
ПИШЕ: Славко ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Ja znam da volim i da ljubim
ja znam da pevam i da snevam
jer ti i ja, dva smo sveta razlicita
jer ti i ja, ko to zna, ko to zna
Ref. 2x
Kisa je padala
a ja sam plakao za njom
ulica duga, k'o moja tuga
ostace u gradu tom
Ja znam to srce koje boli
ja znam za dusu koja pati
jer ti i ja, dva smo sveta razlicita
jer ti i ja, ko to zna, ko to zna
Ref. 2x
Ja znam da sve sto brzo dodje
ja znam da sve i brzo prodje
jer ti i ja, dva smo sveta razlicita
jer ti i ja, ko to zna, ko to zna
Ref. 2x

НЕКА ДЈЕЦА РАСТУ ...
************
Свјетски дан дјетета или
Међународни дан дјетета је
годишњи међународни догађај
који се слави 20. новембра.
Установљен је од стране
Генералне скупштине
Уједињених нација 1954. године
са циљем да се у свим државама
слави истог дана.
Осмишљен је да промовише међусобну интеракцију
и разумијевање међу дјецом и добробит дјеце у свијету. Овај дан се обиљежава
и да би се скренула пажња јавности
на обавезе друштва према дјеци, као и на актуелне проблеме
са којима се дјеца суочавају.
ДЈЕЧИЈА ПРАВА су утврђена
Ковненцијом о правима дјетета, усвојеном од стране Генералне скупштине
Уједињених нација 1989. године, а коју су ратификовале 193 земље.
Основни принципи Конвенције су:- право на живот, опстанак и развој,- најбољи интерес дјетета,- право на партиципацију,- право на недискриминацију-----------------------------------------------------------ДЕТЕ**********
Дете није дете
Играчка за стрине и тете
Дете је дете
Да га волите и разумете.
Нећете ми веровати
И велики песник Гете
Некада је био беба
И веома немирно дете.
Бркати хајдук Вељко
Што је злотвору прашио пете
У почетку је сисао палац
И био немогуће дете.
Јунаци космоса
Што лете на друге планете
Прво су седели на ношама
А после су сели у ракете.
Дете није дете
Играчка за стрине и тете
Дете је дете
Да га волите и разумете.
Љубивоје Ршумовић
************
Међународни дан дјетета је
годишњи међународни догађај
који се слави 20. новембра.
Установљен је од стране
Генералне скупштине
Уједињених нација 1954. године
са циљем да се у свим државама
слави истог дана.
и разумијевање међу дјецом
и да би се скренула пажња јавности
на обавезе друштва према дјеци,
са којима се дјеца суочавају.
ДЈЕЧИЈА ПРАВА су утврђена
Ковненцијом о правима дјетета,
Уједињених нација 1989. године,
Дете није дете
Играчка за стрине и тете
Дете је дете
Да га волите и разумете.
Нећете ми веровати
И велики песник Гете
Некада је био беба
И веома немирно дете.
Бркати хајдук Вељко
Што је злотвору прашио пете
У почетку је сисао палац
И био немогуће дете.
Јунаци космоса
Што лете на друге планете
Прво су седели на ношама
А после су сели у ракете.
Дете није дете
Играчка за стрине и тете
Дете је дете
Да га волите и разумете.
Љубивоје Ршумовић
Фудбалски
клуб Црвена звезда 21. 12. 2014. год. усвојио је на сједници Скупштине
приједлог навијача и ветерана клуба да стадион у Љутице Богдана понесе име
легендарног
Рајка Митића.
Митић се сматра једном од највећих легенди црвено-белих, прва је "Звездина звезда" и један је од оснивача клуба. Каријеру је почео у омладинском тиму БСК-а у предратном Београду, а капитен Звезде био је од њеног оснивања, 4. марта 1945. године. Црвено-бели дрес носио је 14 сезона, одиграо је укупно 572 утакмице и постигао 262 гола.
Са Звездом је освојио пет титула првака Југославије - 1951, 1953, 1956, 1957. и 1959. године и четири национална Купа - 1948, 1949, 1950. и 1958. годинe.
За репрезентацију Југославије одиграо је 59 утакмица и постигао 32 гола. Учествовао је на Олимпијским играма у Лондону 1948. и четири године касније у Хелсинкију, и оба пута освојио сребрну медаљу.

