Slavko Jovičić -
Autor sjovicicslavuj | 15 Septembar, 2013 | read_nums (366)

Autor sjovicicslavuj | 14 Septembar, 2013 | read_nums (373)

На данашњи дан /15. септембра/ 1918. године почео је пробој Солунског фронта, у Првом свјетком рату.

Jедна по једна окупаторска сила је падала пред славном Српском војском!

Прва и Друга српска армија биле су носиоци пробоја, што се испоставило као одлучујуће за слом Централних сила.

Мјесец и по дана потом капитулирала је Аустро-Угарска, а убрзо и Њемачка.

Српске снаге пресјекле су бугарску војску и присилиле Бугарску да положи оружје 30. септембра.

Срби су приликом ослобађања отаџбине наступали тако брзо да је француска команда молила српску Врховну команду да успори напредовање, пошто француске трупе нису успијевале да држе корак са српском пјешадијом.

 

Autor sjovicicslavuj | 13 Septembar, 2013 | read_nums (433)

Са друге стране живота

тумарам и тражим себе.

Тражим изгубљена

сјећања и успомене.


Неки трагови живота

из прошлости још постоје.

Нико ме не пита

гдје ми је садашњост?


Тражим садашњост

и живим за будућност

у овом свијету препуном

разних зала и пошасти.

Autor sjovicicslavuj | 12 Septembar, 2013 | read_nums (157)

 Славко ЈоВиЧиЋ СлАвУј

Мало 'вако и мало 'нако!

 

 

ДОНЕСИ ОДЛУКУ!

Кад треба донијети праву одлуку?
Па онда кад је то најважније!

 Која је то права одлука?
Па она која је најбоља, сигурно!

 И кад онда треба донијти такву одлуку?
Па онда кад је потребно!
И наравно, онда кад је најважније!

Кад је то најважније?
Па увијек је важно!

 По некад је чак и најбитније оно што је важно!

 Права и најважнија одлука се доноси само једном!

 



  ДОНЕСИ ОДЛУКУ!


Autor sjovicicslavuj | 11 Septembar, 2013 | read_nums (362)
 Моја маленкост са Његовом светошћу у патријаршији у Београду..
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ!

На данашњи дан /11.9. 1.914. год./ рођен је Његова светост српски патријарх ПАВЛЕ.

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ рођен је као Гојко Стојчевић, у славонском селу Кућанци код Доњег Михољца.

За сва времена, за памћење и за сјећање....
  
 
Autor sjovicicslavuj | 11 Septembar, 2013 | read_nums (275)
Славуј
Буди ме 
септембарска 
јутарња киша, 
и расањује 
ми уснуле 
мисли о њој.

Јутро и пљусак
враћају ми 
врела сјећања 
на звјездане ноћи 
проведене са њом...

Биће још 
септембарских 
јутарњих киша...
 
 
Autor sjovicicslavuj | 11 Septembar, 2013 | read_nums (216)
 
 
 
Autor sjovicicslavuj | 11 Septembar, 2013 | read_nums (220)

 

M. FILIPOVIĆ | 10. septembar 2013.

Poražavajuće mali broj učenika povratnika u sarajevski kanton, neizvesno uvođenje nacionalne grupe predmeta. Jovičić: Ovo je nastavak progona Srba. Dramatičan primer porodice Babić iz Lukavice

BANjALUKA - Inicijativa u parlamentu Federacije BiH da u osnovnim školama u ovom entitetu bude uvedena grupa nacionalnih predmeta za decu povratnika mogla bi da ostane mrtvo slovo na papiru kada je reč o Kantonu Sarajevo gde gotovo da više nema srpskih đaka!

Srpski poslanici u federalnom parlamentu traže uvođenje grupe nacionalnih predmeta za decu povratnika, jer smatraju neprihvatljivom i diskriminatorskom trenutnu praksu da se srpskim đacima u FBiH sistematski zabranjuje da uče srpski jezik i istoriju, dok su im nametnuti udžbenici na „bosanskom“ i hrvatskom jeziku.

Međutim, Sarajevo, u kojem je pre rata živelo više od 200.000 Srba poseban je problem, jer u tamošnjim osnovnim školama svi srpski đaci sada mogu da stanu u jednu učionicu.

