код њих постоји воља, али да су им потребни храна и муниција. Два дана уочи Колубарске битке, у ноћи 14. новембра, командант Прве армије генерал Петар Бојовић је рањен и због тога повучен са дужности. Путник је одлучио да за команданта постави Живојина Мишића.

Испоставило се то као права одлука јер је био прави човјек за командовање Првом армијом. Одлучан и енергичан Мишић је предузео мјере да се смањи бујица нередовног одступања. Суочен са пробојем фронта и сопственом процјеном да би повлачење по наредби српске врховне команде од 26. новембра довело до потпуног краха Прве армије, Живојин Мишић самоиницијативно доноси одлуку о повлачењу на положаје западно од Горњег Милановца и издаје наредбу да се са извршењем отпочне рано изјутра 29. новембра.

Мишић предочава своју одлуку српској врховној команди и остаје при њој иако му је предочено да ће због његове одлуке додатно бити погоршан, ионако тежак, положај осталих српских трупа, а да ће Београд, као пријестоница, бити практично предат без борбе.

"Нећу у овом часу никога да слушам када радим посао за који сносим одговорност. Наредио сам повлачење и остајем при томе. Дајте команду коме хоћете, али док ја остајем, има да буде како ја мислим да је најбоље за ову земљу", забиљежено је да је Живојин Мишић тада рекао.
 
Тактика завршила у уџбеницима
Колубарска битка ушла је у историју ратовања као јединствен примјер да се војска, којој је предвиђен потпун слом, за кратко вријеме реорганизује, пређе у контраофанзиву и нанесе непријатељу одлучујући пораз. Тактика прегруписавања само I армије и концентрисаног удара на VI армију (која је била развучена на широком фронту) коју је извео Живојин Мишић данас се изучава на војним школама широм свијета. Колубарска битка је значајна и по томе што обjе војске у операцијама нису имале стратегијске резерве, којима би могле да ојачају своје линије тамо гдjе је то неопходно, већ су то постизале пребацивањем снага са једног на други дiо фронта.

 На крају српска врховна команда усваја његов приједлог и издаје директиву осталим снагама да изврше повлачење по плану од 26. новембра. Упркос претњама врховне команде, Мишић је извео свој план до краја. Послије одмора од неколико дана и када је стигла пушчана и артиљеријска муниција. Наредио је да пјешадија добро нишани, а да све друге батерије отворе ватру када примјете непријатеља. Када команданти осјете пометњу код непријатеља треба кренути у енергичан напад.

Наредио је општи напад на непријатеља 2. децембра:

"С пуном вољом и вером у Бога, напред јунаци!"

Хроничари су забиљежили да је почела фаза рата у којој су аустроугарску казнену експедицију претворили у - кажњену. Непосредно прије тога српски војници су напуштали бојно поље у нереду, а сада су јуришали на непријатеља као да сваки има три живота. Када су им се потом придружиле и армије под командом Степе Степановића и Павла Јуришића Штурма - катастрофа аустроугарске војске била је потпуна. Српска врховна команда могла је да објави да нема више аустроугарских војника, већ само заробљеника!

Пјевали су тих дана српски војници:

"Дош`о Шваба све до Љига, 
а код Љига - заглиби га".

Битка на Колубари спасила је Србију 1914. године. Уједно била је то велика Мишићева битка. Водио ју је у свом родном крају, у својој постојбини, и био унапријеђен у чин бојног војводе (маршала). За многе је то било изненађење јер је регент Александар тражио да буде суспендован зато што је двије године прије тога очитао лекцију лично њему и Бојовићу.

Био је збуњен и начелник штаба врховне команде Радомир Путник. Позвао је регента телефоном и питао га шта му је то требало.

"Требало ми је да одам највеће признање човеку који није изгубио главу у време када је други већ нису имали", узвратио је Александар И Карађорђевић.

Autor sjovicicslavuj | 16 Novembar, 2015 | read_nums (171)
 
За сјећање и памћење ...

На данашњи дан 16.11. умро је 
славни српски пјесник и сликар 

ЂУРА ЈАКШИЋ

 
Autor sjovicicslavuj | 15 Novembar, 2015 | read_nums (294)
 
Празник Светог великомученика Георгија - Ђурђиц (16.новембар), слава или преслава многих српских места и породица. Празник Светог Георгија (Ђурђевдан) се слави 6.маја, а јесења слава је у спомен преноса моштију Светог Ђорђа (Георгија) из Никомидије у Лиду палестинску.