У Италији је установљен "Дан црних мачака", на иницијативу једне локалне организације за заштиту животиња, која се бори против масовног убиства тих животиња, за које неки и данас сматрају да доносе несрећу.
На црне мачке се попријеко гледа у многим земљама, али њихова репутација је још гора у Италији, гдје су једним папским едиктом из средњег вијека проглашене за "ђавољеве вазале". Црне мачке врло често су завршавале на ломачи са женама оптуженим да су вј ештице.
У Италијанском удружењу за заштиту животиња и животне средине (АИДАА) процењују да је прошле године у Италији убијено 60.000 црних мачака ради уклањања урока, али исто тако и на сатанистичким обредима и ради потреба козметичких лабораторија, гдје су те животиње на посебној цијени због црног крзна.
"Желимо да зауставимо тај покољ, да едукујемо људе и вратимо достојанство црних мачака", објаснио је Лоренцо Кроче, предсједник удружења АИДАА, пренијела је агенција Ројтерс.
На данашњи дан, 16. новембра 1914. године, почела је Колубарска или Сувоборска битка, најзначајнији окршај између војске Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом свјетском рату.
Окончана је након мјесец дана успјешном противофанзивом коју су извеле снаге Прве армије под командом ђенерала Живојина Мишића, против бројније и боље опремљене аустроугарске војске, у тренутку када је читав свијет очекивао вијести о капитулацији Краљевине Србије.
Прије Колубарске битке искусни стратег и ратник војвода Радомир Путник је сумњао да српска војска може изаћи на крај са надирућим аустроугарским трупама. На то су утицали и поразни извештаји са фронта. Команданти дивизија су јављали да читаве јединице одступају у нереду и паници. Хаос је захватио српску војску у толикој мјери да ни стрељање војника због самовољног напуштања јединица није имало никаквог ефекта. Код већине војника се видјела премореност и жеља да се све једном заврши, поручивали су "да дођу да се бију Краљ Петар и Никола Пашић, ако им треба". Уз војску су одступали сељани, бабе са унуцима, ту су били и рањеници и тешки болесници...
Суочен са овако тешком ситуацијом војвода Путник је предложио да се са Аустроугарском закључи примирје и то саопштио врховном команданту регенту Александру II Карађорђевићу у Ваљеву пред тадашњим помоћником начелника штаба врховне команде Живојином Мишићем.
"Србија нема више војске, војнички рат је завршен", рекао је Путник.
Са Мишићем је регент обишао фронт да би се увјерио у стање ствари. Они су му рекли да код њих постоји воља, али да су им потребни храна и муниција. Два дана уочи Колубарске битке, у ноћи 14. новембра, командант Прве армије генерал Петар Бојовић је рањен и због тога повучен са дужности. Путник је одлучио да за команданта постави Живојина Мишића.
Испоставило се то као права одлука јер је био прави човјек за командовање Првом армијом. Одлучан и енергичан Мишић је предузео мјере да се смањи бујица нередовног одступања. Суочен са пробојем фронта и сопственом процјеном да би повлачење по наредби српске врховне команде од 26. новембра довело до потпуног краха Прве армије, Живојин Мишић самоиницијативно доноси одлуку о повлачењу на положаје западно од Горњег Милановца и издаје наредбу да се са извршењем отпочне рано изјутра 29. новембра.
Мишић предочава своју одлуку српској врховној команди и остаје при њој иако му је предочено да ће због његове одлуке додатно бити погоршан, ионако тежак, положај осталих српских трупа, а да ће Београд, као пријестоница, бити практично предат без борбе.

На крају српска врховна команда усваја његов приједлог и издаје директиву осталим снагама да изврше повлачење по плану од 26. новембра. Упркос претњама врховне команде, Мишић је извео свој план до краја. Послије одмора од неколико дана и када је стигла пушчана и артиљеријска муниција. Наредио је да пјешадија добро нишани, а да све друге батерије отворе ватру када примјете непријатеља. Када команданти осјете пометњу код непријатеља треба кренути у енергичан напад.
Наредио је општи напад на непријатеља 2. децембра:
"С пуном вољом и вером у Бога, напред јунаци!"
Хроничари су забиљежили да је почела фаза рата у којој су аустроугарску казнену експедицију претворили у - кажњену. Непосредно прије тога српски војници су напуштали бојно поље у нереду, а сада су јуришали на непријатеља као да сваки има три живота. Када су им се потом придружиле и армије под командом Степе Степановића и Павла Јуришића Штурма - катастрофа аустроугарске војске била је потпуна. Српска врховна команда могла је да објави да нема више аустроугарских војника, већ само заробљеника!
Пјевали су тих дана српски војници:
Битка на Колубари спасила је Србију 1914. године. Уједно била је то велика Мишићева битка. Водио ју је у свом родном крају, у својој постојбини, и био унапријеђен у чин бојног војводе (маршала). За многе је то било изненађење јер је регент Александар тражио да буде суспендован зато што је двије године прије тога очитао лекцију лично њему и Бојовићу.
Био је збуњен и начелник штаба врховне команде Радомир Путник. Позвао је регента телефоном и питао га шта му је то требало.
"Требало ми је да одам највеће признање човеку који није изгубио главу у време када је други већ нису имали", узвратио је Александар И Карађорђевић.
Овај свети мученик пострада за Христа и веру хришћанску 303 године, по наређењу цара Диоклецијана, који је прогонио хришћане. Би му одсечена глава. Пред смрт своју, он распрода своје имање и раздели га сиромасима, а свог верног слугу, замоли да по његовој смрти узме његово тело и пренесе га у Палестину, у родно место његове мајке и слуга изврши последњу господареву жељу.
За време цара Константина Великог, у Лиди би сазидан храм у част и славу светог Георгија. Сазидаше га побожни хришћани, а приликом освећења тог храма, пренете су мошти овог светитеља и ту сахрањене.
Многа чудеса су се дешавала и дешавају се и дан данас на његовом гробу, под дејством чудотворних моштију овог великомученика Христовог. Господ га је, због његове искрене и непоколебљиве вере учинио моћним да помаже свима који се нађу у невољи и који га искрено славе и призивају његово име.
НА МНОГАЈА ЉЕТА!