-------------------------------------------------------------------------

- Na području Kantona Sarajevo gotovo da nema srpske dece u osnovnim školama, pa pitanje uvođenja nacionalne grupe predmeta za Srbe treba posmatrati sa tog stanovišta - rekao je izvršni direktor Demokratske inicijative sarajevskih Srba Jovo Janjić.

On je dodao da na području grada Sarajeva u posleratnim godinama živi srpsko stanovništvo, uglavnom starije životne dobi, jer nema značajnijeg povratka.

------------------------------------------------------

Dramatičan je primer srpske porodice Babić, koja se nedavno iselila iz Sarajeva u Lukavicu, jer nisu dozvolili da njihova deca u okviru nastavnog programa posećuju izložbe fotografija sa potresnim i uznemiravajućim ratnim sadržajima.

-------------------------------------------------------------

Poslanik SNSD u parlamentu BiH Slavko Jovičić, kaže, za „Novosti“, da poražavajući broj srpskih đaka u sarajevskim školama nedvosmisleno potvrđuje da se u ovom gradu desilo etničko čišćenje Srba.

- Srba je iz godine u godinu sve manje u Sarajevu. Nema srpske novorođenčadi, ne daju deci da uče ćirilicu. Sve to govori da se i dalje sistematski radi na progonu Srba iz grada na Miljacki - istakao je Jovičić.

----------------------------------------
ŠAHOVNICA
 
NI u Glamoču, koji teritorijalno pripada Livanjskom kantonu, u kojem je dominantno hrvatsko stanovništvo, srpski mališani ne uče srpski jezik. Postojalo je više inicijativa da se u osnovne škole uvede srpski jezik, ali su to livanjske vlasti odbijale zbog malog procenta srpskih đaka. Odobrili su bosanski jezik na zahtev roditelja bošnjačkih učenika. Srpska deca u ovom kantonu čak i svedočanstva i ostale akte koje koriste u osnovnim i u srednjim školama dobijaju štampane na hrvatskom jeziku i sa grbom šahovnice.
----------------------------------------------------------

NE POŠTUJU SPORAZUM

ZA razliku od Federacije BiH, U Srpskoj u čak 20 škola bošnjačka deca izučavaju nacionalnu grupu predmeta. Škole u FBiH, iako su potpisale sporazum o poštovanju prava dece povratnika, godinama odbijaju i da promene nazive koje su dobili po bošnjačkim ili hrvatskim ratnim komandantima.

Autor sjovicicslavuj | 10 Septembar, 2013 | read_nums (215)

 

Autor sjovicicslavuj | 10 Septembar, 2013 | read_nums (228)
СлАвКо ЈоВиЧиЋ СлАвУј
 
У пијаној ноћи
и звијезде тетурају
високо на небу...

 Земља подрхтава
од заглушујуће буке.
Тама притишће земљу...

 Само њих двоје
у мрклoј ноћи,
плету најљепше снове
држећи се за руке.

 Прстима плету
нераскидиви ланац
ланац од љубави,
која разбија челичне
стеге страха
од превелике среће.

 Њихови уздисаји
се не чују,
као ни дрхтаји
спојених тијела...

 Они знају да се воле,
они живе своје животе....


Autor sjovicicslavuj | 9 Septembar, 2013 | read_nums (144)
 
Написао:  СлавкоЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

Волим спорт. Волим све спортове. Кад год имам времена пратим све утакмице, а времена увијек нађем за спорт.

Ништа необично и ништа неуобичајено. Напротив, све је разумљиво.

 

Живимо у таквом свијету и у таквој стварности у којој се чак ни спорт не може изоловано посматрати од укупног стања у друштву. А то стање детерминишу историјске прилике и наравно у већини случајева и појединци. Појединци? Који? Они који су имали политичку моћ и који су клечали пред ногама великих и моћних свјетских политичара чинећи све да се СРБИЈИ нанесе велика штета.

 

Нема потребе за било каквим додатним елаборацијама оваквих констатација. Да одагнам све сумње и да одмах кажем - навијам за све репрезентативне селекције и то само за оне са грбом, заставом и химном СРБИЈЕ.

 

Појединачно навијам за све селекције Спортског друштва ЦРВЕНА ЗВЕЗДА. Али репрезентативни спорт Србије је изнад свега, без обзира да ли се ради о колективним или о појединачним спортовима.