Овај свети мученик пострада за Христа и веру хришћанску 303 године, по наређењу цара Диоклецијана, који је прогонио хришћане. Би му одсечена глава. Пред смрт своју, он распрода своје имање и раздели га сиромасима, а свог верног слугу, замоли да по његовој смрти узме његово тело и пренесе га у Палестину, у родно место његове мајке и слуга изврши последњу господареву жељу.

За време цара Константина Великог, у Лиди би сазидан храм у част и славу светог Георгија. Сазидаше га побожни хришћани, а приликом освећења тог храма, пренете су мошти овог светитеља и ту сахрањене.

Многа чудеса су се дешавала и дешавају се и дан данас на његовом гробу, под дејством чудотворних моштију овог великомученика Христовог. Господ га је, због његове искрене и непоколебљиве вере учинио моћним да помаже свима који се нађу у невољи и који га искрено славе и призивају његово име.
********************************************************************
СРБИМА, који данас /16.11./ славе
Светог великомученика Георгија -ЂУРЂИЦ,
као своју крсну славу, уз божији благослов
желим сваку срећу и упућујем честитке!
 
Moлитвама СВЕТОМ Георгију,
нека вам Господ дарује мир, здравље, сваку утјеху,
духовни напредак и свако благостање!

НА МНОГАЈА ЉЕТА!
АМИН!
 
Autor sjovicicslavuj | 14 Novembar, 2015 | read_nums (155)
 
За памћење и за незаборав...

На данашњи дан, 15. 11. 2015.
 навршава се шест година од како је 
у вјечном Царству небеском 
упокојен Његова светост, 
наш патријарх Павле!

Вјечнаја памјат!
Вјечна му радост и слава!


 
 
Autor sjovicicslavuj | 14 Novembar, 2015 | read_nums (146)
  Normal 0 false false false EN-US ZH-CN AR-SA

Људи могу бити у заблуди, 
али ако се то понавља,
е то онда више није наивност,
већ свјесно пропадање!

 
Autor sjovicicslavuj | 13 Novembar, 2015 | read_nums (232)

 

Српска џудисткиња Милица Николић постала је првакиња Европе, пошто је на Европском првенству за млађе сениоре у Братислави освојила златну медаљу у категорији до 48 килограма.

 

Поред европске титуле Милица је вишеструка сениорска шампионка Србије и Балкана, и освајач је још мноштва медаља.

 

Ипак, пред Милицом тек предстоје успјеси, јер је млада, рођена је 1994 године, а од полетараца члан је Црвене звезде, што значи да је практично проходала на струњачи у нашем клубу. Уједно Милица је и одличан студент Полицијске академије у Београду.

 


Србија је и раније освајала медаље на шампионатима млађих сениора, али никада златну. Џудисткиња Црвене звезде је блистала.

Млада српска репрезентативка побиједила је у првом мечу Катарину Танзер из Аустрије са 10:0; у другом мечу била је боља од Реке Пуп из Мађарске, коју је побиједила на вазари; у четвртфиналу је са 10:0 побиједила Синту Гарсију Месу из Шпаније, да би у финалу из контре, за само пет секунди бацила на татами Ноу Минскер из Израела и освојила златну медаљу.


Autor sjovicicslavuj | 13 Novembar, 2015 | read_nums (171)
 

ИМАЈУ троји свети врачи - бесребрници, по имену Козма и Дамјан. Једни од њих родише се од оца незнабошца и мајке Теодотије, побожне хришћанке; они се мирно упокојише, и бише сахрањени на месту званом Фереман. 

Други живљаху у Риму, и окончаше од руке завидљивог учитеља њиховог, који их преваром заведе у гору тобож да беру лековито биље, па их тамо поби камењем.

А ови трећи, чији спомен сада вршимо, беху из Арабије, лекари по занимању. Но када примише веру Христову, они стадоше бесплатно лечити безбројно мноштво болесника, и то не неким травама или другим куваним лековима, него силом Христовом: јер проходећи градове и села, они Христа проповедаху и именом Његовим све болеснике исцељиваху.

Слављени свуда због свог учења и својих чудеса, ови свети лекари бише ухваћени од игемона, за царовања злочестивих царева Диоклецијана и Максимијана, гонитеља и мучитеља хришћана. Доведени у град Киликију, ови свети врачи Козма и Дамјан предстадоше игемону Лисију. Игемон их најпре распитиваше за њихова имена, отаџбину и веру, па их онда стаде приморавати да идолима принесу жртву. Али пошто они не хтедоше то учинити, већ неустрашиво Христа исповедише, игемон нареди да их најпре бију без милости и бездушно. Затим их свезане баци у дубину морску.

