Родио се у
граду Коринту, у време цара Теодосија Млађег. Отац му је био презвитер свете
Саборне Цркве. Свети Киријак се назива Отшелником због својих честих
пустињачких усамљивања.
Још од детињства, време
је проводио читајући Свето Писмо и дивећи се Богу како је од почетка света све
премудро уредио за спасење људско. У осамнаестој пође он у Јерусалим, где
посети света места, и презими у манастиру Светог Сиона.
Ту се почео подвизавати
у монашком животу, он стиже на сам врх врлинског живота, он отиде у пустињу
преподобном Јевтимију, који га с љубављу прими и предаде га светом Герасиму на
реци Јордану, који му нареди да живи код њега у општежићу манастирском и да
буде послушан.
И ту се млади Киријак
показао спреман да изврши све трудове, са благодарношћу Богу, не дајући себи
одмора. Након што се упокоји преподобни отац Јевтимије, Киријак се пресели у
његову лавру у пустињу.
Заветова се он на
ћутање, једини разговор би са Богом. Након тога он се пресели у Сикијски
манастир, где би примљен као искушеник, обављајући сва послушања и дужности те
након четири године би постављен за ђакона, а затим за презвитера и канонарха.
У том послушању проведе
пуних осамнаест година, али ни то га не задовољи те напусти и тај манастир и
оде у пустињу и поведе са собом једног ученика.
Чинио је чудеса, јер
беше велики угодник Божији. Прочу се он надалеко, многи долазише к њему у
пустињу, једни ради благослова, други ради исцељења, а трећи да разговарају са
њим и добију какав користан савет за душу.
Није желео славу, те се
повуче у још дубљу самоћу у пустињу, али и ту га људи пронађоше, доносећи своје
болесне ради исцељења, јер свети Киријак својом молитвом исцели многе и из
многих истера демоне.
Својом молитвом и речју
он је сатирао безбожно учење јеретичко, заблуделе је одвраћао од заблуде, а
православне утврђивао у вери. Упокоји се у Господу у 109 години живота, овај
велики угодник Божији.
у народу познат као Михољдан.
Према народном вјеровању,
послије Михољдана наступа права јесен
која је календарски већ увелико почела.
Октобарски топли дани везани за овај народни
и вјерски празник познати су као Михољско љето.
У православном календару се на овај празник помиње
и освештање базилике Светог Михаила у околини Рима,
што је и објашњење за назив празника.
Михољдан је и слава многих српских домова.
Слави се у Боки Которској као заштитник помораца,
а у појединим српским селима
одржавају се заветине и организују литије.
------------------------------------------------------------------------------------------
Браћа Кајдочи чланови су Спартака из Суботице, а њихов тренер Стипан Верт уједно је и селектор репрезентацијеСрбије.
Иако је остао без бодова, у другој трци му је било довољно само да заврши трку, односн и ударио у засшитну ограду. Друга трка дана била је заказана само два сата након прве, али је Борковићев тим успио да среди аутомоо да пређе девет од укупно 11 кругова, што је Борковић и урадио са 110 бодова у генералном пласману стигао до највећег успјеха у каријери.
Светски броj jедан jе jош jедном приказао одличну игру и потврдио да jе у овом тренутку у изузетноj форми пошто jе читав турнир одиграо на високом нивоу.
Ђоковић jе у 45. дуелу са Надалом стигао до 22. побједе, а шпански тенисер и даље има побједу више у међусобним дуелима.
На Тајној Вечери ставио је био главу на прси Исусове. Када су сви други били оставили распетога Господа, Јован је са светом Богомајком остао под Крстом. По наређењу Господа он је после био као син светој Дјеви Марији и брижно је служио и чувао до успенија њеног.
По успенију Пресвете Богородице отишао је Јован са учеником својим Прохором на проповед Јеванђеља у Малу Азију. Највише се бавио и радио у Ефесу. Својом надахнутом проповеђу и чудотворством он обрати многе у хришћанство и пољуља незнабоштво из темеља. Незнабошци озлојеђени везаше га и послаше у Рим цару Дометијану.