 

Само као дигресија. Док пишем овај кратки осврт, управо кошаркашку утакмицу на Европском првенству у Словенији играју СРБИЈА и Црна Гора . Играју утакмицу без било какве резултатске дражи. СРБИЈА се давно пласирала у други круг такмичења, док Црногорци одлазе кући. Гледам утакмицу и уопште не гледам тим Црне Горе као тим према којем бих гајио било какве симпатије. Данас су околности много другачије. Оне су допринијеле да Црна Гора има своје репрезентативне тимове. Све присутне разлике морају се ставити у одређени временски и историјски  контекст.

 

Знам да ниједан спортиста, па и Црне Горе не сноси одговорност за стање у којем се и они боре против Србије и то боре се грчевито, па чак и више него против неких туђинских репрезентација.

 

И  Црногорци у таквој констелацији укупних друштвених односа, а спорт је само један сегмент тог стања, морају да знају, а и знају, да наши анимозитети према њима су најизраженији кад играју против наше СРБИЈЕ, као што и ми разумијемо Црногорце који ни смислити не могу СРБИЈУ.

 

Стање је тако и никакво уљепшавање не може да промијени чињенично стање, дакле ову ситуацију, па чак то не може да промијени ни спортско надметање на терену и у међусобним односима и то не само спортских екипа, већ  у крајњој линији и у међусобним пријатељским међудржавним односима, много пута изнуђеним. Но, то је тако, па ком било мило било, а ком не било, опет ће остати овако...

 

И да закључим. У утакмици која ништа није одлучивала, побиједила је Црна Гора. Не треба тражити никаква оправдања нити алиби. Србија је најбоље играче одмарала за наредни циклус, али и кад се игра кликера важна је побједа. Нажалост, СРБИЈА није побиједила Црну Гору.

 

Текст који написах је ствар личног опредјељења и сопствене перцепције и у њему нема мржње према ценогорском народу, али нема ни љубави као некада, кад су нас многи лагали да су СРБИ и Црногорци једно. НИСМО ЈЕДНО, нажалост!

 

Можда и није лоше да то напокон и знамо! Уосталом, сатисфакцију и потврду  добио сам и радовањем црногорских кошаркаша /оправдано радовање/, али Црногорци су испољили своју радост као да су постали прваци Европе...

Слика њихове радости је показала да сам погодио са текстом и да је то овако како написах...

 

Autor sjovicicslavuj | 8 Septembar, 2013 | read_nums (158)
Пише: СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

 Само разговори, па и са онима који су сасвим на другој страни свијета и који живе у свом  имагинарном свијету, свијету насликаном мислима жеља, могу имати каквог таквог смисла.  

 

Свако ћутање удаљава људе и прави непремостиву дистанцу.

 

У свему овоме, медији имају врло значајну и по некад и пресудну улогу, јер се управо људи из медија боре за већи тираж, тираж продате штампе. Мало је оних који купују новине и који воде рачуна какве је "боје штампа".

 

Постоје подјеле, али танка је граница око класификације о којoj се ради штампи. Зато остаје o питање ради ли се  о "жутој" штампи, сликовној штампи, црно-хронолошкој штампи или о сензационалистичкој штампи. Каква год даје, штампа се штампа, новине излазе. Људи купују новине из разно разних интереса, разлога и укуса, а све са циљем да дођу до информација. Разумљиво да те информације плаћају.

 

Електронски медији су још интересантнији, јер се на њима приказују и пласирају "живе слике", чак и оних људи који су већ одавно мртви. Али ако је интерес неке ТВ куће, она ће чак и такве "оживјети", а све у властитом интересу и то да би се углавном попунио цјелоднево-ноћни програм.

 

Ријалити програми су постали најгледанији, јер огромна већина конзумената такве "субкултуре" сједи испред екрана и покушава да се поистовјети са својим "јунацима" и уопште није битно какви су они, већ се ради о жељама публике за што већим скандалима, свађама, насиљу и свим врстама сцена, поготово оних привремених и тренутних тзв. љубави, голих гузица и заклетви "на вјерност по систему - "дођеш ми љубав"!?

 

Дакле, многи гледаоци покушавају да избјегну властито суочавање са кризом идентитета.

 

Никада не треба упирати прстом у било којег новинара нити у било који медиј.

 

Мало је или скоро ријетки су они медији који се баве животним темама и свјетлијом страном живота. Једноставно, мало је оних којима би такве теме биле интересантне, а сви заправо живе од жеље за бољим животом.