Но они се силом Божјом спасоше од потопљења, јер их анђео Господњи раздреши уза и изведе здраве на копно. Видевши то, игемон нареди да их доведу пред њега, и упита их: Реците ми, каквом се враџбином спасосте из мора? Јер и ја хоћу да последујем вашем учењу. - Они одговорише: Ми смо хришћани, и никакву враџбину ми нити знамо нити потребујемо, него имамо силу Христову, која нас избавља од сваке беде, и која спасава свакога ко призива пресвето име Христово.

После тога свети мученици бише одведени у тамницу. Сутрадан их изведоше из тамнице, и мучитељ нареди те их у огањ вргнуше, али они и у огњу остадоше неповређени: јер огањ изгуби своју природну силу, и не дотаче их се, нити их повреди. Веома зачуђен, игемон нареди да свете лекаре обесе и да их немилосрдно муче. Затим слуге, по наређењу мучитеља, бацаху камење на њих, да их убију, али камење се одбијаше од њихових тела као од стене и падаше на оне који га бацаху и њих убијаше.

После тога стрелама стрељаху свете мученике, но и стреле се одбијаху од њих, ни најмање их не поврећујући, а устрељиваху оне који их пуштаху. Најзад видећи да су страдалци непобедиви, игемон их осуди на посечење мачем. И посечени бише за Христа свети бесребрници Козма и Дамјан, са друга три хришћанина: Леонтијем, Антимом и Евтропијем (по другима: Евпрепијем). И сви они бише погребени заједно. 


Они не само за живота, него и после смрти имађаху дар да чине многа чудеса, јављајући се болесницима и исцељујући их. Молитвама њиховим нека и ми добијемо исцељење наших душевних и телесних болести. 
АМИН!
 
Autor sjovicicslavuj | 13 Novembar, 2015 | read_nums (157)
    
 
        Iako je vijest o 13 miliona KM, koje će zajedničkim snagama Srpska i Srbija donirati Srebrenici, odjeknula regionom, teško je povjerovati da će ta investicija uticati na život građana ove male opštine, posebno ako se zna da se od 2000. godine u Srebrenicu slilo na stotine miliona maraka koje su završile u džepovima pojedinaca, što godinama niko ne želi da istraži.
Srebrenica
Naši sagovornici nisu previše optimistični kada je u pitanju ulaganje novca u ovu opštinu, jer prema njihovim riječima, Srebrenica je godinama bila velika praonica para. Kompletne i prave podatke o ovom novcu vjerovatno niko nikada neće saznati, a Komisija Predstavničkog doma Parlamenta BiH za utvrđivanje trošenja donatorskih sredstava uspjela je samo da zagrebe po površini.
 
Oni su utvrdili da je u BiH stiglo više od 40 milijardi stranih donacija, od čega je više od milijardu bilo namijenjeno za Srebrenicu. Nekadašnji član ove komisije Slavko Jovičić tvrdi da je taj novac nestao i prije nego što je stigao u Srebrenicu, koja je, na kraju, dobila nešto više od 200 miliona maraka, što nikako nije zanemariva suma.

- Uprkos tome što smo ukazivali na mnogobrojne pronevjere nikad niko nije želio da to istraži. Čak su nestajali dokumenti, a mnogi ljudi su opstruisali objavljivanje podataka o kriminalu u Srebrenici. Samo na osnovu donacija Merhameta Islamske zajednice pronevjereno je nekoliko stotina miliona maraka, ali to je sve stavljeno pod tepih.
Ko je jamio, jamio je - rekao je Jovičić.
------------------------------------------------
Gerijatrija
Da bi se isto moglo desiti i sa donacijama Vlade Srbije, strahuje i lokalni političar u Srebrenici i odbornik u opštinskoj skupštini, Slaviša Jovanović, koji tvrdi da su se mnogi obogatili na račun građana ove opštine.
-  I sad se kao i prije, govori o ulaganjima u proizvodnju i otvaranju radnih mjesta, ali od toga će teško biti nečega, ako bude nastavljeno po starom. Srebrenica je 2008. godine samo od Savjeta ministara dobila 10 miliona maraka koje su izvukle firme iz FBiH, tako što su se registrovale ovdje, uzele sredstva i vratile. Danas niko ne odgovara za to, pa čak niko i ne zna gdje su sve te stotine miliona koje su, navodno, došle u Srebrenicu. I mi umjesto da budemo Švajcarska u malom, pretvorili smo se u gerijatriju bez omladine - ogorčen je Jovanović.
------------------------------------------------------
I Vlada RS je godinama ulagala u Srebrenicu, pa je tako, prema riječima premijerke Željke Cvijanović, iz sredstava ekonomsko-socijalne komponente Razvojnog programa za projekte koji se realizuju na teritoriji ove opštine do sada uloženo oko 43 miliona maraka.