Пред царем беше мучен и бијен; но како ненашкоди ни најљући отров, који му дадоше да испије, нити кључало масло,у које га вргоше, цар се уплаши, и сматрајући га бесмртним посла га уизгнанство на острво Патмос. На том острву свети Јован преведе многе ухришћанство речима и чудесима, и утврди добро цркву Божју.
Ту је написао Јеванђеље и Откровење. У време цара Нерве, који даде слободу свима сужњима, Јован се упути поново у Ефес, где проживе неко време утврђујући ту своје раније започето дело. Беше му преко 100 година када се представи у Господу. Када му ученици после отворише гроб, не нађоше тело његово, али сваке године 8/21. маја исходио је из његовог гроба некиситан прах, мирисан и лековит.
Слушајући Павла три дана и три ноћи Текла се обрати потпуно вери Христовој и завешта се живети у девству. Видевши је мајка, како и не гледа више на свога вереника нити помишља на брак, поче је најпре саветовати а по том тући и морити глађу. Најзад је предаде судији и захтеваше, опака мајка, да је огњем сажеже. Судија је баци на огањ, но Бог је спасе неповређену. Тада Текла пође за апостолом Павлом, и дође са њим у Антиохију.
Привучен спољашном красотом Теклином некакав старешина градски хтеде је узети к себи силом, но Текла се ишчупа из његових руку. Тај старешина оптужи је кнезу као хришћанку, која се гнуша брака. Кнез је осуди на смрт и баци пред зверове, но зверови се не такнуше тела свете девице. Удивљен овим упита је кнез: „ко си ти, и каква је сила у теби, да ти ништа не може нашкодити?" Одговори му Текла: „слушкиња сам Бога живога". Тада је кнез пусти на слободу, и она пође проповедати Јеванђеље, и успе да обрати многе у веру истиниту, међу којима и неку угледну и чесну удовицу Трифену.
По томе се св. Текла, по благослову апостола Павла, удаљи у једно пусто место близу Селевкије. Ту се она дуго подвизаваше и исцелењем болесника чудотворном силом обраћаше многе у хришћанство. Позавидеше јој лекари и врачари из Селевкије, те послаше неке младе људе, да је оскверне, надајући се да ће она кад изгуби девичанство изгубити и моћ своју чудотворну.
Текла бегаше од оних дрских младића, и кад виде да ће је ухватити, она се помоли Богу за помоћ пред једном стеном, и стена се раступи и сакри ову св. девицу и невесту Христову. И би јој та стена и скровиште и гроб.
О овој чудесној хришћанској јунакињи и светитељки вели св. Златоуст „чини ми се да видим ову блажену деву како приноси Господу једном руком девство а другом руком мучеништво".
најчитанији српски писац, због чега је по популарности
сврставан одмах уз Јована Јовановића Змаја.
посвећене “солунцма”,
Његови стихови налазе се на неколико мјеста,
управо су стихови Војислава Илића Млађег уклесани
на ударном мјесту, на улазу у маузолеј:
Поред овог светог заједничког гроба,
Знај, овде су нашли вечно уточиште
Највећи јунаци данашњега доба!
Родитељ је њихов: храбри српски народ,
Горостас у светској историјској војни,
Који је све стазе искушења прошо
И чији су борци, дивљења достојни!
Падали од зрна, од глади и жеђи,
Распињани на крст, на Голготе вису,
Али чврсту веру у победу крајњу
Никад, ни за часак, изгубили нису…
- ПРЕДСЈЕДНИК РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ
Дай Вам Бог здоровья, долгих лет жизни
Хоће ли икада неки режисер снимити филм за који му не треба много времена, а сценариј је написао сам живот, а историја само потврдила.
Хоће ли нас икада из сна пренути лелек Српкиња-хероина које нас из Царства небеског опомињу на погрешан пут којим срљамо, јер уопште и не знамо куда идемо. Тумарамо од немила до недрага.
И на крају о самом догађају. Зашто на крају?