 

Задње намјере су врло опасна работа и оне вребају иза сваког ћошка, па чак и кад идемо правим путем без било каквих кривина. Врло опасно је правити замишљене линије свог свијета и због страха од неких других немати снаге да се те имагинарне линије пређу.

 

Границе не постоје, па чак ни оне између земље и неба, односно земље и свемира. Зато треба знати да са обје стране замишљене границе постоје и неки други људи, који су различити од нас и наше перцепције поимања стварности.

 

Друго је питање да ли се ради о добрим или о злим људима. Свака подјела опредјељује људе да бирају своју страну свијета и често многи залутају, јер рецимо, корачајући према истоку они оптерећени многим предрасудама касно схвате да су цијело вријеме ишли према западу. У свим тим заблудама изгубе много  времена и немају више могућност да изађу на прави пут, пут истока којим су били наумили да иду...  

Такви, дакле, остају заробљеници своје свијести, која им диктира понашање према узусима личне слике стварности, а која уопште не мора бити исправна.

 

Безброј је путева и многи се на њима изгубе и никада не стигну на своју страну.

О раскрсницама нисам ништа рекао, јер се управо налазим на једној таквој.

Заправо у дилеми сам и размишљам да ли да ставим тачку на овај текст или да га оставим отвореним и да он траје, као што уосталом траје и живот...

 

Autor sjovicicslavuj | 3 Septembar, 2013 | read_nums (204)

 СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

*     *     *

Разапет између снова и сјећања,
Погледом кроз прозор,
тражим урезану слику
 њеног лика...

Дубоко у срцу пламен
распамећује уснуле мисли
и враћа изгубљени сјај у очима.

Убрзани откуцаји срца
у бури немира,
најављују мирну пловидбу
у луку спаса.

Идем јој у сусрет,
она је ту...

 

Autor sjovicicslavuj | 3 Septembar, 2013 | read_nums (152)
 
ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

У потрази за истином...
Ко је украо истину?

Иако је истина једна и недјељива и иако је опште познато да на истину нико нема ексклузивно право, овдје се мора нагласити да истину креирају сви и то баш онако како то коме одговара. Али, истину највише креирају медији. 

За ову констатацију су најбољи примјери сједнице Парламентарне скупштине БиХ. Да би обични конзументи истине или информација колико-толико имали било какав увид у истинитост онога што се заиста расправља и о чему се одлучује на тим сједницама, морали би свакодневно да купују најмање десетак дневних новина или да прате информативне програме опет најмање неколико најгледанијих ударних дневника на програмима многих телевизија. Ни у којем случају не смијемо занемарити и мноштво интернет портала који имају своје информативне програме и садржаје, па самим тим и утицај на креирање јавног мнења у БиХ.

Међутим, могуће је, наравно, ако имате новца и ако сте пасионирани зависник о политичким информацијама, да купите све дневне и седмичне новине, но немате никакву могућност да пратите ударне дневнике на неким важним телевизијама, јер ти информативни програми, углавном, почињу у истом временском термину. Не треба бјежати од истине па рећи да су сасвим различите информације и извјештаји које објављују медији у РС у односу на медије из ФБиХ, па чак и у односу на медије који су наклоњенији једном од три конститутивна народа у БиХ.

Разлике су очите у извјештавању и оне се манифестују у зависности од случаја до случаја, што у највећој мјери зависи од тога - чији су медији; из којег центра се издају и не треба много труда да се уоче драстичне разлике у извјештавању различитих медија, рецимо из Сарајева, затим оних из Бање Луке, те из Мостара. Најлакше би било речи да је то отворена медијска борба прса у прса за сваког читаоца. Друга је ствар како и на који начин сваки медиј долази до оних информација које су за прву страну сваких новина, јер и новине су роба, а робу најлакше продаје добра амбалажа!

Зато се на малом простору и у "малој бари с пуно крокодила" води грчевита борба за оне сугестивне и сензационалистичке вијести и информације. У таквој хиперпродукцији и у потрази за драматичним и ексклузивним информацијама, односно у борби без милости и кодекса, врло често они ревносни читаоци ће прочитати отворене сукобе између многих медија о никада помирљивим интересима. Те међусобне анимозитете перманентно подгријавају редакције тих медија, јер су им и интереси различити. Једни у одређеном времену подржавају позицију, други опозицију, а трећи нападају или подржавају и једне и друге, а сви заједно се међусобно између себе гложе.