- Od tog iznosa najviše novca utrošeno je na infrastrukturne projekte, prije svega u modernizaciju regionalnih i lokalnih puteva. Nije izostala ni podrška privredi i poljoprivredi, kao ni izdvajanja u druge oblasti, kao što su to školstvo, kultura, sport, a pored toga, posredstvom IRB-a RS na kreditnoj osnovi, u opštinu Srebrenica plasirano je blizu 3,3 miliona KM - navela je Cvijanovićeva.
-----------------------------------------------------------
Transparentno
Ipak, načelnik Srebrenice Ćamil Duraković uvjerava da će ovaj put sredstva biti transparentno utrošena i da će se ova donacija odraziti direktno na život građana. On je rekao da će donacija Vlade Srbije biti velika pomoć budžetu opšine Srebrenica, i da neće biti dijeljena kao prije.
- Sredstva će biti usmjerena u razvoj Srebrenice, te ćemo kroz pomoć od četiri miliona KM omogućiti bolji život našim građanima. Zasad ne znam gdje će taj novac biti uložen, ali znam sigurno gdje neće. Sredstva neće biti podijeljena kao jednokratna finansijska pomoć građanima - naglasio je Duraković.
----------------------------------------------------------
Očekivanja - Obećanja mnogo, posla nema
Mladen Kojić, Udruženje „Silver media"
Priča koja je pokrenuta na investiciono-razvojnoj konferenciji je veoma pozitivna stvar za našu opštinu i sve nas koji živimo ovdje. Očekivanja su velika, posebno kad čujemo obećanja o novim radnim mjestima kojih bi trebalo biti 600 u naredne tri godine. Nadam se da će ljudi napokon imati gdje da se zaposle. Potencijali su ovdje veliki i ovo je prilika koju ne smijemo da propustimo.
-----------------------------------------------------------
Bekir Halilović, Savjet mladih Srebrenica
Činjenica je da je opština u krizi i da je teško stanje, zbog čega je ova donacija i više nego dobrodošla, samo što mislim da će taj novac opet biti potrošen za plate pojedinaca, za krpljenje budžetskih rupa, odnosno da će  otići u pogrešne ruke. Ipak, ohrabrujuće je to da već postoje projekti za određen dio novca i da će donacija Vlade Srbije biti iskorišćena i za izgradnju banje Guber, zbog čega očekujem i neke pomake.
----------------------------------------------------------
Đorđe Šarčević, nezaposlen
Ova dva dana, koliko sve ovo traje u Srebrenici, izbjegavao sam tu gužvu koliko god sam mogao. Načuo sam nešto od prijatelja da su obećali milione i nova radna mjesta, ali sam skeptičan u vezi s tim pitanjem. Teško da mogu nešto mnogo očekivati od svega ovoga, jer oni uvijek nešto obećavaju, a posla nigdje nema.

 
Autor sjovicicslavuj | 12 Novembar, 2015 | read_nums (215)
 
За сјећање и памћење....
На данашњи дан /13.11./ рођен је 
славни црногорски владар,
православни владика 
и српски пјесник 

ПЕТАР  II  ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ


Autor sjovicicslavuj | 10 Novembar, 2015 | read_nums (190)
 
 
Дан примирја у Првом свјетском рату обиљежава се 
у знак сјећања на 11. новембар 1918. године, 
када је у Француској, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша, потписано примирје у Првом свјетском рату.

Примирје, које је било на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају, 28. јуна 1919. године, 
обиљежава се у свим земљама које су потписале споразум.
 
Данас се обиљежава Дан примирја у Првом свјетском рату у знак сјећања на 1918. годину, кад је у 11. новембра у 11 сати на снагу ступило примирје.  
 
 
 
Autor sjovicicslavuj | 10 Novembar, 2015 | read_nums (155)
 
Сјећање на дан смрти /11. 11. 1993./ 
великог српског глумца који је 
својом непоновљивом глумом 
и шармом уносио радост 
у све наше домове...

Драгомир Гидра Бојанић

 
    My picture!

Kategorije

Arhiva