Нека њихова жртва буде наук новим генерацијама да Србин зна и за нешто скупље од главе! Зна, али слабо памти. Амнезија постаје укорјењена српска болест.
Вријеме је за оздрављење!
у унутрашње ствари друге државе!
ПИШЕ: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ
Онда, дакле прије
15. година, те 2.000. године, десио се пети октобар. Данашњи пети октобар
је петнаест година након ондашњег истог датума. Београд је тог петог октобра и
те двије хиљадите године горио. Био је у ватри и пламену. И данас се осјећају
дим и паљевине из ондашњег времена. Доста тога је санирано или боље речено -
све је обновљено. Али тешко ће се неке посљедице и неке ствари икада
санирати.
Да ли се ико дaнас пита шта се то тада десило? Или шта се барем десило са
багером тадашњег “хероја”, извјесног Џоа, који је кренуо на
српску пријестоницу. У засједама су чекали многи да најуре Слободана Милошевића
и његове властодршце. И у томе су успјели.
Али шта је успио народ у Србији? Успио је да издржи све и да све дубље пропада. Истине ради, за сво вријеме само је успио да се одржи и Веља Илић. Јер, Веља је неуништив, а како ствари стоје и незамјенљив. И то је добро ради будућности барем оног дијела руралне Србије. Веља је заправо успио све донедавно да сачува чак и храст који се налази на дионици ауто-пута Прељине – Горњи Милановац у мјесту Савинац, на траси Коридора 11. Неки стручњаци процјењују да је вијек живота храста био преко шесет вијекова. Био. Али га недавно уз велику помпу посјекоше. Да се разумијемо, није за очекивати да се толико вијекова и Веља одржи у некој фотељи и у власти.
Срећу дуговјековног храста није имао Чедомир Говнановић, јуноша такозваних промјена. Било је чудно да неко први дан радног стажа започиње у политици и то на једној од најважнијих функција у власти. И десило се шта се десило. Чеда се енормно обогатио, а неки који су му повјеровали су или потпуно пропали или су толико осиромашили да их чак ни њихов сарадник и лидер Чедомир не гледа, а и зашто би кад му у његовом енормном богатству и нису више потребни. Макарона има у Чединим фабрикама, али само за оне који имају пара да их и купе...
Ако добро памтим...из тог времена још је активан и актуелан и Ненад Чанак, јер је у сваком времену човјек знао како да напуни само свој "чанак" и да куса колико жели, па чак и да се преждeрава у изобиљу благодети које су, за њега и њему сличне, обезбиједили "младореволуционари" петооктобарских промјена. Да промјена, али на горе!
Из оног времена остао је запамћен и вјечити Расим Љајић. Али нећу о њему да ми неки не би пришили антинационално опсервирање Љајића... Дакле нећу ништа о Расиму!
Не могу да заборавим и неке ликове из такозваног покрета "ОТПОР". Да, они су свима били отпор. Једино нису били себи и страним финансијерима. Многи "отпораши" су се добро ухљебили и данас су многи од њих на наким позицијама и по мало грицкају донације разних Сороша и бјелосвјетских олоша!
Немам намјеру да се више бавим пучистима, јер сви су се како тако одлично снашли и обогатили на патњама народа у Србији.
Коментар с разлогом пишем петог октобра.
Остај ми здраво народе...
Сутра је нови дан. Сутра је шести октобар Љета Господњег, 2015. године.
Од почетка утакмице биле су у вођству, контролисале игру, резултат и биле бољи ривал на терену.
Изабранице Зорана Терзића на најбољи начин завршиле су репрезентативну сезону. Ове године освојиле су три медаље на четири такмичења и обезбиједиле визу за Олимпијске игре у Рио де Жанеиру 2016.
СРБИЈА: Живковић, М. Поповић, Малешевић 8, Михајловић 10, Огњеновић 4, Вељковић 9, Николић, Бјелица, Стевановић, Рашић 12, С. Поповић, Ћебић, Бошковић 11, Буша.
-----------------------------------------------------------------