Ништа боља ситуација није ни у Републици Српској. А, све то иде само на штету истине која је потребна свима. Кажем потребна, али била би илузија да ће она - истина, једна и права - икада бити презентована јавности, па чак и о оним темама које су свима видљиве и јасне.
 

Autor sjovicicslavuj | 2 Septembar, 2013 | read_nums (281)

 СлАвКо ЈОВИЧИЋ СЛАВУЈ

*     *     *
Љубав за тебе
још ме веже,
невидљива звијер
опасно ме 
за врат стеже.

Памет се губи,
зар он умјесто
мене  да те љуби.

Однијеће ђаво
и њега и тебе,
али биће касно
ово да схватиш,
јер ти не знаш
да волиш,
а не знаш ни 
да патиш...

 
Autor sjovicicslavuj | 1 Septembar, 2013 | read_nums (185)


ПИШЕ: Славко Јовичић Славуј

 

Иако је тешко разумјети шта је то заправо босански језик, на интернет страницама неких институција, што на федералном нивоу, што на нивоу БиХ, уредно је наведен као прва, а често и једина  опција при избору језика на којем посјетилац може да прати објављени садржај на сајту. 

 

Прилог доминацији такозваног босанског језика дале су и неке међународне организације, међу којим свакако предњачи Канцеларија високог представника у БиХ.

 

Такозвани босански језик је новокомпонована творевина, помоћу које Бошњаци и званично Сарајево покушавају да затру све што је небошњачко. Бошњаци настоје да затру вјековну културу Срба и да у првом плану буде оно што су они смислили.

 

Инсистирају на томе да се њихов језик зове босански, а не бошњачки, јер тако, преко језика, хоће да присвоје цијелу БиХ, те да се оваквим перфидним стварањем хибридног језика и нације покушава централизовати све у корист Бошњака.  И то је један од начина и покушаја да се неутралишу било какви историјски коријени постојања Срба на овим просторима.  Међутим, многима, али не и свима, треба да буде јасно да у таквим намјерама неће успјети.

 

Чињеница је да код институција постоје злоупотребе и у сваком таквом случају ми интервенишемо и настојимо да се исправи такво стање. Ми  не тражимо ништа друго него поштовање равноправности, а Бошњаци хоће да буду доминантни.

 

Примјер за овакву констатацију је да су донедавно постојали и сајтови институција и агенција које су информације објављивали само на - босанском језику.  Послије нашег инсистирања да се то промијени, понуђене су и друге језичке опције. Већина институција БиХ смјештена је у Сарајеву и њих не интересује ни српски језик ни хрватски, него само њихов језик.

 

Наиме, Бошњаци сматрају да увијек треба да буду на првом мјесту, па и када је у питању језик. У БиХ ништа не може да буде једноставно, јер сви из Сарајева желе да буде компликовано. Што се тиче међународних организација, оне су опредијељење само за босански језик. Ради формалности, они су навели и српски и хрватски језик, али на тим језицима ништа није написано. 

 

Када је ријеч о заједничким органима БиХ, језици нису равноправни, јер је доминантан босански језик, па онда слиједи хрватски, док је српски најмање заступљен.

 

 Један од примјера јесте и сам језик. Појединци су склони чак да измишљају нове језике, само да би српски гурнули у запећак. Често се измишљају и нове ријечи за потребе такозваног босанског језика. Све то представља веома перфидан приступ мајоризацији и прављењу унитарног система.

 

Лингвисти су потпуно јасни у томе како се формира језик, а Бошњаци покушавају да праве вјештачки.

 

Од заједничких органа, једино на сајту Централне изборне комисије БиХ није понуђена опција босански језик, него на почетној страни пише службени језици БиХ и енглески језик.

 

Иако је ово проблематика са којом највише требају да се баве лингвисти и стручњаци за језик, ипак ово је превазишло такве оквире и постало је врло битно и политичко питање. 

 

Ако се зна да је у оваквој БиХ све политика и да је мало оних ствари око којих се могу усагласити представници све три конститутивна народа у БиХ, онда ништа не заћуђује што у први план избија и питање језика народа у БиХ...

 

Нисам убијеђен да ће се и на овом сасвим јасном плану доћи до било каквог договора. Једино сам сигуран да ће ово моћи сви да прочитају иако је написано на Српском језику и на ћирилици, кажем сви, мислећи при том на народе и грађане који живе на овим просторима....

«Prethodni   1 2
    My picture!

Kategorije

Arhiva